NASLOV: DR IVAN RIBAR U ZAPISIMA SAVREMENIKA AUTOR: Jozo Petričević IZDAVAČ: Globus, Zagreb GODINA IZDANJA: 1981. BROJ STRANA: 314 POVEZ: tvrdi, plastificirani zaštitni omot STANJE KNJIGE: odlično (jedino unutra pečati na par mesta i malo oštećen omotač sa zadnje strane). Aktivan i u vrhu političke scene i Kraljevine SHS i Jugoslavije ali i posleratne socijalističke Jugoslavije. Jedini koji je predsedavao skupštinom u obe države. Dr Ivan Ribar (Vukmanić kraj Karlovca, 21. 1. 1881. — Zagreb, 11. 6. 1968.) je bivši jugoslavenski i hrvatski političar. Predsjednik Predsjedništva Narodne skupštine Jugoslavije 1945 - 1953 Ivan Ribar rođen je u u selu Vukmanići kod Karlovca. Srednju školu završio je u Karlovcu, a pravo je doktorirao na Sveučilištu u Zagrebu. Pripadao je hrvatskoj naprednoj mladeži i aktivno sudjelovao u svim akcijama protiv mađarona i frankovaca, a zalagao se za narodno jedinstvo, slobodu i nezavisnost Hrvatske. Jedan je od osnivača Hrvatske napredne demokratske stranke. Kao član Hrvatsko-srpske koalicije izabran je prvi put za zastupnika u Hrvatskom saboru 1913. u Đakovu, gde je 1906. godine počeo advokatsku službu. Bio je član zajedničkog Hrvatsko-ugarskog sabora. Tokom Prvog svetskog rata, premda izabrani zastupnik, bio je taoc, a potom je poslan na bojište protiv carske Rusije. Tada je potpisao poznati poziv Sokolima na borbu za oslobođenje i ujedinjenje. Ivan Ribar 1918. postaje članom Glavnog odbora Narodnog vijeća u Zagrebu, a 1919. predsednikom Privremenog narodnog predstavništva SHS. 1920. izabran je za zastupnika kao član Demokratske stranke, a iste godine postaje i predsednik Ustavotvorne skupštine te na tom mestu ostaje sve do 1922. Borio se za sporazum i saradnju s Hrvatskom seljačkom strankom (HSS). Predsjedao je skupštinskoj raspravi kada je Puniša Račićpucao u Stjepana Radića i ostale zastupnike HSS-a. Posle zavođenja diktature kralja Aleksandra, tražio je da njegova stranka apstinira. U vreme diktature radio je s uvaženim intelektualcima na osnivanju Narodnog fronta slobode. Zatim je bio aktivan član Udružene opozicije, pa je zbog toga isljučen iz Demokratske stranke. Za sve vrijeme diktature na sudovima je branio komuniste. Od 1937. povezuje svoju grupu (Demokratska ljevica) s Narodnim frontom koji je osnovan na inicijativu tadašnje ilegalne Komunističke partije Jugoslavije (KPJ). Početkom 1941. podržava već aktivni otpor protiv neprijatelja. Nakon početka oružanog ustanka u Srbiji, jedno vrijeme ilegalno je boravio u Beogradu, a potom je otišao u Zagreb odakle se prebacio na oslobođena područja. Tijekom 1942. radio je na pripremama za sazivanje AVNOJ-a. Na prvom zasedanju AVNOJ-a u Bihaću 26. i 27. studenoga 1942. izabran je za predsjednika AVNOJ-a i to ostaje sve do 1945. U ratu je izgubio oba svoja sina: Juricu Ribara i Ivu Lolu Ribara. Nakon rata, biran je kao zastupnik u Narodnoj skupštini FNRJ i u Saboru NR Hrvatske. Od kraja 1945. do 1953. bio je predsjednik Predsjedništva Narodne skupštine FNRJ. Jedno vrijeme bio je i član Saveznog odbora Socijalističkog saveza radnog naroda Jugoslavije. Iz političkog se života konačno povukao 1960. godine. Živio je u Zagrebu, gde je 1968. i umro u 87. godini života, kao rezervni general-major JNA. Ivan Ribar primio je brojna odlikovanja. Odlikovan je Ordenom Jugoslovenske zastave, Ordenom narodnog oslobođenja, Ordenom bratstva i jedinstva, Ordenom zasluge za narod, te Ordenom partizanske zvijezde I. reda. Иван Рибар POGLEDAJTE I OSTALE MNOGOBROJNE KNJIGE KOJE PRODAJEM KLIKNITE DA LINK http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=mikce024&Grupa=1 SAL

