ИЗАБРАНЕ ПЕСМЕ ДУШАН РАДОВИЋ СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА БЕОГРАД 2О16 КОЛО 1О8 КЊИГА 725 Р е ф е р е н ц е ПОШТОВАНА ДЕЦО СМЕШНЕ РЕЧИ ДЕШАВА СЕ ЛЕТИТЕ ЗООЛОШКИ ВРТ WESTERN ВУКОВА АЗБУКА БЕОГРАДСКЕ СЛИКЕ ............................................................. Књига из легендарног плавог Кола СКЗ Ћирилица Тврде корице Шивен повез Обележивач страница 25О страница НЕКОРИШЋЕНО ГАРАНЦИЈА ПЕРФЕКТ Екстра за ПОКЛОН ********** DB53 DB6

Pančevo, 1882. Tvrd povez (naknadno koričenje), 400 strana. Korice kao na slici, požutela, ima listova sa oštećenjima po marginama (donjim i nekim bočnim), sem toga očuvana (pogledajte slike). Stjepan Mitrov Ljubiša

Stevan Pešić RATNI INTENDANTSKI POTSETNIK Beograd, 1940. Tvrd povez, 440 strana. Korice kao na slici, požutela, sitan zapis na predlistu, sem toga očuvana. Kraljevina Jugoslavija, intendantska služba...

Franjo Ks. Kuhač VATROSLAV LISINSKI I NJEGOVO DOBA prilog za poviest hrvatskog preporoda Zagreb, 1887. Tvrd povez (naknadno koričenje), 204 strane. Korice kao na slici, ex libris na unutrašnjoj strani prednje korice, predlist sa manjim oštećenjem, požutela, sem toga očuvana. Matica Ilirska

Prodajemo 50 knjiga dzepnog formata s kraja 19. veka. Za prave sladokusce i ljubitelje starina! RETKOST. Knjige su na madjarskom jeziku, a dimenzija su: - duzina 11,5 cm - sirina 7,5 cm. U pitanju su dela najeminantnijih pisaca toga doba: Edgar Alan Poa, Turgenjeva, Dzek Londona, Stendala, R. L. Stivensona, Guntera, Gogolja, Balzaka, Charlsa de Kostera, ` Klement Roja, Dumas Sandora, Erik Hansena, Tolstoja, Puskina, Konan Dojla. . . Knjige su veoma ocuvane, sa aromom starih vremena davno iza nas. . . Izuzetno retko u ponudi! Snizeno sa 6000 dinara. Fiksno samo 4500 dinara. Saljem nakon prethodne uplate ili preuzmite knjige licno na Novom Beogradu.

Prvo izdanje iz 1926. godine. Naklada Cvijanović Beograd. Zbirka poezije Gustava Krkleca pripada avangardnim strujanjima vremena. S.B.Cvijanović beograd stara srpska izdanja odlično očuvana ( neznatno potamnelo ćošepredne korice i naslovne strane) APR.21/1

НИКО ХАЈДУКОВИЋ М Е М О А Р И ЦИД ПОДГОРИЦА 2000 Библиотека СВЈЕДОЧАНСТВА а) ХАЈДУКОВИЋ НИКО (1882-1954) б) ЦРНА ГОРА - 20 в. ................................................................ ЋИРИЛИЦА ТВРДЕ КОРИЦЕ ОБЕЛЕЖИВАЧ СТРАНИЦА 24 ЦМ 624 СТРАНИЦА НЕКОРИШЋЕНО дб/73

