Marketing
Postavite oglas
Kontakt
Pratite promene cene putem maila
- Da bi dobijali obaveštenja o promeni cene potrebno je da kliknete Prati oglas dugme koje se nalazi na dnu svakog oglasa i unesete Vašu mail adresu.
126-150 od 3151 rezultata
Režim promene aktivan!
Upravo ste u režimu promene sačuvane pretrage za frazu .
Možete da promenite frazu ili filtere i sačuvate trenutno stanje
Aktivni filteri
Grupa autora Format: 21x29 Povez: tvrd sa sunđerastom zaštitom Br. strana: 160 + 218 Preescolar Activa es una obra creada por un experimentado equipo de especialistas en educación infantil. Una poderosa herramienta didáctica que pone en manos de padres y maestros un gran caudal de medios pedagógicos para la enseñanza activa. La obra se distribuye en unidades temáticas que constan de: introducción, cuento o narración sobre el tema, análisis del texto, actividades léxicas, actividades manipulativas, juegos de socialización y repaso de conceptos. Cuarto volumen íntegramente dedicado al país de distribución.
Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! High Fashion Sewing Secrets from the World`s Best Designers Claire B. Shaeffer Glee Barre (Illustrator) Tajne šivanja visoke mode od najboljih svjetskih dizajnera Vodič korak po korak za šivanje elegantnih šavova, rupica za gumbe, džepova, ovratnika, rubova i više Međunarodno poznata stručnjakinja za šivanje Claire Schaeffer otkriva tajne legendi visoke mode kao što su Geoffrey Beene, Ralph Lauren, Oscar de la Renta, Yves Saint Laurent, Liz Claiborne i Calvin Klein. Clairene ilustrirane upute korak po korak omogućuju vam dupliciranje detalja dizajna koji su postali poznati u skupoj konfekciji. Osim toga, Claireine metode izrade uzoraka i kopiranja koje štede vrijeme mogu se koristiti za izradu jedinstvenih, originalnih odjevnih predmeta. Za kopiranje vaših omiljenih odjevnih predmeta potrebno je samo nekoliko jednostavnih alata i vještina izrade uzoraka.
Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Čedomil Veljačić (Zagreb, 18.6. 1915 - Kalifornija, 28.12. 1997.) je jedan od najznačajnijih predstavnika jugoslovenskog budizma u drugoj polovini 20. veka. Rođen je 1915. godine u Zagrebu, gde 1939. godine završava Filozofski fakultet. Poticaji ka budizmu Zgrožen užasima Drugog svetskog rata, po sopstvenom kazivanju, sredinom ratnog razdoblja mu pod ruke dolazi italijanski prevod Bhagavad Gite koji na njega ne ostavlja dublji utisak. Šta više, Bhagavad Giitu je uvek smatrao više-manje ratno-huškaškim delom ranog, neuljuđenog i divljeg arijevskog plemstva koje opravdava ubijanje i volju za dominacijom. Sličan utisak već u mladosti na Veljačića ostavljaju dela judeo-hrišćanskog kulturnog kruga. Stoga, već ranije mnogo veću utehu nalazi u Gandijevskoj etici nenasilja i učenjima bliskim džainizmu i budizmu. Doktoriranje i predavanja Verovatno su ga ta rana iskustva i traganja usmerila ka daljnjem istraživanju istočnih filozofija, pa 1962. godine doktorira s tezom „Komparativno izučavanje indijske i evropske filozofije“ i već sledeće godine postaje voditelj kolegijuma azijskih filozofija na Odseku za filozofiju Filozofskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu. U tom razdoblju zajedno s kolegama profesorima Radoslavom Katičićem i Svetozarom Petrovićem sudeluje u osnivanju studija indologije na zagrebačkom Filozofskom fakultetu. Veljačić u razdoblju od 1963. do 1965. boravi u Indiji kao gostujući profesor u okviru indijsko-jugoslovenske kulturne