KSČ55)SPOLJA POHABANA I IMA POTPIS.

2084 Aleksandar Tešić Portalibris Beograd 2015 g./361 str. MJek povez,odlično očuvana. -`Roman koji je uskomešao duhove pre izlaska iz štampe`. „Aleksandar Tešić je odlučio da napravi književni zaokret, te čitaocima ponudi nešto sasvim novo i drugačije. Nakon dva rado čitana serijala u kojima je dao svoju verziju srpske junačke prošlosti, ponovo je pobegao iz sadašnjosti – ali ovog puta unapred, u 2084. godinu. Doduše, aktuelni problemi i dileme koje muče savremenog čoveka su i te kako zastupljeni u Tešićevom novom romanu. Pisac je, pod krinkom naučne fantastike, napisao do sada najličniji roman i u njemu izneo svoje stavove o svetu u kojem živimo. vr56

Odlicno ocuvano.. Vremetres je roman o kosmičkom i ljudskom paradoksu: Dana 13. februara 2001. u 14:27 sati, vaseljena je pretrpela krizu samopouzdanja. Treba li da nastavi beskonačno da se širi? I čemu sve to? A onda se vratila deset godina u prošlost, primoravši čitavo čovečanstvo da još jednom prolazi kroz ono što mu se u toj deceniji događalo, bez mogućnosti da bilo šta izmeni... Njegova najzabavnija knjiga od Doručka šampiona... Knjiga prepuna dragulja Vonegatovske mudrosti.

Pierre Mille - Anthologie des Humoristes Français Contemporains Delagrave, 1919 477 str. tvrdi povez stanje: vrlo dobro Collection Pallas ‎Edmond About ; Alphonse Allais ; Paul Arène (Arene); Georges Auriol ; .. Tristan Bernard ; Georges Courteline ; Anatole France ; Paul Géraldy (Geraldy); André Gill ; Sacha Guitry ; Victor Hugo ; Alfred Jarry ; Jules Laforgue ; .. .. Jules Renard ; Colette Willy ; Miguel Zamacoïs (Zamacois).‎ Anthologie des Humoristes Francais Contemporains, francuski humor

P. G. Wodehouse - Service with a smile , izdanje Penguin . Odlično očuvana

Knjiga je potpuno nova.

dobro stanje , 20 x 13 , 150 strana

Аутор - особа Булатовић Виб, Владимир, 1931-1994 = Bulatović Vib, Vladimir, 1931-1994 Наслов Будилник / Влада Булатовић Виб ; цртежи Радослав Зечевић Врста грађе хумор, сатира, пародија Језик српски Година 1963 Издавање и производња Београд : Нолит, 1963 (Београд : Београдски графички завод) Физички опис 150 стр. : илустр. ; 17 cm Други аутори - особа Зечевић, Радослав = Zečević, Radoslav Збирка ǂСерија ǂТеразије 27 ; 1 ISBN (Брош.) Tvrdi povez...

Nenad Brixy - Dobra stara gangsterska vremena , izdanje Stvarnost . Odlično očuvana !

vrlo dobro stanje , 20 x 15 , 125 strana

d1 Opis oglasa Bogdan Malešević – Dva Svjedoka : roman o Balkanu u posljednjim vremenima Nakladnik: Bauer grupa d.o.o. Zagreb 2006. 822 str.

Knjiga je potpuno nova. 45720) DNEVNIK JEDNE SVEKRVE , Marija Metlicka , Mandala Beograd 2015 , Moskovljanka Marija Metlicka autorka je izuzetno životnih, duhovitih i mudrih knjiga. Njen Dnevnik jedne svekrve veoma je pitka knjiga. Napisana je živim jezikom i puna je humora. Osnovna sižejna linija prati jednu savremenu porodicu od trenutka kada sin objavljuje roditeljima da planira da se ženi, i dalje vodi čitaoca kroz sve lavirinte života ka srećnom raspletu. Dopunjuju je veoma zanimljive paralelne priče o drugim Ijudima, koje glavna junakinja romana (najpre buduća, a zatim i prava svekrva) crpi iz sveta oko sebe.A sve je u funkciji najfinijeg razotkrivanja i razumevanja porodičnih odnosa s različitih strana.