СВЕТИ МАКАРИЈЕ (УСКОКОВИЋ) Епископ америчко-канадски НЕДОКУЧИВА РУСИЈА - МЕМОАРИ - МАНАСТИР СВЕТОГ САВЕ ЛИБЕРТИВИЛ С А Д 2022 П о г л а в љ а 1. ЦРНА ГОРА И СРБИЈА 2. РУСИЈА 3. ОПТИНА ПУСТИЊА 4. ДРУГИ БАЛКАНСКИ РАТ 5. СВЕТА ЗЕМЉА 6. ПОНОВО У РУСИЈИ ................................................................ Р е ф е р е н ц е 1. НА ВИСИНАМА ЛОВЋЕНА 2. БЕОГРАД 3. МОСКВА 4. СЕМИНАРИЈА 5. ХАПШЕЊЕ ОД СТРАНЕ АУСТРИЈАНАЦА 6. У КИЈЕВУ 7. АМНЕСТИЈА 8. КИШИЊЕВ 9. ПЕТЕРБУРГ 10. БАЛКАНСКИ РАТ 11. СЛОВЕНСКО ПИТАЊЕ 12. ОПТИНА ПУСТИЊА 13. ЖИВОТ У МАНАСТИРУ 14. ДРУГИ БАЛКАНСКИ РАТ 15. НА ИСТОКУ 16. У ХРИСТОВОЈ ДОМОВИНИ (ПОСТОЈБИНИ) 17. СВЕТИ ГРАД 18. ПОНОВО У ПЕТЕРБУРГУ 19. ПЕТЕРБУРГ - ПЕТРОГРАД 20. О РУСКОМ КЛИРУ 21. СУКОБ СА РАСПУЋИНОМ 22. У ЦАРСКОМ СЕЛУ 23. НЕМАЧКА ШПИЈУНАЖА 24. ЦРНОГОРЦИ У РУСИЈИ 25. ИЗГНАНИК НА КАВКАЗУ 26. ОДЈЕЦИ РЕВОЛУЦИЈЕ НА КАВКАЗУ 27. СВЕРУСКИ ЦРКВЕНИ КОНГРЕС У МОСКВИ 1917 28. МОЈ ПРВИ СУСРЕТ СА АМЕРИКАНЦИМА 29. СЛОВЕНСКА ИДЕЈА 30. ЦАР НИКОЛАЈ II И СРБИ 31. РАСТАНАК ОД ПЕТРОГРАДА И РУСИЈЕ ............................................................... АПСОЛУТНО НОВО !!! СЛИКЕ ЦРНО-БЕЛЕ БРОШ ЋИРИЛИЦА 25 ЦМ 436 СТРАНИЦА НЕКОРИШЋЕНО НЕОТВОРЕНО НЕЧИТАНО ГАРАНЦИЈА ПЕРФЕКТ Екстра за ПОКЛОН ***************

1919 - 1920 Prevod Koloman Rac Retko u ponudi Kao na slikama Lepo očuvano za te godine Euripid Sabrane grčke tragedije antika anticka knjizevnost istorija anticke knjizevnosti

ДРАГОШ КАЛАЈИЋ ВИТЕЗ СВЕТЛОСНОГ РЕДА КАТАЛОГ Р Т С ГАЛЕРИЈА, ТАКОВСКА 1О 30. јун 2О16. - 16 септембар 2О16 а) КАЛАЈИЋ, ДРАГОШ (1943-2005) - ИЗЛОЖБЕНИ КАТАЛОЗИ ................................................................. Аутор текста: РАТНИК СВЕТЛОСТИ ДЕЈАН ЂОРИЋ 12 РЕПРОДУКОВАНИХ ДЕЛА У БОЈИ ФОРМАТ 29 x 21 cm БРОШ ЋИРИЛИЦА 24 СТРАНЕ КОЛЕКЦИОНАРСКИ, 2016 Екстра ********* dsp2/2

Lepo očuvano

VOLUPTE -CHARLES AUGUSTIN SAINTE BEUVE Roman-delo zamišljeno da bude filozofski i analitički roman. Stanje kao na slikama.. Tvrd povez. Unutrašnji znaci stajanja sa ponekom flekom,ali više nego čitljiva i pregledna. Par pečata školske biblioteke iz FNRJ. Izdanje iz 1855. godine (4.izdanje),382 strane. Prvo izdanje je bilo 1834 godine Francuski jezik. Retko 1

