izdavac svjetlost Sarajevo 1960 brosirani povez 225 str odlicno ocuvana LOK.3

Description Komplet Milenijum 1-3 Popularnost trilogije učinila je Stiga Lašona najčitanijim svetskim piscem u 2010. godini, kao i najčitanijim evropskim piscem u 2008. i 2009. godini! Trilogija Milenijum je dobitnik nagrade Biblioteke grada Beograda za najčitaniju knjigu stranog pisca u 2010. godini. Knjige iz trilogije Milenijum prodate su u preko 50 miliona primeraka u više od 40 zemalja. Trilogiju Milenijum sačinjavaju knjige: Muškarci koji mrze žene Devojčica koja se igrala vatrom Kula od karata

Description Zaplet počinje izletom u lokalni zabavni park. Dejvid Harvud se nada da će bezbrižni dan sa njihovim malim sinom pomoći njegovoj supruzi Džen da se oslobodi depresije koju oseća u poslednje vreme. Međutim, Džen nestaje. Niko ne može da je pronađe – a pošto policija ne pronalazi dokaze da je ona uopšte bila u parku, Dejvidova priča počinje da zvuči sumnjivo. Da bi dokazao da je nevin i sprečio da mu odvedu sina, Dejvid mora da se suoči sa zastrašujućom mogućnošću: neko je spreman da uništi njega i njegovu porodicu da bi sačuvao užasnu tajnu… “Jedan od najfascinantnijih trilera godine… uvlači čitaoca u zamršeni zaplet i drži ga u potpunoj neizvesnosti sve do konačnog raspleta.”

Description Roman iz serijala o detektivu Maksu Vulfu. DVANAEST MRTVIH DEVOJAKA U cik zore jednog snežnog februarskog dana u srcu Kineske četvrti u Londonu pronađena je hladnjača sa telima dvanaest smrznutih devojaka, po svemu sudeći ilegalnih imigrantkinja, umrlih od hipotermije. TRINAEST PASOŠA U kabini napuštene hladnjače smrti detektiv Maks Vulf iz stanice Centralni Vest End pronalazi trinaest pasoša. GDE JE ONA? Potraga za trinaestom devojkom vodi Maksa Vulfa u mračno srce sveta krijumčarenja ljudi, masovnih migracija i tržišta robova 21. veka i primorava ga da postavi pitanje koje opseda naše doba: šta biste sve učinili da steknete dom? „Pripovedanje koje udara kao pendrek, dijalozi jaki poput Vulfovog omiljenog trostrukog espresa… i ljubav prema Londonu zbog koje je ovaj roman neodoljiv.“ GQ „Toni Parsons smešta čitaoca usred svakog prizora. Volim takve pripovesti i veliki sam obožavalac Maksa Vulfa.“ Džejms Paterson „Vrhunski.“ Piter Džejms „Spektakularno.“ Li Čajld

Description Roman o fatalnim ženama 21. veka Ko je femme fatale u sadašnjem Beogradu? Da li bi takva žena mogla da bude i neka savremena pozitivna devojka poput Emilije Reljić? Ili na prvi pogled uspešna „štreberka“, kao što je Aleksandra Rakin? Ispostavlja se da ova generalna sekretarica jedne glamurozne producentske kuće dugo nosi dobro čuvanu tajnu o tome zašto, bar na neko vreme, mora da bude u „dve ozbiljne veze“ koje prete da se pročuju… Ako je za pravu Beograđanku ipak gotovo presudno da su njeni već nekoliko generacija u gradu, onda bi je možda trebalo tražiti u Nini Obradović, krajnje realističnoj devojci sklonoj provodu – i promiskuitetu. U Pravim Beograđankama Igor Marojević preoblikuje savremenu sliku o gradu i izmešta neka značajna a pomalo zaboravljena pitanja o ženi u sasvim nov kontekst, obeležen važnim iako neizrečenim pitanjem: mora li prava Beograđanka biti fatalna? „Originalno i duhovito, ali i gorko štivo. Osim što zalazi u ostvarene i neostvarene sudbine nekoliko mladih Beograđanki i u ratobornost stanovnika posvađanih delova Beograda, Igor Marojević se u ovom romanu obračunava sa svojim alter egom, dvojnikom i književnim blizancem, na način koji nije viđen u srpskoj književnosti.“ Filip David„Prave Beograđanke će vas vratiti u realnost i podsetiti da Beograd diše u mnogo slojeva; da svaki muškarac zapravo želi pomalo da bude Toni Soprano, a svaka žena pomalo njegova Karmela. Uz to, shvatićete da za ženu kojoj je dovoljan laptop umesto muškarca, luksuz nisu cipele manolo blanik nego je luksuz sadržajna svakodnevica. I jedan običan muškarac.“ Tanja Tatomirović, komunikolog, regionalni menadžer u kompaniji Majkrosoft*, osnova za lik Aleksandre Rakin iz ovog romana * Mišljenje je lično i nije stav kompanije Majkrosoft.