razmene i predaje na poznatim sveučilištima u Madrasu (južna Indija), Delhiju i Šantiketanu (istočna Indija, pokrajina Bengal, sveučilišna ustanova osnovana od strane poznatog indijskog nobelovca Rabindranata Tagora). Razdoblje provedeno u Indiji je Veljačić iskoristio za daljna proučavanja indijskih filozofija, posebno budizma, usavršavanje jezika (sanskrita, palija i ostalih prakrta) te intenzivno prevođenje nekih od temeljnih indijskih filozofskih dela, kao i za pisanje komparativnih studija istočnih i zapadnih filozofija. Zgrožen svetom, po sopstvenom kazivanju - Sartreovskom mučninom, u njemu je tinjala iskra žudnje za budističkim povlačenjem, tačnije begom, iz sveta. Mladalačka zgroženost nad nasiljem i ljudskim zločinima, u Veljačića je bila osnova koja je kasnije pokrenuta osećajima dubokog gnušanja nad konzumentskim materijalizmom socijalizma i kapitalizma podjednako, a dodatno i najezdom naraštaja hipija sa „divljeg zapada“, kako ga je nazivao, čiju je masovnu navalu u besciljnom traganju za smislom života lično svedočio u Indiji tokom 60`tih godina. Povlačenje u budistički hram Tako početkom 1966. godine odlazi u Šri Lanku i ispunjava svoj san o zaređivanju u budistički teravadski prosjački red. Nakon dve godine pripravništva, 1968. godine biva potpuno zaređen i uzima monaško ime Bhikkhu (monah, prosjak) Nana-jiivako (koji živi znanje). U meditativnoj osami piše svoja glavna dela i nebrojene članke, pisma, osvrte, pisane i objavljivane na hrvatskom, engleskom i nemačkom jeziku. Odlazak u budističke monahe Veljačiću daje svojevrsnu aureolu legendarnog i mističnog junaka ili sveca, a njegova naglašena akademska aktivnost, uprkos udaljenosti i boravku u Šri Lanki (s koje se, usprkos stalnom zapitkivanju znatiželjnih s područja Jugoslavije, nikada nije vratio) ga i dalje održava stalno prisutnim u jugoslovenskim i zapadnim akademskim krugovima. Pisanje Kao svojevrsna legenda i pionir jugoslovenskog akademskog izučavanja istočnih filozofija (posebno budizma), Veljačič uskoro postaje i naš najpoznatiji popularni predstavnik budizma i uopšte istočnih filozofija. Tako je u razdoblju druge polovine 20. veka postao najpoznatije ime domaće filozofske indologije, i najplodniji domaći pisac na tom području. Pokrenuo je mnoge ljude i izvan akademskih krugova na traganje za smislom u okviru budizma i ostalih istočnih filozofija. Iako u osami na udaljenoj Šri Lanki, Veljačić tako postaje najpoznatiji misionar budizma u Jugoslaviji. Pod njegovim uticajem i vođstvom nastavljaju delovati poznata imena domaće filozofske indologije, od kojih je najpoznatija svakako Rada Iveković, tadašnja profesorica zagrebačkog Filozofskog fakulteta, koja je uz Veljačića postala najplodnija domaća autorka komparativnih studija i prevodilac brojnih istočnih (posebno budističkih) filozofskih dela. Kraj života Na `pustinjačkom otoku`, kako ga je zvao, ostaje sve do 1989. godine, kada mu se zdravlje pogoršava, a ratna zbivanja koja su toliko snažno obeležila njegovu mladost, i koja su se nekako baš u to vreme pripremala da ponovo razore zemlju iz koje je potekao, konačno ga sustižu u obliku građanskog rata i na njegovoj pustinjačkoj Šri Lanki. Tako na nagovor svoje ćerke Snježane Akpnikar (s kojom je radio na istraživanju ostataka jainske kulture u predislamskoj Arabiji), prelazi živeti u SAD, gde je poslednje godine života proveo u mahayanskom manastiru Deset hiljada Buda u Kaliforniji, gde mirno umire 28. decembra 1997. godine.
Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Teme i ideje modernog: Srpsko slikarstvo 1900—1941 / Simona Čupić Novi Sad 2017. Mek povez sa klapnama, ćirilica, bogato ilustrovano, veliki format (28 cm), 226 strana. Osnovna teza knjige Teme i ideje modernog: srpsko slikarstvo 1900-1941 uvezuje se čvrsto oko definisanja obeležja modernosti, pri čemu razmatranje poklanja pažnju kako političkoj, socijalnoj i kulturnoj istoriji, tako i istoriji umetnosti i posebnim, egzemplarnim grupama/tipovima i sadržajima slika. Uzimajući u obzir društvene, kulturne i umetničke prilike, Simona Čupić uspešno kontekstualizuje odnos prema pojmu modernog koji nije manifestovan u domenu slikarskih kompetencija dela, već se nalazi izvan ili, najčešće, iza njega. Iako uvažava istoriografske temelje, tekst istovremeno nudi drugačiju analizu i interpretaciju srpskog slikarstva prve polovine 20. veka. Iz recenzije dr Lidije Merenik Tekst precizno uočava ono što je u dosadašnjim analizama srpske umetnosti prve polovine dvadesetog stoleća često ostajalo na marginama, ili bilo neprimećeno: kontekstualizacija glavnih motivskih celina srpskog slikarstva, ne samo u okvirima njegovih opštih (evropskih i domaćih) tokova, već dovođenje u vezu kretanja na sceni srpske moderne sa njenim društveno-istorijskim okruženjem. Autorka s pravom ukazuje posebnu pažnju specifičnostima istorije srpskog građanstva, koje se u navedenom hronološkom okviru intenzivno modernizuje i „evropeizuje“ ali, takođe, ostaje dobrim delom vezano i za svoje patrijarhalno nasleđe, zadržavajući mnoge elemente tradicionalističkog gledanja i na umetnost. Ova na prvi pogled paradoksalna mešavina modernog i tradicionalnog je uticala i na posebnost shvatanja šta je stilski, tematski i estetski „prihvatljivo“ kada su likovne umetnosti bile u pitanju, čineći„srpski model” moderne osobenim i složenijim. Iz recenzije dr Milana Ristovića
Engleski Želiš da napreduješ u engleskom? Ova audio metoda, 100 % na engleskom, je napravljena za tebe! Sa njom osećaćeš se kao da si otputovao u jednu anglofonu zemlju. Prati avanture Luke, njegove sestre i njihovih prijatelja iz međunarodne škole. Popravićeš u isto vreme i pismeno i usmeno izražavanje! Metoda assimil KIDS ti omogućava da radiš na svim aspektima engleskog jezika. Sa MP3 snimcima ti ćeš brzo napredovati u razumevanju slušanog teksta. Čitajući više puta dijaloge iz knjige popravićeš takođe razumevanje pisanog teksta. U svakoj epizodi je objašnjena gramatika sa propratnim primerima. I još ćeš moći da primeniš sve što si naučio u radnoj svesci, merivši svoj napredak kroz rubriku Check Your Skills. • Zabavni i raznovrsni dijalozi za slušanje • Knjiga za čitanje i dobro razumevanje • Radna sveska za vežbanje • Rubrike Check Your Skills za praćenje napretka
-
Kolekcionarstvo i umetnost chevron_right Muzika i film
Kaseta i omot dobro očuvani, kao sa slika
ZBIRKA URAĐENIH ZADATAKA IZ VIŠE MATEMATIKE AUTORI: BOSILJKA ČANAK, MIRON BUDIMSKI IZDAVAČ: TEHNOLOŠKI FAKULTET, UNIVERZITET U NOVOM SADU GODINA IZDANJA: 1966. MEKE KORICE PISMO: LATINICA BROJ STRANA: 395 STR. STANJE KNJIGE VRLO DOBRO TROŠKOVE SLANJA SNOSI KUPAC LIČNO PREUZIMANJE MOGUĆE U CENTRU BEOGRADA K165G
Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Najpopularnija igra na svetu priuštila nam je neke od najuzbudljivijih trenutaka u sportu ― od blistave predstave ofanzivnog fudbala koju je prikazao Real iz Madrida u finalu Kupa Evrope 1960. godine, do Maradoninog gola na Svetskom prvenstvu 1986. i potpuno neočekivanog trijumfa Grčke na Evropskom prvenstvu 2004. godine. Sve to, i mnogo više od toga, prikazano je u ovoj enciklopediji fudbala ― čitavo blago informacija o ovoj «predivnoj» igri, kako ga je legendarni Pele opisao. Knjiga koja će vam pružiti savršen uvod u Svetsko prvenstvo 2006. godine ? Detaljno su pokriveni svi aspekti fudbala, uključujući pravila igre i tehnike, trenere i taktike, navijače i medije ? Profili preko 40 najuspešnijih klubova i više od 75 najboljih fudbalera koji su proslavili ovu igru ? Prikazi čuvenih poteza i slavnih golova ? Opremljena najnovijim statističkim podacima, Enciklopedija fudbala predstavlja izvanredan priručnik za svakog člana porodice