Ratni album 1914-1918 - potpukovnik Andra Popovic - reprint fototipskog izdanja iz 1926 godine - Arion Zemun - 1987 godina . Potpis bivseg vlasnika na prvoj beloj strani .

edicija putopisi i avanture, Brodhaus Leipzig, Himalaji, Indija, Skot Amundsen, Indijanci,Japan, Afrika,Crna Afrika,Tibet,... omotnice ( 5 kom.) pohabane, odlično stanje knjiga, str.,tvrdi povez,19cm, š k96

Х. Џ. ВЕЛС НОВИ СВЕТ ЛИК СТВАРИ КОЈЕ ДОЛАЗЕ ИСТОРИЈА БУДУЋНОСТИ СА 68 СЛИКА НАРОДНО ДЕЛО БЕОГРАД 1935 ПРИМЕРАК НУМЕРИСАН - 3268 ФОТОГРАФИЈЕ Ћирилица Тврде корице Шивен повез Књига из ЛИЧНЕ ПОРОДИЧНЕ библиотеке !!! Ово је КОЛЕКЦИОНАРСКИ ПРИМЕРАК !!!!!!!! dsp16

HAGEN ŠULCE DRŽAVA I NACIJA U EVROPSKOJ ISTORIJI FILIP VIŠNJIĆ BEOGRAD 2OO2 Biblioteka EVROPA a) DRŽAVA b) NACIJA c) EVROPA - ISTORIJA .............................................................. Predgovor ŽAK LE GOF REGISTAR TIRAŽ /S A M O/ 5OO TVRDE KORICE ŠIVEN POVEZ LATINICA 245 STRANA NEKORIŠĆENO GARANCIJA PERFEKT Ekstra !!!!!!!!!1

