CRNA KOŽNA TAŠNA “MONA” Tašna za svakodnevne i svečane prilike Naziv proizvoda: Crna mala tašna Proizvodnja: “Mona” Materijal: Koža 100 % Boja: Crna, Postava: Crna Dimenzije: Dužina: 35 cm, Visina: 24 cm, Širina:14 cm Remen: Dužina 120 cm, Širina: 2,2 cm Način zatvaranja: Kopča za tašne Model: Svakodnevna tašna Detaljno stanje: Nekoliko puta nošena. Nema tragova korišćena. Opis: Tašna od prave kože zahvalna za svakodnevne ili večernje izlaske. Unutrašnji prostor sa dva džepa, od kojih je jedan sa zipom. Prednji deo tašne koji preklapa trećinu lica tašne izrađen je kao krut preklopni deo tašne sa zlatnom kopčom. A remen je posebna priča: dovoljno dug sa mogućim rešenjem za skraćivanje – kopča nudi tri mogućnosti skraćenja. Remen za tašnu pričvršćen sa dve raskošne zlatne kopče. Uopšte, tašna je sa vrlo ukusnom metalnom galanterijom koja pravi dobar kontakt sa crnom bojom torbe.

11 x 2,5 cm drvo, rezbarija, reljef signirano: M.Pitinac 56 nije mestrovic :) zaljubljeni, ljubav, poljubac samo srbija ovaj predmet ne saljem u inostranstvo serbia only I do not send this item abroad

Tašna je izrađena od prirodne kože. Postava - pamuk Dimenzije: visina ~ 30 cm širina ~ 36 cm dubina ~ 10 cm Ima 3 unutrašnja kožna džepa, od kojih se jedan zatvara cibzarom i 1 spoljašnji kožni džep koji se zakopčava metalnim drikerima. Dužina kaiša može da se podešava, a po želji može i da se skine. Ručni rad Unikat Više slika možete pogledati na linku: https://www.limundo.com/kupovina/Aksesoari/Torbe/Zenske-torbe/Fantasy-unikatna-kozna-tasna-CP01-novo/109881145

Moderna torba vecih dimenzija skupocenog nemackog brenda George Gina & Lusy. Torba je izradjena od veoma kvalitetnog i nepromocivog platna bele boje sa svetlo sivim ruckama. Unutar torbe se nalazi jedna velika pregrada, a postoji i dzep sa natpisom imena torbe, Tooney $ Loons. Sa spoljasnje strane postoje tri dzepa i mini novcanik za kljuceve ili novac. Torba se moze nositi u ruci i na ramenu uz pomoc kaisa koji nije raspakovan. Na etiketi je cena od 139 evra. dimenzije: duzina 48cm sirina 25cm visina 24cm

Ocuvan potpuno sa vidljivim sitnim krzotinama sa spoljasnje strane. Dve pregrade za papirni novac I pregrada za sitan novac sa jedne strane,sa druge prostor za kartice I iza toga jos jedna veca pregrada. Koza.Metalna kopca. Sirina 19 cm,dubina 9 cm

Atraktivna torba Tod`s Mocassino Bag media, original kao i sve moje stvari. Izrađena od vrhunske kože. Kupujete je u originalnoj kesi za čuvanje, sa etiketama ( dostavljam fotografije po potrebi pošto ovde sve ne može da stane na žalost). Oznake brenda standardne za Tod`s, neke du fotografisane. Mere: dno 37x12,5cm, visina 24cm, sa drškama 46cm. Jedini trag korišćenja na donjim ivicama, 1 nesto veći, 3 beznačajna rekla bih ali morate da znate. Cena je svakako prilagođena. Savršen, uvek aktuelan, bazni aksesoar. Lak za kombinovanje.

prelepa,originalna velika torba izradjena od prirodne debele koze,od gore dva zipa,velika pregrada,sa bocne strane pregrada na zip,kais podesiv,bez ostecenja,neobican oblikduzina u gornjem delu 55 cm,visina 32 cm

Markirana torba SR Squared by Sondra Roberts, snake print. Kupljena u Americi, nikad nosena. Ne znam da li je prava koza u pitanju, nema etiketu sa sastavom. Cena ovakvog modela i dimenzija se krece od 150$. (Pogledajte na njihovom sajtu). P.S. sto se tice placanja, posto je veca suma u pitanju, prihvatam da uplatite 1000 din na racun i ostatak kad preuzmete posiljku. Za vise info i slika pisite u inbox.

