PORTRETI - Žan-Pol Sartr Izdavač: NOLIT Beograd, izabrana dela br. 7 Godina izdanja: 1981. Povez: tvrd Broj strana: 364 Pismo: latinica Stanje: dobro

Lepo očuvano kao na slikama Izdavac - Prosveta, Beograd Godina - 1980. Izbor i predgovor Zoran Djindjic Vilhelm Diltaj (nem. Wilhelm Dilthey; Bibrih, 19. novembar 1833 — Zajs am Šlern, 1. oktobar 1911) bio je nemački filozof, istoričar, sociolog i psiholog. Njegov glavni projekat se sastojao od uspostavljanja uslova za istorijsko saznanje[1] Vilhelm Diltaj Dilthey1-4.jpg Vilhelm Diltaj, nemački filozof Puno ime Vilhelm Diltaj Datum rođenja 10. novembar 1833. Mesto rođenja Bibrih Visbaden, Nemačka Datum smrti 1. oktobar 1911. (77 god.) Mesto smrti Zajs am Šlern Južni Tirol, Austrougarska Diltaj bi se na prvi pogled mogao smatrati empiristom, ali je preciznije smatrati ga nemačkim racionalistom, kao kontrast idealizmu koji je vladao u Nemačkoj u to vreme. Ono što Diltaj smatra empirijskim, razlikuje se od britanskog empirizma i pozitivizma u njegovim centralnim epistemološkim i ontološkim pretpostavkama, koje preuzima iz nemačke književne i filozofske tradicije. Predavao je u Bazelu, Kijevu i Briselu. Bio je priznat u filozofskom svetu još za života. Njegova glavna dela su: „Uvod u duhovne nauke“ i „Izgradnja povesnog sveta o duhovnim naukama“ Iz prakse različitih tumačenja teorija drugih autora kojim se te teorije ponovo „uvode u povest“ Diltaj je razvio svoju teoriju o uživljavanju. Biografija Уреди Diltaj je bio sin teologa reformističke crkve. Posle završetka škole gramatike u Visbadenu, počinje sa studijama teologije, prvo u Hajdelbergu, a kasnije u Berlinu. U Berlinu zamenjuje teologiju za filozofiju. Posle završenih ispita iz teologije i filozofije, predaje jedno vreme u gimnazijama u Berlinu, ali ubrzo se potpuno posvećuje akademskim istraživanjima. Tokom tih godina, njegova istraživanja ga vode u različitim pravcima. Iako se pre svega zanima za ranu hrišćansku istoriju, filozofiju istorije i književnost, takođe pokazuje živo interesovanje za muziku. Trudi se da apsorbuje sve što je dotada otkriveno u empirijskim naukama o čoveku: sociologiji i etnologiji, psihologiji i fiziologiji. U to vrijeme piše stotine revizija i eseja vezanih za te oblasti,takođe ih daje svojim studentima kako bi ih analizirali, dopunili i dali svoj doprinos. Godine 1864. doktorira u Berlinu. Diltajeva teorija uživljavanja Уреди Istorizam Уреди Istorizam je paradigma u proučavanju duhovnih nauka, dopušta varijacije unutar sebe, pa se različiti predstavnici ovog pravca često kritikuju među sobom. Kao pravac nastao je iz filozofije kultura, ali je podsticaj za razvijanje istorizma u okviru filozofije došao spolja. Istorizam se trudi da prepozna karakteristike pojedinačne epohe, shvatanjem tadašnjih okolnosti, bez obzira što mi pripadamo sadašnjem vremenu. Zalaže se za vođenje računa o osobenostima i uslovima koji se javljaju u vremenu o kome govorimo ili koje tumačimo. Prošlosti se obraćamo kako bismo bolje razumeli sadašnjost i budućnost. Istorizam je bio politički blizak snagama koje su reagovale na revoluciju iz 1789. godine, on je pokušaj ponovnog priključenja na tok istorije, nasuprot meteža nastalog krajem XVIII veka: Odbija se pretpostavka o napretku i stalnoj usavršivosti (suprotno tvrđenjima prosvetitelja). Uvodi se učenje o istorijskom pravu (nasuprot prosvetiteljskom prirodnom), kada se ukazala potreba za nacionalnim identitetom. Kroz samu praksu se pokazalo da stalni napredak nije moguć, npr. selidbom iz sela u grad nakon revolucije javila se nova vrsta socijalne bede. To istovremeno znači i da tehničko-tehnološki napredak ne mora ujedno da označava i kulturno-duhovni. Ključne reči istorizma su individualnost i razvoj; ne postoji univerzalna ljudska priroda, a da nema razvoja mi bismo uvek živeli u jednoj epohi. Problemi, iskušenja istorizma naleze se u njegovim osnovnim načelima. Kada bi čovek bio u potpunosti individualan, ne bi postojala kohezivna nit koja istoriju povezuje u celinu. Istorizam ukazuje na to da čovek pored čovečanstva i pored činjenice da je čovek ima i druge osobine koje ga povezuju ne sa svim ljudima, ali sa velikim grupama da (npr. država, narod). Postoji realna opasnost od prenaglašavanja individualizma, da se razlike među ljudima prenaglase