Kao na slikama Poslednjih par stranica gde je sadržaj ima fleku kao na slici ostalo je dobro očuvano za knjigu ove starosti Prekoričena knjiga, sve strane su tu sem naslovne. Još nismo utvrdili tačnu godinu izdanja, ali po svemu sudeći trebalo bi da je druga polovina 19. veka, najverovatnije je to izdanje iz 1862. kada se uporedi tipografija sa naslovnom stranom tog izdanja koja se može naći online. Andrija Kačić Miošić (Brist, 17. april 1704. — Zaostrog, 14. decembar 1760.) bio je monah u franjevačkom manastiru u Zaostrogu.[1] Andrija Kačić Miošić Kacic.jpg Andrija Kačić Miošić Datum rođenja 17. april 1704. Mesto rođenja Brist Mletačka republika Datum smrti 14. decembar 1760. (56 god.) Mesto smrti Zaostrog Mletačka republika Biografija Uredi Rođen je u mestu Brist, opštine Gradske, kraj Makarske. Po jednom podatku, Andrija je rođen 1690. godine.[2] Prvo delo napisao je 1737. godine i to je Priručnik skolastičke filozofijske propedeutike. Koristio je pesnički pseudonim starac Milovan.[3] Andrija se u mladosti učio i bavio duže vreme u srpskom predgrađu Tabanu, u Budimu, u `Franciškanskom` katoličkom manastiru. Manastirska crkva je oduvek nazivana `racka` (srpska). Bili su to kaluđeri Srbi katolici, jer su govorili i pevali duhovne pesme na srpskom jeziku, i sebe zvali `Raci`.[4] Godine 1756. napisao je delo u rimovanom desetercu, podražavanjem narodne junačke poezije, pod nazivom Razgovor ugodni naroda slovinskog. U njemu je dao pesničku interpretaciju slovenske istorije, koju je shvatao na isti način kao i Mavro Orbin. Osnovu njegove knjige čine pesme i letopisne beleške o pedeset slovenskih kraljeva. U taj spisak ušli su najpre trideset devet kraljeva iz Pop Dukljaninovog Letopisa i jedanaest srpskih vladara (po njegovom računanju) od svetog Simeona do kralja Vukašina. Ovaj drugi prikazan je kao pedeseti i poslednji slovenski kralj. Kačić je kao Srbin katolik uneo u kulturu novi pojam - Slovinstvo, umesto uobičajenog `Srpstva`. Kako je srpstvo primarno počivalo na pravoslavlju, srpsko ime je odbacivano od strane Zapada, kao nepoželjno. Da bi Srbi katolici izbegli slični tretman, našlo se rešenje. Po tim novim terminom zamislio je Kačić, idejni narodni `krov`, ispod kojeg bi lako stali Srbi svih veroispovesti.[5] Za Savu Nemanjića - Sv. Savu navodio je katolički fratar da je dika i slava slovinskog puka i naroda.[6] Zanimljiv je i jedan fakat o rasprostranjenosti njegove knjige pesama u srpskom narodu. Čuveni starac Misail, Srbin, arhimandrit u manastiru Presvete Bogorodice, kod grada Trna (u današnjoj Bugarskoj) (1881) stalno držao uz sebe i čitao Kačićevu knjigu (pesme), koju je zvao `latinka`.[7] Na tu zajedničku osnovu Kačić dodaje pesme i letopisne beleške o temama regionalnog karaktera, o raškim (posle Vukašina), zetskim, bugarskim i bosanskim glavarima, da bi u završnom delu uneo pesme o junacima kasnijih vremena, među kojima ima najviše pesama o albanskom junaku „Jurij Kastriotiću“ (Skenderbegu), kojeg takođe ubraja u slovensku istoriju. Sem ovog dela napisao je i traktat na latinskom jeziku pod naslovom „Elementa peripatheticae“ kao i hroniku „Корабљица“ 1760. godine. Vjekoslav Babukić je pod pseudonimom Venceslav Juraj Dunder u Beču, 1836. objavio 10. izdanje Razgovora ugodnih naroda Slovinskoga sa naslovom SERBSKO-DALMATINSKE VITEŽKE NARODNE PJESME. [8] Lazar Tomanović je o tome napisao: Dunderov naslov samo dokazuje, da su još prije punijeh pedeset godina smatrali Kačićeve pjesme srpskijema, i ne Srbi, nego po svoj prilici sami Hrvati... Stražilovo je još nadodalo, kako je ovo izdanje Dunderovo bilo namješteno na stolu na sred crkve franjevačke u Beču prilikom parastosa, što se držao Fra Andriji o proslavi njegove stogodišnjice, i niko od prisutnijeh poštovača Kačićevijeh, pa ni od Hrvata ne zamjeri tom i takvom srpskom glavnom naslovu Pjesmarice Kačićeve [9] Godine 1850. objavio je Medaković knjigu na ćirilici pod naslovom `Srbsko-narodne vitežke pjesme spjevane od Andrie Kačića`.[10] Napomenuo je priređivač da je `sa srpskim slovima prepečetano`. Božidar Petranović je doprineo da se 1860. godine svečano obeleži stogodišnjica u narodu omiljenog `starca Milovana`. Bila je to velika manifestacija sloge katolika i pravoslavaca.[11] Radilo se 1889. godine u Dalmaciji na podizanju spomenika Kačiću, u rodnom mestu.[12] Postojao je 1939. godine spomenik pesnik i fratra Kačića u Zagrebu, na uglu Ilice i Mesničke ulice, umetnički rad Rendićev. [13] Isti takav postavljen je i u Makarskoj.[14] Godine 1938. još je postojala njegova rodna kuća, i poslat je apel javnosti da se ona opravi i preuredi u muzej. Razgovor ugodni je jedna od najčešće objavljivanih dopreporodnih hrvatskih knjiga. Tekst je stekao iznimnu popularnost u svim hrvatskim krajevima, a njegova je recepcija potvrđena i na širem južnoslavenskome prostoru. Djelo je zborničkoga tipa, sastavljeno od epskih pjesama i kronikalnih zapisa. Građu za knjigu Kačić je počeo skupljati oko 1730. iz pisanih i usmenih vrela, s osnovnom namjerom da pripomogne etničkomu i političkomu osvješćivanju naroda.

