„Nova, subverzivna, urnebesna zbirka genijalnog majstora kratke forme.“ – New York Times Niko nije poput Etgara Kereta. Njegove priče događaju se na raskršću fantastičnog, upečatljivog i urnebesnog. S njim nikad ne stižete na očekivano mesto. Uvek će vas iznenaditi, zabaviti i okrenuti naglavačke. Pred nama su nove dvadeset dve priče. U Polarnom gušteru dečak nam pripoveda kako to izgleda biti vojnik od četrnaest godina u postapokaliptičnom svetu u kojem vojnici omladinci vode večni rat zarad kolektivne nagrade. U priči Poleti već jednom! otac će pokušati da zaštiti sina od neizbežnog. Za jedan gram nam predstavlja mladića koji samo želi da nabavi džoint ne bi li zadivio devojku, a završi slomljenog srca u lavirintu haosa. A dragulj ove zbirke je Pinapple Crush, u kojem će se dvoje ljudi jedne večeri na plaži prepoznati kao srodne duše da bi se ispostavilo da se uopšte nisu razumeli. Naša nesposobnost da komuniciramo, slepilo za svet koji nas okružuje i međusobno nerazumevanje povezuju sve ove priče u jedinstvenu celinu. Ipak, kroz svoju duboku ljubav prema čovečanstvu i našem nesrećnom postojanju, Keret na ovim stranicama rasplamsava plamen nade u to da nam ipak ima spasa. „Keretove priče sačinjene su od ljubavi, mudrosti, elokvencije i transcendencije jer je sam Etgar riznica vrlina. Zahvaljujući njemu i njegovim pričama ovaj svet je bolji.“ – Džordž Sonders „Pametno, drugačije, zadivljujuće. Ako se još niste upoznali sa Keretovim pričama, ne propustite ovu priliku.“ – Booklist „Britka satira vrhunskog stila.“ – BBC Čitaj dalje

Proza Ljudmile Ulicke predstavlja spoj klasične ruske literature sa savremenim tokovima, obnovu realističkog književnog izraza na kojem počiva novija tradicija ruske književnosti. Ulicka je duboki psiholog i istančani stilista, u pričama prenosi najtananije nijanse čovekovog karaktera i ljudskih odnosa. Zbirka Siromašni rođaci potvrđuje njen dar pripovedača i zasluženo mesto koje je joj trenutno pripada u ruskoj književnosti. Čitaj dalje

Nakon Kratke povesti vremena Stivena Hokinga, malo je knjiga o fizici koje su postigle sveopštu popularnost i izborile se za naklonost ljubitelja nauke. Dobitnik prestižne Aventisove nagrade za najbolju naučnu knjigu 2000. godine i finalista Pulicerove nagrade, Elegantni kosmos, potvrđuje da se o nauci može pisati nadahnuto, zanimljivo i jednostavno, ali bez vulgarnog pojednostavljivanja. U ovoj knjizi Brajan Grin na spektakularan način otkriva duboku isprepletenost realnosti, činjenicu da nam uvidi o svetu na džinovskoj, kosmičkoj skali pomažu da razumemo sićušan svet subatomskih čestica i obrnuto, pri čemu tragamo za jedinstvenom teorijom koja bi objasnila ustrojstvo prirode. Elegantni kosmos postavlja nov standard naučnopopularne književnosti koji će poslužiti kao uzor za buduće knjige. Lakoća sa kojom Brajan Grin razjašnjava ili čitaocima približava najzamršenije fizičke koncepte, svrstava ga u red velikih pisaca poput Karla Segana ili Ričarda Dokinsa koji su nam podarili neke od najlepših knjiga o tajnovitim prostranstvima zemlje i neba. Svaka stranica Elegantnog kosmosa korak je na putu do istine, a taj put nema kraja. Brajan Grin piše energično, sa uverenjem da teorija struna čijom je lepotom inspirisan, može da objedini relativnost i kvantnu mehaniku i pruži nam jedinstven okvir za razumevanje stvarnosti. Čitaj dalje

