Prodajem 3 cilima, dva su ista crna, jedan braon, pravi, od prave stare vune, ocuvani, novi potpuno, pirotski, mekani, prelepi.

Personifikacija gluposti i smrti Ulje na platnu 100x80cm Akademski slikar Goran Bujisic

SKULPTURA rad S.Markovica

Ulje na platnu 100x80cm Akademski slikar Goran Bujisic

Ulje na platnu 100x80cm Akademski slikar Goran Bujisic

Stanojlo 90x70cm Akademski slikar Goran Bujisic

100x80cm Akademski slikar Goran Bujisic

-Na prodaju IKONA SV.PETKA -RUČNI RAD -DUBOREZ- BAJCOVAN -RAĐENA U DRVETU TOPOLA -DIMENZIJE 72 cm x 27cm x 4 cm I-kona je idealna za vaš dom ili za poklon. -Osim ikona takodje pravim sve vrste Duboreza Pirografija kao sto su na primer -Obelezja fudbalskih klubova Dzamija itd ... Možete naručiti u svim dimenzijama.Na Vama je samo da mi posaljete sliku.Sve po dogovoru.Nadam se saradnji.

120x100cm,ulje na platnu, Akademski slikar Goran Bujisic

Prodajem slike domaćih autora: Lukijan, Mandić, Mesaroš...

Antik Art Nouveau Žardinjera, ručni rad. Perfektno očuvana, visina 17 cm, prečnik otvora 20 cm.

Antik Art Nouveau majolika, žardinjera, ručni rad. Odlično očuvana, postoji naprslina glazure, prikazana na fotografiji, ne utiče na upotrebnu funkciju. Visina 17 cm, prečnik oboda 20 cm.

Kozni HEPCO kofer, radjen po porudzbini Mercedesa, u ogranicenim kolicinama, u periodu od 1958-1966 godine. (Original two tone Hepco luggage case used in all the Mercedes models from 1958 up to 1966. Ordered individually from Mercedes). Kofer je u dobrom stanju, unutrasnjost cista, jedan kais popravljan (moze to i bolje, fotografisano), nedostaje jedno dugmence nogica. Nista nije dirano, kofer je u originalu. Dimenzije: 59 x 38x 15,5 cm.

Prelepo retro ogledalo visine 2,10 sa nogicamq

➡️ http://www.kupindo.com/Clan/Chuma/SpisakPredmeta Stara srebrna kineska kutija iz perioda 1850-1899 sa emajlom u obliku leptira. dimenzije: 6,5cm x 5,2cm x 2,3cm težine: 58,3gr Trenutno stanje vidite na slikama.

Marianne Brandt stona lampa, period 20-30 godine prošlog veka. U ispravnom stanju.

..Prelep Rezbareni Stocic Koren crni orah..Unikat....

...Skulptura....Zoran Males...

Fantastičan prsten od strane danskog dizajnera Hans Hansena za kompaniju Georg Jensen. Veoma redak komad nakita. Širina krune oko 3 cm. Stanje i dimenzije pogledajte na slikama. Pravo srebro.

