MART Mijina avantura nastavlja se u Čikagu, gde treba da glumi verenicu mišićavog boksera, bogatog Italijana čija porodica drži lanac restorana. Kada prvi put ugleda Entonija Fazana, on je odeven samo u mali peškir koji mu nepouzdano visi sa kukova. Miju će ovaj prizor ostaviti bez daha i u čudu zašto je jednom tako privlačnom muškarcu potrebna lažna verenica. APRIL Sledeći mesec Miju vodi u Boston, u naručje proslavljenog bejzbol igrača Mejsona Marfija. Potrebno je da ovog iritantnog, zgodnog sportistu fanovima i javnosti prikaže u novom svetlu. Njen prvi utisak o Mejsu je negativan – iako talentovan i seksi, on je nezreo, arogantan i bahat. Da li će se njeno mišljenje promeniti kada ga bolje upozna? Čitaj dalje

O knjizi: Na prvi pogled, Jovana Reba i Jefimija Medić klize po površini svakodnevice. Na drugi pogled, ispod te površine njih dve vide kako sve vri. U nekim pričama, taj kovitlac naizgled prigušenih strasti i emocija predstavlja se nizom žanr slika iz popularne kulture – filmova, muzike. U nekim drugim, probije se na površinu baš takav kakav je – težak, neobuzdan i neshvatljiv. I odmah potom se smiri, kako bi život u svojim rutinama mogao da teče dalje. Ako patosa uglavnom i nema u njihovim pričama, a po svemu bismo ga u njima očekivali, onda je ostavljeno čitaocu (jeste, muškarcu) da ga rasporedi svuda tamo gde ga ove priče pogode. A pogodiće ga, sigurno. O autorkama: Jovana Reba rođena je u Novom Sadu 1975. godine. Doktorirala je srpsku i komparativnu književnost. Objavila je knjige: “Ženski Istok i Zapad” (2010), “Misticizam Jele Spiridonović Savić” (2011), te knjige za decu: “Slikovnice o dinastiji Nemanjića” (2013), “Srpske princeze i vladarke” (2015), “Mihajlo Pupin” (2014), “Jovan i Agneš” (2016; zajedno sa dr Lidiom Turo) i “Upoznajmo Vuka i Dositeja!” (2018). Radi kao profesorka književnosti u Karlovačkoj gimnaziji. Jefimija Medić rođena je 1978. godine u Novom Sadu. Po zanimanju je arhitektkinja. Jedno vreme je živela i radila u Ujedinjenim Emiratima, o čemu je napisala zbirku priča “Let-Opisi (iliti zašto je zgodno biti stjuardesa pre nego što postaneš velika)” (2012). Čitaj dalje

Prvi srpski twitt kuvar autora Slobodana Stojićevića sačinjen je od recepata gotovo zaboravljeih, starih srpskih jela, nijedan duži od 140 slovnih znaka, koliko ih ima twitt. Autor još ističe: „Postalo je neophodno da uz pojedine recepte napišem i priče koje su sa njima u dosluhu. I to literarne priče u kojima se mešaju mašta i stvarnost. Prirodno, nametnulo se da recepti starih jela i priče uz njih, budu ispisani starim srpskim jezikom“. Otuda je knjiga za jezičke i kulinarske sladokusce opremljena i Rečnikom manje poznatih reči, a pisac preporučuje i koju bi muziku valjalo slušati. Ilustracije Koste Milovanovića još više dočaravaju bisere baštine naših predaka. Stojićević ističe: „jednostavno je, ukusno, ali i više od jela: svaki recept je lek protiv nestajanja! Mi tako izvlačimo jelo iz zaborava, a ono nas spasava od bezličnosti“. Čitaj dalje

Mihajlo Pantić has spent his whole life in Novi Beograd, and evidently the world looks quite different from there. Because of his unique perspective, this collection of stories is like creative therapy for the soul. He writes an elegant, urban, postmodern prose that does not burden the reader with its style while addressing profound questions like love, life, loss, the Balkans... His carefully constructed, lilting style will dare the reader to finish the book in one sitting, but the stories beckon us to read them again and again. Čitaj dalje

