Pričanje Mire Popović jedna je velika, prijatna varka. Jednostavnost ponuđenog jezika, normalnost karaktera, skladnost narativnog toka… sve su to elementi koji čitaoca navode na izvesnu lakoću prihvatanja ponuđenog. Ali onda odjednom, iz žbunja naracije počinju da iskaču začudne rečenice, "strašni" pasusi krojeni u šreh, vrcave konstrukcije, pa čak i zapleti. Sledeći nivo ove pričalačke "igrice" vodi vas iz običnosti u neobičnost, iz normalnosti u pomerenost. Iščašenost postupaka i bekstvo iz prosečnosti ipak ne nadvladavaju suštinu ideje ove knjige: intimu dvoje ljudi, njihovu preispitujuću ljubav – jer o njoj je reč! – ironiju i višeznačnost poruka. A tamo gde se učini da je uz svu mnogostrukost značenja priča ostala najotvorenija, stoji suvereno autorkino kontrolisanje praznine. Najubedljivija realnost iznenada postaje izmaštanost. Oni što su čvrsto stajali na zemlji postaju nepostojeći, a neverovatni se ispostavljaju mogućnim. Pitanje, "Koje je čovekovo pravo lice?" kao da dolazi iz filozofije Dalekog istoka, a zapravo stiže iz autorkinog sna i jave. Buđenje je puno introspekcije, preispitivanja – jednako i iz ženskog i iz muškog ugla, a iznad svega – puno je lepote življenja u skromnosti. Da, i uz nešto bizarnosti, ironije i sasvim malo fantazije. Dobar recept. Ovaj narativni desert mogao bi se zvati Težina lakoće. Ili još bolje Lakoća težine. Vladislav Bajac Čitaj dalje

Nakon nagrađivanog i prevođenog romana „Naš čovjek na terenu“, Robert Perišić privremeno izlazi iz fikcije u knjizi „Uvod u smiješni ples“, sa tzv. „autofabulama“. Odrastanje u Splitu u okružju turizma, brucoški dolazak u Zagreb, socijalizacija i večito adaptiranje u metežu podstanarstva, seljakanja i putovanja, specifični oblici gradskog života – poput kafića, koji su ovde dobili svoju unikatnu (sub)teoriju – neke su od tema u kojima će mnogi prepoznati i deo svog iskustva. U ovom dinamičnom non-fictionu autobiografsko se meša sa esejističkim, refleksija sa pričom, melanholično sa smešnim. . . „Počnimo od najgoreg. Nema ničega, ni telefona, ni auta, mobitel još nije izumljen, ne postoji Plavi oglasnik, nema interneta, a jedina je opcija od olova svježi Večernjak koji si raskrilio i zuriš u njega orlovskim pogledom, kao Mojsije u Deset zapovijedi. Oko tebe sve neka pustoš, samo jedna govornica se vidi u daljini, kao svjetionik. Putem do nje čitaš: ’Jarun, superkonfornu sobu, poseban ulaz. . . ’, tu ti zatrubi neki auto jer si neoprezno prešao cestu, pa su ti se pomiješali redovi i gledaš, tražiš, di je nestao Jarun, super. . . Aha: ’. . . poseban ulaz, centralno, tel., jednoj ili dvjema djevojkama. . ’ O, jebem ti jednu ili dvije djevojke! – mrmljaš putem. Osim jedne ili dviju djevojaka, prije prvog poziva kopuliraš još: zaposlenu djevojku, studenticu nepušačicu, ozbiljnu djevojku, studenticu iz okolice (vikendašicu), mlađu ženu, pristojnu studenticu, učenicu k još jednoj, te žensku osobu. . . Potom na red dolaze: situirani gospodin, student nepušač, dva zaposlena mladića, stariji gospodin i stranci. . . O, jebem ti. . . Zašto njih žele, a mene ne!? Valjda zato što psuješ. I pušiš. I vjerojatno piješ.“ Čitaj dalje

