nije putovala

putovala 62

nije putovala

nije putovala

nije putovala

MILAN KONJOVIĆ: GROBLJANSKA ULICA, 1944 RAZGLEDNICA NIJE PUTOVALA Pažnja !!! POTPIS SLIKARA !!!!!!! E k s t r a !!!!!!!!!!

Milan Konjović: KRSTINE, OLUJA, 1969 RAZGLEDNICA NIJE PUTOVALA !!!! Pažnja !!! POTPIS SLIKARA !!!!! Potpis obrnut napisu slike !!! E k s t r a !!!!!!!!!

MILAN KONJOVIĆ: ZELENA ŠUMA U BEZDANU, 1915 Izdavač: GALERIJA `MILAN KONJOVIĆ` SOMBOR SRPSKA RAZGLEDNICA NIJE PUTOVALA NIJE KORIŠĆENO GARANCIJA KOLEKCIONARSKI Pažnja !!! POTPIS SLIKARA !!!! Potpis na prednjoj strani, bočno desno !!! (Ne mogu da procenim da li je ŠTAMPANI ili SVOJERUČNI potpis!) Stavljena je cena kao da je štampani potpis, da sam UVEREN da je svojeručni potis slikara, cena bi bila 100 eura pa i više, pa se ravnajte ********* U svakom slučaju, RARITET ********** dsp19bk40

Milan Konjović: SAONICE NA TRGU, 1945 RAZGLEDNICA NIJE PUTOVALA Pažnja !!! POTPIS SLIKARA !!! E k s t r a !!!!!!!!

Nemački romanopisac Erih Marija Remark romani izdanje 1983 god.štamparija Subotica,knjige su odlično sačuvane a naslovi romana su sledeći: 1.Na zapadu ništa novo 2.LJubi bližnjeg svoga 3.Trijumfalna kapija 4.Crni obelisk 5.Nebo nema miljenike 6.Senke u raju Kupac plaća poštarinu.

Sa slika.

Komplet od sest knjiga Izdavac - Matica srpska, Novi Sad Prosveta, Beograd Godina - 1964. Knjige u vrlo dobrom stanju,bez podvlacenja ili ostecenja,bez ispisane posvete,sa pecatom prethodnog vlasnika na prvoj strani,tvrd povez,format 20 cm. 1. VARLJIVO PROLECE 2. IZDANCI IZ OPALJENA GRMA I 3. IZDANCI IZ OPALJENA GRMA II 4. ZEMLJA 5. RAZGOVORU NIKAD KRAJA I 6. RAZGOVORU NIKAD KRAJA II (19)

Milan Konjović KUĆE U CAVTATU RAZGLEDNICA NIJE PUTOVALA Pažnja !!!!!! POTPIS SLIKARA !!!!!!!! E k s t r a !!!!!!!!!!!

Milan Konjović ŽITO, 1939 RAZGLEDNICA NIJE PUTOVALA Pažnja !!! POTPIS SLIKARA !!!!!!!!! E k s t r a !!!!!!!!!!!

Milan Konjović: FIJAKERI NA TRGU, 1947 RAZGLEDNICA NIJE PUTOVALA Pažnja !!! POTPIS SLIKARA !!!!!!!!!! E k s t r a !!!!!!!!!

MANASTIR ŽIČA KOD KRALJEVA SRPSKA RAZGLEDNICA CRNO-BELA FOTOGRAFIJA PUTOVALA ŽIG POŠTE KRALJEVO, 26.10.1962. POŠTANSKA MARKA, PONIŠTENA SLIKA: AUTOPUT ZELENA BOJA VREDNOST: 15 JUGOSLAVIJA Snimio u komunističkoj Jugoslaviji - S. KRSTIĆ Šalje se ` Drugarici Mirjani ... ` ................................................................ Pažnja !!! Na fotografiji ce, ispred crkve, vide tri fotografisane osobe - DVE MONAHINJE + JEDNO SVETOVNO lice !!! Izuzetno je RETKO da se na fotografijama manastira i crkava FOTOGRAFIŠU i duhovna, kao i svetovna lica, jednostavno to nije po kanonima Crkve. Fotografišu se SAMO zgrade manastira ili crkve i to je to, ovde je izuzetak, pravi raritet ********** (Mihajlo Grušić) Dakle, RAZGLEDNICA CRNO-BELA FOTOGRAFIJA PUTOVALA GARANCIJA ODLIČNO KOLEKCIONARSKI iz 1962. ******* IMA VREDNOST, RETKOST I GODINE ******* 60 GODINA `TRAJE` OVA RAZGLEDNICA RARITET KOLEKCIONARSKI PRIMERAK iz 1962. ********* Ekstra ******* Mbk50

