GRAFICKA REVIJA - komplet 1931. Kompletna ukoricena 1931. godina , svih sest brojeva , stampano u Zagrebu Kapitalna predratna revija , jedina iz ove oblasti u Kraljevini Jugoslaviji Bogato ilustrovana , strucni tekstovi , ilustracije , stare reklame iz tog perioda (mnogih i danas poznatih marki i brendova) Tvrd povez , veliki format , 204 strane , bogato ilustrovana Ocuvana dobro za ovu starost , kao na slici , malo iskrzani coskovi korice , unutra veoma dobra , ponegde zute tacke od starosti stamparstvo , graficka delatnost , povez , slog , dizajn , stampa , reklama , graficki alat , stamparske masine i oprema , knjigoveznica , fotografija , plakat , slovoslagaci , knjizarstvo , stamparija

Austrougarska monarhija u rečima i slikama - tekst na nemačkom jeziku Österreichisch Ungarische Monarchie in wort und bilt ( bild ) 1 - 2 Wien 1891 strana 528 + 658 Tvrdi povez bogato ilustrovano blage fleke od starosti ostalo veoma dobro očuvano kao na slikama 31.01.2022

BAEDEKERS AUTOFUHRER JUGOSLAWIEN UND GRIECHENLAND VERLAG STUTTGRAT 1956 GEOGRAFSKE MAPE U BOJI U KNJIZI + POSEBNA MAPA U BOJI NA KRAJU KNJIGE TVRE DORICE FORMAT 23 CM 355 STRANA KOLEKCIONARSKI PRIMERAK iz 1956. !!!!!!!!!!! Ekstra !!!!!!!!!

VATIKAN I PRVI SVETSKI RAT 1914-1918 Prof. dr DRAGOLJUB R. ŽIVOJINOVIĆ NARODNA KNJIGA OBOD BEOGRAD / CETINJE 1978 SUMARRY NA ENGLESKOM JEZIKU SLIKE REGISTAR ............................................................ Pažnja !!! DIREKTNO IZ PAKETA !!!!!!!!!!! U ZAŠTITNOJ KUTIJI - NEOTVORENOJ !!!!! TVRDE KORICE LATINICA OMOT ŠIVEN POVEZ FORMAT 29 CM 363 STRANA NEKORIŠĆENO NEOTVORENO NEČITANO GARANCIJA ODLIČNO Ekstra *********** gar

KAPITAL I-III KARL MARX - FRIEDRICH ENGELS PROSVETA / INSTITUT ZA IZUČAVANJE RADNIČKOG POKRETA B E O G R A D 1970 DELA 21 22 23 Preveli sa nemačkog: MOŠA PIJADE RODOLJUB ČOLAKOVIĆ ... OVO JE NAJBOLJE (ELEGANTNO) IZDANJE `KAPITALA` U IZDAVAČKOJ PRODUKCIJI, SA IZVRSNOM ŠTAMPOM, NAJBOLJIM DIZAJNOM, ODLIČNIM PAPIROM STRANICA, VELIČINOM KNJIGA I LEPOM TAMNOM ZELENOM BOJOM - BOLJEG IZDANJA NEMA - VIDI SE PO TOME ŠTO JE OVO IZDANJE KAPITALA R E T K O U PONUDI ******** (Mihajlo Grušić) .................................................................. ... Pravo je zadovoljstvo DRŽATI u rukama i na polici svoje biblioteke i, naravno, ČITATI i PROUČAVATI `KAPITAL` u ovom izdanju! Ko ne veruje nek` se UVERI i RASPITA pre kupovine, ali u kupovini ovog izdanja Kapitala, greške nema ****** (Mihajlo Grušić) TVRDE KORICE LATINICA ŠIVEN POVEZ OBELEŽIVAČI STRANA 2150 STRANA TEŽINA OKO 3 KG KNJIGE SU ČVRSTE STRUKTURE SOLIDNO

E Scriptoribus Probatissimis a P.Chompre, odlično uvezana, prkoričeno verovatno ?? beleške na korici unutra, i na zadnjoj strani, fali zadnja korica, 168str.,tvrdi povez,18cm, š s54