"E, to bi bio slučaj debitantske knjige kratke proze Dragane Mokan: nakon čitanja, oni kojima se stvar dopadne naći će se u velikoj nedoumici po pitanju vlastitih očekivanja. Broj mogućnosti i perspektiva koje ostaju za ovom zbirkom jednostavno je toliko opsežan, autorka je sebi dopustila tolike slobode, da je promišljanje, nagoveštavanje svakog daljeg njenog poetičkog, formalnog, jezičkog koraka, uzaludan posao. I u tome je jedna od mnogobrojnih lepota." - Srđan Srdić Čitaj dalje

Nova Maja Volk, posebna, iznenađujuća i fascinantna. SVETA LJUBAV je roman napisan u četiri ruke, doživljen i odsanjan. Filozofska poema isprepletanih misli i osećanja, pesnika i pesnikinje, pripovedača i pripovedačice, kulminira odlaskom u nestvarne predele Škotske gde se spajaju legende, istorija mitovi, stvarnost i fikcija. Oda zreloj ljubavi koja će postideti sve mladalaćke zanose i zablude… Čitaj dalje

Koristeći svoj dramaturški talenat i oštro oko koje primećuje društvene fenomene, Jelena Bogavac je devedesetih godina napisala roman Betmen nad Zvezdarom o tipičnom opasnom momku tog doba, koji uprkos svemu ima i emocije, porodicu, zaljubljuje se… Ovo delo se sada pojavljuje u novom ruhu kao prošireno izdanje u Portalibrisu. To proširenje je zapravo dodatni kraći prozni tekst o junaku nalik onom iz devedesetih, ali u današnjem vremenu – dobu Beograda na vodi, organik restorana, virusa korona… Simbolički nazvani Betmen i Robin, ova dva junaka daju neobičnu sliku o vremenu koje je prošlo (ili nije) i o ovom koje je došlo (ali je suštinski nepromenjeno), i o mladim ljudima koji u tom svetu traže svoje mesto. Iako su na margini i nepravilno govore, njihove priče gotovo poetski oslikavaju sudbinu i emocije generacija kojima pripadaju. Čitaj dalje

"U Izohipsama ne postoje odricanja i kompromisi. Reč je o veličanstvenom eksperimentu koji, kao i svaki, unapred računa s pedeset posto šanse da uspe. To je odlična prognoza." - Vladimir Arsenić Čitaj dalje

Dubrovnik koji je postao kulisa, umiveno ustaštvo na ulicama Zagreba, potrošnja koja zamenjuje ljudskost, majčinstvo o kom nije pristojno govoriti, banke kao sablasni stubovi naših života, emocije kakve ne viđamo u reklamama, a osećamo ih tako snažno… To je svet koji Maša Kolanović istražuje u svojoj maestralnoj zbirci priča Poštovani kukci. Autorka tekstom i crtežima oblikuje onaj sablasni i teško izrecivi višak materijalne strane ljudske egzistencije, dok smeštanje priča u period tranzicije dodatno pojačava njihov jezivi efekat. Kukci i Konzum dve su noseće metafore ove knjige. Prva je divljenje i vraćanje tekstualnog duga Kafki, velikom majstoru u kreiranju metafora egzistencijalne teskobe i apsurda, a druga je vraćanje metaforičkog duga stvarnosti u kojoj je Konzum od „hrvatske reči za supermarket“ postao metafora ekonomski opustošene Hrvatske. Poštovane kukce žanrovski bismo mogli da opišemo kao tranzicionu gotiku, postsocijalističku zonu sumraka, jezivo stvarnosnu prozu… Mračne i apsurdne, a opet duboko intimne, snažne i društveno osetljive priče. Ukratko, jezivo dobra knjiga. Čitaj dalje