ŽORŽ AMADO VELIKA ZASEDA Tamna strana BIGZ BEOGRAD 1 9 9 1 M E R I D I J A N I Pogovor: JASMINA NEŠKOVIĆ Prevod sa portugalskog: JASMINA NEŠKOVIĆ ........................................................... LATINICA TVRDE KORICE OMOT U BOJI ŠIVEN POVEZ 590 STRANA NEKORIŠĆENO GARANCIJA PERFEKT BESPREKORNO STANJE Izvrsno za POKLON !!! dsp16

О НЕГОВАЊУ ДУШЕВНОГ МИРА И ЗАДОВОЉСТВА ПЛУТАРХ СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА Б е о г р а д 2 О 1 6 КОЛО 1О8 КЊИГА 723 а) Грчка књижевност, античка - Мотиви - Етика ......................................................... Превод и предговор: ЧЕЛИЦА МИЛОВАНОВИЋ Књига из легендарног плавог Кола СКЗ !!! Индекс Ћирилица Тврде корице Шивен повез Обележивач страница 1 6 4 странице Пажња !!! Пажња !!! Пажња !!! НЕКОРИШЋЕНО НЕОТВОРЕНО НЕЧИТАНО Колекционарски примерак !!! перфекТ гаранцијА кондицијА: 1О

НАШИ ДАЛЕКИ ПРЕЦИ Етномитолошке студије - трагања и промишљања НЕНАД ЉУБИНКОВИЋ СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА Б е о г р а д 2 О 1 4 а) Народна веровања - Југоисточна Европа б) Митологија - Југоисточна Европа .......................................................... КОЛО 1О6 КЊИГА 113 Предговор БРАНКО ЗЛАТКОВИЋ Ћирилица Тврде корице Шивен повез Обележивач страница 3 9 5 страница Пажња !!! НЕКОРИШЋЕНО НЕОТВОРЕНО НЕЧИТАНО Е к с т р а !!!!!!!!!!! Гаранција ********************************

Prilog k istoriji Srpske Pravoslavne Crkve Izdavač: Štamparija Karla Hauptfelda, Karlovac Godina izdanja: 1891 Autor: Manojlo Grbić, katiheta i profesor Srpske učiteljske škole u Karlovcu Povez: tvrd Broj strana: 332 Sadržaj priložen na slici. Pečatirana, mestimična podvlačenja običnom olovkom u prvoj polovini knjige, nekoliko sitnih zacepljenja. Uz prethodne napomene knjiga je veoma dobro očuvana. Manojlo Grbić (1844―1899) katiheta i profesor Srpske Učiteljske škole u Gornjem Karlovcu, pisac i istoričar. Napisao je istorijsko trotomno delo pod imenom „Karlovačko Vladičanstvo“ (1891—1893), u kome je prikazao preseljavanja srpskog naroda, iza gubitka svoje države, na drugu stranu Save i Dunava. Zatim borbu srpskoga naroda za goli život i očuvanje tradicionalnih tekovina, te silno prolivanje krvi po raznim evropskim bojištima, u ime otkupnine svoga ognjišta u novoj Otadžbini. Ovo je delo upravo skup brižljivo sakupljenih i sređenih originalnih dokumenata iz života Srpskog naroda u Mitropoliji Karlovačkoj, naročito po Hrvatskoj i Slavoniji. Budući da je život srpskog naroda po svima krajevima za vreme njegova robovanja, bio tesno vezan za Nacionalnu Crkvu, to je i pisac ovaj istorijski materijal izdao kao prilog istoriji Srpske pravoslavne crkve, a nazvao ga je „Karlovačkim Vladičanstvom“, jer ga je svrstao hronološkim redom po vladikama toga vladičanstva. S A D R Ž A J: Srpska Pravoslavna Crkva u Karlovačkom Vladičanstvu OSMI RAZDIO - Pavao Nenadović, treći vladika Karlovačkog Vladičanstva 1744-1749 DEVETI RAZDIO - Danilo Jakšić, četvrti vladika Karlovačkog Vladičanstva (od 4. nov. 1751. do 27. jan. 1771) - Narodn pobuna u Baniji 1751. - Narodna pobuna u Lici 1751. - Ponovljeni napadaj hrvatskog plemstva i rimskog episkopata na Pravoslavnu Crkvu u Hrvatskoj 1751. godine - Grof Benvenuta Petacija, karlovački đeneral, od 1753. do 1763. i njegova nasilja u ovome vladičanstvu - Treći i najžešći napadaj rimokat. episkopata i hrvatsko-slavonskog plemstva na Pravoslavnu Crkvu u Trojednici 1764. - Srpski narodni, raspravni i izborni Sabor 1769. godine - Izbor arhijepiskopa i mitropolita na Saboru 179. godine DESETI RAZDIO - Žumberačka unija za vladike Jakšića JEDANAESTI RAZDIO - Smrt vladike Jakšića i njegove zadužbine DVANAESTI RAZDIO - Srpsko-pravoslavne vladike, koje upravljaju kostajničkijem od 1713. do 1750. i kostajničko-sjeverinskijem vladičanstvom od 1750. do 1771. godine TRINAESTI RAZDIO - Josif Stojanović, peti vladika Karlovačkog Vladičanstva od novembra 1771. do 30. juna 1774. i Aleksije Gavrilović administrator eparhije od 1772. do maja 1775. godine - Srpski regulamenat od 27. septembra 1770. godine ČETRNAESTI RAZDIO - Petar Petrović, peti vladika Karlovačkog Vladičanstva od 1. novembra 1774. do 26 januara 1784. - Uređenje Eparhiskijeh Konaistorija i Mitropolitske Apelatorije PRILOG A: Deklaratorija od 16. jula 1779. sa prilozima: red, kod dolaska kr. komesara na Sinode; opis rasporeda, koji je u običaju o mitropolitskom izboru i propis, na što se mora paziti kod posvećenja novoizabranog vladike PRILOG B: Konaistorijalna Sistema od 5. aprila (25. marta) 1782. godine (K-112)

