Marketing
Postavite oglas
Kontakt
Pratite promene cene putem maila
- Da bi dobijali obaveštenja o promeni cene potrebno je da kliknete Prati oglas dugme koje se nalazi na dnu svakog oglasa i unesete Vašu mail adresu.
26-50 od 1683 rezultata
Režim promene aktivan!
Upravo ste u režimu promene sačuvane pretrage za frazu .
Možete da promenite frazu ili filtere i sačuvate trenutno stanje
Početak i smisao metafizičkih pitanja: Studije o povijesti grčke filozofije / Franci Zore Izdavač: Demetra Zagreb 2006. Tvrd povez, 270 strana. Knjiga je, bukvalno, kao nova. Predsokratovsko iskušavanje i počeci grčke filozofije samo su uvod u Platonov metafizički put, njegovu estetiku i istinu. U knjizi slijedi tumačenje Aristotelove metafizike, pitanje Boga u Aristotelovoj filozofiji i njegov zaokret prema znanosti. Zadnja su poglavlja posvećena neoplatonističkoj baštini, uvodu u misaono-religijski kontekst neoplatonizma i razmatranju o dijalektici ustrajavanja. Navedena je bibliografiji i objavljene napomene o tekstovima i njihovim izvorima.
Eneade 1-6 Plotin + index rerum Misao Novi Sad Prevod Miloš N. Đurić Plotin (grčki: Πλωτίνος, latinski: Plotinus) (204-270) je bio helenistički filozof iz 3. veka koji se smatra začetnikom novoplatonizma. Plotinova filozofija emanacionizma govorio o Jednom (hen), kao iskonu bića iz kojeg isticanjem (emanacijom) nastaju duh (nus), duša (psihe) i na posletku tvar (hile), koja je potpuno odsustvo bića, nebiće. Smisao filozofije je povratak čoveka svome iskonu, što podrazumeva put povratka od mnoštva ka jednosti. Vrhunac ovog puta ushođenja je ekstaza, mistično istupanje iz sebe kojim čovek prevazilazi odeljenu svest i stapa se sa Jednim. Plotinovi spisi su nadahnjivali pokolenja helenskih, hrišćanskih, jevrejskih i islamskih filozofa i mistika. Stanje odlično , kao novo
Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Teme Ramajane su bezvremene i univerzalne. Dobrota i ljubav se pokazuju kao ljubav oca prema sinu, ljubav sina prema ocu, uzajamna ljubav četiri brata, ljubav muža prema ženi i žene prema mužu i uzajamna ljubav prijatelja. Ali, opisani su i pohlepa, pakost, prevara i izdajstvo, takođe i plemenitost karaktera, nesebičnost, požrtvovanost i pobožnost. Ukratko, sva iskustva i vrednosti ljudskog duha utkani su u ovu legendu, mada su predstavljeni u divovskim razmerama. Rama je sam po sebi Marjada Purušotaman: čovek besprekorne plemenitosti, savršeni čovek. On je savršen zato što je otelovljeni Bog. Ipak, zbog toga što on jeste i zbog toga što je njegov suštinski zadatak da spasi čovečanstvo, on mora da postrada više od ijednog drugog čoveka. U tom smislu, ovaj ep neminovno poziva na poređenje sa jednim drugim velikim književnim delom iz davnina – Biblijom. Duh izvanrednog princa Rame prožima ovaj ep, isto kao što duh Isusa iz Nazareta prožima Novi Zavet. Obojica pate i obojica su na svoj način raspeti da bi spasili ljudski rod. I obojica na kraju pobeđuju. Više od ičega drugog, čitanje Ramajane približava čitaoca plemenitom, svetom