Miodrag Radović je već svojim prvim knjigama „bacio rukavicu u lice“ čitaocima i kritičarima. I to ne običnu već izvrnutu rukavicu, što znači da nije u pitanju bezazleno poigravanje umetnošću i životom već egzistencijalno i presudno duelisanje sa oveštalim i prevaziđenim ubeđenjima o stvaralaštvu i bitisanju. Takvu odvažnost i plemenitu drskost može imati samo onaj koji je sasma i zauvek raskunuo sa književnim i društvenim stereotipima. Naglašavanjem ironičko-sarkastičnih okvira, groteskna nota Miodraga Radovića dobila je ovde svojstva objedinjujućih niti i izrazito individiulnog pečata. Radović svoj pismeni iskaz gradi na (ne)sigurnom tlu živih iskustava književne svakodnevnice. Ovakav radovićevski razvoj teme-ideje ne može biti da pripada tradiciji, jer upravo ovakva motivacija ne pripada klasičnom sistemu. Koliko je kod Radovića prisutna i razuđena kosmopolitska energija i svest, toliko je izvesno i jedno fragmentarno i osećanje i poimanje života i sveta. Miodrag Radović „peva“ i „priča“ o svetu koji se izglobio, napustio puozdane oslonce, relativizovao smisao, zatomio potrebu za emocionalnošću. "Putovanje u snove i sećanja" zapravo je veoma oštar rez u stvarnost koju živimo, jer se pesnik ne libi da tu nakaradnu stvarnost prepoznaje i uvede je u fokus svog pevanja i razobliči je oštrom satirom, „ruganjem sa dušom“, jer pesnik iskričavom ironijom i igrom sa potpuno ispražnjenom tradicijom, već ustaljenim novim poretkom koji običnom čoveku donosi samo bol i unosi mu smutnju u pogled i misao i zapravo deluje katarzično u odnosu na „brod budala“ koji je zaposeo čelna mesta u društvu koje je sve samo nije ono što bi trebalo da bude. Čitaj dalje

Svojim radio dramama napisanim i realizovanim u periodu od 1958 do 1966 godine Radomir konstanmtinović pruža doprinos razvoju svoje poetike,ali istovremeno i važan,nezaobilazan doprinos kupnoj jugoslovenskoj radio-drami..Njegove radio-drame izvođene u zemlji i inostarnstvu i nalazile su svoje zasluženo mesto u mnogim antologijama radio-drame,nagrađivanje na festivalima radio-drame u najznačajnijem periodu ovog dram,skog žanra koji krajem šezdesetih godina prošlog veka ustupa svoje mesto jednom novom žanru-televiziskoj drami. Čitaj dalje

"Šesnaest priča, odnosno šesnaest poglavlja jedne zajedničke povesti, rekao bih, koje nam podastire u knjizi "Ogledala duše" najbolji su dokaz njegove spretnosti da pohodi ne tako davnu prošlost. Kao i u prethodnim knjigama, Pirožkov je gotovo do opsednutosti zaokupljen pitanjima snova i smrti. Mnoge lepo sročene sentence poručuju da je san, odnosno spavanje, slika smrti, a postelja slika groba. Drugim rečima, san treba posmatrati kao laganu smrt, a smrt kao dubok san. Još od Homera, praoca svih pesnika, poznato je da je san zapravo blizanac smrti. Uostalom, u grčkoj mitologiji San (Hipnos) i Smrt (Tanatos) su braća. Istina, Pirožkov je sklon da Tanatos povezuje i sa Erosom, ali u ovoj zbirci čini mi se da su bliži Hipnos i Tanatos, a da je Eros, za razliku od prethodnih knjiga, na neki način ostao u njihovoj senci. U pričama koje su pred nama snovi i java se tako prepliću i sustižu u kovitlacu da zapravo i ne znamo šta je od njih stvarnije." - iz prikaza knjige Radivoja Radića Čitaj dalje

„Etgar Keret je genije.“ New York Times „Izvanredan pisac! Potpuno drugačiji od svih pisaca koje znam. Glas nove generacije.“ Salman Ruždi Godine između rođenja sina i očeve smrti bile su za Etgara Kereta dobre godine iako je bilo mnogo razloga za zabrinutost. Lev je rođen usred terorističkog napada. Etgarov otac dobija rak. Opasnost od rata se stalno nadvija nad njihovim domom i prožima svakodnevicu. Mračna stvarnost rađa opsesivne, loše misli, a autor ih se rešava tako što na prefinjen način i kroz prizmu apsurda razmatra širok dijapazon tema – od vojne službe svog trogodišnjeg sina do terorističkih „Ljutih ptica“. Krećući se vešto od ličnog do političkog, od razigranog do mudrog, Sedam dobrih godina iskazuju afirmativan pogled na našu potrebu da i na najneočekivanijim mestima tragamo za dobrotom i stvaramo priče koje ovom hirovitom svetu daju smisao. „Etgarove priče su podsetnik na ono sirovo i neopipljivo što najčešće ostaje neizrečeno: veliko umetničko delo često je samo mali dokaz velike ljudske duše. One su ljupke i mudre, elokventne i transcendentne, jer i sam Etgar obiluje tim vrlinama... Veoma sam srećan što Etgar i njegove knjige dopiru do ljudi i čine svet boljim.“ Džordž Sonders „Briljantni, dinamični i urnebesni memoari genijalnog i maestralnog pripovedača.“ New York Times „Keret je majstor: hrabar, saosećajan, svoj.“ Observer Čitaj dalje