MANUAL velika kožna vrhunska torba,prirodna fina i kvalitetna 100%koža,novi model,velika i lepo organizovana,sa prednje strane dva velika pretinca koji se zatvaraju na cibzar sa velikim kožnim hvatačima,torba se zatvara na cibzar,unutra je jedan veliki pregledni pretinac jedan malo manji na cibzar sa kožnom pločicom (ime brenda)jedan manji džep,postava vrhunska i kvalitetna već prepoznatljiva za ovaj brend kao nova,dugački kožni široki kaiš za rame sa vrhunskim prohromskim alkama,dužina kaiša od torbe 57cm(može poštarski da se nosi),boja torbe intenzivno crna,par puta nošena kao nova,mere 37x36cm,slike i tekst su lično moji ***MANUAL*** ***PRIRODNA FINA I KVALITETNA 100%KOŽA*** ***POGLEDAJTE SVE MOJE OGLASE***

Torbica je potpuno ocuvana, minimalno koristena, bez ikakvih ostecenja. Osim centralne unutrasnje pregrade jos dve manje,jedna sa zakopcavanjem ,druga bez. Sirina torbice 25 cm,dubina 17 cm. Dno ,sirina 11 cm,duzina 25 cm.

Malo korišćena Cruciani velika kožna torba, original kao i sve moje stvari. Velika torba, dimenzije : dno 41,5x15cm, visina 30cm, drske 19,5cm. Boja je realna na fotografijama, izvrsna zelena. Lako se uklapa sa skoro svim drugim bojama. Ima određene mane ( sticajem okolnosti stvari uz koje je stajala su je malo ostetile), cena je prilagođena. Na zatvaracu ( koza prevucena preko metalne konstrukcije) je zakacen deo koze i malo je istanjena koza na bocnim rubovima ( uokvireno crvenim). Mislim da nije narocito vidljivo, ali morate da znate. Drske i donji bocni delovi, kao i dno su odlicni. Svakako preferiram licno preuzimanje ako nismo sarađivale na nivou ovakvih predmeta. Naravno dostupne su didatne fotigrafije zbog malog broja ovde. Fotografisana je etiketa sa placenom cenom u AED, da nepotrebno ne trazite koliko danas torba kosta posto to ne znam. Ukoliko ste ljubitelj dizajnerske, atraktivne, perfektne, kvalitetne, ne uniformisane obuce, odece, aksesoara sa identitetom i stilom kod mene ćete pronaći puno takvih komada za sve prilike. Na mom profilu imate puno izvrsnog aksesoara, zgodnih za poklon sebi ili drugom ukljucujuci: nove esarpe, dizajnerski ogroman sal od najfinijeg kasmira i slicno. Mozete pogledati. Takođe imate dosta aksesoara, torbi/ obuce/ nakita razlicitih, savrsenih, uglavnom italijanskih brendova ukljucujuci i high-end brendove poput raznih sa mog profila. Na profilu je aktuelno veliko snizenje zbog preseljenja. Ukoliko imate neki omiljen predmet kod mene, a nije snizen, pisite ( mozda se dogovorimo).

OPIS MARC by MARC JACOBS vrhunska velika original torba,izradjena od fine prirodne,kvalitetne,mekane 100%kože,prelep veći model,zatvara se na kožni preklop ukrasnom metalnom šnalom u boji starog zlata,sa bočnih strana u gornjem delu nitne pa se torba može proširiti po potrebi,unutar torbe jedan veliki pregledni pretinac,jedan mani koji sse zatvara na cibzar(ima ukrasni hvatač na kojem je ugravirano ime brenda)dva dublja džepa,postava platnena kvalitetna u printu imena brenda,metalna pločica sa ugraviranim imenom brenda,kožni kaiš za rame(visina od torbe 35cm)kaiš se može podelitu na dve kožne ručke pomoću metalnih alki na kaišu,zaista perfektno,boja torbe kao na slikama krem sa crnim detaljima,malo nošena/očuvana,mere 33x31x15cm ***MARC by MARC JACOBS*** ***PRIRODNA FINA 100%KOŽA***