57688) CRNOGORCI I ĐAPONEZI , Novak Kilibarda, Jež Beograd 1981 , Humoristička priča o grupi crnogorskih pečalbara u Americi koji, braneći povređenu nacionalnu čast, spletom okolnosti dolaze u sukob i sa japanskim radnicima , tvrd povez, format 14,5 x 20,5 cm , latinica, zapisan broj telefona na leđnoj korici , 127 strana

Dušan Petričić - Još luđa kuća , izdanje Rad . Odlična !

MAJSTOR I MARGARITA M. BULGAKOV Naslov knjige: “Majstor i Margarita” Autor: Mihail Bulgakov Biblioteka: Novosti – XX vek Izdavač: Kompanija “Novosti” - Beograd Uređuje i štampa: Industria “Grafica” - Barcelona Godina izdanja : 2004. Broj strana: 445 strana Jezik: Srpski Pismo: Ćiriilica Dimenzija knjige: 15 × 20 cm Povez knjige: Tvrdo koričeno izdanje sa omotom Stanje knjige: Odlično, nova, nekorišćena Mihail Bulgakov (1891-1940), po obrazovanju lekar, za života je bio poznat samo u užim umetničkim krugovima nekadašnjeg Sovjetskog Saveza po svojim dramskim pokušajima. Posmrtnu slavu velikog pisca doneo mu je raskošni, složeni i simbolično autobiografski roman `Majstor i Margarita`. Roman se temelji na postupku `romana u romanu`, paralelizmu dveju osnovnih fabula - on prožima tridesete godine naše ere i Judeju sa dvadesetim-tridesetim godinama našeg veka i Moskvom; on prati sukob vlasti i stvaralaške misli pojedinca, oslikavajući visoka kosmička načela (svetlo i tamno, dobro i zlo) iskazana u odnosima između čoveka i čoveka. Ovo je roman o tragičnoj sudbini individualne svesti koja ostvaruje sopstveni rast prema kosmičkoj svesti. Osnovna ideja romana: Da li nam đavo donosi zlo ili je zlo u nama? Višestruko isprepletane niti različitih žanrova – satire, farse, fantastike i mistike, filozofske parabole, pa i melodrame, uz neodoljive primese sarkazma i prefinjene ironije – tvore magični svet ovog remek-dela, negde na granici zbilje i mašte, sna i jave. Dolazak tajanstvenog Volanda i njegove svite – neobičnog gospodina u kariranim pantalonama i neponovljivog mačka Behemota – u Staljinovu Moskvu iniciraće čitav niz događaja sa tragikomičnim zapletom i surovim posledicama: svako će biti prinuđen da se suoči sa istinom o sebi. Moskovska zbivanja prožimaju se sa biblijskom pričom o Isusu Hristu i Pontiju Pilatu, večnim pitanjem sukoba dobra i zla. Ali premda ljudi jesu po prirodi nesavršeni, oni u sebi nose klice i vrline i iskvarenosti, i sami odlučuju šta ce realizovati. A u poređenju sa nekim ljudima, možda ni sam đavo nije baš tako crn... Nasuprot mračnoj strani čovečanstva, u toj grotesknoj priči o ljudskoj sudbini, još snažnije blista ljubav majstora i Margarite, čista ineiskvarena, jača od svih iskušenja – pa i same smrti. Stilski i sadržajno besprekorno oblikovano, ovo je jedno od strukturalno najkompleksnijih dela u svetskoj književnosti – tako maestralno izvedeno da pleni neodoljivom lakoćom čitanja i uvek iznova oduševljava sve književne sladokusce.

Tvrd povez sa omotom, 22 cm, 192 strane. Lepo očuvana, zaštitni omot kao na slikama. A hilarious overview of the methods people use to get even with big business, government and enemies. These dirty tricks range from the simple to the elaborate, including more sophisticated schemes devised by CIA and Mafia members and political dirty tricksters. For entertainment purposes only.