„Kad u američkim filmovima u prostoriju uđe neželjeni posjetitelj, gotovo uvijek netko kaže: Look what the cat dragged in. Nemaju mačke obzira, donijet će nam pred noge baš ono što ne bismo rado vidjeli, a upravo to se, i bez mačaka, događa junacima ovih Tomićevih priča. Od obližnjeg supermarketa i stanova u našem susjedstvu, preko Baranje i mjestašaca poput Duduka ili Smiljeva, pa sve do malenog naselja u blizini Vudstoka, Ante Tomić majstorski fabulira sudbine dovoljno nestvarne da postanu predložak za književnost, a opet dovoljno stvarne da djeluju zastrašujuće. Od te pogubne stvarnosti Ante Tomić spašava nas svojim punokrvnim humorom, kao da nam se njime u svoje ime ispričava što je svijet katkad toliko odvratan.“ - Marina Vujčić „Nigdje takve i tolike tuge i melanholije kao kod Čarlija Čaplina. U prirodi je svake dobre komedije da bude na rubu suza. Pogotovo u našem, produženom dvadesetom vijeku. Ante Tomić pisac je tog vijeka. U jednoj priči neki naš čovjek kupi kuću u selu iz kojeg su protjerani Srbi, i iste mu noći u san dođe glas:Zašto si me ubio, Milutine? U drugoj priči Bog, koji inače živi na sedmom katu oronule socijalističke zgrade, od ljudi konačno digne ruke, uz zaključak: Ionako sam oduvijek više volio vjeverice. Čovjeku bi srce prepuklo od tuge da nije tako smiješno. Zato je Tomić veliki pisac, zato su njegove priče za sve ljude koji razumiju njegov jezik.“ - Miljenko Jergović Čitaj dalje

Sva djeca Mediterana imaju jednu jedinu želju, koju spoznaju dok odrastaju i koja ih prati dok ne umru. Ona žude za intimom doma, vlastitih misli i života. Žude za onim što nemaju i do čega malo koji od njih dođe. Toliko žude da su spremni otić na kraj svijeta, samo da je dobiju. Život provedu bježeći, a malo kada to i osvijeste. Jednako beže oni koji su zauvijek otišli, kao i oni koji ostanu. Bijegovi onih koji su ostali su puno teži, jer su unutrašnji i moraju ostati nevidljivi. Čitaj dalje

"Iza priča Ane Miloš krije se oštro oko za krhku ljudskost koja, manje ili više uspješno, prolazi kroz ralje posttranzicijskog kapitalizma. Ovo je proza utemeljena u detalju, oslobođena patetike i neopterećena stilom koji služi samom sebi. U zemlji u kojoj gotovo svi gledaju unazad, Kraj raspusta i druge priče svježim i jednostavnim jezikom postavlja suštinsko generacijsko pitanje – kuda i kako dalje?" - Lana Bastašić Ana Miloš je stvorila autentičan pripovedni svet s upečatljivim likovima, pre svega ženskim. Priče u ovoj zbirci prikazuju isečke iz života, ističući samoću, pokidane emotivne veze, socijalnu tenziju i međusobno nerazumevanje. Iza svakog lika kriju se emotivne napukline i izgubljenost koja ih sprečava da se uklope u uloge koje im društvo nameće. Kraj raspusta i druge priče oslikava duh književnog trenutka. Osećaj za važnost detalja, ekonomičan izraz, dinamičko pripovedanje i zgusnutost emocija karakteristične su za priče Ane Miloš, koje doba o kojem govore prikazuju kao klatno između tragedije i groteske. Čitaj dalje