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Nađmeđerska dolina smrti Rista Kovijanića - Nebojša Kuzmanović Opis „Nađmeđersko zarobljeničko groblje spada u red velikih srpskih kosturnica svetskog rata. Sa bolom i pijetetom spominje ga ceo naš narod. Ono je jedan svedok više ogromnih žrtava koje su podnele Srbija i malena Crna Gora u viteškim i nejednakim borbama za oslobođenje i ujedinjenje jugoslovenskog naroda. Pored velikog broja interniranih staraca u mladića iz okupirane Srbije i Crne Gore, koji su stradali za nacionalnu ideju, u Nađmeđeru je sahranjeno i nekoliko hiljada srpskih ratnih zarobljenika. Naš narod se teši činjenicom što se grobovi ovih velikih junaka i velikih mučenika nalaze na oslobođenoj i ujedinjenoj Čehoslovačkoj, bratskoj nam zemlji po krvi, jeziku i oružju.“ iz Predgovora Nebojša Kuzmanović (Gradačac, 25. novembar 1962) srpski je autor, urednik i društveno-politički radnik. Obavlja funkciju direktora Arhiva Vojvodine. Za svoj rad dobio je nekoliko nacionalnih priznanja kao i nagrade slovačkih udruženja i Ministarstva kulture Republike Slovačke. Član je Matice srpske, Matice slovačke, Udruženja književnika Srbije, Društva književnika Vojvodine i Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju „Adligat”. Biografija Kuzmanović je poreklom iz Bobote.[1] U Osijeku je završio srednju ekonomsku školu.[2] Osnovne studije sociologije i filozofije završio je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, gde je potom magstrirao na katedri za Srpsku i uporedno književnost sa temom „Srpsko-slovačke književne veze Rista Kovijanića“. Doktorsku disertaciju „Srpsko-slovačke književne i kulturne veze u doba romantizma“.[2] Studirao je marksizam i diplomirao je na Katedri za sociologiju i filozofiju na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, kada je odsek za marksizam preimenovan. Na istom fakultetu magistrirao je na Odseku za srpsku i uporednu književnost sa temom „Srpsko-slovačke književne veze Rista Kovijanića“ a potom odbranio i doktorsku disertaciju „Srpsko-slovačke književne i kulturne veze u doba romantizma“.[2] Radio je kao pomoć glavnog i odgovor urednika novosadskog studentskog lista „Gaudemaus“ 1988-1989 te kao urednik u Književnoj zajednici Novog Sada u periodu 1989-1994.[2] Osnivač je izdavačke kuće „Istočnik“.[3] Vodio je istu izdavačku kuću do 1998. godine. Kuzmanović je radio u uredništvima časopisa „Krovovi“, „Pisac“ i „Adresa“. Bio je glavni urednik „Književnog kluba DIS“ iz Bačke Palanke.[4] Osnivač je časopisa za kulturu, književnost i umetnost Sunčanik, čiji je bio glavni urednik. Bio je i glavni urednik Društva za nauku i stvaralaštvo Logos.[2] Svoje eseje, prikaze i druge radove Kuzmanoviću objavljuje u velikom broju srpskih i slovačkih časopisa.[2] Obavljao je poslove referenta za kulturu, prosvetnog inspektora i načelnika za društvene delatnost opštine Bačka Palanka i pokrajinskog sekretara za Kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama.[3] Učestvovao je na brojnim naučnim skupovima i konferencijama, poput okruglog stola o srpsko-izraelskim odnosima u organizaciji Centra za antiterorizam u Jerusalimu.[5] Biran je za prvog predsednika Društva članova Matice srpske u Bačkoj Palanci. Član je Matice Srpske, Matice slovačke, udruženja Adligat, Udruženja književnika Srbije i drugih strukovnih i društvenih udruženja i organizacija. Pisao je na temu nacionalnog identiteta u vreme pandemije Kovid-19.[6] Prema rečima gradonačelnika Novog Sada Miloša Vučevića, Kuzmanović je značajno unapredio rad Arhiva Vojvodine i učinio ga bližim javnosti.[7] Tokom njegovog mandata građen je amfiteatar na prostoru Arhiva.[8] Zalaže se za vraćanje starog imena gradu Zrenjaninu - Petrovgrad.[9] Hobi mu je putovanje i planira da obiđe sve zemlje sveta.

SRPSKA AKADEMIJA NAUKA - 1950 - 574 STRANE, MEK POVEZ. NA OBODU LISTOVA SE VIDE `STARAČKE PEGE`. Gligorije Gliša Elezović (Vučitrn, 6/18. januar 1879 — Beograd, 17. oktobar 1960) je bio srpski istoričar. Biografija Osnovnu školu završio je u rodnom mestu a gimnaziju u Solunu i Carigradu. Studirao je srpsku istoriju i geografiju i srpski i staroslovenski jezik sa dijalektologijom na Filozofkom fakultetu Velike škole u Beogradu. Diplomirao je 1905. a profesor je postao 1907. godine. Bio je suplent i u Pljevaljskoj gimnaziji, u srpskoj gimnaziji u Solunu i Skoplju, srpskoj bogosloviji u Prizrenu i učiteljskoj školi u Skoplju. Bio je u vezi sa revolucionarnom organizacijom.U Pljevaljskoj gimnaziji radio je istovremeno i poznati filozof i pisac Vasa Stajić učenik čuvenog filozofa Aleksandra Sandića.Međutim prilike nakon Mladoturske revolucije omogućile su javni politički rad. Izabran je 1908. u centralni odbor Srpske demokratske lige, prve srpske stranke u Osmanskom carstvu. Na svim ovim položajima je bio do 1926. godine sa prekidom tokom Prvog svetskog rata. Godine 1915. radio je kao profesor u gimnaziji u Valjevu. Još kao student na Velikoj školi bio je aktivan član omladinskog pokreta i jedan od osnivača kluba Slovenski jug kao i zadruge Srpska braća (1905). Bio je član Srpske demokratske lige i saradnik njenog glasila Vardar 1909. godine. Zajedno sa Mihajlom Čemerikićem pokrenuo je nezavisni politički list Glas naroda (1912, 1920 — 1922). Bio je urednik Privrednog glasnika, jedan od osnivača Skopskog naučnog društva i saradnik Glasnika SND (1925 — 1933). Sarađivao je sa oko četrdeset naučnih i stručnih časopisa i dnevnih listova. Bio je redovni član istorijskog instituta u Novom Sadu (1934), dopisni član SAN (1946), naučni saradnik Istorijskog, Etnografskog i Instituta za jezik SANU. Objavio je 147 naučnih i stručnih radova od kojih neki predstavljaju kapitalna dela. Bio je svestrani istraživač. U njegovom opusu zastupljene su filologija, dijalektologija, turkologija, etnologija, istorija umetnosti, islamistika, antropologija, istorija i antropogeografija. Bio je član Odbora za istočnjačku istorijsku i književnu građu Srpske kraljevske akademije od osnivanja ove ustanove 1931. godine i priređivač prve knjige Zbornika za istorijsku i književnu građu, objavljene u dve sveske 1940. i 1952. pod naslovom Turski spomenici. U njoj se nalaze prevodi 226 turskih dokumenata iz perioda od 1348. do 1776. godine. U ovoj knjizi nalazi se veliki broj njegovih komentara koji su toliki po obimu da se mogu svrstati u posebnu knjigu. U istoj ediciji izašla je njegova knjiga Iz carigradskih turskih arhiva- mühimne defteri. Ova knjiga izašla 1951. obeležila je početak aktivnog interesovanja srpskih naučnika za najobimniju zbirku arhivske građe iz vremena osmanske vladavine. Kroz čitav niz knjiga objavio je veliki broj turskih dokumenata: Turski spomenici u Skoplju (prva knjiga 1926; druga 1929; treća 1930), Sokolari i sokolarstvo (1923) i Tursko-srpski spomenici Dubrovačkog arhiva (1932) koji predstavlja njegov najznačajniji naučni rad u ovoj oblasti. Takođe je značajan njegov rad na prevođenju turskih dokumenata iz tzv arhiva Beogradskog pašaluka koje je sporadično objavljivao u Beogradskim opštinskim novinama, Politici i Trgovinskom glasniku. Njegovo interesovanje zaokupljali su i turski narativni izvori. Zahvaljujući njemu naša naučna javnost je po prvi put stekla uvid u turske izvore. Objavljivao je prevode odlomaka iz Putopisa Evlije Čelebije. Srpska istoriografija se zahvaljujući Elezoviću upoznala sa delom poznatih turskih hroničara Ašikpašomzada i Dursun bega. Objavio je prevode iz istorije Mehmeda Nešrija i zvaničnog letopisca Osmanskog carstva Dževdet paše. Sem izdavanja istorijskih izvora bavio se i istoriografskim radom. Najznačajniji njegov rad iz ove oblasti je rasprava nekretna dobra Ahmed paše Hercegovića u Dubrovniku (1950).