Beleške matorog pokvarenjaka su zbirka kratkih priča koje je Čarls Bukovski napisao za svoju kolumnu u časopisu Open City iz Los Anđelesa u periodu od 1967-me do 1969-te godine u kojima on na svoj dobro poznati način, navlačeći na sebe masku mudre lude, govori o prolaznosti i lepoti življenja. Čitaj dalje

esna Bartula Prodanović je rođena u Jugoslaviji, zemlji koje više nema. Po profesiji je arhitekta. Bavila se grafičkim dizajnom, pravila nakit, slikala unikatne čestitke, bavila se tkanjem, pa čak i osiguranjem! Sada piše. pisanje joj je potreba, ljubav i lepši deo stvarnosti. Živela je u Sarajevu, koje je oblikovalo u detinjstvu i mladosti i utisnulo joj svoj jedinstveni duh, koji je taj grad imao. U genetskom kodu joj je zapisano selo Sokolovići, na Romaniji, gde su joj koreni, dedovina... Kratko vreme je živela i radila u Banja Luci, koju je zavolela. Od početka poslednjeg rata, živi u Beogradu. Kad kaže: "Idem kući!", sada misli na Beograd. Prijatelji bloga “Kroz ključaonicu duše”: “Kada sam počeo da pratim ove priče, shvatio sam da pred sobom imam priče, misaono snažne i emotivno duboke, životne i pune doživljaja, stvarnosti i snova, priče koje isijavaju osećanjima, toplim emocijama, koje se raspršuju u mlazevima. Vesna želi da ozbiljne, velike stvari o životu, oslika ponekad na šaljiv, nestašan način, svojstven njoj. Njene priče su skladne, harmonične, celovite i skoro uvek šalju najlepše poruke. Nežne su, sadržajne, životne, prijateljske i pune ljubavi za bića koja se vole, za prijatelje koji se poštuju, za harmoniju i sreću u porodici i za vernu i večnu ljubav dvoje bića. Ove priče su spoj slika koje se prožimaju, bez dodatnih ukrasa, koje su same po sebi dovoljno moćne da sa minimalnim izrazom pošalju značajnu poruku, što, kako mi se čini i jeste bila njena namera i uporište. A, same priče su i preslik njene duše, njenih misli, osećanja, dara, inspiracije, doživljaja, pogleda na svet i čoveka, ljubav, život, pa i smrt, preslik onog najlepšeg što čovek ima.” Miroslav Gača, Beograd Čitaj dalje

Saidov Bestijarijum, u kojem ima i nekoliko izmišljenih životinja, odlikuje se osobenim jezikom i stilom svojevrsne poetske fantastike, apsurdističkog humora i iznenađujuće inventivnih, sažetih "portreta" iz životinjskog sveta. "Saidov Bestijarijum je jedan mali zvezdani čas književnosti." - Die Zeit "Said je na prvi pogled napisao apsurdnu i komičnu, na drugi pogled zagonetnu i značajnu knjigu: u alegorijske portrete životinja smestio je socijalne, umetničke ili čak političke stavove iz ljudskog sveta. On opisuje životinje a karakteriše ljude..." - Literaturkritik.de Said je istaknuti nemački pisac iranskog porekla. Dela su mu prevedena na više jezika i dobitnik je velikog broja uglednih nagrada. Bio je predsednik PEN centra Nemačke. Čitaj dalje