DOBITNICA NOBELOVE NAGRADE ZA KNJIŽEVNOST 2013!!! Više nego ijedan pisac posle Čehova, Alis Manro ima cilj i ostvaruje ga, ona ostvaruje gestalt kompletnost u prikazivanju života. Oduvek je imala genijalni dar za razvijanje trenutaka epifanije i rasplitanje njihovog sadržaja. Trenuci za kojima traga u pripovedanju nisu više oni u kojima protagonistkinja dolazi do nekog uvida; sada su to momenti u kojima se ostvaruje sudbinski, neopozivi, dramatični čin. Za čitaoca, to znači da ne može da razmišlja o značenju pripovetke sve dok ne isprati svaki preokret zapleta i da će sijalica da mu se upali tek na poslednjoj stranici. Čitaj dalje

JUL Hip-hop, vrelina Majamija i latino ljubavnik. U šestom kalendarskom mesecu, Miju angažuje najpopularniji hip-hop izvođač u Americi, Anton Santjago. On je seksi koliko i njegovo ime, a izvajano telo i savršeni mišići savršeno se uklapaju u njegov imidž. Mija treba da glumi zavodnicu u njegovom novom spotu, ali s obzirom na to da je Anton ozbiljan igrač, sva je prilika da će ona biti zavedena... AVGUST Mija je oduvek bila sjajna u pretvaranju. Bilo joj je lako da se pretvara da je neko drugi, i dobro je to radila do sada. I dalje pokušavajući da isplati očeve dugove, ovog puta ona odlazi u Dalas, gde treba da glumi sestru Maksvela Kaningama, naftnog magnata i jednog od najbogatijih ljudi na svetu. Njegov otac nedavno je preminuo i sve iznenadio poslednjom željom u testamentu: želi da četrdeset devet posto njegove kompanije ostavi Maksvelovoj sestri, za koju ovaj nije ni znao da postoji. „Sa svakim nastavkom, ovaj serijal je sve bolji i bolji!“ – Craizy Daisy Čitaj dalje

Frajev roman prvenac prati odrastanje Ejdrijana Hilija, ekscentričnog, inteligentnog, drskog i dekadentnog tinejdžera, okorelog lažova i veštog prevaranta. Život u internatu i đački nestašluci, prijateljstva i neuzvraćene ljubavi, majstorske prevare i čudesni izumi, ubistva i špijunaža isprepletani su u duhovitoj i napetoj priči koja nas tera da sebi postavimo samo naizgled apsurdno pitanje: da li nas laži mogu dovesti do istine? Čitaj dalje

"Knjiga Dragiše Kalezića je jedna od onih koje možete čitati tamo gde je otvorite! Kada bi svaki zapis bio štampan na posebnom listu, čitalac bi mogao da ih promeša kao karte, pa onda da otkriva tekst. Svaki put na drugačiji način. Ali svi znamo da je krunska uloga pisca na prvom mestu da nam i fragmente složi u red koji je jedino važan. Važan njemu, a na nama je da odgonetnemo razloge i poruke. Svaki rukopis ima svoju bravu." - Iz pogovora Čitaj dalje

Antologija hispanoameričke priče XX veka! I drugi tom, kao i prvi, antologije hispanoameričke priče na srpskom jeziku donosi 25 priča nastalih u XX i početkom XXI veka. Sada čitaoci mogu da steknu najsveobuhvatniju sliku o bogatoj i raznovrsnoj pripovednoj književnosti Hispanske Amerike, koju predstavlja 50 pisaca, medu kojima su Asturijas, Borhes, Oneti, Karpentjer, Benedeti, Markes, Kortasar, Rulfo, Donoso, Fuentes, Ljosa... Pored priča velikana svetske književnosti, antologija Večita smrt od ljubavi jača otkriva i nove, mlade autore, još uvek nepoznate našoj čitalackoj publici, iako su oni već afirmisani i nagradivani u Južnoj i Srednjoj Americi. Oba toma opremljena su naslovima izvornika, detaljnim bibliografskim podacima i izborom literature, a većina priča prvi put je prevedena na srpski jezik. Čitaj dalje

Priče o običnom ludilu su zbirka kratkih priča povezanih temama kao što su očajanje i usamljenost, besmisleni poslovi koje smo prinuđeni da obavljamo, seksualne perverzije i potreba za istinskom povezanošću i bliskošću sa ljudima u duboko poremećenom svetu u kojem smo sve udaljeniji jedni od drugih. Istovremeno ispunjene i onim niskim i onim uzvišenim, ravnodušnošću i osećajnošćuludilom i lucidnošću, ove priče nastavljaju da odzvanjaju u nama još dugo nakon što smo ih pročitali. Čitaj dalje