Zoran Joksimović: SELO DRAGOJLA DUDIĆA, SUBNOR SR Srbije 1966, tvrdi povez, omot, str. 183. Selo Klinci; valjevski kraj; Ustanak i revolucija; Narodni heroj Dragojlo Dudić. Očuvanost 3; ima školsku posvetu; omot pohaban. Зоран Јоксимовић (Брезовица, 12. септембар 1932 — Ваљево, 26. април 2015) био је српски књижевник, историчар и новинар. Добитник је више награда за научно дело. Рођен у селу Брезовици, у Тамнави, 12. септембра 1932. Основну школу је учио у Брезовици (1939-1943), гимназију у Ваљеву (1945-1952), а славистику и југословенске књижевности са српскохрватским језиком студирао је у Београду (1952.-1957.). Скоро цео радни век провео у новинарству. Као ученик покренуо је лист Реч омладине (1952.). У ваљевском Напреду био је новинар-уредник културне рубрике и фељтона (1957.-1961. и 1966.-1990.), уредник листа (1961.), главни и одговорни уредник (1962-1964. и 1966-1970), а директор (1962-1964).Био је управник волонтер Градске библиотеке (1963.), и кустос у Народном музеју (1965-1966) у Ваљеву. Радио је и као дописник Вечерњих новости и Тањуга. Уређивао је дечји лист Полет (1958.-1961.) и Сусрети (1971.-1976.). Члан редакција и уређивачких одбора: У ствари (1960-1961), Вуков сабор (1971-1976), Гласник ИАВ (1959-1971), Гимназијалац (јубиларни 1980. и 1990), ГИРО Милић Ракић (1980-1994) и др. Зоран Јоксимовић је двадесет година (1991-2010), био један од двојице уредника Календара Колубара, (једно време Ваљевац) и редактор Биографског лексикона Ваљевског краја (1996-2010). Уређивао је републички часопис Књижар (2000-2010). Уредио је и књиге Гола Глава и њена школа и Сто година Основне школе у Памбуковици, као и књигу Матуранти Ваљевске гимназије 1952. (о педесетогодишњици полагања испита зрелости). Био је члан је Удружења новинара Србије од 1957, и Удружења књижевника Србије (1962). Преминуо је у Ваљеву 26. априла 2015. године.[ Радови Зорана Јоксимовића награђивани су на анонимним конкурсима: приче у Шапцу, Крушевцу, Нишу, Лесковцу, Београду, Сарајеву, Скопљу; романе Последње лето и Петљаревић и остали наградио је Телеграм у Загребу (1966. и 1967); романсирану биографију Живот Драгојла Дудића и повест Јачи од ватре наградила је Фондација Драгојло Дудић (1972. и 1974). Дело Његово дело је било разноврсно и богато. Аутор је прича, приповедака, романа, романсираних биографија, фељтона, хроника, чланака, критика, записа, портета, интервјуа, позоришних, радио и ТВ сценарија, библиографија. Поједине књиге Зорана Јоксимовића доживеле су више издања, драматизоване и позоришно извођене. Превођен је на мађарски, македонски, руски и енглески језик. Осим књижевног рада Јоксимовић изучава прошлост Ваљева, Ваљевског краја и, у новије време, Тамнаве, XIX и XX века у широком жанровском и тематском распону од политичке, привредне историје и демографије до историје културе, уметности и штампе. Његово вишегодишње књижевно, новинарско и уредничко искуство, послужило му је за веома успешан и цењен редакторски рад који је и језички стручан. Књиге Сенке ветровима однесене, приповетке, Београд 1961; Драгојло Дудић, кратка биографија, Београд 1964; Село Драгојла Дудића, хроника, Нови Сад 1966; Ваљево, град устаника (с групом аутора) Београд 1967; Последње лето, роман, Ријека 1968; Порука испод вешала, повест, Ваљево 1971; Живот Драгојла Дудића, романсирана биографија, Београд 1974; Јачи од ватре, повест Ваљево 1977; Подриње и Колубара, туристички водич (с групом аутора), Београд 1979; Петљаревић и остали, роман, Ваљево 1980; Револуционарни раднички покрет у Ваљевском крају 1919-1941, хроника, Ваљево 1981; Сунце у високом луку, приповетке (предговор Сл. Ж. Марковић), Ваљево 1982; Драгојло Дудић, Ваљево 1987. Изабрана проза (избор Остоја Продановић), Ваљево 2012;

Prenosivi plinski reso za kamp,pecanje,kamione Prenosivi kamp plinski rešo je idealan za: kampovanja, izlete, lov, ribolov, putovanja, upotrebu kod kuće. U pvc koferu za transportovanje Duzina 36cm Sirina 28cm Visina 8cm Model može raditi na male boce od 220gr Veoma lak za korišćenje i transport Za kamperski rešo se koriste kartuše od 220g. . koje se mogu naci u raznim prodavnicama kod nas ili na benzinskim pumpama u inostranstvu.