Ogledi i prevodi iz savremene arapaske književnosti! Knjiga sadrži tematski povezane oglede i odabrane prevode iz savremene arapske književnosti, najvećim delom nastale na osnovu autorovog bliskog praćenja i neposrednog uvida u misaone i književne tokove širom arapskog sveta tokom druge polovine XX veka... razdoblja intenzivnog traganja za samosvojnim kulturnim identitetom, ozbiljno poremećenim kolonijalnom dominacijom i sabijenim u konzervativno mrtvilo jalovog tradicionalizma. Bez upoznavanja sa stvaralaštvom srazmerno malo poznatih pisaca koji su krčili puteve savremenoj arapskoj literaturi, a od kojih su neki dosezali univerzalne umetničke domete, nemoguće je razumeti aktualni trenutak arapske književnosti koja sve više privlači pažnju i van onog dela sveta u kome se govori i piše arapskim jezikom. Čitaj dalje

Nova knjiga aforizama Aleksandra Baljka, jednog od najznačajnijih aforističara u istoriji srpske književnosti.Preko 2.700 aforizama u kojima se slikaju politika, društvo, mentalitet, karakter, kultura. Uzbudljiva, kritička, lucidna slika savremenog sveta. 2.700 razloga da se nasmejete. I isto toliko razloga da se potom zamislite. Ko ne veruje, neka broji. Čitaj dalje

"Svet u kojem živimo često se u trenutku okrene naglavačke ako samo promenimo način posmatranja. Ukoliko se promeni samo način na koji pada zrak sunca, senka može postati svetlo i svetlo senka. Pozitivno postaje negativno, a negativno pozitivno. Ne umem da ocenim da li je takva pojava jedna od suštinskih odlika onoga kako je svet ustrojen ili je samo optička varka." Murakami opet piše u prvom licu jednine. U tematski potpuno različitim pričama čitaoci će prepoznati modele i likova i situacija iz njegovih prethodnih romana i priča (uz nostalgična i setna prisećanja na mladalačke ljubavi i doživljaje, i neizbežne – bejzbol, Bitlse, džez, Šumana...). Za razliku od dve esejističke knjige u kojima je pisao o sebi u ispovednom tonu, ovde su lični događaji zaogrnuti fikcijom, s jasnom namerom da čitalac ne može da odredi gde je granica fiktivnog i realnog. Na tom tragu, Murakami tematizuje, ali i relativizuje i druge suprotnosti: uspeh – neuspeh, pobeda – poraz, lepo – ružno, sreća – nesreća. Stoga, ova zbirka priča nije autoportretisanje u formi fikcije, već je, pored ostalog, stavljanje u fokus pojmova koji očigledno u ovoj zreloj fazi života i stvaralaštva opsedaju jednog od najčitanijih pisaca na svetu: nestalnost smisla (u književnosti i životu) i identiteta. Ovom temom se bavi na momente i samoironijski, uz kritiku onih koji pretenduju da neupitno znaju šta je pisac hteo da kaže i ko je taj pisac, jer mi svi živimo "u prostoru između maske i pravog lica", s tim što je kod nekog taj prostor uži, a kod nekog širi. Pa čak i ono najvažnije – ljubav, kao "gorivo koje nam je neophodno da bismo dalje živeli", najlepše je kad o nekom ponešto ne znamo, ili kad majmun iz Šinagave ukrade nečiji identitet, tako da ta osoba zaboravi i svoje ime. - Jasna Novakov Sibinović Čitaj dalje

Pred znatiželjnim čitaocem otvara se zbirka kratkih priča Radmila Anðelkovića naslovljena kao „Kratke priče i Akvarijum za zlatnog karaša“. Sam sadržaj otkriva neke od ideja koje su rukovodile autora da svoju zbirku ovako koncipira; naime segmenti „Objavljeno do 2000.“, „Grbovnik“, „Glavni tok“ i „Radionice“ vremenske su ali i stilističke odrednice priča. Knjiga se, otuda, može iščitavati i kao svojevrsni spisateljski „bildungs roman“ (Anðelkovićevog bavljenja kratkom prozom), dakle delo koje prati stasavanje/liniju razvoja jednog pisca koje traje duže od dve decenije. Svako ko se odvaži da ispisuje priče ulazi u bezvremeni tok ljudske istorije započet mnogo pre nego što je stvorena mogućnost beleženja priče. Vremena su se menjala, od usmene književnosti ušlo se u onu koja se zapisuje na svakovrsnim medijima i razastire preko čitave planete odnosno iz prošlosti seže u budućnost; ipak, osnovno pravilo čitave rabote nije se promenilo – priča mora da opčini slušaoca/čitaoca i izmesti ga iz njegove stvarnosti u neku drugu, onu koju stvara autor. Taj zadatak, paradoksalno, lak je i težak, moguć i nedostižan. Njegovo ostvarivanje opravdava sva sredstva koja autor može da zamisli i pretoči u reči. Ali, uprkos tim slobodama i širokim prostorima imaginacija, stvaranje uverljivih priča ne ide samo od sebe. Bezbroj je segmenata koji moraju da se uklope na pravi način: zaplet, karakterizacija likova, pozadine, dijalozi, refleksije, stil... Rečenom treba dodati (u slučaju ove zbirke, uz izuzetak priče „Akvarijum za zlatnog karaša“) i specifične zahteve koje nameće kratka priča kao posebna, bezmalo maniristička, prozna kategorija, izazovna i poželjna ali i mistički delikatna. Čitaj dalje