Kao na slikama Retko! 1941. Zagreb Ognjen Prica (1899-1941) je bio ljevičarski intelektualac, urednik Borbe, jedan od osnivača KPJ i Narodni heroj Jugoslavije. Po uspostavi NDH, streljan je od ustaša. Rođen je u službeničkoj porodici, 27. novembra 1899. godine, na Ilidži, današnja Bosna i Hercegovina. Osnovnu školu učio je u Visokom i Sarajevu, gde je 1918. godine završio i gimnaziju s odličnim uspehom. U gimnaziji je učio nemački, ruski, francuski i latinski jezik. Još u to vreme upoznaje se s delima Hegela, Marksa, Engelsa i Bebela i opredeljuje se za radnički pokret. U sedmom razredu gimnazije postao je član Socijaldemokratske partije Bosne i Hercegovine. Partijski rad[uredi | uredi kod] To je bila najviša naša inteligencija: Miletić, Prica, Keršovani... Njih nije mogao bilo ko da zavede i od njih napravi neke poslušnike. Prica je, recimo, bio najveća teoretska glava naše Partije.[1] – Vlado Dapčević Borba, partijske novine koje je Prica od 1928. godine uređivao. Posle završetka gimnazije, Ognjen se upisuje na Filozofski fakultet u Zagrebu. U vreme stvaranja države Srba, Hrvata i Slovenaca, kao mladi student, deluje na liniji levice u socijaldemokratskom pokretu Hrvatske. Radi na stvaranju jedinstvenog jugoslovenskog radničkog pokreta, ujedinjenju socijaldemokratskih partija i stvaranju Komunističke partije Jugoslavije. Pošto je rukovodstvo Socijaldemokratske stranke Hrvatske i Slavonije bilo protiv tog ujedinjenja, Ognjen s još nekim predstavnicima zagrebačkih socijaldemokratskih organizacija, 27. marta 1919. godine, objavljuje „Manifest opozicije“, pozivajući da se ide na kongres ujedinjenja zbog obrazovanja jedinstvene socijalističke partije jugoslavenskog proletarijata. Stvaranjem KPJ, 1919. godine, postaje njen član. Zbog revolucionarne aktivnosti, zagrebačka policija ga proteruje na pet godina u Sarajevo. Umesto u Sarajevo, on emigrira u Beč, a odakle odlazi u Prag, pa u Berlin, i ponovo u Beč. Tamo nastavlja da studira matematiku, fiziku i filozofiju, i da proučava Marksa, Engelsa, Lenjina, Plehanova, Kauckog. U Beču radi i u birou Balkanske komunističke federacije i surađuje u njenom listu „Balkanska federacija“. Krajem 1923. godine, Ognjen se vraća u Jugoslaviju. U Beogradu ga hapsi policija, posle čega je bio osuđen na mesec dana zatvora. Sledeće godine, posle završetka studija, dobio je mesto suplenta u Drugoj državnoj gimnaziji u Sarajevu, gde je naredne četiri godine predavao matematiku. Istovremeno radi na stvaranju partijskih organizacija, bori se protiv frakcija, surađuje u časopisu „Radnički pokret“, i 1928. godine postaje član Pokrajinskog komiteta KPJ za Bosnu i Hercegovinu. Pošto je te godine, kao politički nepodoban za vladajući režim, otpušten iz službe, odlazi, po partijskoj direktivi, u Zagreb, gde živi polulegalno i postaje glavni urednik „Borbe“, organa KPJ. Robija[uredi | uredi kod] Politički zatvorenici u Sremskoj Mitrovici Posle zavođenja šestojanuarske diktature 1929. godine, „Borba“ je bila zabranjena, a Ognjen uhapšen. Posle tri meseca zatvora u Zagrebu, proteran