Functional Clothing Design: From Sportswear to Spacesuits Functional Clothing Design is a book about how and why clothing works. This interdisciplinary text introduces new ways to look at the human body, the environment and clothing and to explore the relationships between them by looking at the ways clothing achieves goals such as protecting the body, increasing health and safety, improving a worker`s efficiency on the job or increasing body function. Watkins and Dunne present technical material using clear, simple language that can be readily understood by beginning design students with no science or engineering background. Building on the groundbreaking text by Watkins, Clothing: The Portable Environment, this text covers a full range of factors involved in designing functional clothing: protection from thermal, impact and other environmental hazards; enhancing movement and visibility and increasing body function with smart clothing; designing clothing for people with handicaps and designing protective clothing for groups such as the military, who face multiple hazards. Functional Clothing Design focuses on the full range of activities needed to develop functional clothing-from analysis of user needs to choosing appropriate materials to design and design evaluation. The text includes case studies throughout as well as new content on smart textiles and all the latest developments in wearable technology. Designers and others seeking clothing solutions to problems in many fields will find a common language linking a number of disciplines through which they can explore both problems and solutions.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! MILOŠ OBRENOVIĆ 1-3 , Dr Mihajlo Gavrilović Slovoljubve Beograd, reprint izdanaj iz 1908 godine, tvrd povez, divot izdanje, kožni povez sa zlatotiskom , 3 knjige , 579+758+661 strana, 24cm , Knjiga prva 1813-1820, Knjiga druga 1821-1826, Knjiga treća 1827-1835, Pogovor: Radovan Samardžić, Ćirilica, Studija o Milošu Obrenoviću i njegovoj vladavini kao i o prilikama u Srbiji u njegovo doba, najobimnija studija o Milošu Obrenoviću uopšte. Miloš Teodorović Obrenović (18. mart 1780. ili 1783[1] — 26. septembar 1860), bio je knez Srbije od 1817. a pre toga drugi vrhovni vožd od 1815. godine. Godine 1830. dobio je dostojanstvo naslednog Kneza. Vladao je Srbijom od 1815. do 1839. i od 1858. do 1860. godine. Učestvovao je u Prvom srpskom ustanku kao borac da bi zbog zasluga dogurao do zvanja vojvode, istakavši se u borbama kod Užica. Nakon sloma ustanka, 1813, bio je jedan od malobrojnih vojvoda koji su ostali u zemlji čime je zadobio poverenje značajnog dela naroda, u to teško doba. Nakon kraćeg vremena i pojačanog terora osmanlija stao je na čelo kao izabrani vođa Drugog srpskog ustanka, koji je podigao u Takovu, 1815. Učestvovao je u najvažnijim bitkama i lično vodio pregovore sa Turcima. Sklopio je usmeni dogovor sa Marašli Ali-pašom o mešovitoj srpsko-turskoj upravi. Za vreme njegove prve vladavine, upornom diplomatijom, Srbija je postala autonomna kneževina u okviru Osmanskog carstva i ukinut je feudalizam nakon čega je nastao novi društveni sloj slobodno seljaštvo. Knez Miloš je vladao autokratski, stalno odbijajući da ograniči i deli vlast, zbog čega je protiv njegove vlasti bilo podizano nekoliko buna. Najznačajnija je bila Miletina buna koja je za posledicu imala donošenje kratkotrajnog liberalnog Sretenjskog ustava koji je postavio temelje pravnog poretka u zemlji. Tokom svoje prve vladavine, knez Miloš je bio najbogatiji čovek u Srbiji i jedan od imućnijih na Balkanu, a tokom izgnanstva poslovno su ga pretekli drugi veletrgovci. Iako je bio nepismen tokom njegove prve vladavine osnovane su 82 škole, 2 polugimnazije, 1 gimnazija i Liceum Knjažestva serbskog, koji predstavlja temelj visokog obrazovanja. 