KAFANA BEOGRAD

RAZGLEDNICA PROKUPLJE

Sa slika.

kao na slikama godina stavljena proizvoljno u386

kao na slikama godina stavljena proizvoljno ostecena dole levo u 619

kao na slikama u613

ZAROBLJENICI PANTEROVOG KLANCA, Vahtang Ananjan Sportska knjiga, Beogrda, 1960. tvrd povez vrlo dobro očuvana knjiga 233 strane

kao na slikama savijena u donjem desnom delu u 388

Sa slika.

Sa slika.

Sa slika.

kao na slikama u696

Brosiran povez naslovna korica je malo zvrkana dobro stanje

Sa slika.

Odrastanje u ne tako toplom i surovom sirotištu, Nik menja za život na toplim Karibima. Opasne ulice Santo Dominga u Dominikanskoj Republici i divlja i neukroćena Havana. Sve su ovo mesta koja će vam biti opisana i slikovito prikazana kroz Nikove pustolovine. Nik je veliki borac. On se bori za svet. Za pravdu, za ravnopravnost nacija i manju eksploataciju. Nik izgrađuje privatno malo poslovno carstvo. Njegova firma bavi se krijumčarenjem alkohola a posebno vodke i ruma. Njegovo poslovno carstvo upada naravno u oči mnogima pa i jednom od najokrutnijih karipskih diktatora. Uz biznis zavrzlame, Nik se i zaljubljuje i bori za ljubav i život žene koju jako voli i bez koje ne može da zamisli da živi.

On je bivši detektiv koji se još uvek može osloniti na svog bivšeg partnera da deli informacije i pristup sa njim kako bi mogao da pokuša da zaštiti Alis dok progonitelj ne bude uhvaćen. Ali stalkerovo ponašanje eskalira i on i njegova bivša partnerka se plaše da bi Alisa mogla završiti kao slučajevi koji ih proganjaju, slučajevi u kojima je stalker konačno ubio njihovu žrtvu. Nadaju se da će uspeti da uhvate progonitelja pre nego što stvari odu predaleko. Ali Alis me je još više zabrinula za nju jer bi učinila neke zaista nerazumne stvari za ženu koja ima uhodnika koji joj preti da će upotrebiti žicu od sira. U jednom trenutku je toliko izbezumljena da ne može ni da odgovori na pitanja PI, a u sledećem je skočila tu i tamo, odlučna da ne dozvoli da je uhodi spreči da radi ono što želi. Prioriteti žena! Koliko ćete postići ako vas progonitelj sir-žice?! Misteriozni pozivalac preti novinarki Alis Henderson koja to odbacuje kao prevaru. Ali sledeće srede, progonitelj povlači još jedan potez — i postaje jasno da se sve radi o Alis. Alis je odlučna da se ne prepusti strahu, ali svake srede upozorenja eskaliraju, sve dok se ne nađe samo Alis već i njena porodica na vidiku stalkera. Dok se njen progonitelj približava, može li Alis otkriti njegov identitet? Priča se smenjuje između sadašnjosti i prošlosti i bila je intrigantna od početka dok je istina postepeno izlazila na videlo o tome ko je i zašto Alis bila uhođena, a skrivene tajne počinju da se otkrivaju. (Alisina priča sa njenom majkom, Metjuova interakcija sa njegovom ćerkom i još jednim klijentom, itd.). Nisu baš ništa dodali priči, posebno glavnoj priči stalkera, ali su u stvari odvukli pažnju od nje. Voleo bih da je bilo više susreta sa stalkerom, koji se retko pojavljivao do pred sam kraj. Kao rezultat toga, u knjizi se činilo da nedostaje zaista strašnih trenutaka. Progonitelja sam mogao da pogodim prilično rano, zbog čega mi se kraj romana činio ravnim. Rekavši to, stvarno mi se dopala tema stalkera. Poglavlja “ON” su dodala mnogo intrige konačnom otkriću. Sve u svemu, uživao sam u čitanju Nateraću te da platiš jer se priča kreće brzim tempom koji usput ima mnogo dobrih obrta. Ako volite misterije, uživaćete u ovoj. „Ja ću te naterati da platiš“ je ispričano iz više perspektiva, ali prvenstveno iz umova progonitelja i njegove žrtve. Glavni lik, Alis, je novinarka koja počinje da dobija pretnje smrću od nepoznatog čoveka na poslu. Ovo očigledno menja Alisin život i kako pretnje i dalje dolaze, ona se sve više plaši za svoju bezbednost i preduzima što je moguće više mera predostrožnosti kako bi sprečila da je ovaj ludak napadne ili ubije. Driskol radi neverovatan posao oslikavanja svakodnevnog života žrtve koju uhode. Ona takođe drži identitet stalkera pod repovima od početka do kraja, zbog čega se ova knjiga kreće veoma brzim tempom. Ako ubacite sve preokrete i preokrete zajedno sa unutrašnjim radom njenih istražnih službenika i istraga lokalne policije, imate savršen triler u mojoj knjizi.