"Priče sa Galiole Arsenija Jovanovića mnogo su više od putopisa! Vlasnik dinastije "Galiola" – jer svi Arsenijevi čamci i brodice na kojima je plovio zvali su se Galiola – pripoveda priču o svetu još od vremena kada je kao sedmogodišnjak spustio mamino korito za veš u reku i otisnuo se sa dvogodišnjim bratom u daleki svet. Otada, malo vremena je proveo na sidrištu, svejedno da li je u Rovinju ili u Beogradu. Luke postoje da bi se iz njih isplovilo. U ovoj knjizi pluta rasuti teret jednog života koji se živeo punim jedrima. To su studije o pomorstvu, brodski dnevnik, avanturistički roman, memoari, vodič za plovidbu Savom i Dunavom, Crnim, Mramornim, Egejskim, Jonskim i Jadranskim morem. Brodio je Arsenije na svojim Galiolama mnogo dalje. I po horizontali, i po vertikali. "Galiola" nisu samo brodovi i čamci. Galiola je i hrid na Severnom Jadranu, tačka sa kojom se okončava ovaj putopis." - Dragan Velikić "Čovek bi rekao – ako putopisi uopšte imaju putanju, onda je ona horizontalna. Jer ide nekako pravo, u daljinu, čak i onda kada su pred njom prepreke. Arsenije Jovanović nas je podučio da se horizontalnom putovanju može pridodati i ono vertikalno, i to istovremeno. Kada bolje razmislimo, jedno bez drugoga i ne idu. A on je svoje viđenje ovog svojevrsnog ekološkog putešestvija zahvatio upravo „uspravno”; i po dubini i po visini, od sidra do jarbola, od težine misli do lakoće zvezda, duboko do čistote vode i visoko do jasnoće neba. U Pričama sa Galiole saputnici smo jednom neustrašivom i znatiželjnom duhu koji nas o jednom trošku vodi kroz slatke vode dveju reka i preko slane vode pet-šest mora. I sve to u tri različita putovanja, na više različitih a istih Galiola, sa raznoraznim mornarima – istovremeno! Tako to ide sa putnikom po vodama sveta. Za njega su sva putovanja i svi brodovi – jedno." - Vladislav Bajac Čitaj dalje

Priče Eni Pru o pokolenjima Amerikanaca koji se bore da opstanu na Zapadu predstavljaju jednu surovu, zaslepljujuću panoramu američke ludosti i usuda! To su priče o modernim kaubojima iz ruralnog dela Vajominga, ali ni u kom slučaju nisu tipične kaubojske priče, budući da u njima nema sukoba na liniji dobro – zlo, a junaci nipošto nisu heroji, nego mali ljudi sputani svojim svakodnevnim nevoljama, počesto začudnim i bizarnim, što pričama daje dodatnu privlačnost i upečatljivost. Oni pokušavaju da se otrgnu od bede i očaja, ali nešto ih uvek sputava i osujećuje, kao da sama zemlja traži njihovu krv. No, autorka ih prihvata onakve kakvi jesu i, uprkos njihovoj sirovosti, grubosti i nasilnosti, opisuje ih sa simpatijama i saoseća sa tim muškarcima i ženama koji pokušavaju da prežive na tom negostoljubivom mestu, pretakajući njihove živote u fikciju koja odiše snagom mita. Čitaj dalje

"Jedna od najboljih knjiga objavljenih ove godine; naizmenično vas navodi na smeh, pa na suze" - Express Hari Silver ima sve što može da poželi: prelepu ženu, divnog sina, odličan posao na medijima – ali jedne noći, on sve to odbacuje. Potom Hari mora da počne da uči šta je suština ljubavi i života. Neke situacije koje treba da izbegnete tokom priprema za svoj najvažniji rođendan, onaj koji označava da ste sasvim odrasli – trideseti. Avantura s koleginicom s posla. Grozničavo kupovanje luksuznih stavri koje sebi ne možete da priuštite. Da vas ostavi žena. Da ostanete bez posla. Da odjednom postanete samohrani roditelj. Ako se primičete tridesetoj, šta god radili, izbegnite sve gore navedeno. "Parsons je napisao snažnu, duhovitu i inteligentnu knjigu pravo iz srca. Njegovi likovi su izrađeni, živi, pravi ljudi; dijalozi su briljantni" - Daily Mail "Obiluje izuzetnim emotivnim nabojem" - Time Out "Izvanredno napisan roman koji govori više o ljudskim odnosima od čitave biblioteke psiholoških priručnika" - Irish Times "Dirljiv roman... prepun tihe nežnosti, ispisan srcem" - Independent "Besramno sam otplakala čitavu knjigu" - Woman`s Journal "Parsons je iskričav i odvažan pisac koji vodi priču kroz niz živahnih epizoda i duhovitih vinjeta" - Times Literary Supplement ‘Svako ko očekuje Parsonsove uobičajene oštre gegove pronaći će nešto mnogo suptilnije. Možda će ih podsetiti pomalo na Nika Hornbija, ali ja bih ga radije poredio sa Kramerom protiv Kramera. Iznenađujuće dirljivo’ - Mirror Čitaj dalje