Miodrag Radović je već svojim prvim knjigama „bacio rukavicu u lice“ čitaocima i kritičarima. I to ne običnu već izvrnutu rukavicu, što znači da nije u pitanju bezazleno poigravanje umetnošću i životom već egzistencijalno i presudno duelisanje sa oveštalim i prevaziđenim ubeđenjima o stvaralaštvu i bitisanju. Takvu odvažnost i plemenitu drskost može imati samo onaj koji je sasma i zauvek raskunuo sa književnim i društvenim stereotipima. Naglašavanjem ironičko-sarkastičnih okvira, groteskna nota Miodraga Radovića dobila je ovde svojstva objedinjujućih niti i izrazito individiulnog pečata. Radović svoj pismeni iskaz gradi na (ne)sigurnom tlu živih iskustava književne svakodnevnice. Ovakav radovićevski razvoj teme-ideje ne može biti da pripada tradiciji, jer upravo ovakva motivacija ne pripada klasičnom sistemu. Koliko je kod Radovića prisutna i razuđena kosmopolitska energija i svest, toliko je izvesno i jedno fragmentarno i osećanje i poimanje života i sveta. Miodrag Radović „peva“ i „priča“ o svetu koji se izglobio, napustio puozdane oslonce, relativizovao smisao, zatomio potrebu za emocionalnošću. "Putovanje u snove i sećanja" zapravo je veoma oštar rez u stvarnost koju živimo, jer se pesnik ne libi da tu nakaradnu stvarnost prepoznaje i uvede je u fokus svog pevanja i razobliči je oštrom satirom, „ruganjem sa dušom“, jer pesnik iskričavom ironijom i igrom sa potpuno ispražnjenom tradicijom, već ustaljenim novim poretkom koji običnom čoveku donosi samo bol i unosi mu smutnju u pogled i misao i zapravo deluje katarzično u odnosu na „brod budala“ koji je zaposeo čelna mesta u društvu koje je sve samo nije ono što bi trebalo da bude. Čitaj dalje

Svojim radio dramama napisanim i realizovanim u periodu od 1958 do 1966 godine Radomir konstanmtinović pruža doprinos razvoju svoje poetike,ali istovremeno i važan,nezaobilazan doprinos kupnoj jugoslovenskoj radio-drami..Njegove radio-drame izvođene u zemlji i inostarnstvu i nalazile su svoje zasluženo mesto u mnogim antologijama radio-drame,nagrađivanje na festivalima radio-drame u najznačajnijem periodu ovog dram,skog žanra koji krajem šezdesetih godina prošlog veka ustupa svoje mesto jednom novom žanru-televiziskoj drami. Čitaj dalje

Ogledi i prevodi iz savremene arapaske književnosti! Knjiga sadrži tematski povezane oglede i odabrane prevode iz savremene arapske književnosti, najvećim delom nastale na osnovu autorovog bliskog praćenja i neposrednog uvida u misaone i književne tokove širom arapskog sveta tokom druge polovine XX veka... razdoblja intenzivnog traganja za samosvojnim kulturnim identitetom, ozbiljno poremećenim kolonijalnom dominacijom i sabijenim u konzervativno mrtvilo jalovog tradicionalizma. Bez upoznavanja sa stvaralaštvom srazmerno malo poznatih pisaca koji su krčili puteve savremenoj arapskoj literaturi, a od kojih su neki dosezali univerzalne umetničke domete, nemoguće je razumeti aktualni trenutak arapske književnosti koja sve više privlači pažnju i van onog dela sveta u kome se govori i piše arapskim jezikom. Čitaj dalje

Antoligija savremene ruske drame: Ivan Viripajev - Pijani Ivan Viripajev - Iluzije Ivan Viripajev - Sunčana linija Žanar Kusainova - Ptica u džepu Mihail Durnjenkov - Jezero Ženja Kokošarova - Samo dobro Irina Vaskovska - Galateja Irina Vaskovska - Ruska smrt Marija Ognjeva - Spojleri Jaroslava Pulinovič - Bez traga nestao Čitaj dalje