r = 13,5 cm h = 6,5 cm malo izgrebana,ulubljena kraljevina, kraljevski dvorski liferant samo srbija ne saljem ovaj predmet u inostranstvo serbia only I do not send this item abroad Najstarija beogradska poslastičarnica „Pelivan“ radi već 162 godine i simbol je glavnog grada. Receptura sladoleda se prenosi s kolena na koleno i ljubomorno se čuva kao velika tajna Majstori, u ovom najstarijem prestoničkom hramu sladoleda, kolača i torti, pune 162 godine, s kolena na koleno, ljubomorno čuvaju recepturu poslastica, kao najveću tajnu. Prva slova ove slatke bajke ispisao je, davne 1851. godine, Mustafa Pelivan, Goranac iz Dragaša, koji se posle rvačke karijere okrenuo pravljenju sladoleda. Poslasticu je pravio u čabru sa ledom. - Početni kapital stekao je kao ondašnji najbolji rvač u Srbiji. Otvorio je poslastičarnicu, nedaleko od Stambol-kapije, na mestu današnjeg „Staklenca“ na Trgu Republike - priča Suhaib Alšukeir, čukununuk Mustafe Pelivana. - Na tom mestu lokal je ostao i posle povratka Obrenovića na vlast. Adresa nije menjana ni posle ponovnog dolaska Karađorđevića i Prvog svetskog rata. Posle Mustafe, posao je nasledio sin Mehmet, a posle njega Mustafini unuk Malić Pelivanović. Porodica je stekla poslovni i društveni ugled. Malić je bio i narodni poslanik neposredno posle Prvog svetskog rata. - Po narudžbi vladara, dvoru smo isporučivali alvu, što je bila preteča današnjeg „keteringa“. Nažalost, Drugi svetski rat je porodicu vratio na početak - navodi Alšukeir, dok u rukama drži požutelo majstorsko svedočanstvo od Kraljevine Jugoslavije, iz 1936. godine. Izvorna poslastičarnica stradala je u nemačkom bombardovanju 6. aprila 1941. Mustafin unuk Azir već 22. avgusta 1941. godine otvara novu radnju u Bulevaru kralja Aleksandra, u kojoj se „Pelivan“ i danas nalazi. Posao i mušterije je uspeo da sačuva, ali nova vlast nije volela privatnike. - Komunisti su dedu držali u zatvoru, oduzeli mu plac na Slaviji, ali poslastičarnicu nisu dirali. Posao je dobro išao do 1980. godine, kada se dnevno prodavalo po 250 kilograma sladoleda i oko 600 litara limunade i boze - kaže naš sagovornik, navodeći da su mnogi poslastičari u bivšoj Jugoslaviji, upravo kod Azira, izučili zanat. Deda Azir bio je sam po sebi priča. Čim su utihnule detonacije Drugog svetskog rata, Azir se uputio u Italiju, gde je kupio najsavremenije mašine za slatke đakonije. Prvi sladoled na kugle u Jugoslaviji upravo je on poslužio u tadašnjem Bulevaru revolucije. Kad je Bata zavodio red POKOJNI glumac Danilo Bata Stojković, po vrelim letnjim danima, svakodnevno je dolazio u Bulevar. Kako je govorio, „da ohladi, ali i zasladi dušu“. U to vreme, red za sladoled bi se formirao gotovo do Kneza Miloša. Jednom prilikom, neki mangup pokušao je preko reda da kupi poslasticu. Kada je video šta ovaj hoće da uradi, Bati je pukao film. Počeo je da viče, nateravši momka da stane u začelje kolone. O Aziru se po čaršiji još prepričavaju različite anegdote. Jednom prilikom uhvatio je svoje sinovce da su novcem iz kase uplatili sportsku prognozu. Ljut na njih, rešio je da svi zaposleni imaju zašivene džepove na radnim pantalonama. - Imao je svoj recept za sladoled, koji je ljubomorno čuvao. Smislio ga je četrdesetih godina, a mi ga i danas koristimo. Deda bi ustajao u tri sata ujutro, kad nema nikoga, da bi pravio masu za sladoled. Posle bi došli njegovi sinovci da lede sladoled. Nikome nije želeo da otkrije sastav poslastice. Radio bi tako do pet sati, dok ne dođu ostali radnici. Taj recept danas zna samo otac Ahmad i nas trojica braće - priča Musab, Suhaibov mlađi brat. Za vreme bivše Jugoslavije, Azirove slatkiše voleli su turisti, pevači, glumci, političari, književnici... „Pelivan“ je kao nezaobilaznu stanicu u Beogradu pomenuo i Ivo Andrić u „Znakovima pored puta“. Raspadom nekadašnje velike države došli su teški dani za poslastičarnicu. Tokom ratova, posao je nastavila ćerka Seija i njen muž Ahmad, Sirijac, koji je 1980. godine došao u Beograd da studira medicinu. Besparica je uticala i na obim posla. Međutim, poslednje dve godine situacija se promenila. Posao su ambiciozno preuzela trojica braće Bara, Suhaib i Musab Alšukeir. izvor : Milenko KOVAČEVIĆ, Novosti

Stara pisaca masina Corona. Masina je u svojoj originalnoj kutiji i potpuno je ispravna mada bi bilo dobro i malo da se podmaze.

od broze tesko liveno visina 39 cm verovatno indija prsti na saci srednji su izglodjani, dal u livenju, vidi sliku, trazi ruku, dekorativan komad ,

➡️ http://www.kupindo.com/Clan/Chuma/SpisakPredmeta Mala Kineska srebrna kutijica sa emajlom iz perioda 1820-1880g Korišćena u to vreme je za držanje opijuma. Dimenzije kutijice su: 5,1 x 2,6 x 4cm Težina: 59,92gr Na pojedinim mestima je okrnjen emajl. Sve to možete da vidite na slikama.

Skarabej - balegar ili sveta buba jedna je od najstarijih starorgipatskih amajlija. Simbol je sunca,duse, uskrsnuca и plodnosti. U starom Egiptu bio je simbol vaskrsnuća i plodnosti i pretočen u posebno cenjenu amajliju. Shvatili su ga kao svetu bubu, jer “kotrlja lopticu kao što bog izlazećeg Sunca Kepri kotrlja Sunce preko neba”. Suunce svakog dana izlazi i zalazi i zbog toga je skarabej postao njihov simbol ponovnog rađanja. Svaka egipatska mumija pronađena do sada imala je ispod svojih zavoja obavezno amajliju u obliku skarabeja, izrađenog od dragog ili poludragog kamena, kako bi pokojniku pružila moć “večnog obnavljanja života”, dugim rečima ponovno rađanje. Ovi insekti za navigaciju, za razliku od ostalih srodnika, ne koriste objekte na tlu. Orijentiš se isključivo pomoću zvezda. Drevni Egipćani su verovatno, znali vezu skarabeja, svojih svetih buba, sa zvezdama i Mlečnim putem i nisu ih bez razloga smatrali “insektima boga Sunca” i proglasili ih najsnažnijim amajlijama. Dimenzije figure su 6,3 x 7,5 cm, figura je ukrasena staroegipatskim simbolima.Teska je poprilicno. Dosta stara,samo kod nas u porodici je oko 70.god. Ne mogu da kazem tacno od kog je materijala,deluje mi da je od slonovace,ili od nekog kamena.