19 godina je proveo u izgnanstvu, od 1839. do 1859. godine, prvo u Beču a potom na svojim imanjima u Vlaškoj, odakle je davao političku podršku svojim pristalicama u Srbiji. Vraćen je na vlast posle Svetoandrejske skupštine 1858. Tokom kratkotrajne druge vladavine naložio je da se progone politički protivnici za koje je smatrao da su odgovorni za njegovo višegodišnje izgnanstvo ali je i usvojen Zakon o skupštini čime se u zemlji utemeljio parlamentarni sistem. Mladost i trgovina stokom Milan Obrenović, polubrat po majci Miloša Obrenovića. Miloš Obrenović je bio sin Višnje Urošević i njenog drugog supruga Teodora Mihailovića, siromašnog seljaka iz Crnogorskog sreza Užičke nahije. Rođen je u selu Gornja Dobrinja kod Požege, oko 1783. godine.[2] Miloševi roditelji Teodor i Višnja su pre stupanja u brak imali već zasnovane porodice. Teodor je pre ženidbe sa Višnjom bio u braku sa ženom Gordanom, sa kojom je imao tri sina, a Višnja je u prvom braku bila udata za Obrena Martinovića iz sela Brusnice u Rudničkom kraju, sa kojim je rodila sinove Milana i Jakova, kao i ćerku Stanu. U drugom braku Teodora i Višnje rodio se najpre sin Miloš, a kasnije Jovan (1786) i Jevrem (1790). Miloš je imao teško detinjstvo, jer mu je otac rano umro i on se sa majkom i dva brata našao u velikom siromaštvu. Oko 1800. godine, Miloš je postao sluga u porodici Aksentija Ječmenice, bogatog trgovca stokom sa Zlatibora. U to doba, marveni trgovci su otkupljivali stoku u jednom kraju da bi je potom po višoj ceni prodavali u drugim krajevima. Stoka se obično gonila od par desetina do više stotina kilometara, u mesta gde je bila veoma tražena, a te maršrute su bile dobro uhodane. Za ovakav posao bili su im potrebni neoženjeni momci, naviknuti na odvojenost od kuće i porodice, vični u radu sa marvom, dobri u jahanju, uvek spremni da spavaju pod otvorenim nebom ali i dobri u rukovanju oružjem jer je bilo potrebno čuvati velika stada od hajdučkih zaseda i divljih zveri. Za to kratko vreme, mladi Miloš prošao je celu Šumadiju, Podrinje, Hercegovinu i Bosnu, upoznavši tom prilikom nove predeli i ljude kao i brojne običaje. Miloš je tada imao priliku da posmatra starije ljude kako prave razne poslovne dogovore, neretko, samo sa davanjem reči ili vere. U svojoj autobiografiji Miloš je ostavio svedočanstvo: „Po nekom vremenu pak otac naš Teodor umre, i mi, još nedorasla deca, ostanemo sirotni. Ja, kao najstariji, kad sam uzrastom prispeo za službu, mati me dade kod marvenih trgovaca, koje sam tri godine služio; i kroz to vreme s njima hodio trgovine radi u Zadar i u Veneciju... Zatim na jednu godinu dođe brat naš Jakov iz Brusnice, uzme mater i nas sve troje dece i odvede k sebi. Milan, naš brat već je začeo i trgovinu marvenu voditi, pa sad i mene k sebi u radnju uzme.