Električni odvrtač, moguće punjenje pomoću Tip-C interfejsa Zahvaljujući dizajnu sa LED svetlima, moguće raditi u mraku Namagnetisan, jednostavno nameštanje bitova Set se sastoji od 50 delova: 40 bitova: - Torx sigurnosni: T5H, T6H, T7H, T8H, T9H, T10H, T15H, T20H - Phillips: PH0000, PH000, PH00, PH0, PH1, PH2 - Odvrtač šrafova: H1.3, H1.5, H2.0, H2.5, H3.0, H4.0 - Y tip: Y0.6, Y1.5, Y2.5, Y3.0 - Ravni: 1.5, 2.0, 2.5, 3.0, 4.0 Pogledaj više

Makaze za lim Makita JS3201J je uređaj koji poseduje ergonomski dizajniranu dršku, sa gumiranim rukohvatom. Štitnik je predviđen da štiti vaše ruke od malih delova koji se izdvajaju u toku rada, da bi mogli da radite bezbedno. Magacin za skladištenje ključa. Prorez na matrici za merenje debljine materijala. Gornji 4 strani nož i donji 8 strani nož nije potrebno oštriti. Makaze za lim Makita JS3201J predstavlja idealan izbor za vas.

Prenosivi plinski reso za kamp,pecanje,kamione Prenosivi kamp plinski rešo je idealan za: kampovanja, izlete, lov, ribolov, putovanja, upotrebu kod kuće.      U pvc koferu za transportovanje Duzina 36cm Sirina 28cm Visina 8cm Model može raditi na male boce od 220gr Veoma lak za korišćenje i transport Za kamperski rešo se koriste  kartuše od 220g. . koje se mogu naci u raznim prodavnicama kod nas  ili na  benzinskim pumpama u inostranstvu.

CIA protiv JUGOSLAVIJE Marko Lopušina Potpis AUTORA Pokušaj da se razreše neke od najvećih misterija naše novije političke istorije i da se odgovori na pitanja da li su i kako Srbi radili za CIA, ko je bio tajni agent Grizli, kad i gde je FBI hapsio i saslušavao Srbe, ko su Cimermanovi ljudi u Beogradu, ko je ubio Jugoslaviju?... Beograd 473 strane. ,Trece dopunjeno izdanje,.... Knjiga u PERFEKTNOM stanju..... L3

Najveće tajne istorije / Grupa autora Izdavač: MLADINSKA KNJIGA, 2013 288 str.20x26 cm. ilustr. Tvrd povez Latinica Uzbudljive priče o istini i lažima, prevarama i razotkrivanju O prošlosti znamo manje nego što bismo želeli a daleko manje nego što mnogi od nas misle. Važni se događaji zaborave ili ne zabeleže, a često i iskrive potpuno suprotnim prikazima i nepouzdanim svedočanstvima. Istoriju ponekad sakriju krivci koji žele da zauvek izbrišu svoja dela i nedela, a ima i slučajeva da se istina prikriva iz najboljih namera: da bi bila na sigurnom sve dok svet ne bude spreman za nju. Nekad skrivano, sada obelodanjeno: • šta je pisalo u Čerčilovom „bezobraznom dokumentu“ iz 1944 • da li je Leonardo da Vinči u Mona Lizine oči zaista ucrtao svoje inicijale • kako je tačno tekla operacija hvatanja Osame bin Ladena, planirana 10 godina • ko je bio egipatski faraon čija su dela smatrana toliko bogohulnim da su mu potomci izbrisali ime iz svih dokumenata i sa svih spomenika • kako su i zašto montirane neke od najpoznatijih fotografija na svetu • kakve je poruke nosila Mocartova opera Čarobna frula • ko je bio graditelj čikaškog hotela opremljenog tamnicama i sobama za mučenje u koji su gosti ulazili ali ne i iz njega izlazili • kako je radio tajni naučni institut oformljen radi balsamovanja tela Vladimira Iliča Lenjina • šta je na kraju Vikilinks: novinarski poduhvat veka ili čin sajber terorizma. Neverovatne priče iz Najvećih tajni istorije promeniće ono što znate – ili ste mislili da znate –o istoriji i ljudima koji su je stvarali. vr331

Tajni dosije NKVD-a namenjen Josifu V. Staljinu, sastavljen na osnovu zapisnika saslušanja Hitlerovog ličnog ađutanta Ota Ginšea i sobara Hajnca Lingea u Moskvi 1948/1949. Beograd 2012. Mek povez, 445 strana. Knjiga je veoma dobro očuvana. V3 Knjiga o Hitleru sadrži opise dvojice SS-oficira koji su Hitlera sretali svakodnevno, iako s njim nisu bili bliski. Divili su mu se, bili su ubeđeni nacionalsocijalisti, ali – kao i većina njihovih savremenika – nisu prozreli pravu prirodu diktatorovih ciljeva. Ponekad bi u svojim izjavama nagovestili osudu određenih postupaka kako bi zaštitili sebe, ali nikada nisu poricali da su bili u Hitlerovoj neposrednoj blizini. Knjiga o Hitleru je jedinstven i zaista specifičan dokument: proizišao je iz materijala dvojice SS-ovaca. Autorski tim sovjetskih tajnih agenata je tokom četiri godine radio na Hitlerovoj biografiji, toliko dugo dok ona nije u svakom pogledu odgovarala čitalačkim navikama njenog naručioca. Tekst dosijea br. 426a iz bivšeg partijskog arhiva ne sadrži samo mnoge do sada nepoznate detalje Hitlerove politike i vođenja rata već pruža i pravu sliku realnog života ljudi koji su se okupljali oko Hitlera. U ovom dokumentu se na najoriginalniji način odražava nesrazmernost između vođe Trećeg rajha i onog čoveka koji je u određenom periodu verovao da će s njim moći da deli Evropu pa ga je pratio u ubojiti pohod koji je milione ljudi koštao života. Knjiga o Hitleru istovremeno prikazuje srž antagonizma između Hitlera i Staljina, dvojice potpuno suprotnih ličnosti, u kojoj su mnogobrojni istoričari, od Alana Buloka do Ričarda Overija, pronašli ključ razumevanja istorije prošlog veka.