Nije koristen. Osim 10 pregrada za kartice ispod njih se sa obe strane nalazi po jedna veca pregrada. 13,5 cm duzina,sirina 7,5 cm kad je preklopljen.

divna starinska torbica 21 x 13cm unutrasnjost cista sa tri pridzepka otvorena

U potpunosti ocuvana. Sirina u najsirem delu 53 cm. Dubina 30 cm.

U potpunosti ocuvana!! Sirina 50 cm Dubina 30 cm.

Nekoristena! Koza. Zatvaranje na preklop,magnet. Kais se moze podesavati ili potpuno skinuti. Sirina 23 cm,dubina 18 cm. Jedna spoljasnja pregrada. Dve unutrasnje identicne,I dve manje.

Novcanik je potpuno ocuvan osim jednog malog dela uz Sav koji se pocepao(prikazano na slici). Sirina 19 cm,dubina kada je potpuno otvoren 25 cm,zatvoren 13 cm.

Torbica za sve prilike ni mala ni velika taman da sve stane. Za dodatna potanja ili slike slobodno saljite poruke.

26 x 7 x 3 cm autor nepoznat samo srbija ne saljem ovaj predmet u inostranstvo serbia only I do not send this item abroad folk outsider primitive art wooden sculpture figure hand made

Skulptura naivna umetnost naivni umetnik vajar Ilija Filipović figura rezbarena u drvetu dimenzija 31x5cm potpisana iz 1973 godine vrlo dobro ocuvana.