Description U svom srcu sam ponela ravnicu, tu nepreglednu, napaćenu paorsku zemlju, veliko panonsko nebo i njegovu bistrinu, i tebe, malenu mrlju u beskraju… Nisi znao da sam putovala sa tobom i tvojim snovima i bez poziva, a ja nisam mogla znati da imam kartu u jednom pravcu. Sada znam, Mihajlo. Nisi ti kriv. Početkom XX veka u mirnoj vojvođanskoj ravnici na imanju grofa Ercega, u zabačenoj varošici u srcu Bačke, dogodiće se jedna od najneobičnijih ljubavnih priča na ovim prostorima. Tajna jedne mlade devojke zauvek će promeniti sudbinu dve porodice, vlastelinske i sirotinjske. Mihajlo i Emilija, grofov sin i kći kovača, odrastaju zajedno i s vremenom postaju najbolji prijatelji. Njihovo prijateljstvo prerasta u snažnu, silovitu i strastvenu ljubav suprotstavljenu društvenim normama i staleškim načelima. Posle mnogo godina zaogrnutih tajnama i lažima iza zidina grofovskog kaštela, jedna noć promeniće sve… Noć kada su došli svatovi je prva knjiga ambiciozne trilogije Kazna za greh, izuzetno emotivan roman prožet krhotinama ljudskog bola i slabosti, jalovim željama, lažima i neizrečenim tajnama. Jelena Bačić Alimpić nam suptilno pripoveda o davno prohujalom vremenu i zabranjenoj vezi dvoje mladih ljudi koji se bore za svoju ljubav.

Description Sto godina samoće – Gabriel Garsija Markes Ovaj roman, već legendaran u analima svetske književnosti, jedna od najzanimljivijih književnih avantura našeg veka. Milioni kopija Sto godina samoće na svim jezicima. I Nobelova nagrada za književnost krunisali su rad koji se probio prenoseći se s usta na usta. I kako voli da kaže pisac najopipljiviji su dokaz da avantura fenomenalne porodice Buendija Iguaran. Sa njihovim čudima, fantazijama, opsesijama, tragedijama, incestima, preljubama, pobunama, otkrićima i uverenjima, predstavlja, u isto vreme, mit i istoriju, tragediju i svetsku ljubav.

Description Islandski roman o tajnim simbolima, srednjevekovnim vradžbinama i modernom ubistvu. Protagonista ovog očaravajućeg prvenca koji je izazvao međunarodnu senzaciju i objavljen u trideset zemalja je Tora Gudmundsdotir, pametna, seksi advokatica i istraživačica čija potraga za modernim ubicom otkriva krajnje neobično – i izopačeno – poglavlje islandske prošlosti. Pošto je na univerzitetu u Rejkjaviku otkriveno telo mladog nemačkog studenta – iskopanih očiju i sa neobičnim simbolima urezanim na grudima – policija brže bolje hapsi prvog osumnjičenog. Međutim, porodica žrtve nije ubeđena da u pritvoru drže pravog čoveka, i traži od Tore Gudmundsdotir, pravnog zastupnika i samohrane majke dvoje dece, da ispita slučaj. Nude joj pozamašni honorar koji bi ovoj ženi advokatu koja pokušava da se dokaže i njenoj deci bar malo olakšao život. Tora i Metju Rajh, njen novi saradnik, ubrzo otkrivaju neke neobične stvari o preminulom studentu: Bio je opsednut jezovitom istorijom mučenja, pogubljenja i lova na veštice u ovoj zemlji – tema je tim čudnija jer su, za razliku od lova na veštice u ostalim zemljama, na Islandu meta bili muškarci… a ne žene. Kopajući sve dublje, Tora i Metju uspostavljaju vezu između davnašnjih običaja i ubistva studenta. Senka mračne tradicije skriva tajne kako u prošlosti tako i u sadašnjosti, i istražitelji uskoro uviđaju da ništa nije onako kako izgleda… i da nikome ne mogu da veruju.