Tekstovi sabrani u novoj knjizi Muharema Bazdulja predstavljaju još jedan dokaz njegovog publicističkog umeća. I na pomne pratioce autorovog rada, koji su barem neke od ovih spisa izvesno imali priliku da pročitaju, kao i na one druge, koji su u Bazduljev opus slabije upućeni, ova zbirka, posmatrana kao celina, neće moći da ne ostavi utisak, ponekad gorak zbog tema koje se obrađuju, ponekad prijatan zbog načina na koji su te teme obrađene. Jer „kao i jučer“, ničega novog nema pod kapom nebeskom, a kao i sutra, sve može da bude novo ako bude na nov način posmatrano. Čitaj dalje

„Ne posedujem podatak da li Sergej doručkuje uranijum, ali nije tajna da žestokom energijom i dalje tutnji kroz geografiju, karijeru i život. Talenat ga voda na razne strane i omogućava da vidi, upozna, čuje i zapamti mnogo od velikana sveta u kome se najbolje oseća. Nešto od tog emotivnog tovara lepo je deponovao u Stovarište. To je učinio galantno, zavodljivo, strasno i iskreno. Kad nekoga voli i poštuje, to nema ni cenu ni meru… Stovarište je knjiga koju valja doživljavati svim čulima: rečenice možete okusiti, stihove vikati na ulici, odlomci zvuče kao muzika, a sve vreme gledate kadrove iz fi lmova koji čekaju da budu snimljeni. Stovarište nije tek zbirka o drugima, ona je i oblik samotumačenja. Prateći celovitost priče, čitaocu se pruža mogućnost da razume taj jedinstven slučaj, dakle, sve ono što je Sergeju dostupno, ali i što mu izmiče u spoljnom svetu. To je vrlo važan element za razumevanje tog drugačijeg čoveka. Pričajući svoju, on priča priču koja se tiče svih nas.“ Peca Popović Čitaj dalje