je u Korenicu, zavičajno mesto njegovih roditelja, odakle je sproveden u Sarajevo, gde je sedam meseci proveo u zatvoru. Marta 1930. godine izveden je pred Državni sud za zaštitu države u Beogradu i osuđen na sedam godina robije i trajan gubitak časnih prava. Na robiji u sremskomitrovačkom zatvoru razvija bogatu marksističko-pedagošku aktivnost među političkim zatvorenicima. Surađuje u ilegalnom robijaškom časopisu ZB (Za boljševizaciju) i uči starogrčki, italijanski, španski jezik i esperanto, tako da se mogao služiti skoro svim evropskim jezicima. U zatvoru je napisao studije o Vargi i Talhajmeru, preveo Lenjinova dela „Materijalizam i empirokriticizam“ i „Imperijalizam kao najviši stepen kapitalizma“, zatim „Manifest komunističke partije“, Vitfogelovu „Istoriju građanskog društva“... Posle izlaska s robije, 1936. godine, Ognjen je ponovo interniran u Korenicu, a zatim je dobio odobrenje da se nastani u Zagrebu, ali s ograničenim pravom kretanja. Sukob na ljevici[uredi | uredi kod] Na početku to je bio još dobroćudan i mili čovjek, za koga znam od naše rane mladosti da je idealist, idealist naime u Marxovom predfojerbahovskom smislu, dijalektik, marksist, matematičar, površan malčice kao pravi mladi profesor, čovjek nevin i pošten, pozitivan i dosljedan, mladić na početku života, kome su ukrali sedam punih godina života, te je tako zakasnivši na onaj neobično brzi voz prve zrele mladosti, ponovno osvanuo u našem krugu kao čovjek malko umoran, duhom odsutan, više u trci za mladošću nego prisutan u stvarnim, političkim ili kulturnim razgovorima... A gle! Što se tu nagomilala jedna masa mračnog, moralno problematičnog materijala, u okviru jednog jedinog njegova članka.[2] – Miroslav Krleža u raspravi sa Ognjenom Pricom S Božidarom Adžijom uređivao je časopise: „Znanost i život“, „Kultura“, „Izraz“, „Književni savremenik“ i „Naše novine“. Objavio je, za potrebe radnika, „Rječnik stranih riječi“ i „Politički rječnik“, zatim više analiza i radova o savremenoj naučnoj i filozofskoj misli. Dosta njegovih radova ostalo je neobjavljeno, a mnogi rukopisi su izgubljeni. Posle Pete zemaljske konferencije KPJ, držao je predavanja iz dijalektičkog materijalizma na kursu koji je Centralni komitet KPJ obrazovao za visoke partijske rukovodioce. Kao član agitpropa CK Komunističke partije Hrvatske radio je na partijskim ideološko-političkim poslovima do hapšenja. Smrt u logoru[uredi | uredi kod] Glavni članak: Logor Kerestinec Logor Kerestinec Po nalogu Mačeka i Šubašića, Ognjen je, noću između 30. i 31. marta 1941, uhapšen zajedno s više komunističkih aktivista, naprednih intelektualaca i radnika, i zatvoren u zatvoru na Savskoj cesti. Posle stvaranja Nezavisne Države Hrvatske, predat je ustašama, koje su ga prebacile u logor Kerestinec i posle tromesečnog mučenja, zajedno s grupom revolucionara, streljale 9. jula 1941. godine, u Maksimirskoj šumi. Prilikom streljanja nije dozvolio da mu vežu oči, već je ustašama doviknuo: „Pucajte, vi ste banda ubojica!“ Za narodnog heroja proglašen je 26. jula 1945. godine.