Knjaževac! Prvo i jedino izdanje druge Abaharijeve knjige priča. Vrlo retko u ponudi. Odlično očuvano, ali sama štampa je bila vrlo lošeg kvaliteta, tako da sa knjigom treba pažljivo rukovati. Sve se vidi na slikama. David Albahari (Peć, 15. mart 1948) srpski je pisac, prevodilac i akademik. Albahari uglavnom piše romane i kratke priče koje su često autobiografske. Prevodi sa engleskog jezika.[1] Biografija Rođen je u porodici jevrejskog porekla. David Albahari je u Zagrebu studirao englesku literaturu i jezik. Prvu zbirku kratkih priča „Porodično vreme“ je objavio 1973. godine. Postao je popularan u književnim krugovima četvrtom knjigom „Opis smrti“, za koju je dobio nagradu „Ivo Andrić“. Godine 1991. postao je predsednik Saveza jevrejskih opština Jugoslavije, a radio je i na evakuaciji jevrejskog stanovništva iz Sarajeva. Godine 1994. preselio se s porodicom u Kalgari, gde i dalje živi. I dalje piše i objavljuje na srpskom jeziku. Član je van radnog sastava Srpske akademije nauka i umetnosti pri Odeljenju jezika i književnosti od 2. novembra 2006. godine.[2] David Albahari je pisac prilično zatvorenog, na momente čak hermetičnog izraza, autor koji zahteva ne samo veliki čitalački napor, već i punu saradnju čitaoca u izgrađivanju značenja pojedinih dela. Uprkos tome, on je tokom svog gotovo tridesetogodišnjeg postojanja u srpskoj literaturi stekao ne samo nepodeljenu naklonost kritike, već i prilično veliki broj čitalaca. Interesantna je pojava da se među ljubiteljima knjige u Srbiji teško može naći čitalac koji nema jasno izražen vrednosni stav prema Albaharijevom opusu: s jedne strane nalazi se prilično širok sloj obožavalaca njegove proze među kojima on često predstavlja pravog kultnog pisca, dok se s druge strane nalazi nešto uža grupa onih kojima izrazita složenost i naglašena artificijelnost njegovog izraza stvara prilično jak otpor.[3] Kritika je od samog početka prihvatila Albaharijevo stvaralaštvo uz izuzetno pohvalne ocene, počev od najranijih prikaza prve zbirke, kada je Bogdan A. Popović zaključio u prikazu „Porodičnog vremena“ da je pripovedačka polazišna pozicija „za darovitog mladog pisca... od neprocenjive vrednosti“, pa sve do skorašnjeg suda Vase Pavkovića da je samo pitanje vremena „kada će svet prepoznati velikog pisca srpskog jezika“. Albaharijeva ostvarenja prevođena su na francuski, nemački, engleski, hebrejski, poljski, italijanski, makedonski, slovenački, albanski, slovački, mađarski... Svaka nova knjiga Davida Albaharija predstavlja za našu književnost pravi događaj jer nosi u sebi ekskluzivnost povezivanja domaće literature sa svetskom književnom baštinom.[4] Kasnih osamdesetih, Albahari je započeo prvu formalnu peticiju za legalizaciju marihuane u Jugoslaviji. U Kanadi živi od 1994. godine, a po penzionisanju namerava da se preseli u Zemun, šeta uz Dunav i igra šah.[5] Nagrade Nagrada Saveza jevrejskih opština Jugoslavije, za pripovetku „Dobročinitelj”, 1971. David Albahari, Eks Libris - „Propuštena prilika” Nagrada Saveza jevrejskih opština Jugoslavije, za pripovetku „Jahiel, 1930”, 1972. Nagrada Saveza jevrejskih opština Jugoslavije, za pripovetku „Moj deda, kantor u N.”, 1973. Andrićeva nagrada, za zbirku priča Opis smrti, 1982. Nagrada „Branko Ćopić”, za zbirku priča Pelerina, 1994. Nagrada „Stanislav Vinaver”, za zbirku priča Pelerina, 1994. NIN-ova nagrada, za roman Mamac, 1996.[6] Balkanika (književna nagrada), za roman Mamac, 1997. Nagrada Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu godine, za roman Mamac, 1998. Nagrada grada Beograda „Despot Stefan Lazarević”, za roman Pijavice, 2005. Nagrada „Zlatni suncokret”, za zbirku priča Svake noći u drugom gradu, 2008.[7] Nagrada „Milovan Vidaković”, 2013. Nagrada „Isidora Sekulić”, za roman Životinjsko carstvo, 2014. Nagrada „Dušan Vasiljev”, za roman Životinjsko carstvo, 2015. Nagrada „Todor Manojlović”, 2015. Nagrada „Veljkova golubica”, 2016. Prva nagrada na festivalu „Друга приказна” (Druga priča), Skoplje, Makedonija, 29. jul 2016.[8] Međunarodna nagrada za književnost „Aleksandar Tišma”, za roman Danas je sreda, 2022.[9] Bibliografija Zbirke priča Romani Knjige eseja „Porodično vreme“ (1973) „Obične priče“ (1978) „Opis smrti“ (1982) „Fras u šupi“ (1984) „Jednostavnost“ (1988) „Pelerina“ (1993) „Izabrane priče“ (1994) „Neobične priče“ (1999) „Drugi jezik“ (2003) „Senke“ (2006) „Svake noći u drugom gradu“ (2008) „21 priča o sreći“ (2017) „Sudija Dimitrijević“ (1978) „Cink“ (1988) „Kratka knjiga“ (1993) „Snežni čovek“ (1995) „Mamac“ (1996) „Mrak“ (1997, 2008) „Gec i Majer“ (1998) „Svetski putnik“ (2001) „Pijavice“ (2006) „Ludvig“ (2007) „Brat“ (2008) „Ćerka“ (2010) „Kontrolni punkt“ (2011) „Prepisivanje sveta“ (1997) „Teret“ (2004) „Dijaspora i druge stvari“ (2008)