Lepo očuvano Extra retko Sjajna knjiga o građenju i negovanju vrta 1933. Ilustrovano Uređivanje bašte / vrtova Vrtlarstvo Vrtovi Nega cveća Pejzažna arhitektura Eksterijer Dizajn Bašta ili bašča potiče od turske reči bahçe i znači `vrt` ili `gradina`. Podrazumeva lepo uređeno i obično ograđeno zemljište sa biljkama. Razlikujemo baštu sa povrćem i ukrasnu baštu sa cvećem i drugim ukrasnim biljkama. Pored toga postoje posebne bašte takozvane botaničke bašte ili i arborete, kao posebni parkovi sa mnogobrojnim vrstama retkih biljaka (cveće, drveće ...). Posebne vrste bašti su zoološki vrtovi. Bašte odnosno vrtovi mogu biti kombinovani sa alejama- drvoredima ili sa parkovima pa i šumicama. Ljudi kojima je zanimanje da uređuju: parkove, vrtove i bašte, nazivaju se baštovani ili vrtlari. Japanski vrt Rozarijum Povrtarska bašta Vrste- bašta odnosno vrtova Uredi poljoprivredna bašta – opredeljena za gajenje biljnih vrsta za ishranu prirodna bašta – koristi se znanjem odgajanja i prirodnie lepote predela građena bašta (arhitektonizovana ) – prenosi raznim gradnjama prirodne i estetske principe arhitekture Vrtovi po tipu ili stilu Uredi Vrtovi po tipu biljki ili cveća Uredi Biljna bašta Kaktusova bašta Cvetna bašta Voćna bašta Rozarijum Povrtarska bašta Bašte po stilu Uredi Engleski vrt Francuski vrt Japanski vrt Kineski vrt Ukrasni vrt Tropski vrt Seoski vrt Dalji Uredi Geometrijski vrt Vodeni vrt Zimski vrt

55456) Kaiser Josef II und die Mucker in Wien , Weller Franz , Wien Drud und Verlag von R.V Waldheim 1868 ; Historischer Roman [2 Bände] Istorijski roman Tvrd povez, format 15 x 22 cm , povez iz epohe, nemački jezik, gotica, 503 + 652 strane , ilustrovano

IVANA BAŠIČEVIĆ ANTIĆ TRIJUMF REČI U VIZUELNOJ UMETNOSTI DVADESETOG VEKA DIMITRIJE BAŠIČEVIĆ MANGELOS I MARSEL BRODARS Izdavač: ORION ART BEOGRAD 2018 Edicija PH - Preko hunanistike a) БАШИЧЕВИЋ, ДИМИТРИЈЕ (1921-1987) б) БРОДАРС, МАРСЕЛ (1924-1976) ц) УМЕТНОСТ - 2О ВЕК ............................................................. R e f e r e n c e 1. UMETNIČKO DELO U 20. VEKU 2. NOVE FORME UMETNIČKOG DELA 3. UMETNIČKI POKRETI U 20. VEKU I PROMENA PRIRODE UMETNIČKOG OBJEKTA 4. SLIKA I TEKST 5. NASLEĐE FENOMENA WORD-IMAGE U UMETNOSTI DRUGE POLOVINE 20. VEKA 6. STUDIJA SLUČAJA: DIMITRIJE BAŠIČEVIĆ MANGELOS 7. STUDIJS SLUČAJA: MARSEL BRODARS 8. KOMPARATIVNA ANALIZA DVA UMETNIČKA OPUSA: BRODARS-MANGELOS 9. ZAKLJUČAK ........................................................ TIRAŽ /S A M O/ 300 !!!!!!!! ILUSTRACIJE U BOJI BROŠ LATINICA 24 CM 341 STRANA NEKORIŠĆENO GARANCIJA PERFEKT R e t k o !!!!!!!!!!! Ekstra !!!!!!!!!!!!!!

Štamparija Ivana Vodicke, Zadar, 1891. Tvrd povez, 272 strane. Korice kao na slici (naknadno koričenje), požutela, pečati i potpis bivšeg vlasnika, sem toga je lepo očuvana. Hrvatski književnik i arheolog (Zadar, 13. I. 1862 – Zadar, 5. XII. 1932). Pisao je pjesme u romantičarskom duhu (Pjesme, 1891; Morske elegije, 1892; Otrov, 1895), pripovijetke, memoarsku prozu (Dubrovačke slike i prilike, 1941) te sastavio nekoliko opernih libreta.