i da se istorijski kontinuitet izgubi (npr. Nemačka u Drugom svetskom ratu). Iskušenje istorizma je kulturni relativizam. Neophodno je uočiti kontinuitet, transportovati se u epohu i razumeti je (kada bi granice epohe bile apsolutne, to ne bi bilo moguće). Diltaj je rekao: To šta čovek jeste to mu govori povest. Čovek reaguje na uprošćene teorije, van kulturnog konteksta mi ne možemo uvideti šta je suština čoveka. Pritom ljudska priroda nije konstantna, ona je samo relativno konstantna. Duhovne nauke Уреди Po Diltaju, zadatak duhovnih nauka je u razumevanju i tumačenju problemskih sklopova, da one iznutra razumeju stvari (ono što uvidiš ne moraš prihvatati i slagati se sa tim, ali ih treba razumeti). Duhovne nauke se isprva zasnivaju na metafizici, ali se od 18. veka one od nje otuđuju. Postojala je pretnja da se duhovne nauke u potpunosti podvrgnu principima pozitivnih nauka. Duhovne nauke, u koje spadaju i istorijske, su sve nauke delujućeg čoveka; u kojoj god sferi čovek da dela, imate posla sa duhovnom naukom (npr. pravo) Kod prirodnih nauka, objašnjavalačkih, stvari se posmatraju spolja, postoji distanciranost onoga ko posmatra i onoga šta se posmatra. Kod duhovnih nauka ne postoji ta distanca subjekta i objekta, prećutno se uživljava u situaciju, i ova ontološka bliskost omogućava razvoj i razumevanje. U njoj se traže motivacioni sklopovi, a ne kauzalni. U tome je klučna volja i pitanje “zašto?”, a ne “kako?”. Bez obzira na razlike između epoha čovek mora biti sposoban da se uživi. Diltaj je uočio da istorija nije uređena po naučnom principu. Diltaj je izneo kritiku istorijskog uma, to je nastojanje da se razume stvarnost istorije i da je njena suština u našoj interpretaciji. Mi se ne možemo odvojiti od svoje interpretacije. “Objektivna” stvarnost je čoveku data podsredstvom činjenica svesti. Doživljaj je ključni element, realnost nije čista već je propuštena kroz prizmu našeg doživljavanja, mi je ne možemo odvojiti od toga kako mislimo.Doživljaj je tehnički termin za akt teorijske svesti, ali postoji ograničen domet teorijskog rasvetljavanja duhovne svesti. Po Diltaju, saznajni teorijski subjekat je konkretni istorijski čovek. U istorijskoj nauci u nedostatku činjenica intuicija može pomoći u razumevanju događanja, i to je legitiman put koji mora biti kontrolisan racionalnim mišljenjem. Pojam života Уреди Empatija, htenje, osećanje, su po Diltaju, odlike živog čoveka. “Živ subjekt”, život u punoći svojih izražavanja, služi kao uporište razumevanja duhovnih nauka. Osnov mogućnosti razumevanja je ontičko preklapanje subjekta i objekta. Onaj ko razumeva povest i onaj ko je stvara u principu je isti. Ontička istost nas i onih nekad je u tome što je u osnovi to jedan te isti duh, jer postoji vrsta koja se zove čovek (sukob sa osnovnim principom istorizma - individualnost). Garant za mogućnost razumevanja je metafizički entitet života (ostvaruje kontinuitet). Život je to što je isto i kod nas danas i kod drugih, i samo je pitanje koliko i kako možemo da preplitanje u istoriji racionalno individualizujemo. Racionalno je samo delimično moguće, pa se zato javljaju greške u tumačenjima. Priroda života je takva da on ograničava mogućnost racionalnog tumačenja, te istoriju uvek treba iznova tumačiti. Po Diltaju ne postoji večna istina, nikada se ne može doći do kraja u razumevanju. (Ako svako vreme na svoj način tumači istoriju postavlja se pitanje zašto se bavimo naukom ako je njen rok trajanja unapred ograničen?) Filozofija je, po Diltaju, samopromišljanje, samoprepoznavanje života. Razumevanje Уреди Subjekat razumevanja društvenih nauka je duh. Duh u meni prepoznaje duh u drugom. Ono što drži celokupnu stvarnost je duh (Hegel i Diltaj). Duh koji promišlja stvarnost je isti onaj koji je stvara. Samo prihvatanje ove teorije zavisi od poverenja, jer se ona ne može dokazati. Proces razumevanja je psihički doživljaj naknadnog razumevanja (deskriptivna psihologija). Mi tada ponovo doživljavamo, oponašamo stvarnost, i potebno je što veće približavanje onog izvornog doživljaja čoveka koji je bio tamo. Potrebno je uživeti se što više. Ovde se uočava problem razlikovanja literalnog i istorijskog doživljavanja i pisanja, i pitanje uočavanja istine. Psihologija je sredstvo pronicanja u jedinstveni živi duh.