Ocuvano

Dragan Z. Milojević Japanac, GNjIDA. ISPOVEST MILICIJSKOG DOUŠNIKA, Beograd, 2020. Originalni meki kartonski povez. Odlična očuvanost, nova, nekorišćena, bez oštećenja. Jezik srpski, ćirilica, 126 str. Izdaje i štampa: `Partnenon` Beograd. Predgovor: Goran Radenković, `Nacrt za portret policijskog doušnika: recenzija i oredgovor pripovesti `Gnjida` Dragana Z. Milojevića`.

Knjiga je u generalno dobrom stanju, manja oštećenja na koricama. Unutrašnjost dobro očuvana. Broj strana - 131 Knjige ne šaljem u inostranstvo. Zbog određenih zabrana, a tiču se slanja knjiga na srpskom jeziku, ne šaljem knjige na teritoriju Kosova i Metohije. Za sva pitanja, tu sam. Lično preuzimanje je na adresi koju dobijete u poruci (u blizini autobuske stanice).

Aldo Buzi Izdaje Dečje Novine Prevod sa italijanskog - Jasmina Livada Stanje knjige kao na slikama Tvrd povez sa omotom 488.strana

Dobra stara gangsterska vremena Nenad Briksi Izdavac: Stvarnost Zagreb Tvrd povez sa zastitnim omotom, strana 163 Dobro ocuvana

AMBROSE BIERCE - THE ENLARGED DEVIL`S DICTIONARY Penguin, 1971 323 str. Meki povez. Korica malo ofucana u cosku. Inace, vrlo dobro ocuvana knjiga.

Booka 2021. 294 str.