ESTETIKA FOTOGRAFIJE GUBITAK I OSTATAK FRANSOA SULAŽ KULTURNI CENTAR BEOGRADA BEOGRAD 2OO8 FOTO ARTGET T E O R I A а) FOTOGRAFIJA - ESTETIKA ........................................................ R e f e r e n c e I. OD STVARNOSTI DO FOTOGRAFIČNOSTI II. FOTOGRAFSKO DELO III. FOTOGRAFSKA UMETNOST Ilustracije Broš Latinica Tiraž /s a m o/ 5OO 3 5 O stranica Pažnja !!! NEKORIŠĆENO GARANCIJA PERFEKT KONDICIJA: 1O Ekstra !!!

BALKANSKI RAT 1912. Od broja 5 do broja 39 Od strane 65 do strane 622 (nedostaje nešto poslednjih listova - mislim dva ). A4 format. Požutela. Povez popustio pa ima pokušaja ojačavanja. Ima zacepljenih listova kao i listova sa rupicama i nešto malo podvlačenja. Mislim da je ovo prvo izdanje.

naknadno kroičena 589str

ANTONIO KASEZE MEĐUNARODNO KRIVIČNO PRAVO BEOGRADSKI CENTAR ZA LJUDSKA PRAVA BEOGRAD 2OO5 a) MEĐUNARODNO KRIVIČNO PRAVO .......................................................... Biblioteka UDŽBENICI 2 1. TABELA SLUČAJEVA 2. SPISAK MEĐUNARODNIH UGOVORA I KONVENCIJA 3. SPISAK NACIONALNIH PROPISA 4. SPISAK MEĐUNARODNIH INSTRUMENATA 5. SPISAK STATUTA MEĐUNARODNIH TRIBUNALA 6. BIBLIOGRAFIJA UZ SVAKO POGLAVLJE 7. REGISTAR Preveo OBRAD RAČIĆ BROŠ LATINICA 564 STRANA NEKORIŠĆENO GARANCIJA PERFEKT Ekstra **********

ВОЈВОДА ДОБРОСЛАВ ЈЕВЂЕВИЋ У СЛУЖБИ СРПСКОГ НАРОДА МЕМОАРСКИ И ДРУГИ ЗАПИСИ ПОГЛЕДИ КРАГУЈЕВАЦ 2ОО5 БИБЛИОТЕКА РАВНА ГОРА ФОТОГРАФИЈЕ РЕГИСТАР ИМЕНА ЛИЧНОСТИ ТВРДЕ КОРИЦЕ ЋИРИЛИЦА ОБЕЛЕЖИВАЧ СТРАНА ШИВЕН ПОВЕЗ 383 СТРАНА НЕКОРИШЋЕНО ГАРАНЦИЈА ПЕРФЕКТ Екстра ************ db24 db89

ULTRA RETKO IZ 1907,ZA SVOJE GODINE LEPO OCUVANO,529 STRANICA

56640) Sudbina Osmanskog carstva , Andre Mandeljštajm , na francuskom 1917 godina Le Sort de L`empire Ottoman 1917 , Andre Mandelstam , Libraire Payot Paris 1917 , Objavljeno povodom ulaska Turske u Prvi svetski rat . Andrej Mendeljštajm ( André Mandelstam 1869–1949) je doktor međunarodnog prava, predavač na međunarodnom univerzitetu u Petrogradu , bivši glavni prevodilac ambasade Rusije u Konstantinopolju . Knjiga se sastoji iz četiri dela. U prvom delu aktivnosti Mladoturaka u unutrašnjoj i spoljnoj politici pre Prvog svetskog rata, u drugom delu, politička dešavanja tokom ulaska Osmanlija u rat, u trećem delu Turska pod pritiskom Nemačke. , četvrto poglavlje razmatra sudbinu Otomanskog carstva, prvo razmatra različite teorije međunarodnog prava i ispituje ciljeve Nemačke i njenih saveznika u ratu i Turske. Danas uglavnom zaboravljen, Andre Mandelstam (1869–1949) bio je pionir pokreta za ljudska prava u međuratnom periodu. Prvobitno diplomata u službi Ruske imperije, otišao je u izgnanstvo nakon boljševičke revolucije i postao važan član međunarodne scene u Parizu. Kao aktivni saradnik raznih profesionalnih udruženja i institucija tog vremena, Mandeljštam je došao da sastavi prvu međunarodnu deklaraciju o ljudskim pravima koju je usvojio Institut de droit international na svom zasedanju u Njujorku 1929. godine. Njegov rad na zaštiti ljudskih prava bio je pod uticajem diplomatskog iskustva u Carigradu gde je, u godinama koje su prethodile Prvom svetskom ratu, bio svedok rastućih tenzija oko tretmana jermenskog stanovništva Osmanskog carstva. tvrd povez, format 16 x 22,5 cm, francuski jezik, očuvano, XII + 632 strane , pečati Biroa za štampu ministarstva inostranih poslova Srbije iz perioda Prvog svetskog rata.