Description Heroj našeg doba – Mihajl Ljermontov Veliki ruski pesnik je bio i isto toliko veliki prozni pisac. U svom romanu on nije dao samo sliku jedne tragične Ijudske sudbine. Sliku dubokih nesporazuma jedinke i sveta, već je u književnost uveo novi tip junaka, tzv, suvišnog čoveka. Suvišni Ijudi će dobiti značajno mesto u delima niza ruskih pisaca XIX veka i, moglo bi se reći da će otuda taj tip junaka preuzeti i zapadnoevropska književnost, što je jasan znak da je Ljermotov prikazao jednu od varijanti Ijudske prirode. To je razlog što je Ljermotovljevo delo jedno od retkih dela u istoriji svetske književnosti koje poseduje istinsku neprolaznost…

Odlično Očuvana, vrlo mali tragovi na zaštitnom omotu 249 strana , 375 grama Plava Ptica knjiga 64 Troje dece, obdarenih posebnim, natprirodnim svojstvima, prva su na udaru tajanstvene Sile koja, grozeći čovečanstvu, dolazi iz dalekih, neispitanih dubina Nepoznatog... od Plave Ptice https://www.kupindo.com/pretraga.php?Grupa=1&Pretraga=plava+ptica&CeleReci=0&UNaslovu=0&Prodavac=LiMuBaj&Okrug=-1&Opstina=-1&CenaOd=&CenaDo=&submit=tra%C5%BEi KSS1

Klikom na opciju “Sve aukcije prodavca” pogledajte moju ponudu na Limundu I Kupindu. Iznos + ptt uplatiti: Cacanska banka br.155-6500180368307-78. Po uplati obavezno me obavestite SMS-om ili Limundo porukom, garantujem samo za vredonosne posiljke. Stanje kao na slici. Zamolio bih samo ozbiljne kupce da ucestvuju u kupovini. Od momenta evidentiranja Vase uplate, robu saljem u roku od 48 H. Na sva Vasa pitanja rado cu odgovoriti Limundo ili Kupindo porukom. NE SALJEM U INOSTRANSTVO-samo preko posrednika u Srbiji.

Klikom na opciju “Sve aukcije prodavca” pogledajte moju ponudu na Limundu I Kupindu. Iznos + ptt uplatiti: Halk banka br.155-6500180368307-78. Po uplati obavezno me obavestite SMS-om ili Limundo porukom, garantujem samo za vredonosne posiljke. Stanje kao na slici. Zamolio bih samo ozbiljne kupce da ucestvuju u kupovini. Od momenta evidentiranja Vase uplate, robu saljem u roku od 48 H. Na sva Vasa pitanja rado cu odgovoriti Limundo ili Kupindo porukom. NE SALJEM U INOSTRANSTVO-samo preko posrednika u Srbiji.

Ruska kapela Vršič Slovenija 1930 ( U pozadini Škarlatica, Juliski alpi) Ruska kapela se nalazi u opštini Kranska Gora u Sloveniji, na putu od sela Kranska Gora ka prevoju Vršić. Posvećena je ruskim ratovima, vojnicima Prvog svetskog rata koji su izgradili put i poginuli pod lavinom.