Beograd 2011. Tvrd povez, ilustrovano, veliki format (30 cm), 352, strane. Mitovi, priče i legende u ovoj knjizi potekli su sa svih strana sveta. Kroz brojne pripovesti oživljavaju lepe čarobnice (Kirka, Medeja, Kraljica Sabe...), kao i odvažni junaci (Herakle, Zigfrid, Kukulejn, Lanselot). Knjiga je nova, u besprekornom stanju!
Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Sto i pedeset godina od smrti Lasla Karačonjija Beodranskog autor priča priču o ovom torontalskom velikom županu kroz više od devedeset dokumenata. U pitanju su novinski napisi nemačkih listova i njihov verni prevod, ali i napisi iz srpskih listova da bi se stekla objektivna istorijska slika. Autor je znalački kontroverznu istorijsku ličnost stavio u istorijski kontekst. prof. dr Aleksandar Kasaš (iz recenzije) Knjiga „Laslo Karačonji i njegovo doba: Torontalska biografija u svetlu novinskih natpisa 1854–1869.“ istoričara dr Filipa Krčmara vredno je ostvarenje u najboljoj tradiciji kritičke istoriografske škole. Posle dugo vremena reč je o jednom od najvažnijih profesionalnih doprinosa istoriji Novog Miloševa u kome je svoj posed imao torontalski veliki župan Laslo Karačonji Beodranski. Ipak, monografija Filipa Krčmara svojim istraživačkim dometima značajno prevazilazi lokalnu ili zavičajnu istoriju i saznajnim rezultatima predstavlja važan prilog proučavanju istorije Habzburške monarhije. Istraživati i pisati biografiju najznačajnijeg predstavnika doma Karačonji značilo je biti dobar poznavalac i dati važan doprinos istraživanju istorije Banata i Ugarske u postrevolucionarnoj epohi druge polovine 19. veka. Briljantan poznavalac habzburške i evropske istorije 19. veka, Filip Krčmar se i pre ove knjige potvrdio kao pouzdan istraživač i u srpskoj istoriografiji nepreveziđeni poznavalac istorije Torontalske županije. Navedena monografija o Laslu Karačonjiju je samo jedan rukavac njegovih opsežnijih istraživanja. Vizuelno odlično opremljena, stilski besprekorno napisana, knjiga „Laslo Karačonji i njegovo doba”, autora dr Filipa Krčmara, predstavlja hvale vredan i u srpskoj istoriografiji redak istraživački i interpretativni iskorak u proučavanju istorije Habzburške monarhije. Praveći balans i sintezu makroistorije i mikroistoije, uklapajući Banat u šire tokove evropske i habzburške istorije, Krčmar je dao ne samo istraživački, već i metodološki uzor u istraživanju prošlosti 19. veka na ovim prostorima. Srpska istoriografija je u Krčmaru i do sada imala savesnog i pouzdanog istraživača, ali je knjigom o Laslu Karačonjiju i Banat u 19. veku dobio svoga najrelevantnijeg proučavaoca na zadovoljstvo naučne javnosti, ali i šire čitalačke publike zainteresovane za kritički utemeljenu i metodološki proverljivu sliku (o) prošlosti. dr Milivoj Bešlin (iz recenzije) Filip Krčmar (Zrenjanin, 28. decembar 1984) srpski je istoričar. Biografija Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Zrenjaninu. Diplomirao je na odseku za istoriju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu 2008. godine, gde je završio master studije 2010. godine i doktorirao 2016. godine sa disertacijom Torontalska županija 1860-1918.[1] Oblast naučnog istraživanja su mu zavičajna istorija i istoriografija Banata, istorija Zrenjanina, kulturna istorija Habzburške monarhije i istorija podunavskih Švaba. Pored zaposlenja u Istorijskom arhivu u Zrenjaninu, član je Društva za proučavanje Jugoistočne Evrope u 18. veku iz Graca i Komisije za istoriju i kulturu Nemaca Jugoistočne Evrope iz Tibingena. Autor je više stalnih postavki i tematskih izložbi, kao i više desetina bibliografskih jedinica (monografije, priručnici, katalozi, članci, rasprave, prikazi itd).