LUDVIG VITGENŠTAJN PREDAVANJA I RAZGOVORI O ESTETICI, PSIHOLOGIJI I RELIGIOZNOM VEROVANJU Sastavljeni na osnovu beležaka Jorika Simitiza, Raša Riza i Džejmsa Tejlora C L I O BEOGRAD 2008 ARS theoria a) VITGENŠTAJN, LUDVIG (1889-1951) b) ESTETIKA c) PSIHOANALIZA d) RELIGIJA ............................................................... Pogovor ANDREJ JANDRIĆ LATINICA TVRDE KORICE OMOT ŠIVEN POVEZ 113 STRANA NEKORIŠĆENO GARANCIJA PERFEKT KOLEKCIONARSKI PRIMERAK ******* Ekstra *********

RAFAELA MOAN FILMSKI ŽANROVI C L I O BEOGRAD 2006 ARS cinema a) FILM - ŽANR ............................................................. BIBLIOGRAFIJA INDEKS FILMOVA INDEKS ŽANROVA TVRDE KORICE OMOT LATINICA ŠIVEN POVEZ 226 STRANA NEKORIŠĆENO GARANCIJA PERFEKT KOLEKCIONARSKI PRIMERAK ********** Ekstra ***********

STOŽER mesečnik za književnost , umetnost i kulturu , broj 1 / 1932 godine , urednik Jovan Popović ; Pišu Marko Ristić ( Odlomak o nadrealizmu i iracionalnom), Gligorić, Krklec, Vuk i ostali. Ilustracije Krsto Hegedušić, Omer Mujadžić, Zille, Kolwitz i drugi. mek povez, format 15 x 21,5 cm , 48 strana retko

VERDUN HISTOIRE DES COMBATS QUI SE SONT LIVRES DE 1914 A 1918 SUR LES DEUX RIVES DE LA MEUSE PAR JACQUES PÉRICARD AVÉC LA COLLABORATION DE PLUSIEURS MILLIERS D`ANCIENS COMBATTANTS. ВЕРДЕН ИСТОРИЈА БОРБИ КОЈЕ ЈЕ ОД 1914. ДО 1918. НА ОБАЛИ МЕЗ ВОДИО ЖАК ПЕРИКАР У САРАДЊИ ВИШЕ ХИЉАДА ВЕТЕРАНА.

Retko originalno izdanje Krakovljeve knjige o Juznoj (Staroj) Srbiji!

Knjiga ukoricena, ima posvetu i pečat biblioteke Na francuskom jeziku Kao sa slike, prikazano ostecenje A1