Pogled iz budućnosti na prošlost srpsko-hrvatskih odnosa odražava sadašnjost jednog napuklog zrcala pa su ironija, satira i groteska logičan autorski izbor. U ovaj kompleksan i neizbježno pretenciozan projekt uputio sam se samoubilački, jer spojnice dvaju naroda sada su labave, titrave i bodljikave. Da takve nisu uvijek bile u prošlosti i da takve ne moraju biti u budućnosti jedan je od zaključaka ove knjige. Iako ogrnuti plaštem literarne satire, Pabirci su neakademski ogled iz političke antropologije, socijalne psihologije i teorija identiteta s temom o političko-kulturnim odnosima Hrvatske i Srbije u prošlosti kroz viziju budućnosti. Teren sklizak da skliskiji ne može biti pa koliko sam imao sreće prosudite sami ovim poglavljem. U svojoj suštini, i naizgled paradoksalno, Pabirci iz budućnosti su dokument amoralnog bezumlja aktualne sadašnjosti i alternativnih prošlosti naroda slavenske kulture koji nastanjuju geografsko područje Balkanskog poluotoka. Ovo djelo će, čitatelju donekle upućenom u umjetničku i filozofsku književnost, prizvati u sjećanje Pohvalu Ludosti Erazma Roterdamskog – kako zbog njegovog pretežito satiričnog tona, tako i zbog izvanredne erudicije autora. Uistinu, Pabirci iz budućnosti su jedinstvena futuristička kronika visoko intelektualne proze, višeslojne narativne strukture i reskog humora; no, njihov najvrjedniji doprinos emocionalnom životu pojedinca i političkoj uobrazilji društva je ipak ponuđena mogućnost temeljne katarze, koja, za razliku od Aristotelove, djeluje putem medija komedije i groteske. Viktor Ilijevski Romanijada – kontrolirani odušak barbarogenskog nasilja Doista zaslužuje separe jer će biti kultna, mega popularna, nazovi sportska manifestacija, pod budnim nadzorom vojnih stručnjaka Platforme za sigurnost KSZ-a, jer riječ je o vojnom natjecanju, vojevanju i to ni više ni manje nego četverobojnom: četiri uvijek iste ekipe nastoje zataknuti svoj barjak na vrh Romanije. Historija se pisala, piše se i pisat će se o tom epohalnom nagnuću najplemenitijih sinova lokalnih naroda, praćenom prirodnom težnjom za uništenjem rivala. Neki od vas možda već i slute koje će to četiri selekcije ovdje boj biti i odmah kažem – u pravu ste; četnici, ustaše, balije i partizani; nije ozbiljno kao nekada, ali bogami, nije ni bezazleno. Srećom pravila i nadzor će biti strogi pa uglavnom nema odstupanja od prosječnog postotka poginulih. Fatalni ishodi većinom će biti uzrokovani subjektivnim pogreškama, ne organizacijskim propustima. Izvanredna medijska praćenost donijet će isto takvu zaradu pa će premije pobjedničkoj ekipi dosezati astronomske razine, a ni poraženi se neće žaliti. To je ipak samo dodatna motivacija onoj pravoj –zataknuti svoju zastavu na vrh planine, jer to je san svih snova, slava besmrtna, dan kada je pobijeđena smrt, nešto o čemu se zanosno priča do kraja života. Zbog love i slave koju će donositi vojevanje na Romaniji, zbog snažnog efekta koji će ostavljati na psihu navijača, zbog mnoštva uključenih i onih koji bi htjeli biti uključeni u tako složen projekt kao što je trodnevni rat, pritisak na selektora će biti strahovit, bilo je tu i samoubojstava nakon poraza, iako su to rijetki slučajevi, većinom će se nakon bitaka tulumariti, zajedničke pijanke neće biti rijetkost, rakija neće izumrijeti, iako, mora se priznati, partizani će se držati malo odvojeno. Nažalost, nisu nam jasni kriteriji po kojima će se postajati članom neke od elitnih postrojbi, stoga ne znamo hoće li tu biti i etničkih potomaka davnih ratnika. Bit će i skandala, nesportskih prelaska iz ustaša u četnike i obrnuto. Svaka ekipa moći će pozvati jednog stranog gosta, zbog publiciteta obično nekog sportaša ili filmskog heroja, a ponekad će se angažirati pravi vojni eksperti i plaćenici. Najviše zahtjeva za primanjem u ratni klub pristizalo je na adresu partizana koji su tradicionalno uživali veliku popularnost u Kini. Romanijada će trajati tjednima, s brojnim predigrama, svečanostima i folklornim iživljavanjima, ali samo natjecanje trajalo je tri dana: dva polufinalna i odlučni finalni, gledan u cijelom svijetu. Ne posjedujemo specifične opise pojedinih oružja, brojnosti i opremljenosti jedinica i njihovih tehničko-taktičkih mogućnosti, zna se samo da neće biti smrtonosnih naprava, ali sve ostalo bit će dozvoljeno, a to je, prema našim skromnim saznanjima, uključivalo ledene pištolje, zračne i vibracijske umrtviljače, daljinske šokere, zvučne bombe i još neka oružja budućnosti koja će domišljati domaći majstori stalno usavršavati s namjerom da iznenade neprijatelja novom tehnologijom. Bitke će biti izjednačene, ponekad produljene i u noć, bolnice će biti pune, a jednom će se dogoditi da nitko neće podići barjak, jer će se svi međusobno onesposobiti. Borba prsa o prsa pri samom vrhu bit će, u pravilu, odlučujuća i nesmiljena a slika pobjedničke zastave ukrasit će naslovnice svjetskih medija. Tko barem jednom pobijedi, imao je razloga živjeti. Gledano iz sadašnjosti, politika KSZ naspram tvrdokornih etniciteta u budućnosti zasniva se na kontroliranom odušku barbarogenskog nasilja i razvodnjavanju napetosti između suprotstavljenih. Dobar primjer takvog razvodnjavanja Krkanijade je i primanje drugih rubnih, arhajskih identiteta poput Bošnjaka, Crnogoraca, Makedonaca i ostalih rudimenata nekad slavnih etniciteta. Unatoč brojnoj konkurenciji, Hrvati i Srbi će i dalje dominirati, a njihovi međusobni susreti uživat će status derbija. Čitaj dalje