“[2] Smatra se da je boravak u Veneciji na mladog Miloša, u ritama i sa fesom na glavi, ostavio veoma snažan utisak kojeg se tokom celog života rado sećao čak i pod stare dane. Godine 1805. oženio se Ljubicom Vukomanović. U vreme dolaska Miloša kod brata u Brusnicu, Milan je radio ortački sa Turčinom Ćor-Zukom. S ovim ortakom Milanovim Miloš je, docnije, često išao po selima, te lučio brave. Vojvoda u Prvom ustanku Kada je izbio Prvi srpski ustanak 1804. godine, Milan Obrenović je bio jedan od pokretača i vođa narodnog ustanka. Kroz kratko vreme, tokom samih događaja, Milan je postao vojvoda nahije rudničke, a zatim i požeške (čačanske), i užičke. Uz brata Milana, Miloš je učestvovao u brojnim bojevima i u upravnim i sudskim poslovima. Miloš je 1805. godine na predlog gazde Nikole Lunjevice, dobio od Karađorđa vojvodski čin (Zvanje vojvode u ustaničkoj vojsci nije predstavljalo feudalnu titulu već vojnički čin u rangu današnjeg komandanta brigade, koji je pored vojničkih dužnosti davao ovlašćenja za rad na upravnim i sudskim poslovima u određenoj oblasti ili nahiji tokom rata). Tokom borbi za Užice 1807. godine, pod zidinama tvrđave, u napadu na jedan šanac, vojvoda Miloš je bio teško ranjen u grudi (prebačen je u Beograd, gde ga je lečio Hećim-Toma). Iako ga većina otpisala, vojvoda Miloš se nakon dvanaest nedelja izlečio i oporavio. Pred kraj godine 1810, Milan Obrenović, tokom boravka u Bukureštu, kod glavnoga zapovednika ruske vojske, kao narodni deputat, iznenada se razboleo i nakon nekoliko dana umre. Miloševo prezime je bilo Teodorović. Prezime Obrenović preuzeo je po svom polubratu Milanu, istaknutom vojvodi, koji je imao veliki ugled u narodu. Međutim, nije jasno kada je Miloš počeo da koristi prezime Obrenović. Uobičajeno mišljenje je da je to uradio posle Milanove smrti 1810. godine, mada novija otkrića pokazuju da je još 1808. počeo da se potpisuje kao Miloš Obrenović.[3] Uz njega je Miloš prošao kroz gotovo sve veće bitke u Prvom srpskom ustanku. Zbog pokazane hrabrosti, Karađorđe mu je poverio Užičku nahiju na upravu i odbranu. Miloš Obrenović je pred slom ustaničke Srbije 1813. bio u jugozapadnom delu zemlje Miloš kao turski obor-knez Posle propasti ustanka, Miloš je bio jedini od istaknutijih vojvoda koji je ostao u Srbiji. Dobio je amnestiju od Turaka i postao obor-knez Rudničke nahije, a posle ugušenja Hadži Prodanove bune Kragujevačke i Požeške nahije. Nakon sloma ustanka i ulaska turskih snaga u Srbiju u jesen 1813. godine, vojvoda Miloš, je odlučio da ne napušta zemlju, već se okrenuo na zadatak da spašava narod od terora turskih jedinica koje su imale dozvolu da 21 dan sprovode zulum u znak osvete. I samim turskim zapovednicima je koristilo da imaju, i pored svega, viđenije ljude iz naroda uz sebe kako bi kontrolisali stanje u Srbiji. Pored toga, Miloš je već bio označen od Turaka da je za vreme ustanka bio u grupi protivnika Karađorđu. Nedugo potom, novopostavljeni beogradski vezir Sulejman-paša Skopljak postavio ga je za kneza Rudničke nahije u Takovu, a sam Miloš nije žalio novaca za takvo poverenje. Kad je početkom septembra 1814. god. na putu za Rusiju prošao kroz Srem Karađorđe je bio predmet opšte pažnje, a pogotovo o tome je dospeo glas do njegovih ljudi. Tako su u okolini Čačka ljudi vojvode Hadži Prodana Gligorijevića digli bunu, već sredinom septembra, u nezgodno vreme, početkom jeseni. Hadži Prodanova buna je krenula bez ranijeg dogovora i priprema. Stoga Miloš Obrenović i Stanoje Glavaš, da ne bi došlo do težih zapleta, pristadoše odmah da tu bunu uguše zajedno s Turcima ako se pobunjenicima da amnestija.