Bizarna kolekcija nepoverljivih rođaka okupila se u drevnoj kamenoj vili morske trgovačke dinastije zbog predstojeće smrti okultnog naučnika, strica Kasava, i čitanja njegovog testamenta. Primorani da žive zajedno do kraja života unutar zagušljivih zidova Malpertuisa radi prokletog nasledstva, njihovo banalno postojanje postepeno ustupa mesto ljubavnim aferama i tajnim zaverama, dok zgrada polako razotkriva zlonamernost koja na kraju dovodi do serije strašnih smrti. Ekscentrične ličnosti u njemu – koje uključuju opsesivnog taksidermista, hipohondra, tri osvetoljubive sestre i bivšu menadžerku prodavnice farbanja koja je poludela – počinju da linjaju kao koža da bi otkrile još jednu skrivenu priču zakopanu u strukturi romana, onu koja okreće tradiciju ukletih kuća na glavu i kulminira apokaliptičnim raspletom. Da bi stvorio ovaj raskošni i cvetni gotički roman, Džin Rej je raskošno koristio mitologiju i misticizam, tako da je atmosfera romana intrigantno zagonetna, a njegova umetnički sablasna aura prilično očaravajuća. I iako je radnja prilično linearna – navodno je priča sastavljena od beleški različitih ljudi – puna je neočekivanih obrta i obrta. Ljudi nisu rođeni iz hira ili volje bogova, naprotiv, bogovi duguju svoje postojanje verovanju ljudi. Ako ovo verovanje uvene, bogovi će umreti. Ukradeni kanister požutelih rukopisa donosi čudnu priču o zastrašujućoj kući u kojoj živi ekscentrični sastav ljudskog, kvazi-ljudskog i izrazito neljudskog. Preći prag znači rizikovati otvrdnuće udova. Popeti se stepenicama do najvišeg sprata jednako je predaji duše. Ipak, ‘opojno mirisanje ruže i ćilibara’ se vrti oko vas. Te zelene oči, kako trepere kao plamen. Vi pripadate ovde, sa njima, vašom porodicom i ostalim takozvanim stanovnicima, ma koliko oni bili čudni i sasvim đavolski. Malpertuis je, na kraju krajeva, vaš dom… i kada ste odsutni, on vas zove, ‘kao što vekovne sile nazivaju nemirna migratorna stvorenja na velikim udaljenostima’. Ne možete da odolite njegovoj ustajaloj privlačnosti i zato mu se vratite poslednji put pre nego što pobegnete da spasete svoj život. Rejeva proza obavija ležećeg čitaoca u mirisnom oblaku dima iz cevi, a kada sam se ukočio, nisam hteo da čistim vazduh. Većinu ovoga sam pročitao u jednom dahu, i sa velikim bolom sam bio otrgnut iz njegove čarolije samo da bih izdržao svakodnevicu podnevnog obroka u bliskim okvirima establišmenta koji vrvi od čovečanstva. Vraćajući se odatle sa velikom brzinom, ponovo sam se okliznuo pod snagom Rejovog puzajućeg straha, gde sam se čvrsto držao do velikog raspleta, sve vreme sećajući se dugih dana provedenih u samostanu u Malpertuisu.