Naslov Bez uzla na jezik : crnogorski narodni humor u anegdotama / [priredio] Đorđije Radonjić Vrsta građe humor, satira, parodija URL medijskog objekta odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 1997 Izdanje (2., dopunjeno izd.) Izdavanje i proizvodnja Cetinje : Grafos, 1997 (Cetinje : Grafos) Fizički opis 418 str. ; 21 cm Drugi autori - osoba Radonjić, Đorđije Zbirka ǂBiblioteka ǂNovellistica Montenegrina Napomene Tiraž 1000 Plemeniti cinizam / Rajko Cerović: str. 9-12 O autoru: str. 408 Rječnik manje poznatih riječi i izraza: str. 387-398 Bibliografija: str. 401-407. Bilješka o autoru Đorđije Milov RADONJIĆ rođen je na Njegušima 1953. godine. Đetinjstvo je proveo i školovao se prvo na Njegušima, a onda na Cetinju i u Nikšiću. Predavao je maternji jezik u osnovnim školama na Cetinju i u Kotoru, a sada radi kao bibliotekar u osnovnoj školi u Dobroti. Književne radove, reportaže, intervjue, komentare i novinske tekstove objavljivao je u mnogim listovima i časopisima. Član je Udruženja profesionalnih novinara Crne Gore, Crnogorskog društva nezavisnih književnika i Matice crnogorske. Bez uzla na jezik prva je njegova knjiga. Po izboru urednika Veljka Rajkovića ŽIVI MORAJU DA ŽIVE LAKO ĆEŠ UMRIJETI Eto ga као da je na bačvu jahao! Živo se u zemlju ne može! Niko Vasov i Krsto Raut su bili iz istoga sela, a ljeti kada bi izdizali u planinu, bili su još bliže jedan drugome - koliba do kolibe. Niko nije imao jednoga oka, izgubio ga je neđe u mladosti u Ivan-planini, a Krsto nije imao jedne noge, i služio se rasklimtanom drvenom protezom. Śede Niko i Krsto jedne večeri u kolibi, na Lovćenu, uz ognjište. Odjednom će Krsto: E, moj Niko, lako li ćeš ti umrijeti! A kako? - obrecnu se Niko. Lijepo! Zatvorićeš samo jedno oko! - reče Krsto. Ne bi Niku pravo, ali ne reče ništa. Prođe cijela godina i pri jednom ponovnom śedniku, Niko će: E, moj Krsto, lako li će biti tvojima ako umreš ovđe, u planinu! A kako? - pripita Krsto. Lijepo! - dodade Niko. Rašarafiće te i u košine na kakvo magare, lako snijeti u selo! KAKVA JOJ JE OBUĆA Zemlja joj kosti ne primala! Da Je ljeto, ne bi da đaolja muha na nju pala! Sve ti odilo nazad, a pete naprijed! Umrla na Cetinju neka sirota. Kako nije imala nikoga, komšije kupiše sve što mrcu treba, ali umjesto crevalja, obuju joj jeftine patike. Jedna od komšinica - naricaljka, hvaleći pokojnicu, reče da je zaslužila da joj duša pođe u raj. Neko od prisutnih primijeti: - Kakva joj je obuća, neće stići ni do Rijeke Crnojevića! OVAMO NIJE DODILA Prije zarasta rana i od noža, no od jezlka! Imah te - nemah te, izgublh te - poznah te! Ide od voljnoga do nevoljnoga! Cetinjaninu Peśu Gavrilovome umrla majka. Misli on kako da javi bratu u Budvi, ali da to bude što bezbolnije, da ovaj, ne daj Bože, ne učini što od sebe, pa odluči da mu pošlje telegram: „Dragi brate, mama nas je napuštila jutros u šest!“ Umjesto brata, došao mu je, poslije sat-dva, povratni telegram: „Ovamo nije dodila, no javi odmah ako što čuješ novo!“ KAO PECIVO Eto je, kao da je grobaru ispod lopate pobjegla! Grob joj se ambisao u sto lakata! Ne bi ni gavran na njega kljun otvorio! Umrla na Cetinju neka baba, pa kako nije imala bližnjijeh, nije se previše o njoj ni mislilo. Zaboravili čak da joj krpom podvežu glavu, pa mrcu usta ostala otvorena. Trojica babinih poznanika – Vojo Lauš (Martinović), Sveto Fugile (Marković) i Pero Borozan - pošli da izjave saučešće, pa kada izadoše iz kuće, prvi će Sveto: - Kuku onome ko nemа svojega! - Dobro veliš! – dodade Vojo. Viđeste li ovoj babi usta otvorena? - Jes, vala! – nadoveza se odmah Pero. Da joj staviš jabuku u usta, bila bi ka pecivo! OOO, RIBE! Srećnoj đeci roditelj lako umire! U devet (sinova) je fala, a ujednoga je hrana! Bonome se nudi, a zdravome se daje! Umirala Pokrajvođaninu i šaljivdžiji Miśu Đuraševu majka. Bogu dušu, Bog je neće, ali nije ni to jedina njena i njegova muka. Što joj god ponudi, ona neće, nego uvijek traži nešto čega nema, ili što se ne može nabaviti. Po ko zna koji put, nudi je sin: - Majko!? - Evo me, sine! - Bi li što obišla? - Bih ribe, sine! - Ooo, ribe, i ja, mama, bogami! - odvrati on. KILO TATE Svi smo zemlja! Roditelja je žao da je kao žaba u koru! Bog dao, Bog uzeo! Umro Vasu Vidakovu otac. Poslije skoro godinu dana u Vasovoj se fabrici na śednici sindikata razgovara i utvrđuje visina nadoknade onijema kojima neko bližnji u porodici umre. Troškovi su veliki i ljudi sami, od radničkih plata, teško mogu sve to podnijeti. Svako ima svoje mišljenje i svako predlaže, ali nikako da se dogovore o konačnoj, pristojnoj visini nadokande. Vaso ne priča ništa i sve mu već dosadilo. Ipak, poslije sat-dva, nekako se dogovoriše. Predśednik sindikata pročita zaključak: - „Da visina nadoknade za one radnike kojima neko u porodici umre, bude dvjesta dinara!“ Tek tada se za riječ javi Vaso: - To je malo! Mene je prošle godine kilo tate koštalo trideset dinara! ISKRCAJ GA VIŠE Danas će i crkva protočiti (kad pada velika kiša)! Turčin na konju i baba na toljagu, jedanak na konak! Kako si? Kao јаrе nа kiši! Umro Krcun, prijatelj Mirka Tomova i Petra Simova Popovića. Po dobrom običaju, ovi pokupe dosta pokajnica, pa iako je bilo neko zlo vrijeme i vrhla šuljaga, pođu na pokajanje pješke na opanke. Kad su bili blizu pokojnikove kuće, Mirko po običaju stade, podboči se, pa iako malo teže govori, poče da leleče: - Lele mene Kr... Kr... Kr... - Ajde iskrcaj ga više, e se pometosmo! – dobači mu, s vrh jezika, Petar. ZALELEČI Od zla oca i od gore majke! I zа onaj dan treba nešto ostaviti! Što pređe dvadeset i četiri zuba, to čuju dvadeset i četiri druga! Vije mećava bolje li može. Nikola Blažov Bogdanović krenuo sa dva - tri druga na saučešće jednome plemeniku. Kako je već bila duboka noć, kad dođoše blizu kuće, ne znavahu tačno kuđ da krenu, jer od kapije su naprijed vodile dvije prtine. Pošto zastadoše malo, neko od Nikolinih saputnika priupita: - Ma, kojom ćemo, stranom sad, zaboga? - Zaleleči, pa odakle ti se ozovu! – dodade brzo Nikola. UZDANICA Ko nema doma, nema ni dobra! Još mu ni oči u glavu nijesu umrle! Sveto Marković je jedan od onijeh ljudi koji znaju lijepo i odmjereno zalelekati. Ali uvijek i samo onoga koga je smatrao istinskim prijateljem, i dobrim čoekom. Živio je nekada i radio na Cetinju trgovac Šeko iz Tuzi, poštovan među Cetinjanima. Bio je i Svetov dobar prijatelj. Kada je umro, Svetu ga je bilo iskreno žao i zato riješi da ide u Tuzi na Šekovu sahranu, pa da će požebučke. Pođe iz Cetinja dosta pokajnica, a među njima i on. Kad su bili blizu Šekove kuće, neko opomenu Sveta: - Znam da ti je Šeka žao, ali se nemoj prevariti da ga zalelečeš! Ovđe nije to običaj! - A vidiš, baš si mi dobro i na vrijeme skrenuo pažnju! – reče Sveto ovome, pa poslije desetak koraka, zastade, podboči se i zaleleka: - Aj, lele, Šeko, uzdanice tuška i cetinjska! Ne da nije bio red, nego je kasnije porodica posebno zahvalila lelekaču sa Cetinja. NA NADNICU Ničija nije gorela do zore! Miriše na panahiju! Iz kafhne ne možeš donijeti ni korist ni poštenje! U cetinjskoj kafani śede Sveto Fugile i Vojo Krstov. Platili sve što su popili, ili popili sve što su platili - svejedno. Ali, nije im svejedno što bi još mogli piti, ali ne mogu plaćati. Niđe pare ni dinara, a na udugu i „na lapis“, piti se ne može. Ćute, a isto misle. Prvi će pođesti priču Sveto: - Što da se čini, Vojo, bez раrе i dinara? - Lako ćemo, Sveto, samo ako ti oćeš! - Lako!? Nije, bogami, lako doći do para! - Jeste! Ti dobro lelečeš, a ja znam pomalo, pa ajde da treniramo dva dana u Škrku i da lelečemo na nadnicu po Katunskoj nahiji! Sveto se zbog ovoga bio gadno naijedio, pa sa Vojom nije godinama pričao. MG116 (N)

Stanje: dosta dobro Izdavač:Kultura,Zagreb God.Izd.:1956 Korica:tvrda Pismo : latinica Stanje proverite na slikama. Ovo se ne kupuje svaki dan. U svakom slučaju, pitajte preko poruka, tražite dodatne slike na mail, proverite dali vam odgovara stanje, i dajte ponudu.. Ko je hrabar, neka ga samo posmatra. :) Uštedite na poštarini i kupite što više knjiga! SRETNO! -----LO 34-----