[4] Hadži Prodan je, videći da ustanak nije našao željenog odziva, prebegao u Austriju, a Miloš je brzo umirio njegov kraj i okolinu Kragujevca, gde se, isto tako, bilo diglo više stotina ljudi. Tu bunu iskoristio je Sulejman-paša da u zemlji uvede teror.[4] Početkom 1815. godine, Rusija, koja je posle pobedonosnog završetka rata sa Napoleonom vojno i diplomatski ojačala, počela je energično insistirati na Porti da se promeni ponašanje Turaka prema Srbima. Istovremeno, u zemlji je nezadovoljstvo zbog turskog zuluma i haosa dostiglo ponovo tačku ključanja, pogotovo nakon uspeha Turaka da ubiju Stanoja Glavaša pod optužbom da je pomogao Hadži Prodanu da pobegne u Vojni krajinu. Upravo u tom trenutku Miloš se nalazio u Beogradu i sa zaprepašćenjem ugledao glavu Stanoja Glavaša nabijenu na kolac, ispred Sulejman-pašinog saraja, nakon čega se jedan od ubica obratio Milošu: E, biva, sada je na tvoju red! Ovo će Milošu biti lični motiv za događaje koji će ubrzo uslediti. U međuvremenu, Sulejman paša, pozvao je sve srpske knezove kod sebe, ali nakon većanja nije hteo da pusti Miloša da se vrati u svoju nahiju. Tada je Miloš predložio paši, za koga je znao da je grabljiv na novac, da otkupi sto Srba, koji su se kod paše nalazili kao robovi. Nakon isplate kapare od 150 dukata, Miloš, se sa otkupljenim robljem uputio u svoju nahiju kako bi od naroda prikupio 50.000 groša i time potpuno isplatio paši dogovorenu cenu za svoju slobodu i slobodu sužnjeva....

Beograd 2023. Mek povez, 228 strana. Knjiga je nekorišćena (nova). J1 Ovu knjigu možemo nazvati i zbirkom tekstova koji su se, na nekoliko vebsajtova, objavljivali u periodu 2010-2014 godine. Iako je od tada prošlo već više od deset godina, tekstovi nisu izgubili ništa u pogledu aktuelnosti. Pre bi se moglo reći da su, zbog dramatičnih događaja koji su pred nama, sada aktuelniji nego u vreme kada su pisani. Uostalom, najveći deo ovde napisanog se zasniva na Austrijskoj školi ekonomije koja je sve o ekonomiji objasnila pre više od pola veka; sve ovo što se danas ljudima nameće pod nazivom ekonomija, sa ekonomijom nema nikakve veze. Tekstovi nisu pisani sa namerom da budu „naučni radovi” pa otuda i nisu ispoštovana neka pravila u pogledu navođenja referenci. Malo toga je ovde moje, sve zasluge idu velikanima kao što su: Karl Menger, Bem-Baverk, Ludvig fon Mizes, Fridrih fon Hajek, Marej Rodbard i drugi. Autor Sadržaj: PREDGOVOR NOVAC Šta je novac? Karakteristike novca Vrednost novca Univerzalna roba Da li je ekonomiji potreban novi novac? Mit o neutralnom novom novcu i stabilnim cenama Optimalna količina novca Povećanje količine novca i društvena korisnost Falsifikovani novac Monetarna politika Instrumenti monetarne politike Kad umre novac Zaključak KREDITNI NOVAC Moderno bankarstvo Novčani supstituti Delimične bankarske rezerve Frakciono bankarstvo u odsustvu centralne banke. Emisija novca Kreiranje depozita Kreditna multiplikacija Osiguranje bankarskih depozita Kreditna koncentracija Zaključak EKONOMSKI CIKLUSI Kondratijevljevi ciklusi. Kondratijevljeve ”depresije” Manipulacija podacima Da li ekonomski ciklusi stvarno postoje? Austrijska teorija ekonomskih ciklusa Kapital i kapitalna dobra Kamatne stope Vremenske preferencije (Time preferences) Uticaj povećane dobrovoljne štednje na privrednu strukturu Nastanak nove kapitalno-intezivne proizvodne strukture Uticaj smanjene dobrovoljne štednje na privrednu strukturu Posledice kreditne ekspanzije na proizvodnu strukturu Spontana tržišna reakcija na kreditnu ekspanziju. Odlaganje ekonomske krize Različiti oblici promašenih investicija Zaključak. PRIVREDNI RAST Šta je privredni rast? Mizesov «privredni rast». Merenje privrednog rasta Merenje kupovne moći novca. Odnos razmene Stabilizacija kupovne moći novca Indeksi i kupovna moć novca Kvantitativna teorija novca Brzina opticaja novca. Bruto druśtveni proizvod (BDP) Kvalitet investicija Privredna kontrakcija BDP deflator Državna potrošnja Potisnuta inflacija BDP inovacije Kome treba BDP? Privredni rast bez novog novca Privredni rast po sopstvenom izboru Zaključak. EKONOMSKA KRIZA I najduži put počinje prvim korakom ATAK NA LOGIKU I RAZUM Marksizam Intervencionizam i revolucija Klasa i klasni sukob Marksizam i manipulacija ljudima Socijalizam i Komunizam. Razvoj socijalističke misli Put u totalitarizam. Negativna selekcija Karl Marks kao eshatolog Socijalizam i ekonomija Ekonomska kalkulacija Problemi ekonomske kalkulacije. Monetarna kalkulacija kao način razmišljanja Proces formiranja cena Neosocijalizam Treći sistem Navodna nužnost dolaska socijalizma Bolji svet je moguć DEKODIRANI KEJNZIJANIZAM Nerazumljivi Kejnz Nemoralni Kejnz Hajek o Kejnzijanizmu. Iluzionistička ekonomija Neuspeh `Nove ekonomije` Kejnzove manipulacije Zaključak. FAŠIZAM (1) Poreklo fašizma Nemački model socijalizma Ruski i nemački model socijalizma Autarkija Istorijske prekretnice `Država je bog” Mit o uspesima Hitlerove ekonomije Vampirska ekonomija Nacistički zakoni FAŠIZAM (2) Nepromenljivi program Nemački nacionalizam Proces transformacije društva Tvorci naopake ideologije Mit o iracionalnosti nacionalizma Mit o nemačkom rasizmu Mit o porazu kapitalizma Socijalističke dogme. Zaključak EKONOMIJA I PSEUDOEKONOMIJA Šta je ekonomija? Šta je ljudsko delovanje? Ekonomija i ekonomska istorija Uzroci i posledice Teorija i praksa Makroekonomski pristup `Društvo” Ekonomija i javno mnjenje Ekonomija kao profesija Ekonomija i ekonomsko predviđanje Univerziteti kao rasadnici socijalizma Stvaranje izgubljenih generacija Građani i ekonomija. Posledice pogrešnog izbora Zaključak. VIDLJIVO I NEVIDLJIVO Podela rada Nevidljiva ruka Zakon saradnje Ja, olovka Ekonomski problem Zakon cena ”Profit-loss` Prinudna razmena Zabluda slomljenog prozora Statički i dinamički sistem Serijski razbijač prozora Lična imovina Zaključak LIBERALIZAM Etatizam. Manipulacija terminima. Pravo značenje liberalizma Imovina Sloboda Mir Jednakost pred zakonom Ograničena vlast Tolerancija Demokratija. Jedini mogući sistem društvenog organizovanja Liberalizam i optimizam Liberalizam i kompromis Liberalizam i političke stranke Kriza parlamentarizma Liberalizam i stranke posebnih interesa Liberalizam kao `stranka kapitala” Zaključak. LITERATURA

Introdution to the physics of Electroweak interactions Jako retko

Objašnjenje Građanskog zakonika: O jemstvu / Đorđe Pavlović Beograd 1879. Mek povez, ćirilica, 176 strana. Napomena: na prednjim koricama pečat prethodnog vlasnika; knjiga je, za godine ,veoma dobro / odlično očuvana. R27 Studija čuvenog srpskog pravnika i političara, člana Srpske Kraljevske akademije,profesora Velike škole u Beogradu; ministara inostranih poslova, finansija, pravde i predsednika Kasacionog suda