ДОНАЛД НИКОЛ БЕСМРТНИ ЦАР C L I O БЕОГРАД 1997 ПОЛИС а) Константин XI Палеолог, византијски цар б) Византија - Историја .............................................................. Р е ф е р е н ц е 1. СУМРАК ЦАРСТВА 2. КОНСТАНТИН, ДЕСПОТ МИСТРЕ 3. КОНСТАНТИН У ЦАРИГРАДУ 4. ПАД ЦАРИГРАДА 5. КОНСТАНТИНОВА СМРТ 6. БЕСМРТНИ ЦАР 7. ЛОЗА НА УМОРУ .................................................................. Предговор СРЂАН ПИРИВАТРИЋ БИБЛИОГРАФИЈА ИНДЕКС ЋИРИЛИЦА ШИВЕН ПОВЕЗ ТВРДЕ КОРИЦЕ ОБЕЛЕЖИВАЧ СТРАНИЦА 22 ЦМ 173 СТРАНИЦЕ НЕКОРИШЋЕНО ГАРАНЦИЈА ПЕРФЕКТ ЕКСТРА *********

ANTIKVARNI ČASOPIS HUMORISTIČNO SATIRIČKI LIST DUJE - BALAVAC BROJ 8 SPLIT 1911 SERIJA II ILUSTROVANO VRLO DOBRO OČUVANO KAO NA SLICI Duje Balavac humoristično - satirični mjesečnik Utemeljen 7 . veljače 1908 jezik hrvatski pestao izlaziti srpanj 1923. Sjedište Split Prvi je broj izašao 7. veljače 1908 a zadnji srpnja 1923 . godine. Uređivao ga je Ante Katunarić. Među poznatim suradnicima bili su Josip Barač , Emanuel Vidović (karikature) i drugi. TAGS: NOVINE HUMOR SATIRA HUMORISTIČKO SATIRIČNI 02.01.2021

НОВАК ЖИВКОВИЋ УЖИЦЕ 1862 СИЗ КУЛТУРЕ ТИТОВО УЖИЦЕ ТИТОВО УЖИЦЕ 1981 УЖИЦЕ 1862 О ЈЕДНОМ РАЗДОБЉУ ИЗ ИСТОРИЈЕ УЖИЧКОГ КРАЈА ................................................................... ЋИРИЛИЦА ТВРДЕ КОРИЦЕ ШИВЕН ПОВЕЗ 24 ЦМ 419 СТРАНИЦА КОЛЕКЦИОНАРСКИ, 1981 (Титово Ужице ???) бд/Србија дб/73