putovala 1923

nije putovala

izd. mose koena

izdanje - gajic

NIŠ – Pre 115 godine, Niš je dobio električno osvetljenje. U centru grada i na glavnom gradskom trgu Kralja Milana, prva sijalica zasvetlela je u istom trenutku kada je princ Đorđe Karađorđević, sin kralja Petra Prvog Karađorđevića, svečano pustio u rad prvi transformator hidrocentrale „Sveta Petka” na reci Nišavi kroz Sićevačku klisuru. Ova hidrocentrala, u narodu poznatija kao „Vila sa Nišave” puštena je u rad septembra 1908., ili 13 godina posle prve hidrocentrale na planeti, na Nijagari, koja je počela da radi 1895. godine. Sagrađena na dvadesetak kilometara istočno od Niša bila je četvrta u tadašnjoj Srbiji – pre nje bila je hidroelektrična centrala puštena u rad na reci Gradac kod Valjeva 9. maja 1900. i hidroelektrana sa Teslinim sistemom trofaznih struja pod gradom na Đetinji u Užicu, koja je počela da radi 2. avgusta iste godine, kao i hidrocentrala „Vučjanka” na istoimenoj rečici u Vučju, puštena u rad s proleća 1903. A posle „Sveta Petke” na Nišavi kod Niša, a pre Prvog svetskog rata, sagrađena je i 1909. godine počela da radi i hidrocentrala „Gamzigrad” na Crnom Timoku kod Zaječara. Prve sijalice u centru Niša, gde je bilo poznatih kafana, zanatskih radnji i dućana, zamenile su ulične fenjere na petrolej (gas). Tom događaju prisustvovalo je više hiljada Nišlija koji su došli da vide do tada čudo neviđeno – „kako svetli lampa na struju”. Prvi porodični objekat koji je priključen „na elektriku” bila je velika, sa prizemljem, spratom i balkonima, kuća modnog krojača Mihajla Popovića, kod koga su česti gosti bili Ljuba Davidović, predsednik tadašnje srpske vlade i Todor Milovanović, ugledni niški učitelj, predsednik niške opštine, narodni poslanik i učesnik ratova protiv Turaka za oslobođenje Niša, i mnoge druge uspešne i ugledne Nišlije. Struja, odnosno elektrika korišćenja je posle toga punih godinu i po isključivo za osvetljenje, da bi u proleće 1910. bila ponuđena preduzećima i zanatlijama. Na elektriku su se prvi priključili Predionica pamuka u vlasništvu Niške akcionarske štedionice za pokretanje svojih mašina, Fabrika šamija (marama) Mite Ristića, a posle toga i „Pivara” Jovana Apela i Fabrika leda Manojla Popovića. Prvo seosko naselje koje je dobilo struju u niškom kraju i iz hidrocentrale „Sveta Petka” bilo je, razumljivo selo Sićevo jer je hidrocentrala sagrađena na Nišavi u Sićevačkoj klisuri. Hidrocentrala nedaleko od ovog sela radila je po principima koje je izumeo i utvrdio slavni srpski naučnik Nikola Tesla, sa kojim su meštani Sićeva decenijama održavali prisne veze. Sedamnaest godina pre završetka izgradnje hidrocentrale „Sveta Petka”, odnosno još 1891. godine žitelji ovog sela proglasili su Teslu počasnim građaninom Sićeva na predlog meštanina sela Mate Radojkovića. Kako je zapisano u dokumentima i arhivi sela „Nikola Tesla bio je u finansijskoj oskudici” i zbog toga su meštani Sićeva „sproveli akciju prikupljanja novca i slali mu dobrovoljne priloge kako bi mogao da nastavi svoj naučni rad u Americi”. Decenijama su se Sićevčani dičili time i često su znali, u šali, da kažu kako su posinili i usvojili Nikolu Teslu... Hidrocentrala „Sveta Petka” na Nišavi u Sićevačkoj klisuri, nikada nije prekidala svoj rad. I danas je u funkciji, i danas se u njoj proizvodi električna energija i iz njenih postrojenja u Niš i za Nišlije redovno i uredno stiže struja.

ispisana 1925

nije putovala,izdavac Zivojin Jercic

BRODOLOM PACIFIKA - KAPETAN MERIJET BEOGRAD 1957 god, 373 str, požutele stranice, u dobrom stanju. L.. SAJ.D. O.1. . P. 8

Description Neobična struktura ovog dela omogućava nam da ga pored uobičajenog linearnog načina, čitamo i metodom preskakanja poglavlja, po određenom redosledu ili pak sasvim nasumično. On se može čitati na preskoke, poput dečije igre iz naslova, ali koju bi bilo poželjno shvatiti kao jednu specifičnu misaonu igru za odrasle. Uz sve čarobne metafore i živopisan prikaz Pariza kao centra umetnosti, filozofije i boemskog života tog doba, pisac vodi glavnog lika, sredovečnog intelektualca, kroz omamljujuće scene vlažnih potkrovlja metropole natopljenih gustim duvanskim dimom, džezom i slikarskim bojama u potragu za središtem bića, za odgovorima, za prosvjetljenjem. Kroz tu potragu i suprotstavljanje malograđanštini, Kortasar na zadivljujući način rukuje mislima i idejama kao da su od gline, sve vreme održavajući visoki nivo kvaliteta celokupnog proznog sadržaja.

-

AUTOR: Ilja Erenburg NASLOV: Moskva suzama ne veruje IZDAVAC: Prosveta GODINA: 1961. POVEZ: tvrd (KB:167)

AUTOR: Henrik Sjenkjevič NASLOV: Bez dogme IZDAVAC: Narodna knjiga GODINA: 1965. POVEZ: tvrd, požutele stranice (KB:167)