SA DODATKOM FILOZOFIJA U 20. STOLJECU OD H. HEIMSOETHA Kultura, Zagreb, 1956., 491 i 357 strana ODLIČNO OČUVANO

Bilješke o Knjizi Postanka, 216 stranica, tvrdi povez, ŽIVA RIJEČ,Krasica,2007.god, Bilješke o Petoknjižju (od kojih je “Bilješke o Knjizi Postanka” prva u nizu od pet knjiga) prvi put su izdane 1880. godine. Netko je o Knjizi Postanka rekao da je ona puna “zametaka” mnogih kasnije objavljenih istina. Dok razmatramo sveobuhvatne stranice te knjige, doista nalazimo u njoj sva temeljna načela istine, koja su mnogo temeljitije obrađena u Novom zavjetu. Istina, u Knjizi Postanka su ta načela prikazana slikovito, dok su u Novom zavjetu prikazana kao naučavanja. Pa ipak, slikoviti prikaz je izuzetno zanimljiv te je prvenstveno osmišljen da utisne istinu u naše duše. U Knjizi Postanka vidimo “Božji lijek za čovjekovu pokvarenost” - u obećanom sjemenu, u korablji spasenja i u mnogostrukim očitovanjima Božje milosti prema palom i grešnom čovjeku. U njoj vidimo pupoljak čija će slava i miomiris, kad se potpuno razvije, radošću ispuniti nebo i zemlju. Knjiga u PERFEKTNOM stanju Stanje```10``` L4

jean baudrillard fatal strategies Format Paperback 192 pages Publication date 1990 Publication City/Country New York, United States Language English ISBN 0745304044 ISBN 0936756500 Odlicno ocuvana knjiga Sadržaj je na dodatnim slikama. Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Ovo je jedini primerak na sajtu na dan postavljanja! POGLEDAJTE I OSTALE predmete KOJE PRODAJEM POPUST NA VIŠE KUPLJENIH PREDMETA, PITAJTE! KLIKNITE NA LINK http://www.kupindo.com/Clan/zambezi/SpisakPredmeta ------------------------------ 29032021

NA TERAZIJAMA JOVA (Lutanja po dušama) - Lav Šestov Izdavač: LOGOS Beograd Godina izdanja: 2006. Povez: tvrd Broj strana: 414 Pismo: ćirilica Stanje: dobro

ocuvana 4 NOLIT,,TVRDE KORICE,,,470 STRANA

Dodatne informacije Pisac KONFUČIJE Izdavač GRAFOS – BEOGRAD Izdanje 1989 Povez MEKI Strana 135 Stanje Dobro Edicija HORIZONTI