70 razglednica DUBROVNIK iz perioda 1960-1975

Milan Konjović: AUTOPORTRET, 1933 RAZGLEDNICA NIJE PUTOVALA Pažnja !!! POTPIS SLIKARA na prednjoj strani ispod likse !!!!! E k s t r a !!!!!!!!

Odlicno ocuvana Na poledjini autogrami

Autor: Luiđi Pirandelo Povez: tvrd Br. strana: 365+284+392 Format: 15 x 21 Luiđi Pirandelo jedan od najznačajnijih italijanskih književnika XX veka. Inovacijama u književnosti i pozorištu obeležio je svoju epohu, ali se njegova dela i danas mogu smatrati „veoma modernim“. Obrazovanje je stekao u Palermu, Bonu i Rimu, gde je proveo veći deo života. Nažalost, njegov miran porodični život često su potresali iznenadni i teški udarci sudbine, kao što su finansijski krah roditelja njegove supruge i njen potonji gubitak razuma. Taj događaj imao je veliki uticaj na samog Pirandela. Svetsku slavu sicilijanski pisac stekao je posle Prvog svetskog rata, a naročito po osnivanju vlastitog pozorišta u kojem je bio impresario i reditelj. Turneje tog pozorišta po Evropi i Americi bile su trijumfalne, a prema njegovim komedijama i romanima snimljeni su mnogi filmovi kako u Italiji tako i u Holivudu. Pirandelo je dobio Nobelovu nagradu za književnost 1934.godine.

Jasmina Stijović - Odjebi je pola zdravlja , izdanje Palić . Kratke priče Kao nova, posveta autorke

Sa slika.

Sa slika.

Sa slika.