Zakon o opštem upravnom postupku sa komentarom najznačajnijih novina i modelima + Elektronsko izdanje: CD sa modelima podnesaka i modelima akata koje donose upravni organi Izdavač: Profi Sistem Com, Smederevo Autor komentara: Ruža Urošević, sudija Upravnog suda Priredili: Nikola Aleksić, Jelena Petrović, Marko Marjanović Povez: broširan Broj strana: 236 Veoma dobro očuvana. Novi Zakon o opštem upravnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 18/2016) (u daljem tekstu: novi ZUP) primenjuje se od 1. juna 2017. godine, s tim da su odredbe koje se odnose na načelo delotvornosti i ekonomičnosti postupka počele da se primenjuju od 8. juna 2016. godine. Novi ZUP je osnovni zakon koji se primenjuje u postupanju u svim upravnim stvarima. Određeni posebni upravni postupci su propisani drugim, posebnim zakonima, ali se u primeni tih zakona moraju uzeti u obzir načela i najvažnija pravila koja sadrži ovaj osnovni zakon. Značajne novine donosi novi ZUP kako za stranke, tako i za državne organe i organizacije, organe i organizacije pokrajinske autonomije i jedinica lokalne samouprave, ustanove, javna preduzeća, pravna i fizička lica kojima su poverena javna ovlašćenja, koji primenjuju ovaj zakon kada postupaju u upravnim stvarima. U cilju lakšeg prilagođavanja novim i izmenjenim pravilima upravnog postupka, kao svojevrstan priručnik za primenu novog ZUP, nastao je i ovaj komplet koji se sastoji od štampanog i elektronskog izdanja, čiji je sadržaj pre svega praktičan. SADRŽAJ ŠTAMPANOG IZDANJA: - Tekst Zakona o opštem upravnom postupku objavljen u „Sl. glasniku RS“, br. 18/2016 – sa obeleženim brojevima stavova i napomenama kod onih članova zakona kod kojih je datum stupanja na snagu njihovih odredbi uređen različito u odnosu na stupanje na snagu većine odredaba Zakona o opštem upravnom postupku. - Komentar najznačajnijih novina koje donosi Zakon o opštem upravnom postupku – Autor komentara, Ruža Urošević, sudija Upravnog suda. Komentarom je obuhvaćen praktično celokupan zakon počev od novih načela, upravnog postupanja, osnovnih pravila postupka, preko prvostepenog postupka, odnosno odredbi o rešenju i zaključku, redovnih pravnih sredstava, odnosno prigovora, žalbe, zatim posebnih slučajeva uklanjanja i menjanja rešenja, do izvršenja i konačno prelaznih i završnih odredbi. - Modeli podnesaka i modeli akata koje donose upravni organi – zahtevi, predlozi, žalbe stranaka i rešenja koja organi donose postupajući u upravnim stvarima. - Registar pojmova – radi lakšeg korišćenja ovog izdanja njegov sastavni deo čini i detaljan registar pojmova. SADRŽAJ ELEKTRONSKOG IZDANJA (CD-a) – Modeli u elektronskom obliku za primenu novog ZUP-a u praksi: Kako je novi ZUP osnovni zakon koji se primenjuje u postupanju u svim upravnim stvarima, a uzimajući u obzir da su određeni posebni upravni postupci propisani drugim, posebnim zakonima, ovim opštim modelima (ispunjivim u elektronskom obliku) je pokriven celokupan upravni postupak, a date su i smernice kada treba navesti, odnosno primeniti odredbe