Artur Šopenhauer (1799-1860), rođen u Dancingu. Obrazovao se u Francuskoj i Britaniji. Studirao u Getingenu i Berlinu. Doktorirao i predavao u Berlinu a 1831. se povukao. Živeo u Frankfurtu. Njegovo najvažnije filozofsko delo Svet kao volja i predstava objavljeno je 1819. Preuzeo je od Kanta razliku između noumenalnog i fenomenalnog, ostavši pri stvari po sebi. Šopenhauer je određuje kao volju izvan vremena i prostora, a razum i znanje su joj podređeni, samo u estetskoj kontemplaciji možemo je izbeći. Šopenhauer je svoju doktrinu obojio ekstremnim pesimizmom. Potpuno nova, nekoriscena knjiga

MODERNIZAM I SRPSKA IDEALISTIČKA FILOSOFIJA- Milan Radulović 1989.god.,244.str.,21.cm Institut za knjizevnost i umetnost. 1k

Etimologija imena naslovne junakinje pokazuje da se sastoji od dve reči: “ andros” - čovek i “ mache” – bitka, gde dolazimo do prevoda ” čovekova bitka” . Nakon pogibije Hektora, Andromaha postaje robinja Ahilovog sina, Pira. Tragedija oplakuje žalosnu sudbinu udovice slavnog ratnika Trojanskog rata. Sjajna potpuno nova nekoriscena knjiga tvrd povez

Elektra je grčka tragedija koju je napisao znameniti dramatičar Sofokle. Datum joj nije poznat, ali postoje stilske sličnosti s Filoktetom (409. pne. ) i Edipom na Kolonu (401. pne. ) zbog čega neki istoričari veruju da je napisana pred kraj Sofoklove karijere. Radnja je smještena u Arg nedugo nakon trojanskog rata, te se vrti oko lika Elektre koja se zajedno s bratom Orestom nastoji osvetiti majci Klitemnestri i očuhu Egistu za ubistvo oca Agamemnona. Sjajna potpuno nova nekoriscena knjiga tvrd povez.

Odlično stanje Struje Kršćanski socijalizam Komunizam Demokratski socijalizam Libertarijanski socijalizam Revolucionarni socijalizam Socijaldemokracija Utjecaji Anarhizam Marksizam Internacionalizam Sindikalizam Utilitarijanizam Utopijski socijalizam Ideje Klasna borba Demokracija Egalitarijanizam Jednakost ishoda Proleterska revolucija Socijalna pravda Glavna pitanja Historija socijalizma Kritike socijalizma Socijalističke ekonomije Socijalistička država Ljudi i organizacije Popis socijalista Prva Internacionala Druga Internacionala Socijalistička Internacionala Politički portal · p • r • u Utopijski socijalizam je termin koji su iskovali Karl Marx i Friedrich Engels u Komunističkom manifestu da opišu preteče socijalističkog pokreta Saint-Simona, Charlesa Fouriera i Roberta Owena, i naprave razliku između njihovog - utopijskog i svog naučnog pogleda na socijalizam. Historija Uredi Utopijski socijalizam je bio spontani niz političkih i društvenih ideja sredine 19. vijeka, koje su se javile pojavom industrijske revolucije i ranog kapitalizma. Istovremeno pojavili su se i reformatori kao Robert Owen i Charles Fourier koji su imali ideje bliske kasnijim socijalističkim i komunističkim idejama, zagovornici reforme društva. [1] Utopijski socijalizam imao je brojne sljedbenike poput Louisa Blanca, koji je bio poznat po svojoj teoriji o radničkoj kontroli društvenih pogona i Johna Humphreya Noyesa, osnivača Komune Oneida u SAD-u. Slične utopijske zajednice osnivale su i brojne vjerske zajednice poput Menonita, Šekera i Mormona. [1] Poznati socijalisti utopisti Uredi Morus Thomas Münzer Tommaso Campanella Etienne Cabet Charles Fourier Robert Owen Saint-Simon Izvori Tomas Mor Utopija Kampanela Socijalizam Marksizam Karl Marks