Krstovi iz riznice manastira Hilandara Marin Brmbolić Tvrd povez sa omotom, luksuzno izdanje. Na srpskom (ćirilici) i na engleskom jeziku. Republički zavod za zaštitu spomenika, 2015. 292 strane, tvrd povez, A4 format. „Obnovi manastira Hilandara, nakon katastrofalnog požara koji ga je zadesio marta 2004. godine, pored arhitekata i slikara konzervatora, svoj doprinos dali su i arheolozi Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture. Radovi na katalogizaciji i konzervaciji predmeta izvađenih ispod ruševina izgorelih ili oštećenih paraklisa i konaka trajali su dve godine. Potom je stigao predlog manastirskih otaca da stručno obradimo i manastirsku riznicu, pošto su se prema njihovom mišljenju za to stekli uslovi. Iako svesni velike odgovornosi, predlog smo prihvatili sa osobitim zadovoljsvom. Rad na sistematizaciji, stručnoj obradi i foto-dokumentaciji građe započeli smo 2006. a okončali 2008. godine. Ideja za publikaciju Krstovi iz riznice manastira Hilandara nastala je tokom obrade zbirke bogoslužbenih predmeta. Sagledavšti brojnost i raznovrsnot krstova, smatrali smo značajnim da, makar i u kataloškoj formi, stručnoj i naučnoj javnosti prezentujemo ovu do sada nedovoljno poznatu građu. Sa istom namerom prethodno su objavljene i publikacije „Manastir Hilandar – zanati i oruđa“ te Manastir Hilandar – brave i oružje“. Ostaje nada da smo ovom, kao i ranije objavljenom građom, barem malo pomogli budućim istraživačkim u njihovim naučnim poduhvatima. Sačuvane dragocenosti u silandarskoj riznici svakako zavrađuju sistematski pristup proučavanju, pošto zasigurno umnogome mogu pomoći da se sveobuhvatnije sagleda život u njegovoj viševekovnoj istoriji.“ – M. Brmbolić nekoriscena u celofanu itv

Srce u kamenu Saša Savović krajputaši i usamljeni nadgrobnici rudničko-takovskog kraja Saša Savović (autor) Izdavač: Službeni glasnik,2009; ćirilica; 29 cm; 392 str.; 978-86-82877-29-5; NOVA KNJIGA Saša Savović, autor monografije `Srce u kamenu`, fotografisao je sve kamene spomenike Rudničkog i Takovskog kraja, a mnogi su prepušteni zubu vremena ili ugrađivani u temelje kuća i štala... U svet umetničke fotografije Saša Savović je ušao fotografijama kojima je za sva vremena ovekovečio ličnosti i događaje Šumadije, ali i mnogo šire, a njegova monografija `Srce u kamenu` koja se ovih dana predstavlja srpskoj javnosti za njega je vrhunac umetničke karijere započete 1986. godine u izdavačkoj kući Dečje novine iz Gornjeg Milanovca koja, nažalost, više ne postoji. Karijeru uspešnog fotografa Savović je nastavio u Muzeju rudničko-takovskog kraja pod čijim je krovom i nastala monografija o spomenicima krajputašima ovog kraja. - Za mene kao fotografa spomenici krajputaši su oduvek bili zanimljivi jer sam ih doživljavao kao neke kamene knjige koje treba sačuvati za istoriju i pokolenja koja dolaze. Još 2003. godine došao sam na ideju da uradim godišnji kalendar sa fotografijama krajputaša i tada sam sebi dao zadatak da fotografišem sve krajputaše sa teritorije Takovskog i Rudničkog kraja. Naravno, znao sam da će taj veliki posao trajati nekoliko godina jer je opština Gornji Milanovac teritorijalno druga po veličini u Srbiji i trebalo je obići sva sela i sve puteve, pa i ona mesta gde su nekada