Knjiga brzih priča pisaca iz južne Srbije, priredio Zoran Pešić Sigma! Sama ideja ovog projekta privukla je dvadeset i osam vrlo interesantnih autora, među kojima ima pisaca, pesnika, novinara, glumaca i muzičara. Svakome od njih dat je rok od tačno trideset i tri dana da napišu priču na temu "Tajanstveni putnik", pošalju svoju sliku sa nekog putovanja i kratku biografiju. Čitaj dalje

Antoligija savremene ruske drame: Ivan Viripajev - Pijani Ivan Viripajev - Iluzije Ivan Viripajev - Sunčana linija Žanar Kusainova - Ptica u džepu Mihail Durnjenkov - Jezero Ženja Kokošarova - Samo dobro Irina Vaskovska - Galateja Irina Vaskovska - Ruska smrt Marija Ognjeva - Spojleri Jaroslava Pulinovič - Bez traga nestao Čitaj dalje

Suočen sa zbirkom priča Na dnu reke čitalac, gotovo neosetno, biva prinuđen da počne drugačije posmatrati kako znani mu fizički svet, tako i njegove neuhvatljive stanovnike opisane u ovoj poetskoj prozi! Glas Džamejke Kinkejd, najznačajnije karipske autorke, katkad je naivno kapriciozan, a opet i biblijski uverljiv, dok pripoveda o onome što delom je upamćeno, a delom izmaštano! Sirovo sećanje autorke na detinjstvo provedeno na Karibima – na porodicu, običaje, tropske pejsaže – pročišćeno je i transponovano kroz osoben stil i viziju. Kinkejd navodi svoje čitaoce da iznova promisle o snažnoj povezanosti majke i deteta, lepoti i razornosti prirode, strujanju energije između muškog i ženskog, važnosti običnih predmeta – kuće, šolje, olovke. Preobražavajući naš ljudski oblik i naše okruženje, ovi nam prozni medaljoni, na potpuno neočekivan način, saopštavaju nešto što ranije nismo znali, niti slutili. Čim je objavljena 1983. godine, prva knjiga Džamejke Kinkejd Na dnu reke našla se u najužem izboru za PEN/ Foknerovu nagradu, a osvojila je Morton Darwen Zabel Award, koju dodeljuje Američka akademija za umetnost i književnost. „Od šačice svetski poznatih karipskih autora, jedino Kinkejd tako precizno zna da dočara dvostranu osobenost manjih ostrva: prozirni nanos britanske kolonijalne kulture preko ljudi i mesta koja su Engleskoj potpuno strana. Ona nežno struže to krhko tkivo religije, rečnika i navika, kako bi se ispod uvezenih, nametnutih običaja ukazao izvorni, vibrantni život ostrvljana.“ Elejn Kendal, Los Angeles Times Book Rewiew „Ove priče poseduju vrsnost poezije – brigu za jezik, zadovoljstvo u čistom zvuku reči, evokativnu moć... milozvučne su za uho.“ En Tajler, The New Republic „Ona se sa lakoćom i gracioznošću prebacuje sa prizemnog na veličanstveno, i, opčinjeni, mi joj verujemo“ Dejvid Livit, The Village Voice „Ovakav glas još niste imali priliku da čujete... Uzbudljiv za čitanje i nemoguće ga j e zaboraviti.“ Doris Grumbah, The Washington Post Book World Čitaj dalje