Sekira najveceg strip junaka Zagora. Napravljena od prirodnog kamena, sa drvenom drskom. Retko , kolekcionarsko Zagor je stripski junak autora Serđa Bonelija (scenario) i Galijena Ferija (crtež) koji je nastao 1961. godine u Italiji. Na prostorima bivše SFRJ prvi put se pojavio 1968. godine, u stripu pod naslovom „Nasilje u Darkvudu“. Puno ime Zagora je Zagor Te-Nej, što na jeziku Algonkin Indijanaca znači „duh sa sekirom“. Pravo ime ovog strip heroja je Patrik Vajlding. Prvobitno, Zagoru je bilo nadenuto ime Ajaks, ali se Boneli predomislio kad je čuo da postoji deterdžent istog imena. Radnja stripa se dešava u Darkvudskoj šumi u Severnoj Americi. Zagor je predstavljen kao lik atletske građe sa prepoznatljivim kostimom čiji je osnovni deo crvena majica sa žutim krugom u sredini, u kojem je nacrtana slika orla raširenih krila. Njegov verni pomoćnik i saputnik u brojnim avanturama je simpatični debeli Meksikanac Čiko. Tu su još i Tonka, poglavica Mohavka i Zagorov krvni brat, Dok Lester, indijanski vrač Mnogooki itd. Jedan od njegovih legendarnih neprijatelja je ludi naučnik po imenu Helingen. Zagorovo pravo ime je Patrik Vajlding, a rođen je u kolibi kod Klir Votera (Darkvud). Roditelju su mu se zvali Beti i Majk Vajlding i bili su irskog porekla. Kada je bio dečak, roditelje su mu ubili Indijanci Abenake koje je predvodio belac Solomon Kinski. Zagora je spasao otac bacivši ga u reku pre nego što je zajedno sa njegovom majkom nastradao u zapaljenoj kući koju su zapalili Indijanci. Nakon toga ga iz reke spašava lutalica Fici, čovek koji je bio bogati trgovac u Bostonu i koji se toga odrekao da bi došao da živi u divljini. Fici ga je naučio da rukuje kamenom sekirom. Tokom odrastanja, Patrik traži Solomona Kinskog da mu se osveti zbog smrti svojih roditelja. Jednog dana saznaje gde se on nalazi i sprema osvetu. Dolazi u selo Indijanaca Abenaka kojima je Kinski bio neka vrsta poglavice i ubija nekoliko Indijanaca iz zasede. Nakon toga Indijance hvata panika i većina napušta selo, dok manji broj ostaje uz Kinskog. Nakon toga ulazi u selo i ubija ostatak Indijanaca i bori se sa Kinskim i savlada ga. Tada mu Kinski govori da je njegov otac bio bivši vojni oficir koji je izvršio zločin nad indijancima i da je to razlog zašto su ubili njegove roditelje. Patrik ne može da veruje, ali kada vidi članak u novinama da je njegov otac proglašen krivim za taj zločin, pada na kolena i očajava. Tada Kinski uzima pištolj i nišani u Patrika. U tom trenutku se pojavljuje Fici i pogađa Kinskog sekirom i ubija ga. Ipak i Kinski je stigao da puca i pogađa Ficija, koji nakon nekoliko trenutaka umire na Patrikovim rukama. Posle tih događaja, Patrik odlazi razočaran, tužan i tada donosi odluku: „Ubuduće ću raditi samo na miru! Pokušaću izmiriti Indijance i belce, uneti više razumevanja za njih. Pomagaću onima koje ocenim pravednima, bez razmišljanja o tome ko kojoj rasi pripada“. Tako je počeo svoj put borbe protiv nepravde. Jednog dana je naišao na grupu Indijanaca koji su napali grupu glumaca sa kočijama. Savladao ih je i ubio njihovog poglavicu. Glumci koje je spasao su bili porodica Salivan koji će kasnije postati njegovi veliki prijatelji. Tokom upoznavanja sa njima, ispričao im je svoju tužnu priču i oni mu prave crveni kostim sa orlom na grudima, a Patrik daje sebi ime „Duh sa sekirom“ (indijanski naziv Za-gor Te-Nej). Kasnije tokom skupa indijanskih poglavica Darkvuda pojavljuje se u plamenom krugu na jednom proplanku. Indijanci videvši to pomisliše da je to duh i da ga je Manitu poslao. Tada Zagor govori: „Izbacite strah iz srca sinovi Manitua! Veliki Duh me nije poslao na zemlju da bih vas kaznio, nego da bih vam pokazao pravi put, kako bih vam ukazao na mudre odluke. Za-gor Te-Nej je moje ime, a ova sekira je moj znak! Ne zaboravite to“. Sve poglavice su prihvatile Zagora za svog zaštitnika, osim jednog koje se zvao Oga-Ito i koji je mrzeo belce. On Zagora izaziva na dvoboj u kojem ga Zagor pobeđuje i ubija.