61 str brosiran povez nema prvu stranu neke strane imaju malo flekica ima pecate dobro stanje

Izvršni direktor u Ministarstvu industrije je nestao: važna ličnost, i to nešto što ne bi trebalo da se desi. Stvari za Kondea komplikuje to što je poznavao čoveka o kome je reč, Rafaela Morina Rodrigeza, iz srednje škole — i da je Rafael oženio devojku u koju je bio zaljubljen, Tamaru. Istraga slučaja izvlači stara sećanja na bezbrižnije dane — a to su scene skoro slobodne asocijacije, Kondeove stare drugare (i promene kroz koje su svi prošli u protekle decenije ili dve) i ta različita vremena u kojima je Padura posebno dobar . Današnjost se takođe vodi prilično dobro, sa svima starijima i pomalo umorni od sveta, nerazumevajući šta je sa svime postalo, i često na ivici razočaranja. Rafael se dobro snašao, ali čim Konde počne da njuška okolo, pronalazi neke mutne stvari. Čini se da je Rafael bio privilegovaniji u svojoj vladinoj poziciji, ali je potrebno neko vreme da se utvrdi ko je imao prave podsticaje da želi da ga se otarasi. Smešten na komunističkoj Kubi, Padura prenosi osećaj mesta i lokalne poteškoće (iako svakodnevni život nije mnogo drugačiji nego na mnogim drugim mestima). Glavne razlike se jasno uočavaju: Znate šta putovanje znači za svakoga, ne samo u ovom preduzeću već i u zemlji u celini. Osoba koja putuje oseća se drugačije, odabrano, kao da je probila zvučnu barijeru… Policijski proceduralni aspekt Havane Blue je prilično osnovni, iako Kondeov pristup istrazi i ispitivanju svedoka omogućava pristojan obilazak Havane tog vremena. Dobar je u onome što radi — a njegov šef zna da je on čovek za taj posao: Nije da Konde ima mnogo izbora u bilo kojoj od stvari: osećaj neizbežnosti visi nad skoro svakim aspektom romana. Zabavna mešavina američkog tipa noara sa sparno kubanskom atmosferom, Havana Blue je prijatno malo čitanje. Havana Blue je prvi roman u seriji Mario Conde. Njegov originalni naslov na španskom Pasado Perfecto (Past Perfecto) krije ironičnu referencu i na „savršenu prošlost“ Rafaela Morina i na „savršenu prošlost“ Kube, pre takozvanog „posebnog perioda u vreme mira“, vremena duže ekonomske krize čiji je početak 1991. godina nakon raspada Sovjetskog Saveza. Iako se radnja dešava 1989. godine, prvo kubansko izdanje objavljeno je 1991. Takođe je zanimljivo primetiti da prošlost i sadašnjost igraju istu ulogu tokom radnje. Padura koristi treću osobu da upućuje na stvarne činjenice, dok koristi prvu osobu u flešbekovima Marija Kondea. Radnja se odvija prvih dana 1989. 1. januara, poručnika Maria Kondea iz policijske uprave Havane probudi uporni telefonski poziv. Ima užasan mamurluk nakon proslave Nove godine. Njegov šef zove zbog hitnog slučaja. Nestao je Rafael Morin, visoki funkcioner, šef kompanije za uvoz i izvoz u Ministarstvu industrije. Ispostavilo se da je Morin Kondeov poznanik iz starih školskih dana, sjajan student koji se oženio Tamarom, devojkom koju je Konde želeo. Tokom ove istrage Konde mora da se suoči sa devojkom svojih snova i snovima svoje mladosti. Kao što je često slučaj sa Padurinim knjigama, radnja je od manjeg značaja. To je samo izgovor da se pruži portret Havane i njenih ljudi pod totalitarnim režimom koji ne dozvoljava najosnovnije oblike slobode. Padura koristi elemente policijske procedure da bi kritikovao političke i društvene strukture društva u kojem se radnja odvija. Leonardo Padura je rođen u Havani 1955. Diplomirao je španski jezik i književnost na Univerzitetu u Havani, a radio je kao scenarista, novinar i kritičar. Autor je eseja, zbirki kratkih priča, ali je najpoznatiji po seriji krimi romana sa detektivom Mariom Kondeom u glavnoj ulozi. Oni su prevedeni na mnoge jezike i osvojili su prestižne književne nagrade kao što su Cafe Gijon nagrada 1995. Hametova nagrada za najbolji kriminalistički roman 1997., 1998. i 2005., Premio de las Islas, 2000. godine, u Francuskoj, nagradu Brigada 21 za najbolji roman godine, kao i nekoliko izdanja Nagrade kubanske kritike i Nacionalne nagrade za roman iz 1993. Serija Mario Conde, koju su hvalili i čitaoci i kritičari, do sada se sastoji od šest romani: Pasado perfecto (Havana Blue), Vientos de cuaresma (Havana Gold), Mascaras (Havana Red), Paisaje de otono (Havana Black), Adios, Hemingvai (Adios, Hemingvai) i La neblina del aier (Havanska groznica).