Dostojno jest je humanitarna knjiga koju je Kontrast izdavaštvo priredilo u saradnji sa organizacijom BELhospice (belhospice.org). Celokupan prihod od prodaje knjige će biti doniran ovoj organizaciji, čime smo želeli da podignemo svest naših sugrađana o najvećem nepoznatom problemu u Srbiji kojim se BELhospice bavi – činjenici da se nakon utvrđivanja terminalnog statusa pacijenata isti puštaju na kućno lečenje u trenutku kada im je lekarska nega najpotrebnija. BELhospice pokušava da pomogne ovim pacijentima i izbori se za rešavanje ovog dramatičnog zdravstvenog pitanja. Podršku ovom projetku je pružilo preko šezdeset domaćih i regionalnih autora i autorki. Oni su donirali po jednu svoju pesmu, priču ili kraći odlomak romana u želji da podrže našu borbu za rešavanje ovog problema i da dizanjem svoga glasa skrenu pažnju na nehumane uslove u kojima terminalno oboleli u Srbiji umiru: Aleksandar Šurbatović • Anja Marković • Jelena Anđelovska • Marko Pogačar • Marko Tomaš • Bojan Vasić • Boris Mladenović • Ana Marija Grbić • Bojan Samson • Vlada Stojnić • Ognjenka Lakićević • Staša Vukadinović • Milena Marković • Zvonko Karanović • Srđan Valjarević • Vladimir Arsenijević • Daniel Kovač • Alen Bešić • Slavoljub Stanković • Gojko Božović • Darko Tuševljaković • Srđan Tešin • Jasmina TopićSara Radojković • Goran Korunović • Stevan Bradić • Srđan Gagić • Maša Seničić • Marjan Čakarević • Petar Matović • Ana Ristović • Dragana Mladenović • Jelena Lengold • Svetislav Basara • Dragoslava Barzut • Marko Vidojković • Dejan Aleksić • Enes Halilović • Dejan Ilić • Goran Petrović • Marko Šelić • Dušan Nedeljković • Dejan Stojiljković • Dejan Ognjanović • Vladimir Kecmanović • Vladan Matijević • Igor Marojević • Vladislava Vojnović • Goran Skrobonja • Ljubica Arsić • Radoslav Petković • Vidosav Stevanović • Mirjana Đurđević • Ivana Dimić • Branko Rosić • Oto Oltvanji • Alen Brlek • Milan Trpković • Vitomirka Trebovac • Maja Solar • Saša Jelenković • Ivan Tokin • Milica Milosavljević • Bojan Marjanović • Nenad Glišić • Zlatko Paković • Vule Žurić • Dragan Babić • Srđan Srdić • Pavle Ćosić • Lana Bastašić • Viktor Radonjić Čitaj dalje