15 x 4 x 2,3 cm drvo (hrastovina iz kolubare), rucni rad naiva, brut art. folk art, primitive & outsider art samo srbija ovaj predmet ne saljem u inostranstvo serbia only I do not send this item abroad Dragiša Stanisavljević (Jabučje, 1921 – 21. avgust 2012) bio je vajar, klasik naivne umetnosti Srbije. Rođen je 1921. godine u Jabučju kod Valjeva, Srbija. Skulpturom se bavio od 1958. Život na selu i vaspitanje u duhu patrijarhalnih načela, zavičajno okruženje stoletnim šumama podstakli su svakako njegov nagon za slobodom i oblikovanjem. Apsolutni je samouk, snažnog osećaja za stilizaciju forme. Umro je 2012. godine u Jabučju. Frontalnost i jednostavnost u izrazu, arhaično shvatanje forme, nesvesno su postignuti. Iz crnih, stoletnih debala umetnik oslobađa čistu formu, gladeći je do sjaja. Zaobljava je i ističe njenu organsku bit. Završava ono što je priroda davno započela. Sve je stilizovano gotovo do ogoljene, osnovne praforme, redukovano s izrazitim osećajem za meru, kakav su posedovali samo izvorni umetnici primitivnih kultura. Instiktivno stvaralaštvo ovog umetnika koje traje već više od pet decenija, ukazuje na snagu autentičnosti njegovih originalnih formi, na vezu između praiskonskog i modernog senzibiliteta likovnog izražavanja. Stoletna hrastovina koju vadi iz korita obližnje reke, nosi sama po sebi neki tajanstveni trag na svojoj materiji, vrstu patine. Sa izrazitim osećajem za harmoniju, bez gestova, sa interesovanjem za duhovnu podlogu svojih likova. Dragiša nesvesno shvata ulogu forme u postizanju univerzalnog. Reljefno shvatanje forme sa izraženim vertikalnim komponovanjem pomoćiće umetniku u njegovoj jednostavnosti izraza naročito kada za motiv bira filozofska razmišljanja o odnosima ljudi, njihovim sudbinama, skrivenim osobinama, njihovom grehu ili molitvi. Izlagao je samostalno i grupno počev od 1964. godine, u zemlji i inostranstvu, kao i na gotovo svim međunarodnim izložbama naivne i marginalne umetnosti (svetskim trijenalima u Bratislavi, počev od šezdesetih godina, tematskim izložbama u Martinjiju, Parizu, Pragu, Budimpešti itd.) Za svoje monumentalne skulpture, dobijao je više nagrada i priznanja, od kojih je najznačajnija Nagrada za ukupan umetnički rad na 10. Bijenalu naivne i marginalne umetnosti, 2001. godine u MNMU, Jagodina, Srbija. ------------------------------------- Dragiša Stanisavljević rođen je u selu Jabučju – Srbija 1921. godine, gde je proveo čitav svoj život i umro 2012. u svojoj 91. godini. Potiče iz skromne porodice ali, umetnički veoma obdarene. Za Dragišu i njegovog sina Milana akademik Ivan Tabaković tvrdio je da su: ,,…bili i ostali istinski nukleusi vajarske umetnosti…”. Umetnikova sestra Ranka Dinić sa uspehom piše poeziju, a u svet likovne umetnosti sa žarom i uverenjem Stanisavljevića upustila se i unuka Ivana. Vaspitavan u duhu patrijarhalnih načela, rano je naučio da nemanje zameni umećem. Radio je kao železnički radnik, obrađivao zemlju, a bio je vičan i mnogim zanatima i poslovima. Kuća, ograda, pokućstvo – delo su Dragišinih ruku. Zimske večeri prekraćivao je režući razne upotrebne i ukrasne predmete od drveta i prodavao ih, kako bi dodatno popravio svoje prihode. Tako se dogodilo da ovi predmeti dođu u ruke slikaru i profesoru Ivanu Tabakoviću, koji je sa velikom pažnjom pratio i štitio rad samoukih umetnika. Posetio je Dragišu u Jabučju. Među rezbarenim kutijama, koricama u drškama za noževe, sviralama i štapovima, primetio je i nekoliko zabačenih, prašnjavih figura. Dragiša mu je objasnio da su to nezavršeni radovi, i da slične ,,nezavršene” figure, radi i njegov sin Milan. Upravo ti, ,,nezavršeni” sumarno obrađeni kipovi imali su snagu neposrednosti i prizvuke originalnosti koje je profesor naslućivao i priželjkivao. Uticaj stručnjaka na pojedine naivne umetnike bio je od velikog značaj u formiranju njihove umetničke ličnosti. Ali treba imati u vidu da su, pri tom, uvek bili presudni talenat i lična predispozicija autora. Uz potsticaj i podršku Ivana Tabakovića, Dragiša i