Aerodromi, mesta gde imamo toliko praznog vremena, rezervisanog samo za čekanje, a toliko mnogo ljudi čije živote možemo posmatrati i o njima maštati, univerzum su u kojem živi junak romana Miljenka Jergovića. Njegovo ime je Babukić i putuje avionima širom sveta neverovatnih trideset godina. U svet se otisnuo početkom rata u bivšoj Jugoslaviji, bežeći od Zagreba, posla u JNA i trudne ljubavnice preko ljubljanskog Brnika dalje, nekud daleko. Već na prvom letu prema Frankfurtu stekao je talenat da usvoji novi jezik čim ga čuje i da mu svi – od carinika i stjuardesa do slučajnih saputnika – neizmerno veruju. Babukićeve avanture uporedive su jedino sa Švejkovim ili Don Kihotovim. Obilazeći svet nebrojeno puta, a nikada ne izvirivši iz aerodroma ili aviona, on pažljivo sluša fantastične i neverovatne priče ljudi svih rasa i vera koje susreće – od dagestanske veštice, preko švedskog antropologa Olsona, sve do Dinka Mikuličića, sina najpoznatijeg Udbinog ubice, s kojim će na beogradskom aerodromu dočekati kraj sveta. Vjetrogonja Babukić i njegovo doba je savremeni pikarski roman u kojem se ogledaju naši strahovi, bojazni, opsednutost seksom, tračem, ićem i pićem… Miljenko Jergović napisao je delo u kojem se eros i tanatos, moguće i nemoguće dodiruju i spajaju kao u Rableovim, Sviftovim ili Helerovim knjigama, a njegov vjetrogonja Babukić, istovremeno brižan i tašt, strašljiv i hrabar, istinski je junak našeg doba. Čitaj dalje

Ovo nije moja priča. Ovo je priča bezimenih ljudi koji su doživjeli neizrecive patnje. Ljudi, koje tjeramo da šute o tome što im se dogodilo. Samo da bi nama bilo lakše. Samo da nas ne bi podsjećali da smo oni koji su im te patnje nanijeli. Da smo mi ti zločinci. Ova knjiga je inspirisana životnim pričama i sudbinama žrtava seksualnog nasilja u sukobima u Bosni i Hecegovini i drugim zemljama sveta. Goran Šimić je profesor Krivičnog prava na Internacionalnom univerzitetu u Sarajevu. Predavao je na prestižnim univerzitetima kao što su Univesrity of Cambridge, University of Louisville, Istambul Commerce University i Ruhr-Universitat Bochum. Dugi niz godina bavi se radom i istraživanjima koji za cilj imaju poboljšanje položaja žrtve ratnih zločina u svetu. Čitaj dalje

Antonio Lobo Antuneš je jedan od velikana evropske književnosti, pisac za kog je Boston gloub rekao: „Kada se Antuneš razmahne… stoji rame uz rame sa Vilijamom Foknerom ili Selinom.“ Priručnik za inkvizitore, roman koji je utemeljio Antunešovu reputaciju širom Evrope, jeste potresna optužnica protiv portugalskog fašizma, priča o sunovratu jedne porodice i čitavog društva, moralno i duhovno izvitoperenog četvorodecenijskom totalitarnom vlašću. Gospodin Fransiško, nekada moćni ministar i bliski prijatelj portugalskog diktatora Salazara, provodi svoje poslednje dane u staračkom domu u Lisabonu nakon doživljenog šloga, osvrćući se na minuli život i ljubavi. Emotivni metež koji obavija njegovu porodicu sustiže ga i samog, nakon što se četrdeset i dve godine duga diktatura završi revolucijom, a stari režim se stropošta poput kule od karata. Gospodin Fransiško postaje monumentalna, ali prazna senka vlastite prividne svemoći. Priručnik za inkvizitore, nemilosrdan prikaz života pod jednom od najgorih diktatura prošlog veka, izuzetno je složene narativne strukture, sa gotovo dvadeset različitih pripovedača, čije intimne ispovesti grade kaleidoskopsku sliku minule moći i potonjeg sunovrata bogate i moćne porodice koja je deo Salazarovog režima. Pred čitaocem se smenjuje čitava galerija likova koji pripovedaju u zadihanom, vrtoglavom ritmu, no svaki pojedinačni lik autor oblikuje sa zapanjujućom psihološkom dubinom i stilskom istančanošću, istovremeno se dotičući socijalnih, kulturnih i klasnih razlika i trvenja koja karakterišu portugalsko društvo pre i posle diktature, ogoljujući odnose moći i vlasti, kako na porodičnom tako i na društvenom planu. Čitaj dalje

Prilepin u romanu beskompromisno ogoljuje društvo koje trpi posledice svetske ekonomske, ali i socijalne i moralne krize. Aleksandar Tišin Sanjka, glavni junak romana, slepo je crevo društva, običan, mali čovek, koji postaje bitan deo sistema jedino ako oboli. Sanjka je član Saveza stvaralaca, anarhističke partije bez ideološkog predznaka. Njihovi pripadnici pokušavaju da se bore protiv društvene inercije. Istovremeno, glavni junak, pokušava i da voli, da bude potreban ljudima oko sebe, svojoj devojci, majci, babi i dedi. Pred čitaocima je delo neverovatne siline, život u vrenju, neustrašiv i stvaran, onaj koji otvara pitanja, poziva na buđenje. Posle njega ćete, poput miliona čitalaca širom sveta, ostati nasmešeni jer ste shvatili da u svojim strepnjama i željama niste usamljeni. "Sanjka" je već pet godina na bestseler listama u Rusiji, dobitnik je ruskog "Bukera" i nagrade "Lav Tolostoj". Čitaj dalje