„Iako sam zakoračio preko mnogo pragova, važni su za mene postali samo oni preko kojih zakoračimo u život.“ Kojim god putem da krenete kroz ovaj kraj, jedva ćete sresti čovjeka, bilo koje vjere ili nacije. Ipak tu i tamo sretnete ponekoga. Osim preplanulog lica i koščate građe, koja krasi sve jednako, bilo koje vjere da su, na vas će utisak ostaviti oči ovih ljudi. Nakon dužeg posmatranja čini se da su to oči pune bola i tuge na koje niko nikada nije stavljao melem… Melanholičnom zbirkom priča Preko praga vladika zahumsko-hercegovački i primorski Grigorije Durić nesumnjivo ulazi u red darovitih bosanskohercegovačkih pisaca, koji svojom prozom nastavlja najbolju tradiciju pripovedača na srpskom jeziku, od Petra Kočića do Zuke Džumhura, Ive Andrića ili Meše Selimovića. Posle dve duže novele, Lazar i Priča o starom kralju, objavljene pre više godina, pisac se u ovoj zbirci okreće sudbinama malih ljudi u svom hercegovačkom podneblju s kraja burnog XX veka. Kada piše o pojedinačnim sudbinama savremenika, njihovim nesrećama, nesporazumima i zabludama, bolestima, bedi i stranputici, pisac izdvaja najsvetlije trenutke njihovog života i nalazi najdragocenije crte njihovog karaktera. A kada piše o lopti, smehu, vozovima, o brigama, moru ili manastirima, Grigorije Durić oživljava zaboravljene ili ispražnjene prostore, predele i raspoloženja svoga ratom opustošenog podneblja. Izvanredan psihološki portretista, autorski glas u ovoj knjizi uzdiže se iznad zlosrećnih podela u narodu, prelazeći preko uskog i sebičnog praga svoje kuće, vere i nacije, i daje nam svakim retkom svoje proze na znanje da će se ugledati na Andrićevu misao: „Najveća planina koju čovek mora preći je prag njegove sopstvene kuće.“ Čitaj dalje

"Priče kao što su "Bijela pustinja“ ili "Povratak među zvijezde“ u stanju su da čitaoca osvoje svojom neposrednošću i dirljivim rečenicama. Ovo, naravno, nije samo knjiga o nemogućnosti da se prežali majčina prerana smrt, niti je melanholija tog gubitka jedino što ovaj više nego dobar rukopis nudi. A on nudi još i priču o raspadu Jugoslavije, o svim tim intimnim, unutrašnjim raspadima, o identitetu koji je nepovratno izgubljen, o ljubavi između dvije žene, i opštem osjećaju bezdomništva." - Faruk Šehić Čitaj dalje

Dan kada je Miz Lili postala ono što je uvek bila i drugi preobražaji sa one strane granice! Sugestivno, prinicljivo i duhovito pripovedanje o iskustvu nove emigracije. Priče Jelene Rosić na izuzetan način oslikavaju i dramu odlaska i dramu navikavanja na novi svet i život u njemu. Junaci ovih priča su emigranti koji su devedesetih godina, pred naletima ratova i drugog istorijskog nasilja, otišli u Sjedinjene Države, da tu započnu novi život bez istorije, ali vrlo brzo shvataju da su se našli u međuprostoru između sveta koji su napustili i sveta u koji su došli. Čitaj dalje

U slobodnoj interpretaciji, mogli bismo svakako reći da je mikroesej žanr kratkog metra pisan tehnikom razobličavanja, razotkrivanja, odnosno, demistifikovanja! Idealna forma našeg vremena, istovremeno i brz i dinamičan, i eksplicitan i ekspresivan. Mikroesej predstavlja jednu bezgranično veliku, intrigantnu i zavodljivu enigmu i, u metaforičnom smislu, neodoljivo podseća na neko "čudno vato biće" bez identiteta roditelja, bez datuma i mesta rođenja, bez "nasleđene" krvne grupe, dakle, bez istorije svog postanja... Najveći broj ovih tekstova pokazuje duboku filozofsko-poetičku, intimnu, čulnu i retoričku borbu protiv svakog sižea. U njima nema nikakvog minimalnog narativnog konteksta, epifanijska gnezda se smenjuju sistemom arhetipskog poimanja kristalizacije koji podrazumeva sticaj unutrašnje i spoljne svetlosti, podsvesti i asocijativnosti i jezika (mikroteksta) kao polazišta za dalju čitaočevu dokvalifikaciju. Znači, u pitanju nije žanrovski ili metažanrovski jednosmerni postulat koji se bavi suštinom eseja kao interpretacije već polazište i ishod po sebi, lirska i transcendentalna anarhija ili erotika u kojoj se stvari, pojave, pojmovi, fenomeni, iskustva, stanja i saznanja oslobađaju bilo kakvog nepoetičkog sistema i predočavaju se kao podsticaj za destabilizaciju duše u najpozitivnijem smislu tako da je njihova preotvorenost i provokativnost sve manje citatna a sve više zenovska. Čitaj dalje