15 x 4 x 2,3 cm drvo (hrastovina iz kolubare), rucni rad naiva, brut art. folk art, primitive & outsider art samo srbija ovaj predmet ne saljem u inostranstvo serbia only I do not send this item abroad Dragiša Stanisavljević (Jabučje, 1921 – 21. avgust 2012) bio je vajar, klasik naivne umetnosti Srbije. Rođen je 1921. godine u Jabučju kod Valjeva, Srbija. Skulpturom se bavio od 1958. Život na selu i vaspitanje u duhu patrijarhalnih načela, zavičajno okruženje stoletnim šumama podstakli su svakako njegov nagon za slobodom i oblikovanjem. Apsolutni je samouk, snažnog osećaja za stilizaciju forme. Umro je 2012. godine u Jabučju. Frontalnost i jednostavnost u izrazu, arhaično shvatanje forme, nesvesno su postignuti. Iz crnih, stoletnih debala umetnik oslobađa čistu formu, gladeći je do sjaja. Zaobljava je i ističe njenu organsku bit. Završava ono što je priroda davno započela. Sve je stilizovano gotovo do ogoljene, osnovne praforme, redukovano s izrazitim osećajem za meru, kakav su posedovali samo izvorni umetnici primitivnih kultura. Instiktivno stvaralaštvo ovog umetnika koje traje već više od pet decenija, ukazuje na snagu autentičnosti njegovih originalnih formi, na vezu između praiskonskog i modernog senzibiliteta likovnog izražavanja. Stoletna hrastovina koju vadi iz korita obližnje reke, nosi sama po sebi neki tajanstveni trag na svojoj materiji, vrstu patine. Sa izrazitim osećajem za harmoniju, bez gestova, sa interesovanjem za duhovnu podlogu svojih likova. Dragiša nesvesno shvata ulogu forme u postizanju univerzalnog. Reljefno shvatanje forme sa izraženim vertikalnim komponovanjem pomoćiće umetniku u njegovoj jednostavnosti izraza naročito kada za motiv bira filozofska razmišljanja o odnosima ljudi, njihovim sudbinama, skrivenim osobinama, njihovom grehu ili molitvi. Izlagao je samostalno i grupno počev od 1964. godine, u zemlji i inostranstvu, kao i na gotovo svim međunarodnim izložbama naivne i marginalne umetnosti (svetskim trijenalima u Bratislavi, počev od šezdesetih godina, tematskim izložbama u Martinjiju, Parizu, Pragu, Budimpešti itd.) Za svoje monumentalne skulpture, dobijao je više nagrada i priznanja, od kojih je najznačajnija Nagrada za ukupan umetnički rad na 10. Bijenalu naivne i marginalne umetnosti, 2001. godine u MNMU, Jagodina, Srbija. ------------------------------------- Dragiša Stanisavljević rođen je u selu Jabučju – Srbija 1921. godine, gde je proveo čitav svoj život i umro 2012. u svojoj 91. godini. Potiče iz skromne porodice ali, umetnički veoma obdarene. Za Dragišu i njegovog sina Milana akademik Ivan Tabaković tvrdio je da su: ,,…bili i ostali istinski nukleusi vajarske umetnosti…”. Umetnikova sestra Ranka Dinić sa uspehom piše poeziju, a u svet likovne umetnosti sa žarom i uverenjem Stanisavljevića upustila se i unuka Ivana. Vaspitavan u duhu patrijarhalnih načela, rano je naučio da nemanje zameni umećem. Radio je kao železnički radnik, obrađivao zemlju, a bio je vičan i mnogim zanatima i poslovima. Kuća, ograda, pokućstvo – delo su Dragišinih ruku. Zimske večeri prekraćivao je režući razne upotrebne i ukrasne predmete od drveta i prodavao ih, kako bi dodatno popravio svoje prihode. Tako se dogodilo da ovi predmeti dođu u ruke slikaru i profesoru Ivanu Tabakoviću, koji je sa velikom pažnjom pratio i štitio rad samoukih umetnika. Posetio je Dragišu u Jabučju. Među rezbarenim kutijama, koricama u drškama za noževe, sviralama i štapovima, primetio je i nekoliko zabačenih, prašnjavih figura. Dragiša mu je objasnio da su to nezavršeni radovi, i da slične ,,nezavršene” figure, radi i njegov sin Milan. Upravo ti, ,,nezavršeni” sumarno obrađeni kipovi imali su snagu neposrednosti i prizvuke originalnosti koje je profesor naslućivao i priželjkivao. Uticaj stručnjaka na pojedine naivne umetnike bio je od velikog značaj u formiranju njihove umetničke ličnosti. Ali treba imati u vidu da su, pri tom, uvek bili presudni talenat i