posebnih zakona. Na taj način omogućena je praktična primenjivost ovih modela u bilo kom posebnom upravnom postupku. I. MODELI PODNESAKA STRANAKA: - Zahtev za pokretanje postupka, - Zahtev za oslobađanje od plaćanja troškova postupka, - Zahtev za izuzeće ovlašćenog službenog lica, - Predlog za vraćanje u pređašnje stanje, - Prigovor stranke kao novo pravno sredstvo u upravnom postupku - Žalba zbog neizdavanja uverenja o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija - Žalba protiv prvostepenog rešenja u upravnom postupku - Zahtev za ponavljanje upravnog postupka - Zahtev za poništaj konačnog rešenja - Zahtev za ukidanje rešenja - Izjava o saglasnosti stranke da organ može izvršiti uvid, pribaviti i obraditi lične podatke o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija II. MODELI AKATA KOJE DONOSE UPRAVNI ORGANI: - Rešenje o odbacivanju zahteva kojim je pokrenut upravni postupak - Rešenje o odbijanju zahteva za izmenu upravnog ugovora zbog promenjenih okolnosti - Rešenje o raskidu upravnog ugovora - Rešenje o odbijanju zahteva za izdavanje uverenja - Rešenje o odbijanju zahteva za izmenu uverenja - Rešenje o odbacivanju podneska zbog nenadležnosti - Zaključak o spajanju upravnih stvari - Delimično rešenje - Dopunsko rešenje - Privremeno rešenje - Rešenje o prekidu upravnog postupka - Rešenje o obustavljanju upravnog postupka - Rešenje o ispravci grešaka u rešenju u upravnom postupku - Rešenje o odbacivanju prigovora - Rešenje o usvajanju prigovora - Rešenje prvostepenog organa o odbacivanju žalbe - Rešenje prvostepenog organa o poništavanju pobijanog rešenja - Rešenje drugostepenog organa o odbijanju žalbe - Rešenje drugostepenog organa o poništavanju pobijanog rešenja - Rešenje o ponavljanju upravnog postupka - Rešenje o obustavljanju izvršenja - Rešenje o obezbeđenju dokaza - Zahtev za pribavljanje podataka iz službenih evidencija - Zapisnik o usmenoj raspravi - Uverenje o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija - Uverenje o činjenicama o kojima se ne vodi službena evidencija (K-109)
Кажу, када човјек остане без ичега: дома, завичаја, ближњих, пријатеља, материјалних и духовних вриједности које су његови преци генерацијама стварали, његовали, љубоморно чували и баштинили, остану само сјећања. А са смрћу, за коју, опет неки кажу, да је једина животна извјесност, нестану и сјећања. Нестане све, остане голо ништа. Размишљајући како да насловим странице које слиједе, сјетим се да су у Бенковцу, средином шездесетих година прошлога вијека, изашла два броја „Бенковачке хронике”, магазина за историју, друштвена и културна питања. Моји записи и сјећања, током писања, зачуђујућом брзином, како то најчешће и бива, постадоше много шире и дубље штиво, од првобитне замисли, и у добром дијелу срушише, ипак, уже ограде једне породичне и бенковачке хронике, прикључивши себи, малу историју бенковачког краја кроз минула два и по вијека, и многе кључне историјске догађаје на нашем дијелу Балкана, који су снажно и болно утицале на мој Бенковац и моју породицу.
