Krause/Mishler 1974, mek povez, očuvana, manja zacepljenja naslovne i nekoliko prvih listova i fleke na ivicama istih, svetski novac u rasponu od 1800 - 1973 g. 28 cm, 864 strane, težina oko 1500 gr

Ruska kapela Vršič Slovenija 1930 ( U pozadini Škarlatica, Juliski alpi) Ruska kapela se nalazi u opštini Kranska Gora u Sloveniji, na putu od sela Kranska Gora ka prevoju Vršić. Posvećena je ruskim ratovima, vojnicima Prvog svetskog rata koji su izgradili put i poginuli pod lavinom.

putovala 1923

nije putovala

izd. mose koena

izdanje - gajic

NIŠ – Pre 115 godine, Niš je dobio električno osvetljenje. U centru grada i na glavnom gradskom trgu Kralja Milana, prva sijalica zasvetlela je u istom trenutku kada je princ Đorđe Karađorđević, sin kralja Petra Prvog Karađorđevića, svečano pustio u rad prvi transformator hidrocentrale „Sveta Petka” na reci Nišavi kroz Sićevačku klisuru. Ova hidrocentrala, u narodu poznatija kao „Vila sa Nišave” puštena je u rad septembra 1908., ili 13 godina posle prve hidrocentrale na planeti, na Nijagari, koja je počela da radi 1895. godine. Sagrađena na dvadesetak kilometara istočno od Niša bila je četvrta u tadašnjoj Srbiji – pre nje bila je hidroelektrična centrala puštena u rad na reci Gradac kod Valjeva 9. maja 1900. i hidroelektrana sa Teslinim sistemom trofaznih struja pod gradom na Đetinji u Užicu, koja je počela da radi 2. avgusta iste godine, kao i hidrocentrala „Vučjanka” na istoimenoj rečici u Vučju, puštena u rad s proleća 1903. A posle „Sveta Petke” na Nišavi kod Niša, a pre Prvog svetskog rata, sagrađena je i 1909. godine počela da radi i hidrocentrala „Gamzigrad” na Crnom Timoku kod Zaječara. Prve sijalice u centru Niša, gde je bilo poznatih kafana, zanatskih radnji i dućana, zamenile su ulične fenjere na petrolej (gas). Tom događaju prisustvovalo je više hiljada Nišlija koji su došli da vide do tada čudo neviđeno – „kako svetli lampa na struju”. Prvi porodični objekat koji je priključen „na elektriku” bila je velika, sa prizemljem, spratom i balkonima, kuća modnog krojača Mihajla Popovića, kod koga su česti gosti bili Ljuba Davidović, predsednik tadašnje srpske vlade i Todor Milovanović, ugledni niški učitelj, predsednik niške opštine, narodni poslanik i učesnik ratova protiv Turaka za oslobođenje Niša, i mnoge druge uspešne i ugledne Nišlije. Struja, odnosno elektrika korišćenja je posle toga punih godinu i po isključivo za osvetljenje, da bi u proleće 1910. bila ponuđena preduzećima i zanatlijama. Na elektriku su se prvi priključili Predionica pamuka u vlasništvu Niške akcionarske štedionice za pokretanje svojih mašina, Fabrika šamija (marama) Mite Ristića, a posle toga i „Pivara” Jovana Apela i Fabrika leda Manojla Popovića. Prvo seosko naselje koje je dobilo struju u niškom kraju i iz hidrocentrale „Sveta Petka” bilo je, razumljivo selo Sićevo jer je hidrocentrala sagrađena na Nišavi u Sićevačkoj klisuri. Hidrocentrala nedaleko od ovog sela radila je po principima koje je izumeo i utvrdio slavni srpski naučnik Nikola Tesla, sa kojim su meštani Sićeva decenijama održavali prisne veze. Sedamnaest godina pre završetka izgradnje hidrocentrale „Sveta Petka”, odnosno još 1891. godine žitelji ovog sela proglasili su Teslu počasnim građaninom Sićeva na predlog meštanina sela Mate Radojkovića. Kako je zapisano u dokumentima i arhivi sela „Nikola Tesla bio je u finansijskoj oskudici” i zbog toga su meštani Sićeva „sproveli akciju prikupljanja novca i slali mu dobrovoljne priloge kako bi mogao da nastavi svoj naučni rad u Americi”. Decenijama su se Sićevčani dičili time i često su znali, u šali, da kažu kako su posinili i usvojili Nikolu Teslu... Hidrocentrala „Sveta Petka” na Nišavi u Sićevačkoj klisuri, nikada nije prekidala svoj rad. I danas je u funkciji, i danas se u njoj proizvodi električna energija i iz njenih postrojenja u Niš i za Nišlije redovno i uredno stiže struja.

ispisana 1925

nije putovala,izdavac Zivojin Jercic

Kopije retkih novčića, srebrnjaka i zlatnika. Kopije su manjih dimenzija, prečnik oko 1cm Stanje vidi slike 8 komada

Komplet od sledećih kovanica: 100 lira - 1978 50 lira - 1954 1 dinar - 1978 2x 100 dinara - 1988, 100 din - 1986 10 groša - 1981, 10 groša - 1973 3x 100 dinara - 1989 2x 5 pezeta - 1975 2x 5 pezeta spanija - 1980 1 šiling - 1979, 1 šiling - 1971 - loše stanje 25 bani - 1966 2 forinte - 1972 50 feninga - 1950

Краусов број KM# 22 Држава Панама Апоен 1 цент Година 1974 Период Република Панама (1961 - 2019) Врста кованице Прометне кованице Састав Бронза Врста ивице Глатка Облик Округла Сврставање Кованица (180°) Тежина (гр) 3.1 Пречник (мм) 19.05 Дебљина (мм) 1.55 Предња страна: Zvezda REPUBLICA DE PANAMA UN CENTESIMO Променити правац: Ljudi URRACA

10 grama 835 finoće

-

Dosta dobar primerak, pogledajte pa procenite sami..

ispisana 1930

putovala 1927

Sa slika.

Sa slika.

Sa slika.

Sa slika.

Sa slika. Hrvatska

-

Краусов број KM# 931 Држава Француска Апоен ½ франке Година 1974 Период Пета Република (1959 - 2002) Врста кованице Прометне кованице Састав Никл Врста ивице Храпава Облик Округла Сврставање Кованица (180°) Тежина (гр) 4.5 Пречник (мм) 19.5 Дебљина (мм) 1.9

5 grama 835 finoće