lična predispozicija autora. Uz potsticaj i podršku Ivana Tabakovića, Dragiša i Milan izlagali su zajedno već 1964. godine u Beogradskom grafičkom kolektivu. Ako posmatramo skulpturu “Troglavog” 1962. možda je predstava tri objedinjene figure u čvrsti stub, začetak nove legende o umetničkoj porodici sa dubokim korenjem i dugačkim trajanjem, čiji je začetnik Dragiša Stanisavljević, produžava je i nadmašuje sin Milan, a umetničku nit sa uspehom nastavlja unuka Ivana. ------------------------------------------------ Trpe Nikolovski o Dragiši Dragiša Stanisavljević vajar – naivac iz Jabučja godinama dokazuje da je kultura kad se lepota udruži sa istinom. Da vas upoznam sa pokojnim ocem..! Glosa: „Moj sin Milan, kad dovede prijatelje u našu kuću, koja je godinama već muzej naive, oronuo i dotrajao doduše, jer niko sem nas dvojice o njemu ne brine, pokazujući im skulpturu „Pokojnik”, a ja se odnegde pojavim na vratima, ima običaj da kaže: „E, sad, kad ste videli drvenog Dragišu, da vas upoznam i sa njenim autorom, mojim pokojnim ocem!” Piše Trpe Nikolovski Krevet je Dragiša napravio od tesanih dasaka hrastovine i ukrasio reljefnim predstavama Bogorodice sa Hristom, Arhanđela Mihajla, cara Lazara i carice Milice. Pored kreveta nalazi se masivni kovčeg sa ležećom figurom pokojnika sa šajkačom na glavi, šiljkanima na nogama, brič pantalonama, išaranim čarapama, vezenim jelekom, do grla zakopčanoj košulji, i rukama stisnutim uz telo. Sa strane kovčega izrezbarena je pogrebna povorka, utučenih ljudi, biće valjda, komšija i prijatelja. Više je nego očigledno da drveni „Pokojnik” ovde preuzima ulogu dvojnika samog umetnika. Zauzima Dragišino mesto na kovčegu sve dok on ne završi započete poslove u ovom životu. Izvajao ga je posle jedne preležane bolesti, da po narodnom običaju iznenadi smrt i preuzme zlo. – Kad dođe vreme, kad ja rešim – šali se, smejući se punim srcem Dragiša – ima da legnem na onaj krevet, pored ovog mog ispisnika, pa ujutro, ko se od nas dvojice probudi, taj će i da navabi živinu. A dotle, samo ću ovako da ga pokazujem ljudima. – Znate kako ga je radio, kako mu je uzimao meru – šali se sin Milan koji nas je krivudavim stazama i bogazama pored tamnavskih ugljenokopa, uz Kolubaru i dovezao do očevine u Jabučju, koju bi, kako reče, jer je zabita, dolazeći iz Beograda, teško mogli da nađemo . – Legao je na jednu dasku i rekao unuci da mu kredom povuće po dasci, baš tamo gde mu se završavaju šiljkani i šajkača, i obavezno ocrta i popola, gde je bio zategao pojas od pantalona. To su mu bile mere za skulpturu. Nije hteo da omane ni u milimetar, da ne napravi nekog drugog, nego sebe. – Bilo mi od tada nekoliko puta loše – nastavlja priču Dragiša – al’ zahvaljujući ovom mom dvojniku, dubleru, ja svanjivam svako jutro i idem za živinom, a ko zna da li bi tako bilo da se ovaj ovde nije opružio. No, ne uzima ni njega, biće da mu još nismo po volji, evo ga, leži, vidite ga… – smeje se šeretski naš domaćin. U sobi između kovčega i kreveta nalaze se skulpture „Molitva” i „Krilati anđeo”. Zidove sobe krase reljefni prikazi „Tajne večere”, „Skidanja s krsta” i mnoštvo ikona. Iz ove sobe proisteklo je Dragišino poimanje sveta i umetnosti sve što umetnik opaža i spoznaje u mirnom seoskom okruženju zelenih proplanaka oko Kolubare, ali i crnih ogromnih rupčaga tamnavskih ugljenokopa koji se neumitno približavaju prvim okućnicama rodnog mu Jabučja. – Ko smrt čeka – zagonetno će Dragiša – taj će otkriti sve što mu je na srcu. Ali, što više i što dublje saznaješ svoj život, tim manje veruješ da se on može uništi smrću. Za Dragišu je sve tema, pogotovo što je rano naučio da nemanje zameni umećem. Radio je kao železnički radnik i ratar, a bio je, i dandanji je, vičan i mnogim zanatima. Kuća, ograda, pokućstvo, sve je to delo Dragišinih ruku. Još kao dete, zimske večeri, prekraćivao je režući razne upotrebne i ukrasne predmete od drveta, poneke ih prodajući na beogradskim