U Bekinom životu cvetaju ruže! Radi u najnovijoj londonskoj modnoj prodavnici Luk, sa svojim mužem Lukom traži novu kuću (potajno žudeći da u njoj ima i salon za cipele) i trudna je! Njenoj radosti nema kraja – naročito otkad je otkrila da kupovina leči jutarnje mučnine. Za bebu sve mora da bude savršeno: od firmirane opreme za dečju sobu do najnovijih, supermodernih kolica i slavne, najbolje svetske akušerke. Ali, kad se ispostavi da je slavna akušerka zapravo Lukova glamurozna i visoko učena bivša devojka, Bekin savršeni svet počinje da se ruši. Kupuje za dvoje... ali ima li ih troje u braku? Čitaj dalje

U svom novom romanu, "U postelji sa demonom", Erika Džong nam govori o spisateljstvu kao svom životnom pozivu, o svom skandaloznom prvom romanu koji je ostavio neizbrisiv trag u njenoj karijeri, prateći je kao senka i bacajući u drugi plan sve ostalo čega bi se latila. Čitaj dalje

"Svet u kojem živimo često se u trenutku okrene naglavačke ako samo promenimo način posmatranja. Ukoliko se promeni samo način na koji pada zrak sunca, senka može postati svetlo i svetlo senka. Pozitivno postaje negativno, a negativno pozitivno. Ne umem da ocenim da li je takva pojava jedna od suštinskih odlika onoga kako je svet ustrojen ili je samo optička varka." Murakami opet piše u prvom licu jednine. U tematski potpuno različitim pričama čitaoci će prepoznati modele i likova i situacija iz njegovih prethodnih romana i priča (uz nostalgična i setna prisećanja na mladalačke ljubavi i doživljaje, i neizbežne – bejzbol, Bitlse, džez, Šumana...). Za razliku od dve esejističke knjige u kojima je pisao o sebi u ispovednom tonu, ovde su lični događaji zaogrnuti fikcijom, s jasnom namerom da čitalac ne može da odredi gde je granica fiktivnog i realnog. Na tom tragu, Murakami tematizuje, ali i relativizuje i druge suprotnosti: uspeh – neuspeh, pobeda – poraz, lepo – ružno, sreća – nesreća. Stoga, ova zbirka priča nije autoportretisanje u formi fikcije, već je, pored ostalog, stavljanje u fokus pojmova koji očigledno u ovoj zreloj fazi života i stvaralaštva opsedaju jednog od najčitanijih pisaca na svetu: nestalnost smisla (u književnosti i životu) i identiteta. Ovom temom se bavi na momente i samoironijski, uz kritiku onih koji pretenduju da neupitno znaju šta je pisac hteo da kaže i ko je taj pisac, jer mi svi živimo "u prostoru između maske i pravog lica", s tim što je kod nekog taj prostor uži, a kod nekog širi. Pa čak i ono najvažnije – ljubav, kao "gorivo koje nam je neophodno da bismo dalje živeli", najlepše je kad o nekom ponešto ne znamo, ili kad majmun iz Šinagave ukrade nečiji identitet, tako da ta osoba zaboravi i svoje ime. - Jasna Novakov Sibinović Čitaj dalje

Šmekerske priče Ko kaže da više nema prave književnosti? Ko kaže da su ujednačene boje izraza današnjice nepomerljive i zadate? Evo, pojavio se jedan pisac koji uspeva da oživi sve zaboravljene boje i nijanse spektra i da ih vešto pomeša u koktel koji čitaoce širom sveta ostavlja bez daha. Vezan za korenove klasične ruske tradicije, i ovaj put, kroz formu priče, pokazuje nam svoje umeće pripovedanja krajnju ozbiljnost i težinu života, kao i nesputanu i zaraznu radost življenja. Zahar Prilepin je nova i jedinstvena pojava u savremenoj ruskoj i svetskoj književnosti i predvodnik je pisaca 21. veka. Čitaj dalje