i živućem duhu Rame. Bez obzira kojoj religiji čovek pripada, ili je pak bezbožnik ili nevernik, dodir Raminog duha je vrlo dubok i lekovit. To je osnovni cilj ovog epa, jer je princ Ajodje, isto kao i Hrist, oličenje dobrote i krotkosti, žrtvovanja i, iznad svega, ljubavi. Osim toga, Ramajana je natopljena duhom Ramine supruge Site. Hindusi veruju da je ona bila inkarnacija Boginje Lakšmi, saputnice Boga Višnua. Do današnjeg dana Sita predstavlja prauzor neporočne indijske ženstvenosti. Čitajući Ramajanu, vidimo da je Ravana iz Lanke bio toliko moćan da su Sitina čednost i smelost, čak i više od Raminog junaštva, bile neophodne da Demon bude nadjačan. Ravana – kojem nije mogla da odoli nijedna žena, ni kraljica ni princeza bilo koje rase iz nebeskog, zemaljskog ili nižeg sveta – uverava se da je Sita u stanju da se odupre svim njegovim laskanjima i pretnjama i da odoli svim iskušenjima. To na kraju podriva i slama njegov duh pre nego što ga Rama doista i ubije. Ako je Rama savršeni muškarac, Sita ništa manje nije savršena žena. Ona pati barem koliko i on, ako ne i više. Na kraju se pokazuje da je ona čak i veličanstvenija od Rame. Lik odane Site i njena neporočna ljubav i privrženost mužu utisnuli su se u narodno sećanje i postali besmrtni simboli idealne žene i supruge. Klasična indijska umetnička tradicija je posvećenička, bilo da se radi o muzici, literaturi, plesu, slikarstvu, vajarstvu ili arhitekturi. Jedina svrha umetnosti je bogoštovanje, veličanje i prizivanje bakti, verskog obožavanja i ushićenja, kako u umetniku tako i u onima koji doživljavaju njegovo delo. Imajući rečeno na umu, Ramajana je u najmanju ruku trebalo da probudi duhovnost u čitaocu i povede ga na veliko putovanje koje na kraju, makar i posle brojnih života, dovodi do istinskog cilja celokupnog postojanja – do mokše, nirvane, istine koja oslobađa, do Boga. Učitelji iz davnina su bez izuzetka govorili da slušanje Ramajane ili njeno čitanje služi isterivanju čovekovih greha iz ovog i prethodnih života, kao i pročišćavanju njegove duše.
Vasilij V. Zenjkovski. `Istorija ruske filozofije / preveli s ruskog Marija Marković i Branislav Marković ; redakcija prevoda Nikola Milošević.` Biblioteka Sinteze. Podgorica: CID, 2002. 755 str. : slika autora ; 25 cm. Ima nešto mojih beležaka grafitnom, ali obrisaću.
Wi-Fi senzor prisustva vode koristi se za otkrivanje poplave u kupatilu, kuhinji, podrumu i drugim prostorijama. Daje zvučnu signalizaciju i koristi Wi-Fi konekciju za povezivanje sa aplikacijom na mobilnom telefonu. Korišćenjem ovog senzora izbegnite veća oštećenja koja mogu nastati prilikom poplave. Wi-Fi smart senzor prisustva vode. Aktivira zvučnu signalizaciju prilikom poplave prostorije Šalje obaveštenje mobilnoj aplikaciji Koristi Wi-Fi Internet konekciju Koristi se samostalno ili kao deo bezbednosnog sistema Kompatibilan sa iPhone, iPad (iOS 8.0 ili novije), Android (4.0 ili novije) Kompaktnih je dimenzija i veoma jednostavan za montažu i upotrebu Potrošnja: 10 uA (u stanju mirovanja), 100-110 mA (tokom alarma) Wi-Fi: 2.4 GHz, 802.11 b/g/n Dužina kabla: 1.1 m Radna temperatura: 0° C do +40° C