Nenad Grujičić u "Pričama za romane" prikazuje deformisane odnose u stvarnom svetu literarno ih zaodevajući u ruho karikature, fantastike i naglašenih kontrasta, kroz događaje u isto vreme i smešne i strašne. Kod Grujičića susrećemo i grotesku rableovskog tipa, izrazito povezanu humorom i smehom, koja oscilira između burleske i satire, komičnog i apsurdnog.(Svetlana Kalezić-Radonjić) Čitaj dalje

Jednorog je kolektivni izraz ljudske težnje za nedostižnim! Jednorog simbolizuje prodornu i instinktivnu snagu kojom uspevamo da pobegnemo od opasnosti. On je simbol jedinstvenog i toplog plamena iz duše, kojim umirujemo sebe sa potajnom namerom da toplotom zaštitimo i drugog pored nas. Jednorog je simbol snage i volje na putu ostvarenja svih potencijala naše ličnosti. Na tom putu razvoja ličnosti susrećemo se sa arhetipskim simbolom svega onoga što ličnost želi postići u životu: taj simbol celovitosti jeste dijamant. Čitaj dalje

Eksperimentalna filmska priča jednog od najvećih i najzanimljivijih multimedijalnih autora. Reč je o filmskim pričama o velikim stvaraocima srpskog filma: Bošku Tokinu – pioniru moderne filmske kritike u srpskoj kulturi, Dušanu Makavejevu, Aleksandru Petroviću, Živojinu Pavloviću, ali i o specifičnoj filmskoj storiji o Vukici Đilas. Ovo je čudesna knjiga o junacima Šijanovog filmskog sveta (Tom Gotovac, B. Vučićević, V. Pogačić, Šejka itd.), koja je istovremeno i neka vrsta autobiografije njegovog stvaralaštva. Čitaj dalje

Beki Blumvud se vratila! Po povratku sa medenog meseca, kod kuće je čeka neverovatno iznenađenje - sestra koju nikada nije upoznala; da li je Beki našla srodnu dušu za kupovinu ili iznenađenja tek predstoje? Čitaj dalje

Ćirićeve priče su izuzetni primeri parodijskog pristupa pripovedanja, zapisao je Albahari, koji u svom novom osvrtu na ovu knjigu navodi; "Dvadeset godina kasnije ove priče se čitaju kao da su tek napisane i kao da se svet nije za to vreme promenio. Jedino devojčice sa tek napupalim grudima sanjaju iste snove: uskoro će stići princ iz bajke i ceo život će biti drugačiji. Sve ostalo se promenilo, čak ni rokenrol nije ono što je nekad bio, tako da ni priče u ovoj zbirci ipak nisu mogle da ostanu iste. Gledano sa ove vremenske distance, one su kao neko dobro vino, jednostavno rečeno, postaju bolje." Čitaj dalje

Šmekerske priče Ko kaže da više nema prave književnosti? Ko kaže da su ujednačene boje izraza današnjice nepomerljive i zadate? Evo, pojavio se jedan pisac koji uspeva da oživi sve zaboravljene boje i nijanse spektra i da ih vešto pomeša u koktel koji čitaoce širom sveta ostavlja bez daha. Vezan za korenove klasične ruske tradicije, i ovaj put, kroz formu priče, pokazuje nam svoje umeće pripovedanja krajnju ozbiljnost i težinu života, kao i nesputanu i zaraznu radost življenja. Zahar Prilepin je nova i jedinstvena pojava u savremenoj ruskoj i svetskoj književnosti i predvodnik je pisaca 21. veka. Čitaj dalje

Tekstovi sabrani u novoj knjizi Muharema Bazdulja predstavljaju još jedan dokaz njegovog publicističkog umeća. I na pomne pratioce autorovog rada, koji su barem neke od ovih spisa izvesno imali priliku da pročitaju, kao i na one druge, koji su u Bazduljev opus slabije upućeni, ova zbirka, posmatrana kao celina, neće moći da ne ostavi utisak, ponekad gorak zbog tema koje se obrađuju, ponekad prijatan zbog načina na koji su te teme obrađene. Jer „kao i jučer“, ničega novog nema pod kapom nebeskom, a kao i sutra, sve može da bude novo ako bude na nov način posmatrano. Čitaj dalje

"U romanu Kupinovo vino, izuzetne britanske spisateljice Džoane Haris, oseća se ne samo ukus priče nego i ukus prošlosti opojan kao vino." - Lire