Ehinacea - Echinacea purpurea Ehinacea potice iz prerija Severne Amerike. Osim u bastovanstvu, primenjuje se i u medicini, kao sredstvo za jacanje imuniteta. Cveta od juna do septembra meseca. Ehinacea daje i kvalitetno rezano cvece koje dugo traje u vazi. Rado je posecuju i pcele. Stabljike su uspravnog rasta i imaju crvenkasti sjaj, a najcesce narastu 70 do 100 cm u visinu. Ehinacea najbolje uspevaju na suncanim ili polusenovitim polozajima. Moze se gajiti uspesno na terasama i balkonima. Sa dolaskom zime nadzemni deo biljke u potpunoszi isčezne. Sa dolaskom narednog proleća biljka ponovo kreće iz korena još bujnije i jače. U ponudi su biljke trogodišnje starosti. Zbog prestanka vegetacuje nadzemni deo biljke je u potpunosti isčezao. Sa dolaskom proleća ponovo kreće iz korena.

Konopljika, divlji biber (Vitex agnus castus alba) Vitex zovu još i konopljika, radi velike sličnosti lista sa listom konoplje. Raste kao žbun ili malo drvo, poreklom sa Mediterana. Leti na dugim klasovima izrastu mirisni beli cvetovi nakon kojih se pojavljuju mali crni plodovi koji imaju primenu u medicini. Uspešno se gaji u našim klimatskim uslovima. Nije redak slučaj da se gaji u balkonskim uslovima. Zbog brzog rasta odličana je za pravljenje bonsai formi. U ponudi su sadnice dvogodišnje starosti, trenutne visine 30-40 cm, posađene u folija saksije.

1 sadnica Stanište: sunčano/polusenovito Visina 200-300cm Šifra proizvoda: P369 Kategorije: Drvenaste i žbunaste, SADNICE

KAMČATSKA BOROVNICA - NE ZAHTEVA KISELO ZEMLJIŠTE KAO OSTALE BOROVNICE! CENA JE 600 DINARA PO SADNICI. Kamčatska borovnica je listopadni grm iz porodice (Caprifoliaceae). Ima dugu tradiciju uzgoja u Rusiji (Kamčatka i Sibir), Kini i Japanu. Raste 0,8-3m u visinu i 1,5m u širinu (u kultivaciji oko 1,80m u visinu i 1m u širinu). Spada u dugovečne biljke, životni vek joj je od 25 do 30 godina. Kamčatska borovnica dozreva rano, već pocetkom maja, pre ostalog voća u našem podneblju, što je čini vrlo zanimljivom za uzgoj. Kamčatska borovnica ima plod koji je izdužena plavoljubičasta bobica prečnika oko 0,5-1cm, duga 2-3cm, prijatnog ukusa. Zrela bobica je iznutra tamne ljubičastocrvene boje.Ukus ploda je sličan borovnici i najviše se koristi sirov ili se od njega prave džemovi, želei, sokovi i sirupi, a dodaje se i mlečnim proizvodima (jogurt, sladoled…) koje odmah boji u crvenoljubičastu boju. Smrznute bobice se odmah otapaju, a u ustima ostavljaju ukus meda – odatle i naziv medne bobice ili honeyberry. Kao i kod domaće borovnice, kamčatska borovnica ima ukus koji se dobro se slaže s jelima od divljači i crvenih mesa. Od ovih bobica se proizvodi i voćno vino izuzetno bogatog ukusa. Bogata je antioksidansima, vitaminima, gvozđem, bakrom i jodom. Kamčatska borovnica – lekovita svojstva U područjima gde Kamčatska borovnica raste u prirodi (Rusija, Japan i Kina) postoji njena dugogodišnja narodna primena u lečenju ateroskleroze, hipertenzije, gastrointestinalnih poremećaja, herpesa… Novije naučne studije govore u prilog ovoj tradiciji. Kamčatska borovnica je bogat izvor vitamina C, antocijanina, proantocijanidina i drugih flavonoida, i ima antitumorogena, antimutagena, antimikrobijska, protivupalna i protivalergijska svojstva. Studije o njenoj lekovitosti (tek od 1996. god.) rađene su u Kanadi i Republici Českoj. Uzgoj Kamčatska borovnica toleriše vrlo niske temperature, i do -47 stepeni bez značajnijih oštećenja. Cveta rano, čak i pri temperaturama ispod nule, cvet nije osetljiv na slabije mrazeve. Za rast ne zahteva izrazito kiselo tlo kao što je slučaj sa američkom borovnicom. Voli sunce, mada podnosi polusenku, ali tada daje manji prinos. Sadi se u jesen ili proleće,a kontejnirana i preko cele godine. Međuredni razmak treba da iznosi 3 metra, a razmak između biljaka 1,5 metar, ako se žele pojedinačni grmovi, odnosno 1 metar ako se sadi plantažno. Samobesplodna je vrsta, pa je potrebno posaditi barem dve različite sorte, zbog unakrsnog oprašivanja, Najbolji prinos se postiže ako je posađeno pet sorti u zasadu. U našoj ponudi imamo 2 sorte: Vojtek, Zojka. Po grmu daju rod od 3-5 kg.

Sedum Spirium je pokrivac tla i ukrasna visegodisnja biljka , brzo se siri i raste do 15cm ima lepo zeleno lisce i zute cvetice (sada pocinje sa cvetanjem).Odlican je za sađenje pored fontana i jezera u vrtu pored kamenih basta, alpinetuma i zardinjerama.Idealan je u kombinaciji sa drugim ukrasnim travama, perenama i sedumima. Veoma je otporan nije zahtevan za održavanje netrazi nikakve dodantne uslove i negu ne smrzava jednom ga posadite i imate zauvek veoma je dekorativan tokom cele godine i ukras je svakog vrta. Kupujete kontejnirane sadnice , bas ovaj kontejner od 5 litra sa slike prepun biljaka (nisam brojao ali ima izmedju 50 i najmanje 100 biljaka) . saljem nakon uplate na Postnet - kupac placa dostavu Na jednoj od slika je Sedum samo radi slikanja postavljen u zardinjeru (ona nije predmet ove aukcije), ali ako zelite nju ona je ovde : https://www.kupindo.com/Saksije-i-zardinjere/33117229_Sanduk-II-za-veliku-biljku Jos biljaka i zardinjeri imate ovde : https://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=pantelija&Grupa=884

Sadnice su visoke 2m do 3m.

Pitomi kesten - Castanea sativa Pitomi kesten potice iz Male Azije. Bilo ga je mnogo oko grada Kastanona na Crnom Moru, po kome je dobio ime. Rimljani su ga kasnije preneli u Evropu i Sredozemlje gde se odomacio. Moze porasti i preko 20 м, ima bujnu i veliku krosnju. Kora mu je glatka i sivo smedja. Cvetovi se pojavljuju pocetkom juna, kada su listovi vec potpuno razvijeni. Muski cvetovi stoje u zuckastim cupercima na dugim, uspravnim isprekidanim resama, dok zenski cvetovi su pri dnu tih resa ili u pazuhu lista. Jestivi plodovi dozrevaju pocetkom oktobra meseca. Pitomi kesten je znacajna biljka za razvoj pcelarstva. Pcelari ga cene kao visokoproduktivnu medonosnu biljku, jer ima obilan polen i mnogo nektara. Pitomi kesten je veoma dekorativna vrsta drveca zbog svog lepog izgleda krune. U ponudi su sadnice jednogodišnje starosti visine 15-20cm.