Dragoje Lukić - Kozarsko detinjstvo Narodna knjiga, Beograd, 1973 70 str. meki povez stanje: vrlo dobro Učesnik NOR-a od 26. avgusta 1942, od dana kada su ga partizani oslobodili iz ustaškog logora za djecu u Jastrebarskom. Odrastao je u Petoj kozarskoj brigadi kao kurir, politički delegat voda, član Sreskog komiteta Skoja i Okružnog odbora Usaoja za Kozaru. U sedamnaestoj godini član KPJ; u sedamnaestoj godini ratni vojni invalid. Radio u Upravi državne bezbjednosti, odnosno Saveznom sekretarijatu za unutrašnje poslove, i Muzeju revolucije naroda i narodnosti Jugoslavije. U međuvremenu završio je školu Odeljenja zaštite naroda, maturirao u partizanskoj gimnaziji i diplomirao istoriju umjetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Pisanjem se bavi od 1959. godine. Oblast njegovog interesovanja je NOR i socijalistička revolucija, posebno stradanje djece u fašističkim logorima i učešće u ratu najmlađih iz Bosanske krajine. Pored knjiga „Ranjeno djetinjstvo“ (Rad, Beograd, 1961), „Sred Kozare tvrde ploče“ (Rad, Beograd, 1962), „Kozarsko djetinjstvo“ (Nacionalni park „Kozara“, Prijedor, 1976), „Kozara — istorijske fotografije“ (Nacionalni park „Kozara“, Prijedor, 1978) i „Rat i djeca Kozare“ (Narodna knjiga, Beograd, 1979) objavio je i znatan broj priloga, feljtona, sjećanja i dokumentarnih zapisa u raznim listovima i časopisima. Na temu NOB i socijalističke revolucije realizovao je stalne izložbene postavke „Putevi pobjede“ (Bosanska Gradiška, 1979), „Borbeni put Pete kozarske brigade“ (Kasarna „Kozara“, Banja Luka, 1972), „Revolucionarna prošlost Podgradaca“ (Podgradci, 1976), „Dječji logor Jastrebarsko“ (Pionirski centar Jastrebarsko, 1982) i velike pokretne izložbe „Epopeja Kozare“ (Beograd, 1982) i „Jasenovac 1941-1945“ (Jasenovac, 1986). Dobitnik je nagrade „4. jul“ Saveznog odbora SUBNOR-a Jugoslavije za publicistiku 1980. godine.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Marin Drzic Frano Čale (Trebinje, 8. jul 1927 — 24. avgust 1993, Zagreb) italijanist, književni historičar i prevodilac, teatrolog. Redovni profesor talijanske književnosti Zagrebačkog sveučilišta. Otac Morane Čale i Lade Čale Feldman. Život i rad Studij romanistike završio u Zagrebu 1952. Doktorirao 1960. s temom Talijanski dramski teatar u Zagrebu 1860-1941. Od 1954. radio je na Odsjeku za talijanski jezik i književnost zagrebačkog Filozofskog fakulteta. Bavio se italijanistikom, komparatistikom, kroatistikom i teatrologijom. Izučavao je delo Držića, Dantea, Boccaccia, Petrarke, Machiavellija, Luigija Pirandella. Uza spomenute talijanske pisce, prevodio je i Goldonija, Leopardija, Foscola i dr. Bavio se talijansko-hrvatskim književnim vezama (osobito petrarkizmom), odnosom talijanske i hrvatske pozorišne književnosti. Sarađivao je s nekoliko pozorišta i reditelja (M. Fotez, B. Gavella) kao stručnjak za dubrovački govor. Dugogodišnje bavljenje Držićem Čale je okrunio kritičkim izdanjem Držićeva Djela (1979). Jugoslovenskoj italijanistici dao je golem doprinos objavljivanjem celokupnog Danteova i Boccacciova dela, a uredio je dvojezično uporedno izdanje Petrarkina Kanconijera. Priređivanje ovih izdanja okupilo je prvake jugoslovenske italijanistike i romanistike i urodilo do danas nenadmašenim prevodilačkim postignućem. Priredio je 1974. naučni skup posvećen Petrarki (zbornik objavljen 1978.), a 1980. naučni skup posvećen Danteu (zbornik objavljen 1984.). Primio je brojna domaća i međunarodna priznanja: 1973. zlatnu medalju grada Firence, 1974. nagradu Monselice za prevođenje, 1980. nagradu Zlatni Osimo u Rimu i viteško odličje Predsednika Republike Italije za zasluge italijanskoj kulturi u inostranstvu. Dobitnik je Nagrade «Marko Fotez» Odsjeka za teatrologiju Instituta za književnost i teatrologiju JAZU za četvorogodišnje razdoblje (1984—1987).