Hermeneutics and social science - Zygmunt Bauman Approaches to understanding Izdavac: Hutchinson University Library - London Mek povez 263 str. Jezik engleski Tragovi pozutelosti na koricama knjige i rubu knjiznog bloka gde ima i manjih fleka. Contents: Introducion: the challenge of hermeneutics 1. The rise of hermeneutics 2. Understanding as the work of history: Karl Marx 3. Understanding as the work of history: Max Weber 4. Understanding as the work of history: Karl Mannheim 5. Understanding as the work of reason: Edmund Husserl 6. Understanding as the work of reason: Talcott Parsons 7. Understanding as the work of life: Martin Heidegger 8. Understanding as the work of reason: from Schutz to ethnomethodology 9. Understanding as expansion of the form of life 10. Consensus and truth Notes Index

BIGZ, 1975. tvrd povez Broj strana : 316 + 494 + 688 = 1498 u dobrom stanju

„Aristotel je mislilac u kome je helenska filozofija dostigla najviši rascvat, jer je ceo helenski svet obuhvatio svojim političkim, i celu prirodu, svojim prirodnjačkim spisima.Aristotel se ne slaže s Platonovom teorijskom osudom dramskog pesništva, i njegov spis O pesničkoj umetnosti, ako se u njemu i ne spominje Platon, nije u stvari drugo nego dopunjavanje i ispravljanje Platonovog shvatanja dramskog stvaralaštva.Na Platonovu osudu umetnosti odgovorio je Aristotel svojim učenjem o katarsi, kao i celom svojom Poetikom, koja se može uzeti kao pritajen protest protiv idealističkog shvatanja njegova učitelja.Ovde su i začeci docnijih ideja o umetnosti kao specijalnoj vrsti mišljenja u slikama. Sve do današnjeg dana zadivljuju nas činjenice koje Aristotel daje u vidu obrazaca analize umetničkih dela.“ Miloš N. Đurić Prevod s originala, predgovor i objašnjenja Miloš N. Đurić

Mek povez - 227 strana - 21 cm RAD BEOGRAD 2004 Korice sa vidljivim znacima korišćenja Unutrašnjost dobro očuvana - bez pisanja i podvlačenja L - 1

„Ovaj dijalog dobio je ime po gozbi koju je u svo­me domu priredio mladi tragički pesnik Agaton kad je, u tragičkom nadmetanju, god 416. o Lenejama, prvi put stekao pobedu svojom tetralogijom. Gozba predstavlja vrhunac umetničkog razvitka Platonove ličnosti, ona je njegovo najveće umetničko delo, u ko­me se udruživanjem dijalektike i mitskoga uobličavanja otkrivaju najdublja saznanja. Ona je ogledalo Platonove mnogostrane ličnosti, jer se u njoj neraz­lučno udružuju dijalektičarska oštrina, prirodnjačka obdarednost posmatranja, besednička moć, pesnička mašta, misti carska snaga vizije..“Prevod s originala, pogovor i objašnjenja Miloš N. Đurić

Kao na slikama Nolit Sazvežđa

Stanje kao na slici. Ako niste sigurni da Vam odgovara, pitajte za dodatni opis knjige PRE kupovine, i bice Vam odgovoreno u najkracem roku. Naknadne reklamacije ne prihvatam. Robu šaljem nakon uplate. Troskove slanja snosi kupac. A 560

S. L. Rubinštajn Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Beograd, 1981.god., 156 str, 20 cm, stanje kao na slikama, unutrašnjost vrlo dobra

Dodatne informacije Pisac ALFRED ADLER Izdavač KOSMOS – BEOGRAD Izdanje 1934 Povez TVRDI Strana 298 Stanje Dobro Edicija KARIJATIDE

Knjiga je dobro očuvana. NOLIT,1982,255 starna,20cm.

Naslov: Umetnost kao nadvremeno Autor: Svetislav Pavićević Izdavač: NiP Mladost, Mala edicija `Ideja` Godina izdanja: 1978 Povez: Meki Latinica Stanje 4 S1 Pogledajte ostale knjige,časopise i stripove u ponudi http://www.kupindo.com/Clan/bdenis/SpisakPredmeta http://www.limundo.com/Clan/bdenis/SpisakAukcija

Naslov: Umetnost i društveni život Autor: G.V.Plehanov Izdavač: Rad, Biblioteka Reč i misao Godina izdanja: 1963 Povez: Meki Latinica Stanje 4 Pogledajte ostale knjige,časopise i stripove u ponudi http://www.kupindo.com/Clan/bdenis/SpisakPredmeta http://www.limundo.com/Clan/bdenis/SpisakAukcija