pijacama. I sve tako do 1964.godine, kada su njegove rukotvorine nekako došle u ruke slikaru i profesoru Ivanu Tabakoviću, koji je sa velikom pažnjom pratio i štitio rad samoukih slikara. Uz podsticaj, podršku i na nagovor profesora, Dragiša i sin mu Milan, izlagali su zajedno sa njim svoje rezbarije u drvetu. Bilo je to pre tačno četrdeset godina u Beogradskom grafičkom kolektivu, a novinari nisu mogli čudom da se načude; profesor Tabaković izlaže zajedno sa dva vajara – naivca. Saživljenost sa prirodom i ljudima ogleda se i u izboru materijala u kome on i sin danas rade. Kao što je njegov pogled okrenut ka veri i mitu, tako je odabrao i drvo koje i samo ima svoju istoriju i legendu: crna hrastovinu koju vade iz tresetišta pored Kolubare. Prastara je, otporna i jaka, toliko čvrsta, da ponekad i tri testere „štilovke” odu na remont dok se skulptura napravi. – Vreme, voda i zemlja tvorili su njenu građu baš kao i ljude koje od nje vajam i režem – kaže Dragiša, milujući jedno od tri stabla visoka nekih tri do pet metara, širine oko dva metara, izvađenih sa tamnavskih kopova. – U oba slučaja reč je o životu, stradanju i ponovnom rađanju – nastavlja Dragiša. – Kao što selišće na stablu menja, tako prolazi i ljudski rod. Odlaze jedni, dolaze drugi ljudi, al’ za njima, treba nešto lepo da ostane. Ja se trudim, i uspevam. Moj Milan me je nadmašio u svemu, on me je i naučio nekim savršenstvima u skulpturi, pa na onu njegovu pošalicu da ljude upoznaje s pokojnim ocem ja uzvraćam; e, tako ti je kod nas Stanisavljevića, „od sina je ostanulo ocu”. Milan je vrhunski suklptor. Na meni prihvatljiv način prenosio mi je savete učenog profesora Ivana Tabakovića, preuzevši na sebe ulogu čuvara mojih, kako jednom neko napisa, u crnoj kolubarskoj hrastovini neiskvareno oblikovanih osećanja. Dragišu produžava i nadmašuje sin Milan, a umetničku nit sa uspehom nastavlja i unuka Ivana, koja nosi ime pokojnog profesora Ivana Tabakovića. A da sudbinski božji prst bude čudovišniji, rođena je istog dana kada je velikan srpske umetnosti preminuo. ANTRFILE: Divili se Evropljani, al’ i Amerikanci Dragišine skulpture nalaze se voljom ljudi kojima su se dopale, u kolekcijama bogatih na svih pet kontinenata. Dve godine, njegove skulpture, zajedno sa radovima slikara i naivaca iz Jugoslavije, obišle su čitavu Ameriku od Vašingtona do Tenseija. Ljudi su kupovali, divili se i uživali. – Ja se ne mučim dok radim. Ne tražim i ne izmišljam rešenja, koj’ će mi… Kad ne znam ‘de je čovek popola, šta mu je nagore, a šta nadole, ja legnem na deblo, unuka mi kredom il’ noktom, zabeleži kraj glave, stopala, i tu gde mi je kaiš na pantalonama, da imam celu figuru, i eto ti čoveka. Koja, druga mera, mi treba. Nikoja. Tako rezbareći izradio sam sve svece i vladare srpskog roda i poroda, od slavske mi ikone Svetog Đorđija, do Lazareve subote, gde je sedam likova na ikoni, sa crnim gavranom zloslutnikom nad glavom. I sve je to ovde, u ovoj mojoj kući, koja bi da je volje i para valjevskih i drugih vlasti, mogla i muzej da bude, da ljudi dolaze, gledaju i uživaju. ANTRFILE: Da spustim skulpturu, tu na Terazije – Imam jedan san – kaže Dragiša – Da me neko odvede kod gradonačelnika Beograda Radmile Hrustanović da mogu da joj pokažem skice za skulpturu koju sam namenio Beogradu. Da onda tu skulpturu uradim, za to još imam snage, i da bude jedno pet metara visoka i dva široka, od crne kolubarske hrastovine, koja je na dnu reke u mulju ležala neki kažu 10.000 a neki i 100.000 godina. Da onda ovde u selo dođe helikopter, da vežu lancima to moje delo i da ga spuste na Terazije, gde bi posle vekovima podsećalo na Dragišu Stanisavljevića iz Jabučja. Jeste, to sanjam. I da znate, srećan je onaj ko ima snove koji ga uspavljuju. Naspavao se toliko da mu se više i ne mili živeti, nego radostnik samo sanja… ----------------------------------------------------- He was born in Jabučje near Valjevo in 1921. He began doing