Opis O autoru Dodatne informacije JAGNJE IZ BEZDANA. Balkanski ratovi 1991 ― 1999 Polemička knjiga protiv polemosa, rata, koja nastoji da demontira logiku poslednjih ratova na Balkanu 1991-1999. Kako su i zašto počeli i vodili se ratovi u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Srbiji, odnosno oko Kosova? Kakav je bio geopolitički i istorijski kontekst, šta su činile vojne snage a šta diplomatija, koji su medijski uticaji i učinci, zašto su balkanske nacionalne ambivalencije postale „ambiviolencije“? https://akademskaknjiga.com/biblioteka/posebna-izdanja/ Diplomirao na Odseku za opštu književnost i teoriju književnosti Filološkog fakulteta u Beogradu 1982. godine; magistrirao radom “Književna shvatanja Pola de Mana i teorija dekonstrukcije” 1987. godine na istom fakultetu, doktorirao tezom “Teorijski problemi čitanja kao osnove modernog shvatranja književnosti” 2001. godine na istom fakultetu. Između 1984. i 2001. godine radio kao naučni istraživač na Projektu za teoriju Instituta za književnost i umetnost u Beogradu; od 2001. do 2007. godina kao vanredni profesor na Filološkom fakultezu (Katedra za opštu književnost i teoriju književnosti), a od 2007. godine kao redovni profesor semilogije medija na Fakultetu za medije i komunikacije Univerziteta Singidunum u Beogradu. Objavljene knjige: “Antinomije kritike” (1982), “Slučaj Niče” (1997), “ABC dekonstrukcije” (1998), “Ljuba ili o etici” (1999), “Predavanja o čitanju” (2000), “Pesništa: Prilozi pesničkoj ontologiji Martina Hajdegera” (2001), “Moderno shvatanje književnosti” (2002), “Istina apokalipse: Filozofija i pesništvo na ‘posldednjem sudu'” (2003), “Šta je teorija” (2006), “Od znaka do smisla” (2007). Predavao u Sjedinjenim američkim državama (Yale University) i Velikoj Britaniji (Sheffield University). Težina 0,3 кг Godina izdanja 2021 Pismo latinica Povez mek Broj stranica 144 str. ISBN 978-86-80254-43-2

Produzetak za Gedoru 1/4 sa savitljivim vrhom 230mm duzina Na vrhu se nalazi konusni prihvat za gedoru tako da mozete malo saviti ulozak kad radite . Idealno za nepristupacna mesta gde je potrebno pomeriti u stranu rucicu kad se odvija Izuzetno velika kolicina kvalitetnog alata koju mozete pogledati na sledecem linku http://www.kupindo.com/Clan/malimirko/SpisakPredmeta --- Dodato 29.03.2018. 18:57 --- Vrh se nesavija bukvalno vec ima kugla na kojoj se ulozak gedore savija

Irimo Klešta za skidanje izolacije 629 imaju ergonomski dizajnirane ručke kako bi vam pružile sigurnije i udobnije držanje dok radite sa njima. Klešta su ojačana i napravljena od veoma kvalitetnog čelika za duži vek trajanja. Proizvod možete poručiti na sajtu ili nas kontaktirajte preko telefona. Izrađene od čelika visokih performansi Ojačane 45-50 HRc Dužina 160mm Težina 170g Ukoliko imate problema prilikom poručivanja, posetite našu stranicu uputstvo za kupovinu kako biste nesmetano poručili proizvod.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Poslednjih nekoliko stranica malo uflekano (verovatno kafa), ostalo sve uredno. Zbog toga cena niza. Knjiga ima svoje izdanje na srpskom,engleskom i nemačkom jeziku.Ova kapitalna monografija akademika Medakovića je dosad najubedljivije svedočanstvo o ekonomskoj moći i kulturnim dometima Srbije u 18. i 19. veku, jer obuhvata vremenski raspon od kraja 17. veka pa sve do sloma Austro-ugarske monarhije 1918. godine. Delo je prvi, celovit prikaz o viševekovnom prisustvu Srba u ovom gradu. Obrađeni su svi bitniji, naučno provereni dokazi o Srbima u Beču, o njihovoj crkvenoj organizaciji stvorenoj u 18. veku.Beč je tada postao i glavno središte u kojem su štampane naše knjige, njih preko 300, tu je, posle vekovnog prekida proradila i prva srpska štamparija. Iako su Srbi u 18. veku u Beču prisutni prvenstveno kao nosioci balkanske trgovine, postoje brojni dokazi o njihovom kulturnom uzdizanju, u prvom redu preko školovanja u čuvenoj Bečkoj umetničkoj akademiji. U tom je gradu izvršena konačna evropeizacija našeg slikarstva, ovde deluju i borave mnogi naši kulturni i javni radnici, školuju se naučnici i vojnici. Sve to potvrđuje zaključak da je Beč presudno uticao na razvoj naše nacionalne ideologije u 19. veku. Delo akademika Medakovića ima nemerljiv značaj za našu kulturu i afirmaciju pred svetom, a Medakovićeva interpretacija mnogih činjenica i događaja, propraćena brojnim autentičnim dokumentima, fotosima i reprodukcijama ne samo da svedoči o kulturnim dometima, Srbije u prošlosti i njenom prisustvu u evropskim okvirima. Knjiga je dragocen prilog i austrijskoj kulturi i istoriji, a bogate ilustracije će zadiviti i Bečlije. Rođen je 7. jula 1922. u Zagrebu kao sin Đorđa Medakovića, ekonomiste, i Anastasije, domaćice. Deda po ocu mu je bio Bogdan Medaković, a pradeda Danilo Medaković. Osnovnu školu učio je u Zagrebu, nižu gimnaziju u Sen Galenu u Švajcarskoj i kod franjevaca u Badiji na ostrvu Korčuli, dok je višu, klasičnu gimnaziju završio u Sremskim Karlovcima (1937-41). Od 1942. do kraja rata živeo kao izbeglica u Beogradu gde je radio u Muzeju kneza Pavla, a nakon rata radio je u Muzeju grada Beograda, Ministarstvu za nauku i kulturu i Saveznom zavodu za zaštitu spomenika kulture. Studirao je istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Kao asistent radio je na istorijskom institutu SAN od 1952. do 1954. Pred komisijom akademije doktorirao je disertacijom Grafika srpskih štampanih knjiga XV-XVII veka 1954. godine (štampana u izdanjima akdemije 1958). Na Grupi za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta prešao je od 1954. put od asistenta do redovnog profesora, za docenta je izabran 1957, za vanrednog profesora 1962. i za redovnog 1967; bio je dekan Filozofskog fakulteta (1971-73). Na sopstvenu molbu penzionisan je 1982. Godine 1958. Medaković je boravio na tromesečnoj specijalizaciji u Nemačkoj, a 1964/65. godine postao je stipendista fondacije Alexander von Humbolt i tu godinu proveo je mahom na radu u Zentral institut Kunstgeschichte u Minhenu. Dopisni član SANU postao je 1972. a redovni 1981. godine. Bio je, sekretar odeljenja istorijskih nauka SANU, generalni sekretar SANU (1985), kao i predsednik SANU (1999-2003). Godine 2001. izabran je za redovnog člana Lajbnicovog naučnog društva (Leibniz Association) u Berlinu. Dejan Medaković (2007) U Matici srpskoj u Novom Sadu rukovodio je programom istraživanja u oblasti istorije umetnosti. Odmah posle osnivanja Odeljenja za likovne umetnosti Medaković je 1964. godine postao sekretar ovog Odeljenja, a istovremeno i član Predsedništva i tu dužnost je vršio do 1986. godine. Bio je član Saveta Matice srpske. Uređivao je časopis Zbornik za likovne umetnosti Matice srpske. Od pokretanja Zbornika za likovne umetnosti Matice srpske, 1965. Medaković je glavni urednik ovog časopisa, od kojeg je izašlo 30 tomova. On predstavlja prvi časopis kod Srba posvećen isključivo istoriji umetnosti. U svom istraživanju interesovao se za široki raspon tema od srednjovekovne umetnosti do modernog slikarstva, ali je težište njegovog rada na srpskom baroknom slikarstvu, srpskim kulturnim prilikama u 18. veku i srpskom slikarstvu u 19. veku. Stvarao je i u oblasti književnosti. Pisao je sve vrste naučnih radova od eseja, prikaza i prigodnih reagovanja na politička i umetnička dešavanja do monografija i sintetičkih pregleda. Njegove studije su brižljivo inventarisane i sabrane u nekoiko knjiga. U knjizi Srpski slikari 18. veka. Likovi i dela (Novi Sad, 1968) sabrana je 21 studija o slikarima od Žefarovića do Jovanovića. U knjizi Putevi srpskog baroka objavljeno je 25 studija o baroknoj umetnosti. Veliki broj studija objavljen je u knjigama Svedočenja (1984), Istraživači srpskih starina (1985) i Barok kod Srba (1988). Pisao je i celovite preglede za Istoriju srpskog naroda (četvrta, peta i šesta knjiga) i u knjigama Srpska umetnost u 18. veku (1980) i Srpska umetnost u 19. veku (1981). Bavio se i pitanjima vezanim za pojedine crkvene spomenike: o Hilandaru (1978), Savinama (1978), Sent Andreji (1982) i dr. Objavio je i knjigu Letopis Srba u Trstu (1987). Beogradski izdavačko-grafički zavod (BIGZ) je izdao pet knjiga Medakovićeve proze pod nazivom Efemeris - hronika jedne porodice (I – 1990, II – 1991, III – 1992, IV – 1993, V – 1994) za koje je dobio Oktobarsku nagradu Beograda za Efemeris, nagradu za životno delo Zadužbine „Jakov Ignjatović” za Efemeris II i nagradu Beogradskog izdavačko-grafičkog zavoda za Efemeris III. Godine 1994. dobio je izvanredni Zlatni beočug Beograda i Narodne biblioteke za najčitaniju knjigu u Srbiji.