Najstarija ćerka u porodici Bridžerton, ona je gurnuta u društvo od strane majke (takozvana „ambiciozna mama“) da pronađe muža. Bridžertonovi nisu u finansijskim teškoćama niti im je potrebno da steknu viši društveni položaj – osvežavajući roman iz perioda regentstva koji izgleda da stalno ima junakinju koja je bez novca/zadužena/niskog društvenog ranga – ali Vajolet Bridžerton (rekla je ambiciozna mama) je u ludilu da uda svoju ćerku. Istovremeno, Sajmon Baset, grof od Klajvedona, vojvoda od Hejstingsa (nije li to zalogaj) ulazi u društvo nakon što je stekao ozloglašenost kao grablji u svojim univerzitetskim danima i putovao svetom da bi izbegao da ima posla sa svojim gadnim ocem. Hejstings je najbolji prijatelj sa Dafninim starijim bratom, Entonijem, pa prema neizgovorenoj muškoj vladavini između prijatelja, neće poželeti sestru svog prijatelja. Naravno, stvari nikada nisu tako jednostavne, i Sajmon nailazi na Dafne i dolazi da je spase od previše revnog udvarača. Pre nego što sazna ko je ona, otkrije da je neopozivo privlači. Nakon što je osetio tonu bijesnog braka nastrojenog, Sajmon — koji se zakleo da se nikada neće oženiti — daje predlog ravnomernoj Dafni. Oni će formirati lažnu privrženost jedno drugom, oslobađajući na taj način Daff iz poroka bračnih planova njene majke i istovremeno odvraćajući sve matronske ambicije prema Simonu. U međuvremenu, Sajmon ubeđuje Dafnu da će se njena zaliha dramatično povećati, jer svi muškarci žele ono što ne mogu da imaju. To je lagana, prozračna romansa koja je više na liniji sveže isceđene čaše hladne limunade tokom letnjeg dana. Neće ostati sa vama kada završite, ali zadovoljava žudnju za nečim slatkim i glatkim. Na stranu metafore o hrani, Vojvoda i ja smo zabavni. Likovi su standardni i radnja je predvidljiva, ali za ono što jeste, pogodi me. Dafne je inteligentna, veoma lepa, nesebična i ljubazna. Simon, iako je opisan kao grabulja i čuva mračnu tajnu (on *dahne* zamuckuje), zapravo nije grabulja, i fin je, moralan momak koji se stidi svoje prošlosti i ima neke probleme sa tatom koje treba da reši (opet sa tatinim pitanjima!). Dafne, ljubazna žena kakva jeste, spasava ga od njegovih sopstvenih demona, i nakon kratkog perioda ljutnje i lakog nesporazuma, oboje žive srećno do kraja života. Iako pisanje nije posebno dobro urađeno – ljudi se smeju, a oči blistaju previše – dobro je urađeno. Priznanje: Ponekad se osećam potpuno postiđen i padam u napade smeha zbog većine scena seksa u ljubavnom romanu (delovi iz Gladi kao niko drugi sa glavnim muškarcem “ stenjajući, napinjući se o njegov traus” pada na pamet). Nazovimo to „faktorom sramote“. U filmu Vojvoda i ja, na sreću, faktor sramote je pao na podnošljiv nivo, a seks je bio vruć, a da nije bio smešan. Bilo je slatko čitati o Dafninoj potpunoj zbunjenosti i nevinosti u vezi sa seksom, a prvi susret Simona i Dafa je dobra zabava. Značajni citati/delovi: Susret Dafne i Sajmona u bašti u kojoj dele svoj prvi poljubac (i nešto više) je pakleno vruć. U svim seksi scenama zajedno, gospođa Kvin uspeva da održi laganu nevinost kako bi ublažila strastvene stvari i efekat je potpuno neverovatan. Dodatna razmišljanja: Roman je napisan u formatu gde svakom poglavlju prethodi kratak odlomak iz časopisa Ladi Vhistledovn's Societi Papers – kolumne za tračeve za bogate i slavne (mislite na US Veekli, a ne na The National Enkuirer). Format i izbor za održavanje publikacije u novinama tokom čitavog romana su simpatična i neobična zabava, i daje knjizi urednu autentičnost.