Milan izlagali su zajedno već 1964. godine u Beogradskom grafičkom kolektivu. Ako posmatramo skulpturu “Troglavog” 1962. možda je predstava tri objedinjene figure u čvrsti stub, začetak nove legende o umetničkoj porodici sa dubokim korenjem i dugačkim trajanjem, čiji je začetnik Dragiša Stanisavljević, produžava je i nadmašuje sin Milan, a umetničku nit sa uspehom nastavlja unuka Ivana. ------------------------------------------------ Trpe Nikolovski o Dragiši Dragiša Stanisavljević vajar – naivac iz Jabučja godinama dokazuje da je kultura kad se lepota udruži sa istinom. Da vas upoznam sa pokojnim ocem..! Glosa: „Moj sin Milan, kad dovede prijatelje u našu kuću, koja je godinama već muzej naive, oronuo i dotrajao doduše, jer niko sem nas dvojice o njemu ne brine, pokazujući im skulpturu „Pokojnik”, a ja se odnegde pojavim na vratima, ima običaj da kaže: „E, sad, kad ste videli drvenog Dragišu, da vas upoznam i sa njenim autorom, mojim pokojnim ocem!” Piše Trpe Nikolovski Krevet je Dragiša napravio od tesanih dasaka hrastovine i ukrasio reljefnim predstavama Bogorodice sa Hristom, Arhanđela Mihajla, cara Lazara i carice Milice. Pored kreveta nalazi se masivni kovčeg sa ležećom figurom pokojnika sa šajkačom na glavi, šiljkanima na nogama, brič pantalonama, išaranim čarapama, vezenim jelekom, do grla zakopčanoj košulji, i rukama stisnutim uz telo. Sa strane kovčega izrezbarena je pogrebna povorka, utučenih ljudi, biće valjda, komšija i prijatelja. Više je nego očigledno da drveni „Pokojnik” ovde preuzima ulogu dvojnika samog umetnika. Zauzima Dragišino mesto na kovčegu sve dok on ne završi započete poslove u ovom životu. Izvajao ga je posle jedne preležane bolesti, da po narodnom običaju iznenadi smrt i preuzme zlo. – Kad dođe vreme, kad ja rešim – šali se, smejući se punim srcem Dragiša – ima da legnem na onaj krevet, pored ovog mog ispisnika, pa ujutro, ko se od nas dvojice probudi, taj će i da navabi živinu. A dotle, samo ću ovako da ga pokazujem ljudima. – Znate kako ga je radio, kako mu je uzimao meru – šali se sin Milan koji nas je krivudavim stazama i bogazama pored tamnavskih ugljenokopa, uz Kolubaru i dovezao do očevine u Jabučju, koju bi, kako reče, jer je zabita, dolazeći iz Beograda, teško mogli da nađemo . – Legao je na jednu dasku i rekao unuci da mu kredom povuće po dasci, baš tamo gde mu se završavaju šiljkani i šajkača, i obavezno ocrta i popola, gde je bio zategao pojas od pantalona. To su mu bile mere za skulpturu. Nije hteo da omane ni u milimetar, da ne napravi nekog drugog, nego sebe. – Bilo mi od tada nekoliko puta loše – nastavlja priču Dragiša – al’ zahvaljujući ovom mom dvojniku, dubleru, ja svanjivam svako jutro i idem za živinom, a ko zna da li bi tako bilo da se ovaj ovde nije opružio. No, ne uzima ni njega, biće da mu još nismo po volji, evo ga, leži, vidite ga… – smeje se šeretski naš domaćin. U sobi između kovčega i kreveta nalaze se skulpture „Molitva” i „Krilati anđeo”. Zidove sobe krase reljefni prikazi „Tajne večere”, „Skidanja s krsta” i mnoštvo ikona. Iz ove sobe proisteklo je Dragišino poimanje sveta i umetnosti sve što umetnik opaža i spoznaje u mirnom seoskom okruženju zelenih proplanaka oko Kolubare, ali i crnih ogromnih rupčaga tamnavskih ugljenokopa koji se neumitno približavaju prvim okućnicama rodnog mu Jabučja. – Ko smrt čeka – zagonetno će Dragiša – taj će otkriti sve što mu je na srcu. Ali, što više i što dublje saznaješ svoj život, tim manje veruješ da se on može uništi smrću. Za Dragišu je sve tema, pogotovo što je rano naučio da nemanje zameni umećem. Radio je kao železnički radnik i ratar, a bio je, i dandanji je, vičan i mnogim zanatima. Kuća, ograda, pokućstvo, sve je to delo Dragišinih ruku. Još kao dete, zimske večeri, prekraćivao je režući razne upotrebne i ukrasne predmete od drveta, poneke ih prodajući na beogradskim pijacama. I sve tako do 1964.godine, kada su njegove rukotvorine nekako došle u ruke slikaru i profesoru Ivanu Tabakoviću, koji je sa velikom pažnjom pratio i štitio