SELJAK SKOROJEVIĆ - MARIVO Izdavac: RAD Tvrd povez 254 str. Tragovi ostecenja i uprljanosti na koricama knjige . Knjiga u dobrom stanju.

✰Izdavač: Prosveta, Svjetlost, Veselin Masleša, 1966. ✰Povez: tvrdi, 263 strane ✰Nepodvlačena, nema posvetu, par sitnih oštećenja, težina 420 grama

Stanje: dosta dobro Izdavač: Prosveta,Beograd God.izd.:1987 Korica:meka Pismo : latinica Ovo se ne kupuje svaki dan. Stanje proverite na slikama U svakom slučaju, pitajte preko poruka, tražite dodatne slike na mail, proverite dali vam odgovara stanje, i dajte ponudu.. Ko je hrabar, neka ga samo posmatra. :) Uštedite na poštarini i kupite što više knjiga! SRETNO! ----- T -----

Fadil Hadžić: BIJELA VRANA U CRNIM RUKAVICAMA - Humoreske i satire, Znanje Zagreb 1982, str. 256. Kratke satirične priče. Očuvanost 4-; malo pohabana. Hadžić, Fadil, hrvatski komediograf, filmski redatelj i novinar (Bileća, BiH, 23. IV. 1922 – Zagreb, 3. I. 2011). Diplomirao slikarstvo na Akademiji likovnih umjetnosti u Zagrebu 1973. Bio je glavni urednik satiričnog časopisa Kerempuh (1946–51., 1952–53., 1956), tjednika Vjesnik u srijedu (1953–56), Telegram (1960–62) i Oko (1973) te urednik kulturne rubrike Vjesnika (1956–57). Osnovao 1950. Kerempuhovo vedro kazalište (od 1951. Komedija), 1964. Satiričko kazalište Jazavac (danas Kerempuh), kojemu je bio i umjetnički direktor 1964–84., te 1981. kazalište Vidra, a 1981–82. bio je intendant zagrebačkoga HNK. Napisao je više od 50 komedija (najizvođeniji je suvremeni hrvatski komediograf), u kojima strukturama farse, vodvilja, situacijske komike, konverzacijske komedije i kazališta u kazalištu tematizira moralne postupke i odnose među naraštajima i spolovima (Dosadna komedija, 1952; Pet ludih sinova, 1954; Političko vjenčanje, 1968; Revolucija u dvorcu, 1970; Hitler u partizanima, 1974; Naručena komedija, 1974; Državni lopov, 1977; Češalj, 1981; Anđeli i vragovi, 2001. i dr.). Pisao je i prozna djela, npr. zbirku kozerija, basna i aforizama Ljudi i majmuni (1975), te satirične romane Crveni mozak (1997) i Konvertit (2000). Filmom se bavio od 1951., kada je osnovao prvu hrvatsku tvrtku za proizvodnju crtanih filmova Duga-film, 1961. režirao je svoj prvi igrani film, ratni triler Abeceda straha. Ukupno ih je režirao 17, a odlikuju se lakoćom pripovijedanja i profiliranja likova. Osim ratnih (Desant na Drvar, 1963) i povijesnih (Sarajevski atentat, 1968) filmova, zapažene su mu drame društveno-političke tematike: Službeni položaj (1964), Druga strana medalje (1965), Protest (1967) te Lov na jelene (1971), o povratniku iz inozemstva krivo optuženome za ratne zločine, i Novinar (1979), o slobodi govora i pojedinca u kontekstu odnosa u novinarskoj redakciji. Također je režirao prvu hrvatsku humorističnu televizijsku seriju Sedma sila (1966). Bavio se i slikarstvom (portreti, aktovi, istarski krajolici i vedute u ulju na platnu, akvarelu i pastelu). Dobio je Nagradu »Vladimir Nazor« za životno djelo (1984).

Prosveta, Beograd, 1989, broširano, 260 strana, zacepljena prazna pokorična strana.