Nezaposlen je, puno pije i pati od nekoliko nedijagnostikovanih problema mentalnog zdravlja. Njegova ćerka Loren s vremena na vreme dolazi u posetu, ali nikada ne izlaze kada ona izađe, a njihov odnos je uvek napet i često nasilan. Kada se žena po imenu Di useli u napuštenu kuću pored, dok je u potrazi za svojom sestrom, koja je kidnapovana pre mnogo godina, Tedov život počinje da se pretvara u haos. Takođe je beskorisno, jer ništa u Poslednjoj kući u Needless Streetu nije ono što izgleda. U stvari, Vordov najupečatljiviji podvig ovde je to što čitaoce drži da nagađaju od prve do poslednje stranice, čak i nakon što otkrije istine koje menjaju sve. Nekoliko važnih činjenica je jasno od početka: Diina sestra je kidnapovana kao dete dok je bila na odmoru i Di je opsednut time da je pronađe, Ted je usamljenik kojeg proganja duh svoje majke i živi u trošnoj kući, a Di misli da je Ted oteo njenu sestru. Ova Noir avantura pokazuje da Silvija Moreno-Garsija može sve, sa stilom na pretek. Prilično jasno, zar ne? Pa, onda je ostalo: bogovi zakopani u šumi, misterija Lorenovog sporadičnog prisustva i mračnog raspoloženja, ljuti zeleni dečaci koji žive na tavanu i Olivija, mačka koja priča, čita, veruje u Boga, želi da ima TV pokazuju, i pati od disocijativnog poremećaja identiteta. To bi moglo zvučati zbunjujuće, ali sve je to deo mračnog, čudnog sveta koji je Vard kreirao za ovu uznemirujuću priču, i sve ima smisla. Vord izuzetno dobro koristi nepouzdane naratore. Ted se, na primer, seća detalja iz svog detinjstva. Njegova majka je znala šta je on u ranoj mladosti nakon što ga je zatekla kako ubija životinju, a njene reči u tom trenutku ga nisu napustile: „Dugo sam se plašio da je to u tebi. Sada je to potvrđeno. Nalazim da to je olakšanje. Ne moram više da mislim o tebi kao o svom sinu. Ne moram više da tražim u srcu ljubav koju ne mogu da osetim.” On takođe nestaje danima i zatekne sebe kako govori stvari poput „napravio sam neku štetu kada sam bio napolju“ ili shvata da misli na „pogrešno sećanje“. Di je vođena svojom opsesijom i čini se da donekle kontroliše, ali tada se ta slika ruši; plaši se spavanja jer će joj „crvene ptice doleteti u glavu“. Loren nije Loren, a takođe pati od teškog disocijativnog poremećaja identiteta. I neću ni početi sa mačkom koja priča. Poglavlja se smenjuju između Teda, Olivije, Loren i Di, i nijednom od njih se ne može verovati. Sve u Poslednjoj kući u ulici Needless Street je staro, prljavo ili pokvareno. Isto važi i za psihu njegovih likova. Jezivo propadanje spoljašnjeg sveta odražava njihovo mentalno stanje. Niko nije onakav kakvim se čini, činjenica koja je izgubljena za njih. Ted, na primer, sam sebi nije poznat: Skinuo sam ogledala pre nekoliko godina jer su uznemirila Loren. Ali ne treba mi ogledalo da bih znao kako izgledam. Njene reči su me ubole. Veliki, debeli. Moj stomak je gumena vreća. Visi kao da je vezan tamo. Sve vreme sam sve veći. Ne mogu to da pratim. Prebacujem stvari, odbijam se od vrata. Nisam navikao koliko mesta zauzimam u svetu. Poslednja kuća u ulici Needless je složena i višeslojna, ali više liči na multiverzum nego na luk. Vreme je mutno i svi su neredoviti. Postoji istina koju počinjemo da uviđamo relativno rano, ali kada stojite na klimavim nogama, a naracija vam stalno baca krivulje, verovati da znate šta se dešava je skoro nemoguće. Vord je talentovan pripovedač, i ona to pokazuje ovde. Atmosfera u ovom romanu je depresivna i neobičnost može da dovede do zabune — „„Prvi put kada sam pokušala da pobegnem“, kaže ona, „uzeo mi je noge. Razbio ih je između dve daske maljem. Drugi put sam pokušao , sišao si mi s uma'“ — ali iskustvo je drugačije od bilo čega drugog, i to ga čini obaveznim štivom za one koji vole vrstu lavirinta narativa koji izvlače tepih ispod vas, šaljući vas da se prevrnete u mračna, mračna soba.