rad samoukih slikara. Uz podsticaj, podršku i na nagovor profesora, Dragiša i sin mu Milan, izlagali su zajedno sa njim svoje rezbarije u drvetu. Bilo je to pre tačno četrdeset godina u Beogradskom grafičkom kolektivu, a novinari nisu mogli čudom da se načude; profesor Tabaković izlaže zajedno sa dva vajara – naivca. Saživljenost sa prirodom i ljudima ogleda se i u izboru materijala u kome on i sin danas rade. Kao što je njegov pogled okrenut ka veri i mitu, tako je odabrao i drvo koje i samo ima svoju istoriju i legendu: crna hrastovinu koju vade iz tresetišta pored Kolubare. Prastara je, otporna i jaka, toliko čvrsta, da ponekad i tri testere „štilovke” odu na remont dok se skulptura napravi. – Vreme, voda i zemlja tvorili su njenu građu baš kao i ljude koje od nje vajam i režem – kaže Dragiša, milujući jedno od tri stabla visoka nekih tri do pet metara, širine oko dva metara, izvađenih sa tamnavskih kopova. – U oba slučaja reč je o životu, stradanju i ponovnom rađanju – nastavlja Dragiša. – Kao što selišće na stablu menja, tako prolazi i ljudski rod. Odlaze jedni, dolaze drugi ljudi, al’ za njima, treba nešto lepo da ostane. Ja se trudim, i uspevam. Moj Milan me je nadmašio u svemu, on me je i naučio nekim savršenstvima u skulpturi, pa na onu njegovu pošalicu da ljude upoznaje s pokojnim ocem ja uzvraćam; e, tako ti je kod nas Stanisavljevića, „od sina je ostanulo ocu”. Milan je vrhunski suklptor. Na meni prihvatljiv način prenosio mi je savete učenog profesora Ivana Tabakovića, preuzevši na sebe ulogu čuvara mojih, kako jednom neko napisa, u crnoj kolubarskoj hrastovini neiskvareno oblikovanih osećanja. Dragišu produžava i nadmašuje sin Milan, a umetničku nit sa uspehom nastavlja i unuka Ivana, koja nosi ime pokojnog profesora Ivana Tabakovića. A da sudbinski božji prst bude čudovišniji, rođena je istog dana kada je velikan srpske umetnosti preminuo. ANTRFILE: Divili se Evropljani, al’ i Amerikanci Dragišine skulpture nalaze se voljom ljudi kojima su se dopale, u kolekcijama bogatih na svih pet kontinenata. Dve godine, njegove skulpture, zajedno sa radovima slikara i naivaca iz Jugoslavije, obišle su čitavu Ameriku od Vašingtona do Tenseija. Ljudi su kupovali, divili se i uživali. – Ja se ne mučim dok radim. Ne tražim i ne izmišljam rešenja, koj’ će mi… Kad ne znam ‘de je čovek popola, šta mu je nagore, a šta nadole, ja legnem na deblo, unuka mi kredom il’ noktom, zabeleži kraj glave, stopala, i tu gde mi je kaiš na pantalonama, da imam celu figuru, i eto ti čoveka. Koja, druga mera, mi treba. Nikoja. Tako rezbareći izradio sam sve svece i vladare srpskog roda i poroda, od slavske mi ikone Svetog Đorđija, do Lazareve subote, gde je sedam likova na ikoni, sa crnim gavranom zloslutnikom nad glavom. I sve je to ovde, u ovoj mojoj kući, koja bi da je volje i para valjevskih i drugih vlasti, mogla i muzej da bude, da ljudi dolaze, gledaju i uživaju. ANTRFILE: Da spustim skulpturu, tu na Terazije – Imam jedan san – kaže Dragiša – Da me neko odvede kod gradonačelnika Beograda Radmile Hrustanović da mogu da joj pokažem skice za skulpturu koju sam namenio Beogradu. Da onda tu skulpturu uradim, za to još imam snage, i da bude jedno pet metara visoka i dva široka, od crne kolubarske hrastovine, koja je na dnu reke u mulju ležala neki kažu 10.000 a neki i 100.000 godina. Da onda ovde u selo dođe helikopter, da vežu lancima to moje delo i da ga spuste na Terazije, gde bi posle vekovima podsećalo na Dragišu Stanisavljevića iz Jabučja. Jeste, to sanjam. I da znate, srećan je onaj ko ima snove koji ga uspavljuju. Naspavao se toliko da mu se više i ne mili živeti, nego radostnik samo sanja… ----------------------------------------------------- He was born in Jabučje near Valjevo in 1921. He began doing sculpture in 1958. The life in the country under patriarchal principles, with century-old forests of his homeland and the impulse for modelling were basic motivational preferences of Dragiša Stanisavljević. Frontal aspect, simplicity of expression