sculpture in 1958. The life in the country under patriarchal principles, with century-old forests of his homeland and the impulse for modelling were basic motivational preferences of Dragiša Stanisavljević. Frontal aspect, simplicity of expression and archaic approach to form are unconsciously achieved. The artist liberated the form, polished it to brightness, made it round and emphasised its organic essence, thus completing what the nature had begun. Everything was stylised nearly to the bare, basic primordial form, and reduced with the pronounced sense for measure, which was known only to authentic artists of primitive cultures. More than five-decade-long instinctive and creative work of this artist pointed to the force of his authentic and original forms and the connection between primordial and modern sensibility of artistic expression. Age-old oak trunks which he tooled from the bed of the Kolubara River had a secret trace in its very substance, a kind of patina. With a pronounced sense of harmony, without gestures, expressive movements, but with interest in the spiritual background of his figures, Dragiša Stanisavljević understood the role of a form with the sensibility of a contemporary artist. Relief-like concept of form with pronounced vertical composition helped the artist with the simplicity of expression, especially when the selected motif was philosophical contemplation on human relationships, destinies, hidden characteristics, sins or prayers. He received many awards and recognitions for his monumental sculptures, among which the Award for Entire Artistic Work at the Tenth Biennial of Naïve and Marginal Art in Jagodina, 2001 was the most significant. He is a world classic. References: Oto Bihalji-Merin, Snovi i traume u drvetu, Beograd,1962 M. Bošković; M.Maširević, Samouki likovni umetnici u Srbiji, Torino,1977 Oto Bihalji-Merin; Nebojša Bato Tomašević, Enciklopedija naivne umetnosti sveta, Beograd, 1984 N. Krstić, Naivna umetnost Srbije, SANU, Jagodina, 2003 N. Krstić, Naivna i marginalna umetnost Srbije, MNMU, Jagodina, 2007 Lj. Kojić, Dragutin Aleksić, monografija, MNMU, Jagodina, 2007 N. Krstić, Histoire de Voire, Dragiša Stanisavljević,katalog, Pariz, 2012. N. Krstić, Outsiders, katalog, MNMU, Jagodina, 2013. -------------------------------------- Sveti Nikola (Patara, oko 270 — Mira, oko 345), u hrišćanstvu još poznat i kao Nikola Mirlikijski, Nikola Čudotvorac, svetac je u tradicionalnim crkvama, arhiepiskop Mire Likijske. U hrišćanstvu se poštuje kao čudotvorac, u istočnom hrišćanstvu još i kao zaštitnik putnika, zatvorenika i siromašnih, a u zapadnom hrišćanstvu još i kao zaštitnik gotovo svih slojeva društva, ali naročito dece. Često se prikazuje sa mitrom na glavi, simbolom njegovog episkopstva. Sveti Nikola je dao osnovu za stvaranje lika Santa Kloza. Na osnovu njegovih žitija, u kojima se govori o poklonu Svetog Nikole za tri kćerke siromašnog čovjeka, proizašao je običaj darivanja za Božić. U porti crkve Sv. Nikole u gradu Miri, gde je su bile nekad njegove mošti, nalazi se statua sveca u liku Deda Mraza (Božić Bate), a uz nju prikladna vreća poklona sa dečijim likovima. U drevnim žitijima Nikola Mirlikijsko obično se miješa sa Nikolom Patarskim zbog sličnih detalja u životima svetaca: oba su rodom iz Likije, bili su arhiepiskopi i poštovani su kao svetitelji i čudotvorci. Ove sličnosti su dovele do pogrešnog zaključka koji je postojao mnogo stoljeća, a to da je u istoriji crkve postojao samo jedan Sveti Nikola Čudotvorac. U Srpskoj pravoslavnoj crkvi Sveti Nikola se praznuje 22. (9) maja (prenos moštiju), 19. (6) decembra (dan smrti). Četvrtak je prema sedmičnom krugu bogosluženja u Pravoslavnoj crkvi posvijećen Svetom Nikoli, kao i Svetim apostolima.

UMBERTO EKO BESKRAJNI SPISKOVI PLATO BEOGRAD 2011 ILUSTRACIJE U BOJI TVRDE KORICE OMOT LATINICA ŠIVEN POVEZ 24 cm 408 STRANA NEKORIŠĆENO GARANCIJA PERFEKT Ekstra ************