Irimo Špic klešta kriva 200mm 613 imaju ergonomski dizajnirane ručke kako bi vam pružile sigurnije i udobnije držanje dok radite sa njima. Klešta su ojačana i napravljena od veoma kvalitetnog čelika za duži vek trajanja. Proizvod možete poručiti na sajtu ili nas kontaktirajte preko telefona. Izrađena od čelika visokih performansi ISO 5745 Ivice ojačane na 58-65 HRc Dužina 200mm Težina 180g Ukoliko imate problema prilikom poručivanja, posetite našu stranicu uputstvo za kupovinu kako biste nesmetano poručili proizvod.

cena: 8.785,00 din (PDV uključen) Vreme isporuke: 2 - 7 dana Cena isporuke: po cenovniku Deklaracija Kol: Opis i namena proizvoda DeWalt DWHT75900-0 Čekić heftalica Kompozitni čekić DeWalt od karbonskih vlakana ima laganu kompozitnu strukturu od karbonskih vlakana Smanjenje ukupne težine i vibracija vam omogućava da radite duže uz manje mišićnog napora Kompozitna struktura od ugljeničnih vlakana za 45% manje težine* i 25% manje mišićnog napora 450.000 ciklusa udara Ubacite učitavanje za lako ponovno punjenje zatvarača

Grabulje 5 zuba 90 mm gumirana drška Grabulje, 5 zuba, sa ergonomskom gumiranom ručicom. Širina radnog dela 90 mm, ukupna dužina 260 mm. Dizajnirane su za prikupljanje odsečenih grančica, labavljenje i izravnavanje tla. Radni deo je napravljen od U8 alatnog čelika i obojen je emajlom za sprečavanje korozije. Dvokomponentna ručka ergonomskog oblika omogućava vam da radite što udobnije. Na kraju rada potrebno je očistiti radni deo alata od ostataka zemlje i vrtnih ostataka. Šifra proizvoda: 617778 Kategorija: GRABULJE

Irimo kombinovana klešta 180mm 601 napravljena su prema ISO standardu i za izradu alata korišćen je čelik visokih performansi. Ručka je ergonomski dizajnirana tako da ćete imati sigurnije i udobnije držanje dok radite sa njima. U samo par klikova poručite ovaj proizvod na sajtu. Izrađena prema ISO 5746 standardu Materijal: čelik visokih performansi Ojačane ivice na 58-65 HRc Dužina 180mm Težina 240g Ukoliko imate problema prilikom poručivanja, posetite našu stranicu uputstvo za kupovinu kako biste nesmetano poručili proizvod.