and archaic approach to form are unconsciously achieved. The artist liberated the form, polished it to brightness, made it round and emphasised its organic essence, thus completing what the nature had begun. Everything was stylised nearly to the bare, basic primordial form, and reduced with the pronounced sense for measure, which was known only to authentic artists of primitive cultures. More than five-decade-long instinctive and creative work of this artist pointed to the force of his authentic and original forms and the connection between primordial and modern sensibility of artistic expression. Age-old oak trunks which he tooled from the bed of the Kolubara River had a secret trace in its very substance, a kind of patina. With a pronounced sense of harmony, without gestures, expressive movements, but with interest in the spiritual background of his figures, Dragiša Stanisavljević understood the role of a form with the sensibility of a contemporary artist. Relief-like concept of form with pronounced vertical composition helped the artist with the simplicity of expression, especially when the selected motif was philosophical contemplation on human relationships, destinies, hidden characteristics, sins or prayers. He received many awards and recognitions for his monumental sculptures, among which the Award for Entire Artistic Work at the Tenth Biennial of Naïve and Marginal Art in Jagodina, 2001 was the most significant. He is a world classic. References: Oto Bihalji-Merin, Snovi i traume u drvetu, Beograd,1962 M. Bošković; M.Maširević, Samouki likovni umetnici u Srbiji, Torino,1977 Oto Bihalji-Merin; Nebojša Bato Tomašević, Enciklopedija naivne umetnosti sveta, Beograd, 1984 N. Krstić, Naivna umetnost Srbije, SANU, Jagodina, 2003 N. Krstić, Naivna i marginalna umetnost Srbije, MNMU, Jagodina, 2007 Lj. Kojić, Dragutin Aleksić, monografija, MNMU, Jagodina, 2007 N. Krstić, Histoire de Voire, Dragiša Stanisavljević,katalog, Pariz, 2012. N. Krstić, Outsiders, katalog, MNMU, Jagodina, 2013. -------------------------------------- Sveti Nikola (Patara, oko 270 — Mira, oko 345), u hrišćanstvu još poznat i kao Nikola Mirlikijski, Nikola Čudotvorac, svetac je u tradicionalnim crkvama, arhiepiskop Mire Likijske. U hrišćanstvu se poštuje kao čudotvorac, u istočnom hrišćanstvu još i kao zaštitnik putnika, zatvorenika i siromašnih, a u zapadnom hrišćanstvu još i kao zaštitnik gotovo svih slojeva društva, ali naročito dece. Često se prikazuje sa mitrom na glavi, simbolom njegovog episkopstva. Sveti Nikola je dao osnovu za stvaranje lika Santa Kloza. Na osnovu njegovih žitija, u kojima se govori o poklonu Svetog Nikole za tri kćerke siromašnog čovjeka, proizašao je običaj darivanja za Božić. U porti crkve Sv. Nikole u gradu Miri, gde je su bile nekad njegove mošti, nalazi se statua sveca u liku Deda Mraza (Božić Bate), a uz nju prikladna vreća poklona sa dečijim likovima. U drevnim žitijima Nikola Mirlikijsko obično se miješa sa Nikolom Patarskim zbog sličnih detalja u životima svetaca: oba su rodom iz Likije, bili su arhiepiskopi i poštovani su kao svetitelji i čudotvorci. Ove sličnosti su dovele do pogrešnog zaključka koji je postojao mnogo stoljeća, a to da je u istoriji crkve postojao samo jedan Sveti Nikola Čudotvorac. U Srpskoj pravoslavnoj crkvi Sveti Nikola se praznuje 22. (9) maja (prenos moštiju), 19. (6) decembra (dan smrti). Četvrtak je prema sedmičnom krugu bogosluženja u Pravoslavnoj crkvi posvijećen Svetom Nikoli, kao i Svetim apostolima.

Dobro očuvana, velika, kozna, original GIANFRANCO FERRE torba. Dosta pregrada unutar torbe, kopčanje driker/magnet. 32cm X 26cm X 15cm

Kineska vaza umetnički rad specijalno radjena za poklon za zaštitu prirode tehnika izrade kloazon - porcelan na metalnoj podlozi. Doneta iz Kine potpisan majstor dimenzije: Visina 23 sirina 17

Dve pregrade sa zakopcavanjem I dve istih dimenzija bez zakopcavanja+ pregrade za kartice I dokumenta. 21×10cm(preklopljen) 21×23 cm rasklopljen. Zakopcavanje na patent.