Arhipelag Gulag 3 1918. – 1956. Autor: Aleksandar Solženjicin Izdavač: Akademska knjiga, Novi Sad Godina izdanja 2019. Zaštitni omot Tvrde korice Latinica Broj strana: 409 str. Format 24 cm Stanje odlično Sve što vas zanima pitajte pre kupovine TROŠKOVE SLANJA SNOSI KUPAC LIČNO PREUZIMANJE MOGUĆE U CENTRU BEOGRADA HELENIC FRUITS G
Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Knjiga Tome Piketija Kapital u XXI veku nije slučajno postala svetski bestseler. To je knjiga koja se bavi trenutno najakutnijim problemom svetskog kapitalizma: nejednakošću. Piketi, koji je već napisao ključne radove u ovoj oblasti, koristi obimni statistički materijal iz najrazvijenih zemalja da pokaže da je rast nejednakosti, ukoliko se ne preseče političkim akcijama kao što su viši porezi, imanentan kapitalizmu, naročito u periodu njegovog sporog rasta. Knjiga se obraća svakom obrazovanom čitaocu, ne neophodno ekonomisti, i čita se skoro kao istorijski roman. Branko Milanović Toma Piketi (Thomas Piketty, 1971) je francuski ekonomista čije se delo fokusira na nejednakost u bogatstvu i prihodima. Studirao je matematiku i ekonomiju, a već sa 22 godine je doktorirao. Profesor je ekonomije u École d’économie de Paris. Autor je nekoliko kapitalnih knjiga i brojnih naučnih članaka. Najvažnija dela su Kapital u XXI veku, Kapital i ideologija, Jedva čekam socijalizam!, Kratka istorija jednakosti i Za sporazum o demokratizaciji Evrope (ukoautorstvu sa: Antoine Vauchez, Guillaume Sacriste, Stéphanie Hennette). Njegova dela radikalno preispituju odnos između ekonomskog razvoja i nejednakosti koji je ustanovio Kuznec, i naglašavaju ulogu političkih i poreskih institucija u istorijskom razvoju dohotka i raspodele bogatstva. Piketijeve knjige na srpskom jeziku objavljuje izdavačka kuća Akademska knjiga.
MOJ OTAC OKO SOKOLOVO , Blagoje Matić , Beograd 1998 , jegova fotografija ušla je u udžbenike, arhive, muzeje, knjige iz istorije, ukrašavala je bine i pozornice, pozivnice za razne skupove, omote knjiga („Solunci govore” Antonija Đurića, „Moj otac Oko Sokolovo” Blagoja Matića) i gramofonskih ploča („Marš na Drinu”). On je postao simbol nepokornosti, herojstva i nepobedivosti, odanosti narodu i otadžbini. Dugo se nije znalo ko je junak sa slike koja je obišla svet, a ni on sam punih pedeset godina nije znao da njegova ratna slika kruži po svetu. Sada se već zna da je reč o Draguti nu Matiću, ratniku iz Zaplanja, najpoznatijem izviđaču srpske vojske, koga su, u vreme dok se nije znalo ko je na slici, prozvali Oko Sokolovo, ili su ispod slike pisali: „Voj- ni izviđač snimljen negde na Drini pred povlačenje srpske vojske preko Albanije.” Sve o njemu javnost je saznala nakon što je njegov sin Blagoje Matić, dopisnik „Politike” iz Niša, sedamdesetih godina prošlog veka, napisao knjigu „Moj otac – Oko Sokolovo”, koja je objavljena 1998. godine povodom 80-godišnjice proboja Solunskog fronta. Istim povodom, ispred opštinske zgrade u Gadžinom Hanu otkriven je spomenik koji je osvetio vladika niški Irinej, sadašnji patrijarh. Zanimljivo je da i sam Blagoje dugo nije znao da je junak Oko Sokolovo u stvari njegov otac. Dragutin Matić rođen je 10. januara 1888. godine kao najmlađe čedo, šesto po redu, od oca Peše i majke Nevene, u zaplanjskom selu Kaletinac, u podnožju Suve planine. Rano je ostao bez majke, a potom i bez oca, pa je brigu o njemu preuzeo najstariji brat Đorđe, zbog čega su ga zvali Dragutin Đorin. Predanje kaže