Izdaje MLADINSKA KNJIGA Ljubljana Svi mi zelimo da znamo kako su ljudi nekada ziveli. Zelimo da znamo ne samo istorije carstava i ratova, te imena vladara, vec smo radi da saznamo kako su ljudi radili, u sta su verovali, cega su se igrali, kako su se odevali i hranili, kako su putovali i gradili svoje domove - recju, kako su odista ziveli svoj svakidasnji zivot. OCUVANA POGLEDAJTE I OSTALE MNOGOBROJNE KNJIGE KOJE PRODAJEM KLIKNITE DA LINK http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=mikce024&Grupa=1 V11

Irimo špic klešta prava 200mm 612 imaju ergonomski dizajnirane ručke kako bi vam pružile sigurnije i udobnije držanje dok radite sa njima. Klešta su ojačana i napravljena od čelika visokih performansi za duži vek trajanja. Proizvod možete poručiti na sajtu ili nas kontaktirajte preko telefona. Izrađena prema ISO 5745 standardu Materijal: čelik visokih performansi Ojačane ivice na 58-65 HRc Dužina 200mm Težina 180g Ukoliko imate problema prilikom poručivanja, posetite našu stranicu uputstvo za kupovinu kako biste nesmetano poručili proizvod.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Svetozar Radojčić (Sremski Karlovci, 14. maj 1909 — Beograd, 20. oktobar 1978) bio je srpski istoričar umetnosti, univerzitetski profesor [a] i akademik. Njegovi najznačajniji radovi, vezani su za freskoslikarstvo i umetnost srednjovekovnih srpskih zemalja, a svoje kapitalno delo „Staro srpsko slikarstvo“ objavio je 1966. godine. Bio je sin Nikole Radojčića, srpskog istoričara i akademika. Biografija Rođen je 14.05. 1909. godine u Sremskim Karlovcima, gde je njegov otac Nikola radio kao profesor u Karlovačkoj gimnaziji i tu je završio osnovnu školu 1920. godine. Iste godine je upisao srednju školu u Ljubljani, pošto je njegov otac dobio mesto profesora na Ljubljanskom univerzitetu. Posle završene srednje škole, u istom gradu je od 1928. do 1932. godine završio studije arheologije. Tokom studija, Radojčić je školsku 1930/1931 proveo na zagrebačkom Sveučilištu, a za vreme leta je boravio u letnjoj školi bečkog Arheološkog instituta u koruškom gradiću Fajštricu (Bistrici) (1930. i 1931). Obrazovanje je sticao i u Beču i Pragu (Institut N. P. Kondakova i Univerzitet Karlov), a letnji period 1933. godine je proveo na arheološkim lokalitetima i muzejima u Veneciji, Akvileji i Gradežu. Doktorsku disertaciju na temu „Portreti srpskih vladara u srednjem veku“ je odbranio u Ljubljani 30. oktobra 1934. godine i ona je iste godine štampana u Skoplju u izdanju Muzeja Južne Srbije,[1] čiji je direktor tada bio Radoslav Grujić. Svetozar Radojčić je 27.05. 1952. godine postao dopisni član Odeljenja društvenih nauka, čiji redovni član postaje 5. decembra 1963. godine. Član Odeljenja istorijskih nauka postao je 11.03. 1971. godine, a bio je i predsednik Hilandarskog odbora SANU....

k4d Autor: Georgije Ostrogorski Ilustrovano Format: 22.5x16 Povez: tvrd Georgije Ostrogorski je napisao Istoriju Vizantije publikovanu 1963. godine u Monaku. Ha nemačkom jeziku izašla je u čuvenoj Milerovoj seriji „Handbuch der Altertumswissenschaft“. Ovo delo ima nekoliko srpskih izdanja, a prevedeno je i na sve svetske jezike i danas se još uvek smatra jednim od najsveobuhvatnijih jednotomnih pregleda vizantijske istorije. U svojim mnogobrojnim delima proučavao je gotovo sve vidove života Vizantije: političku istoriju, socijalno-ekonomsku istoriju, istoriju ideja i odnose sa slovenskim svetom. Georgije Ostrogorski (rus. Георгий Александрович Острогорский; Sankt Peterburg, 19. januar 1902 — Beograd, 24. oktobar 1976) je bio dugogodišnji profesor vizantijske istorije na Beogradskom univerzitetu i osnivač Vizantinološkog instituta SANU, jedan od najvećih vizantologa dvadesetog veka i dobitnik mnogih domaćih i stranih naučnih priznanja Rođen je u Sankt-Peterburgu, školovao se u velikim univerzitetskim centrima Nemačke i Francuske. Georgije Ostrogorski se 1933. godine, posle odbranjene doktorske disertacije 1927. i nekoliko godina profesure na univerzitetu u Vroclavu, doselio u Srbiju, tadašnju Jugoslaviju. Dobio je mesto na Beogradskom univerzitetu, na Filozofskom fakultetu, Odeljenje za istoriju, gde je na predmetu Istorija Vizantije radio čitavog života. Osnovao je Vizantološki institut[1] SANU, koji je, zahvaljujući njegovom ugledu, postao važna institucija svetske vizantologije. Georgije Ostrogorski je napisao Istoriju Vizantije publikovanu 1963 godine u Monaku→ [1].Ha nemačkom jeziku izašla je u čuvenoj Milerovoj seriji „Handbuch der Altertumswissenschaft“. Ovo delo ima nekoliko srpskih izdanja, a prevedeno je i na sve svetske jezike i danas se još uvek smatra jednim od najsveobuhvatnijih jednotomnih pregleda vizantijske istorije. U svojim mnogobrojnim delima proučavao je gotovo sve vidove života Vizantije: političku istoriju, socijalno-ekonomsku istoriju, istoriju ideja, odnose sa slovenskim svetom.