ODLICNO OCUVANA KNJIGA Krug na četiri ćoška : demonijačka rasprava o okultnom poreklu pitagorejskih utopija propraćena ponoćnim razgovorima dvojice pitagorejskih disidenata sa pridodatim epilogom i iscrpnim bibliografskim komentarom i dovoljnim brojem dijagrama i nacrta / Nolit, 1986 669 str. : ilustr. ; 21 cm Zbirka Književnost i civilizacija Za knjige Bogdana Bogdanovića kažu da su uvek izvan uobičajenih serija. Doista, pisac se i ovog puta upustio u gotovo neverovatnu avanturističku potragu za okultnim obrascima utopijske svesti. Zabasao je u pradavne demonološke spekulacije orfejaca i pitagorejaca koji su verovali da njihov liturgijski znak – kyklos tetragonos, opisan oko zajednica, gradova, država – može garantovati rajsku sudbinu na zemlji ili, utešno, bar na nebu. Dalje pretrage vodile su ka Sokratu i Platonu (na čijim se neimarskim kružnoćoškastim idejama Bogdanović zadržava s posebnim zadovoljstvom), da bi se zatim nastavile, i preko neopitagorejaca, gnostičara i manihejaca pristigle do Jovana Bogoslova, Avgustina, Al-Mansura, pa i do Dantea, do Filareta, Mora, Rablea, Stiblina, Roberta Bertona, sve do Svifta, do baroknih crtača i vojnih graditelja i, najzad, i do socijalista utopista. U neobičnom i riskantnom poduhvatu, Bogdanoviću je svakako pripomoglo i lično graditeljsko „mistično iskustvo“, ali mu je na ruku išla i njegova šokantna imaginacija, uvek spremna da bez ostatka razoruža skepsu čitaočevu. Primamo, tako, kao nešto sasvim prirodno, kad Bogdanović bez ustručavanja protegne diskurs „o okultnom poreklu pitagorejskih utopija“ na dve i po hiljade godina i, još od prvih stranica svoje knjige, uvede u dijalog dvojicu konspirativnih beogradskih ponoćnih šetača, pitagorejce u dijaspori, razočarane pitagorejce, doduše. Jedinstveni tractatus daemoniacus, među čije paragrafe nisu slučajno zalutali ni Rable ni Svift, naseljen je ne samo ličnim autorovim jezičkim drskostima, već i tajanstvenim, ali na svoj način i mudrim metalingvističkim demončićima koji, kao što znamo, obično prate njegove tekstove i izlaganja. Pa i to je razlog, pored ostalog, što se ova zapanjujuća knjiga o nekom drugom i drukčijem, ili čak o nekom „trećem čitanju sveta“ – čita ne samo lako, već i sa retkom, ustreptalom radoznalošću.
-
Kolekcionarstvo i umetnost chevron_right Knjige
Dodatne informacije Pisac BERTRAND RASEL Izdavač OTKROVENJE – BEOGRAD Izdanje 2010 Povez TVRDI Strana 396 Stanje Vrlo Dobro
„Од више десетина објављених књига, за ово издање одабрао сам шест студија са филозофско-богословском тематиком. Сабране у једну целину оне изражавају мој лични поглед на питања која су повезана са појмовима: Бога, природе, друштва и човека. Студије су настале у раздобљу од 40 година моје интелектуалне делатности. Без обзира на различита тематска подручја оне суштински проистичу једна из друге чинећи конзистентну логичко-мисаону структуру.“ (тврд повез, 24 цм, 830 стр.)