bili putevi. Nekih puteva više nema, ali su ostali krajputaši koji otkrivaju nekadašnju trasu puta. Uspeo sam od zaborava spasem 326 krajputaša koji su stali između korica monografije `Srce u kamenu`. Njih nekada ubije ubije vreme, nekada korov, a iza svega stoji ljudski nemar - objašnjava Saša Savović. Spomenici krajputaši su podizani posle pet ratova: Srpsko-bugarskog (1885), Srpsko-turskog (1876-1878), Prvog balkanskog, Drugog balkanskog i Prvog svetskog. Najveći broj krajputaša je podignut vojnicima, ali ima i krajputaša koji su podignuti nastradalima u nevremenu, utopljenicima, samoubicama, koji po crkvenim kanonima nisu mogli da budu sahranjeni na seoskim grobljima, a Savović je pronašao i 13 krajputaša podignutih ženama i 12 kamenih spomena pored puta podignutih deci. - Najstariji krajputaš koji sam pronašao potiče iz 1804. godine, ali ima i jedan još stariji na kojem stoji da je podignut hiljadu sedamsto i neke godine, no vreme je izbrisalo poslednje dve cifre tako da je nemoguće odrediti godinu. Najmlađi krajputaš se nalazi u selu Kriva Reka i podignut je 1948. godine, a na epitafu se Bog pominje čak sedam puta. Zapavo, epitafi na krajputašima su ono što je najvrednije jer govori mnogo o onome kome je spomenik podignut. Tako, na krajputašu u selu Grabovica piše: `Ovaj tužni hladan spomenik pokazuje hrabrog sina ČEDOMIRA TODOROVIĆA vojnika 2 čete bataljona X puka a poživi 24 g. Pogibe boreći se sa Bugarima za odbranu Makedonije 17. juna 1913. g. na Drenici Bog da mu dušu prosti. Spomen mu podigoše večno žalosni žena, otac, brat i sin. Braća Radomir iz Grabovice` - priča Savović. Ima i drugačijih epitafa koji govore o tome kako je neki rab božji završio ovozemaljski život. - Na jednom krajputašu piše: `Poginuo na prečac u prisustvu vlasti`, na drugom: `Ubi ga prejaka rakija`, zatim : `Ubi ga vreme nebesko`, pa: `Ubi ga šarka`, a na jednom piše: `Poginuo od vode`. Dalje: `Zagledao se u zabranjeno`, `Pao sa drveta, poginuo od kruške`, `Ovde okovani hajduk umre`... Najviše krajputaša ima u selu Trudelj na planini Rudnik, čak 22, ima dvojnih krajputaša podignutih sinu i ocu, izginuloj braći, mužu i ženi - ističe Savović. Krajputaši koji su podignuti u ovom delu Srbije predstavljaju pravu istorijsku kamenu čitanku i u različitom su stanju. - Ima porodica u čijem se imanju nalazi krajputaš koje održavaju spomenik kao da je njihov, sade cveće oko njega i pale voštanice o verskim praznicima, ali ima i takvih koji su krajputaše ugradili u temelje kuća, svinjaca, u zgrade seoskih domova kulture, ugradili ih u hlebne furune, ali najviše me je razočarala činjenica da su se mnogi krajputaši vremenom našli u oborima za svinje, kao što je u selu Donjim Branetićima i Dragolju, te se svinje češu o krajputaše vojnika koji su ko zna gde dali život za Srbiju. Ali, to nije samo njihova sramota, već sramota onih koji bi trebalo da brinu o spomenicima u Srbiji - kaže za `Vesti` autor monografije `Srce u kamenu`. Spomen samom sebi Među krajputašima u rudničko-takovskom kraju ima i sedam krajputaša koje su ljudi podigli sebi za života. Jedan od onih koji je samom sebi podigao krajputaš jeste i Radosav Jelić, kafedžija iz Brđana. Krajputaš je podigao između seoskog zapisa i kafane koju je nasledila njegova supruga Radojka i nekoliko decenija je bila jedna od najčuvenijih u ovom delu Srbije.

Vrlo dobro očuvano.