Luiđi Pirandelo jedan od najznačajnijih italijanskih književnika XX veka. Inovacijama u književnosti i pozorištu obeležio je svoju epohu, ali se njegova dela i danas mogu smatrati „veoma modernim“. Slavni pisac je autor i nekoliko zbirki novela od kojih je najznačajnija Novele za godinu dana (od predviđenih 365 napisao je 246). U tim pripovetkama junaci su obični ljudi neobičnih sudbina i one predstavljaju vešt spoj italijanske verističke pripovetke XIX veka sa zahtevima novog doba. Pirandelo je dobio Nobelovu nagradu za književnost 1934.godine. Čitaj dalje

Poslednja zbirka priča objavljena tokom Karverovog života predstavlja reprezentativan izbor iz dela možda najuticajnijeg pripovedača kratkih priča. Uz sedam ranije neobjavljenih, iz celokupnog opusa probrano je trideset priča koje su ga proslavile, među kojima su i O čemu govorimo kad govorimo o ljubavi i Katedrala, ulančanih hronološkim redom, gradeći antologiju koja će pratiti njegov pripovedački razvoj od početaka tokom ranih šezdesetih, do smrti 1988. i provesti čitaoca kroz ključna mesta Karverovih svetova: svetova ljudi s margine koji poniženi proživljavaju svoje sumorne živote, gubitnika zarobljenih u kolotečini ponavljanja istovetnih grešaka, svetova u kojima se sreća uvek gorko osmehuje, svetova u kojima nema mesta za junake velikih formata, samo za jednako tragične male ljude s jednako univerzalnom patnjom – s tom rarzlikom što s njima niko ne želi da se identifikuje. Međutim, baš u toj činjenici sažeta je neverovatna snaga Karverovih priča: saživljavanje je, koliko god neželjeno – neumitno; prosto stoga što Karver ne pripoveda ni o kome drugom do o nama samima. Čitaj dalje

Teško je govoriti o lepoti sveta kad čovek izgubi vid, patnja je pevati hvalospeve muzici kada vas izda bubna opna. Tako je i teško pisati o ljubavi, još teže pisati sa ljubavlju, kad vam je slomljeno srce. Ovo je priča o Vini Apsari, voljenoj pevačici božanstvenog glasa, koja je nestala nakon zemljotresa u Meksiku. O Ormusu Kami, njenom vernom ljubavniku, koji je pronalazi, gubi, traži, iznova i iznova, kroz melodičan splet života. I na kraju, ovo je priča o Raiju, odanom fotografu koji je voleo Vinu otkad zna za sebe, iz prikrajka, uvek čekajući na njen znak. Izvanredna po svojoj višestrukoj složenosti i zamršenom spletu hinduističke i starogrčke mitologije, ovo je parabola o svima nama, rastrzanim između povezanosti sa korenima i čvrstim tlom pod nogama i potrebe da pređemo granice i iskusimo potpunu slobodu. Čitaj dalje

KAD BISMO MOGLI DA VIDIMO GREHE I BES, ŽUDNJUI POHLEPU, KAKAV BI TO SVET BIO? Istorija se nije odvijala nama znanim tokom. U toj drugoj prošlosti,greh se pojavljuje u vidu dima na telu i pepela na odeći. Deca surođena noseći u sebi klice zla, a vladajuća elita naučila jeda kontroliše svoje želje i obuzda grehe. Oni su besprekorni. U zatvorenom svetu internata nedaleko od Oksforda, obrazuju sesinovi bogatih i moćnih očeva sa ciljem da postanu budući lideri,a među njima su Tomas i Čarli. Na izletu u Londonu, zabranjenomgradu obavijenom dimom i tamom, oni će prisustvovati događajukoji će ih navesti da preispitaju sve što im je rečeno o prošlosti.Jer iza sveta dima, čađi i pepela krije se još nešto i postoje ljudikoje ništa neće sprečiti da taj svet zaštite. Čitaj dalje