Priča počinje sa čovekom, Arturom, koji je nasledio svetionik. Njegov otac insistira da ne ulazi u prostoriju ograđenu zidom u podrumu. Junak ne sluša (inače ne bi bilo smešno) i nalazi se gurnut u putovanje kroz vreme. Tokom svojih avantura, on će upoznati ženu u koju se ludo zaljubljuje, Saru, i sa kojom će pokušati da uspostavi vezu. Ali kako možete da živite svoj život kada živite samo jedan dan u godini, a sve što se izgradi tokom ovog putovanja jednog dana će biti uništeno? Pisanje Gijoma Musa je tečno i lako dostupno. Ima veoma lepo pero koje čitaoca, kroz stranice, vodi u avanturu bogatu emocijama. Ritam koji je zadan tekstu ostavlja nas u neizvesnosti do poslednjeg reda. Kraj je izvanredan i dobro osmišljen. Može se samo diviti genijalnosti koja stoji iza ovih spisa. Ova knjiga nas vodi na putovanje iz godine u godinu, podsećajući nas na ključne događaje ovih vremena. Objavljen 2015. godine, predlaže ponovni osvrt na vreme od 1991. do 2015. Ovaj roman pruža blagi osećaj nostalgije i bekstva. Ova priča usidrena na putovanju kroz vreme nam omogućava da razmislimo o našim životima. Navikli smo da živimo veoma brzo, a da ne odvojimo vreme da se smirimo. Pomaže nam da ponovo razmislimo o mestu naše porodice u našem životu i našim prioritetima. Ovu knjigu je zanimljivo čitati u ovom vremenu dekonfinacije koje nas je takođe osvestilo šta nam je najvažnije (pogledajte moj članak o mogućnostima izolacije ovde). Što se karaktera tiče, dopao mi se lik dede, Salivan. On je i zabavan i veoma dirljiv. Ne želeći da pravi psihološku analizu likova, on predstavlja tu dobroćudnost i ovaj stub koji je potreban svakom čoveku tokom života. On takođe predstavlja onu neophodnu referentnu tačku kada izgubimo oslonac u svakodnevnom životu. Nažalost, manje mi se dopao lik Sare, koja više liči na NPC (lik koji nije igrač) koji trpi događaje. Voleo bih da je malo razvijenije.

SKOPLJE CRKVA SVETOG SPASA Stanje kao na slici. Robu šaljem nakon uplate. Troškove slanja snosi kupac. SREĆNA LICITACIJA!

RAZGLEDNICA PSI I DECA Neispisana. Stanje kao na slici. Robu šaljem nakon uplate. Troškove slanja snosi kupac. A 2

RAZGLEDNICA ŠABAC Ispisana. Stanje kao na slici. Robu šaljem nakon uplate. Troškove slanja snosi kupac. A 2