Prvi put u celosti ispričana priča o skandalima koji su pratili rad takozvane Papine komisije. Nedugo pošto se popeo na papski tron, papa Franja je dobio poverljiv dokument: reč je o bilansima finansijskih institucija Svete stolice. Tada je shvatio pravi motiv nezapamćenog postupka svog prethodnika, Benedikta XVI, njegove odluke da se povuče: Vatikan je na ivici bankrota. Troškovi Kurije su izmakli kontroli, a da bi se pokrili, upotrebljena su sredstva iz fonda za vanredne situacijie, pa čak i dobrovoljni prilozi koje vernici svakodnevno ostavljaju u crkvama širom sveta za pomoć siromašnima. Povrh svega, ispostavilo se da je „friziranje“ računa u Vatikanu svakodnevna pojava, kao i da Institut za verske poslove, poznatiji kao Vatikanska banka, radi krajnje netransparentno. Svestan razmera krize, u julu 2013. papa osniva međunarodnu komisiju čiji je zadatak da obavi temeljnu analizu finansijskog stanja Vatikana i ukaže na izlaz. Čitaj dalje

Sve struke Irene Ristić (psihologija, režija, umetnost… i još poneka) spojile su se u ovim Ogledima u jednu – posmatranje. Drug/ovi i poneka drugarica iz knjige istovremeno su jedan određeni a imaginarni drug, kao i više njih različitih – bilo pojedinačnih, bilo u zbiru. Drug kao prijatelj, ali i kao predmet/objekat ljubavi i analize. "Percepcija obuhvata širok raspon zapažanja; od mikrodetalja do krupnih društvenih pojava (postideološkog doba, recimo), od duhovitosti običnih situacija do ironiziranja urbane modernosti. Ovi prozni medaljoni čistih rečenica, oslobođeni svih viškova do mere nagoveštenog ili samo naslućenog, privid su hladnog posmatranja; naprotiv, u tom odmaku ima začuđujuće količine intimnosti kao znaka poverenja prema drugu, čitaocu, pisanju. Autorkini Ogledi su kao direktni prenosi u kojima se sve vidi i čuje, a još je i zapisano, za svaki slučaj, da bude sveobuhvatno. Jedna veoma emotivna i pametna knjiga. Multimedijalno režirana." - Vladislav Bajac "… subverzivni povratak eseja u pripovedanje i još subverzivniji prepad literarnog na ogled. Na malom prostoru će nastupiti aktivistički intimizam, umorni entuzijazam, realistički utopizam, zrela infantilnost, materijalistička emotivnost, revolucionarni poklič protiv terora neprikosnovene narativnosti po svaku cenu i, pre i posle svega, melanholična čežnja "da čovek čoveku bude drug", ako ne u životu, jer to bi bilo ono nužno zahtevanje nemogućeg, onda makar u tekstu. Jer ovaj tekst jeste dokaz da je bar u tom minijaturnom i marginalizovanom, a opet neograničenom polju slobode sve još moguće, pa i Irena Ristić." - Bojan Babić, pisac i drug Čitaj dalje

Veliki prasak? Crne rupe? Tamna materija? Tamna energija? Kvazari? Neutronske zvezde? Galaktička jata i kosmičko pozadinsko zračenje? Mehanika, kvantna i nebeska? Fotoni, protoni, kvarkovi, muoni i gluoni? Ako vam je dozlogrdilo da ne razumete o čemu se tu radi, ako želite da se uhvatite u koštac sa najnovijim idejama o tome ko smo, odakle dolazimo i kuda idemo, ako ste spremni da zasenite svoje društvo poznavanjem vrhunskih dometa savremene astrofizike, profesor Nil DeGras Tajson, jedan od najživopisnijih popularizatora nauke današnjice, povešće vas na uzbudljivo putovanje od početka univerzuma do njegovog neumitnog kraja, od najsitnijih delića materije do najvećih objekata u poznatom kosmosu, jasnim rečnikom čineći i najsloženija pitanja prijemčivim svakome od nas, u kratkim i sažetim dozama za koje može da se nađe vremena čak i u užurbanom ritmu savremenog života. Čitaj dalje