Autor : Radivoje Lola Đukić Naslov : Ovca na Bulevaru Oktobarske revolucije Izdavač : Edicija `Arkade` Godina izdanja : 1989. Broj str. : 202 Očuvanost : dobra očuvanost.. LIČNO PREUZIMANJE NIJE MOGUĆE NI U KAKVOJ VARIJANTI!!!!

Autori Milivoje Mlađenović i Petar Gugleta, aforizmi i karikature. Knjiga ima i posvetu autora Mlađenovića,mek povez, 48 strana, izdanje Zastava Sombor 1992, dobro stanje.

Milomir Đukanovic PRILOG ZA VREME AFORIZMI ILUSTROVANA...181.str,20.cm,,potpis AURORA.. Knjiga je NOVA..... ---------------------------- L2

Simo Klarić: LJUDI NAROČITOG KOVA, Cvetnik Novi Sad 1995, str. 190. Satirični roman. Očuvanost 4-. Simo KlarićУ четвртак, 10. јануара 2019. године, преминуо је књижевник Симо Кларић. Симо Кларић је рођен 1924. године у Боријама, код Калиновика. Учесник је НОР-а од 1941. Године 1946. Симо Кларић је отишао у Београд из среских структура. Изабрали су га да иде у новинарску школу коју је и завршио и почео своје прве новинарске кораке у омладинском листу „Омладина“. Послије пет година вратио се у Сарајево и био новинар Ослобођења. У Ослобођењу је Кларић радно провео скоро 30 година. Из ове новинске агенције је отишао у Русију, у Москву, да ради као дописник. У Москви је Симо Кларић провео пет година. Давне 1963. године у књизи „Адам, Ева и хљеб“ (стр. 167) забиљежено неколико његових реченица из предговора заједничкој збирци хумора „Ми, шала и живот“: „Ако сам или ћу ишта допринијети релативно сиромашној ризници нашег хумора, ја прије свега треба да захвалим људима свога краја, с којима сам јео јечмену погачу све до своје двадесете године. Отишао сам од њих у опанцима, са основном школом и убјеђењем да је „Хајдук Станко“ највећи домет свјетске литературе. Па ипак, данас видим да сам отуда понио највећи дио свог литерарног пртљага“. Од 1955. године када је објављена прва Кларићева књига „Глигорова Стијена“ до романа „Они људи и оне године“ (2015) протекло је јубиларних 60 година. Својим првим дјелом Симо Кларић је био уврштен у обавезну лектиру у основним школама. Са још 12 хумориста, заступљен је у првој југословенској антологији хумора „Савремени југословенски смијех“ штампаној 1959. године. За потребе школа у Србији приредио је велику књигу од 100 Ћопићевих прича и пјесама под насловом „Златне бајке о људима – Бранко Ћопић у сто лекција“. „Људи нарочитог кова“, сатирични роман о животу у једној босанској касаби од 1945. до 1970. књига је штампана у Новом Саду, у тиражу од 1.000 примјерака и распродата за три мјесеца, а 200 примјерака откупило је Министарство културе у Србији за све библиотеке Србије и Црне Горе. „Изабрана дјела“ објавио му је Завод за уџбенике у Источном Сарајеву 2014. године. Изабрана дјела Симе Кларића сврстана су у шест књига: „Борјани“, „Људи нарочитог кова“, „Расуло“, „Ловачке приче“, Завичајне приче“ и „Босанске баладе“. Осим ових објавио је и: двије књиге хумористичке прозе: «Ми, шала и живот» (1957) и «Адам, Ева и хљеб» (1963). Романе: «Колиба на Зобишту» (1983), роман о грађанском рату и избјеглицама из Босне и Херцеговине «Раскућени» (1997), збирку «Ловчеве приче» (1998, друго издање 2004), књигу хумористичке прозе «Насмијте се људи» (1999), роман «Милионер» (2001), збирку поезије «Босанске баладе» (2002, друго издање 2003), роман «Борјани» (2005) и роман «Расуло» (2006).