Beograd 2001. Tvrd povez, 369 strana. Napomena: na 4 strese tragovi olovke (obeležena rečenica ili njen deo); knjiga je veoma dobro / odlično očuvana. D4 Izuzetno retko. Očigledni su razlozi zbog kojih treba brižljivo da razmatramo uslove i granice tumačenja. Ako u okviru hermeneutike ili teorije književnosti može da deluje provokativno, ali na kraju krajeva i održivo, da subjekt koji interpretira ima potpunu inicijativu u tumačenju, pogibeljnije deluje primena takvih tvrđenja na procese koji dovode do identifikovanja neke osobe ili nekog predmeta s vremenskog rastojanja i u drugačijim situacijama, kada razlikujemo psa od konja, ili svakoga dana iznova pronalazimo put do kuće. U takvim slučajevima, uzeti da je tumač jedini koji se pita i odlučuje svrstava se u ono što se u istoriji filozofije naziva `magijskim idealizmom`. Pozivanje na njega može se učiniti romantičarski zastarelim, no zamislimo pokušaj da se postulira mozak koji ne samo da bi - manje pasivan od Patnamove tvorevine - živeo u bazenu, odvojen od tela, nego bi čak prethodno načinio i bazen, i univerzum koji ga sadrži, i još iz minuta u minut odlučivao koje impulse treba da primi ne bi li održao iluziju sveta koji ne postoji izvan njegovih vlastitih opažanja. Bilo bi to malčice preterano i za jednog magičnog idealistu. S druge strane, onaj ko tvrdi da nema intersubjektivnog saopštivog značenja tekstova, silno se najedi ako neko taj njegov naum ne prihvati, pa se žali kako ga ljudi ne razumeju. Tu čoveku padne na pamet onaj Smaljanov paradoks: `Ja sam solipsista, kao i svi`. Umberto EKO
Mišel Fuko - Nadzirati i kažnjavati - Nastanak zatvora Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, Sremski Karlovci, 1997 303 str. meki povez stanje: vrlo dobro Ana A. Jovanović (prevod) Naslov originala: Surveiller et punir Zatvor je stariji nego što kažu oni koji smatraju da je nastao zajedno sa modernim krivičnim zakonima. I pre nego što se u njima počeo sistematičko koristiti kao kazna, on je postojao u svom institucionalnom obliku. Nasta o je izvan sudskog aparata, u vreme kada su u čitavom društvenom tkivu izgrađivani postupci kojima je cilj bio odeljivanje, prostorno raspoređivanje i vezivanje jedinki za utvrđeno mesto, njihovo klasifikovanje i maksimalno iskorišćavanje njihovih snaga i vremena, postupci za dresiranje tela, kodifikovanje celokupnog ponašanja, obezbeđivanje stglne i besprekorne vidljivosti jedinki, kao i stvaranje ustrojstva za njihovo osmatranje, beleženje i ocenjivanje, te akumuliranje i centralizovanje znanja o njima. Ta opšta forma mehanizama za potčinjavanje i iskorišćavanje jedinki posredstvom minucioznog dejstva usmerenog na njihova tela, stvorila je model zatvorske institucije pre nego što je zakon definisao zatvor kao glavnu i najadekvatniju kaznu Mišel Fuko (Michel Foucault, 1926-1984) francuski filozof, držao je katedru na College de France koju je nazvao „Istorija sistema mišljenja“. Njegova dela su imala ogroman uticaj na humanističke i društvene nauke druge polovine 20. veka. Fukoov rad se odnosi na oblasti filozofije istorije, kulturnih studija, sociologije, obrazovanja, teorije književnosti, filozofije nauke kao i na mnoge druge. Poznat je po svojim kritikama društvenih ustanova svih vrsta, ponajviše psihijatrije, medicine i kaznenog sistema, kao i po svojim idejama istorije seksualnosti. Njegove opšte teorije koje se tiču moći kao i odnosa znanja i moći, kao i ideje o govoru u odnosu na istoriju zapadne misli su široko primjenjivane i raspravljane. Komentatori i kritičari savremenici često su opisivali Fukoov rad kao postmodernistički ili post-strukturalistički. U toku šezdesetih, često je dovođen u vezu sa strukturalizmom. Iako je u početku prihvatao ovaj opis, Fuko je kasnije isticao svoju udaljenost od strukturalističkog pristupa, ističući da, za razliku od strukturalista, on nije usvojio formalistički pristup umetnosti. Nije prihvatao čak ni svrstavanje u postmodernizam, govoreći da bi radije raspravljao o definiciji „modernosti“.
Istorija cene
Naziv oglasa
Početna cena
Najveća cena
Najniža cena
Nema podataka o istoriji cene
Pretraga: " "
Uspešno ste zapratili pretragu.
Sve zapraćene pretrage možete videti u
korisničkom panelu.