da Matići vode poreklo iz okoline Prizrena, a u Zaplanje su se doselili posle Kosovskog boja. Pre nego što će poći u vojsku, a zatim u ratove koji su se ređali jedan za drugim, Dragutin se mlad oženio Krunom Ranđelović iz obližnjeg Sopotinca. Do polaska u vojsku imao je četvoro dece, a po završetku vojevanja dobio je i sina Blagoja, koji će napisati knjigu i približiti javnosti život najslavnijeg ratnog izviđača. Početkom 1910. godine otišao je na odsluženje vojnog roka u Beograd. Regrutovan je u tada najelitniji rod – konjicu, jer su u porodici čuvali konje, a kasnije je prekomandovan u pešadiju. Jahao je rame uz rame sa princom Đorđem Karađorđevićem, za koga je govorio da je „šašavo hrabar”. U vojsci ga je zatekao Prvi balkanski rat, nastavio je u Drugom balkanskom, a potom je izbio i Prvi svetski rat. Evo kako Blagoje beleži očevo svedočenje: – Završimo sa Turcima „loše-crno”, prođe Kumanovska, prođe Bitoljska bitka. Čekam, veli, civilno odelo. Ali, opet ratna truba: rat sa Bugarima. I njih, reče, sredimo. Opet bez civilnog odela. Dolazi Prvi svetski rat – Cer, Kolubara. Albanija, Krf, Solun, Kajmakčalan... Gazilo se preko ljudi, ukrštali su se točkovi kuhinja i lafeta, kola i topovi, konji su se propinjali i međusobno ujedali gotovo podivljali od šibanja i draža vozača, često se nije moglo ni napred, ni nazad. Dragutin Matić, dete bez detinjstva, dečak bez dečakovanja, momak bez momkovanja. Čuvar ovaca, koza, goveda, konja. Onda pečalbar. Pa vojnik i ratovanja, ratovanja. Dve godine vojnik konjanik, sedam godina ratnik. Dragutin pet decenija nije znao da je njegova fotografija obišla svet. Prisećao se da se pred polazak na zadatak oko njega motao neki novinar koga su vojnici zvali Rušnjak, zbog ruskog imena, slikao ga i otišao. – A on, taj ratnik Oko Sokolovo nije ni znao da je snimak uspeo, da je fotograf reporter preživeo i da je njegov ratni lik ovekovečen. I tek posle pedeset godina od fotografisanja – ratnik vidi sebe. Iznenadi se, zanemi, zaćuti, filmskom brzinom kroz misli mu prelete ratni dani, drugovi, gladovanja, ranjavanja... Jest, to sam ja, zaista me slikao – piše njegov sin Blagoje u knjizi „Moj otac Oko Sokolovo”. Na glavi ima srpsku šajkaču, obučen je u vojnički šinjel, naoružan puškom s bajonetom. Slika je stigla čak i do Japana. Japanski psiholog sačinio je studiju o psihofizičkoj napregnutosti ovog ratnika. Iz njegovog pogleda video je kako nepismeni srpski seljak hoće da prodre u tajne velikog manevra neprijatelja i da o tome obavesti svoju komandu. Dragutin Matić vratio se iz rata oko Božića 1919. godine i nastavio da se bavi zemljoradnjom i drugim seljačkim poslovima. Išao je i u pečalbu, bio je ciglar i ćeramidžija. Živeo je skromno, svoje ratne zasluge nije isticao, niti je od države tražio neke privilegije. Njegova ratna odlikovanja nisu sačuvana. Plašeći se Bugara, njegova žena Kruna je po izbijanju Drugog svetskog rata 1941. godine spakovala odlikovanja i dokumenta u drveni sanduk koji je zakopala u pesak pored reke i sanduk je nestao. Slavni junak Dragutin Matić, poznat kao Oko Sokolovo, umro je u rodnom Kaletincu 1970. godine, desetak dana pred 83. rođendan. mek povez, format 14,5 x 20,5 cm , ćirilica, ilustrovano, 202 strane , potpis i posveta autora
Istorija cene
Naziv oglasa
Početna cena
Najveća cena
Najniža cena
Nema podataka o istoriji cene
Pretraga: " "
Uspešno ste zapratili pretragu.
Sve zapraćene pretrage možete videti u
korisničkom panelu.