Srbija u Drugom svetskom ratu 1939 -1945 / Branko Petranović Beograd 1992. Tvrd povez, 795 strana. Knjiga je veoma dobro / odlično očuvana. TH1 U središtu analize knjige Srbija u drugom svetkom ratu 1939—1945. nalaze se osnovni društveno-politički procesi, ideološki tokovi, političke organizacije i pokreti, društveni život i institucije. Analize obuhvataju Srbiju, Vojvodinu, Kosovo i Metohiju i Sandžak integralnom metodologijom koja uvažava jedinstvenost procesa, ali i osobenosti, hronološke sinhronizacije i odstupanja. Obradom teme na pomenuti način razmatran je i položaj srpskog naroda van Srbije i odjek njegovog stradanja na događaje u Srbiji. Karakteristika studije je i to što sadrži raspravne elemente koji se otvaraju pojavom novih izvora, literature i feljtonistike, izazivajući brojne kontroverze (oko nacionalnog pitanja, antifašizma sukobljenih pokreta, karaktera koloboracije, odnosa velikih sila prema Srbiji i Jugoslaviji) o kojima se pisac argumentovano izjašnjava. Sadržaj: PREDGOVOR Glava I: SRPSKI NAROD U PRVOJ FAZI DRUGOG SVETSKOG RATA 1939-1941. Stvaranje Banovine Hrvatske i otvaranje srpskog pitanja Kraljevina u međunarodnoj krizi i porast separatizma Nosioci otpora kapitulaciji pred Osovinom Prevrat 27. marta — izraz narodne volje Vlada Dušana Simovića i pitanje otpora Glava II: VOJNI PORAZ KRALJEVINE I SUDBINA SRPSKOG NARODA Aprilski rat kao „nedovršeni” rat Srbi kao žrtve vojnog sloma Okupator i vazalni Savet komesara Komunisti i revolucionarna praksa Antiokupatorske snage srpskog građanstva i emigracije Glava III : SRPSKI NAROD U USTANKU Ustanci srpskog naroda — klasni, nacionalnooslobodilački i egzistencijalni motivi Suparnički pokreti u Srbiji — različite strategije i suprotne nacionalne politike Nemci i ustanak — vlada narodnog spasa Milana Nedića „Užička republika” — dualna obeležja Albanska kolaboracija i srpski egzodus Ustanak u ravnici — poraz banatskih odreda Građanski rat u senci nemačke ofanzive — legalizacija četnika Kontroverze — građanski rat ili narodnooslobodilačka borba Pokreti otpora — evropsko iskustvo Novovaroška faza — provala klasnog radikalizma . Glava IV : NARODNOOSLOBODILAČKI POKRET U USLOVIMA KRIZE I OŽIVLJAVANJA. USPON USTANKA U SREMU Partijski centar u Beogradu — metod rukovođenja Napušteni u obruču — uništenje partizanskih odreda u zapadnoj Srbiji Nastavak terora — novi metod borbe Gestapoa i Specijalne policije Iz defanzive u ofanzivu — stvaranje vojske kroz akciju Bugarski okupator — iluzije KPJ i ponašanje bugarskih vojnika Žarište ustanka u Sremu — sadejstvo s bosanskim snagama Glava V : VOJNO-POLITIČKA ORGANIZACIJA ČETNIKA I KVISLINGA —ANTIKOMUNISTIČKA SUŠTINA KOLABORACIJE Vojna organizacija pokreta Draže Mihailovića — slabosti teritorijalne strukture Politički program — prevaga nacionalne ideologije Kolaboracija kao strategija — nesagledive posledice Kolaboracionističke formacije SDS i dobrovoljci Organizacija, uloga i efekti četničke propagande . Štampa i propaganda kvislinškog režima Glava VI : IDEOLOŠKE OSNOVE VLASTI I DRUŠTVENI ŽIVOT Organizatorska uloga Partije i NOO — privredna politika na oslobođenim teritorijama Sanitetska služba partizanskih snaga Partizanska prosveta i kultura Administrativna reorganizacija Nedićeve Srbije — koncepcija zadružne države Selo pod okupacijom Industrija i rudarstvo u službi nemačkog ratnog napora Nedić i radništvo — „Srpska zajednica rada` . Ideološke osnove prosvete i kulture Kolaboracionistička prosvetna politika u praksi Kulturni život pod okupacijom Glava VII : SRBI I FEDERALIZACIJA JUGOSLAVIJE Srpsko-hrvatski sukob u emigraciji Srbija i AVNOJ — nedovršena institucionalizacija Mihailovićeva nacionalna politika — zakasnele promene Vojno-politička institucionalizacija Vojvodine — srpsko-hrvatski sukob oko Srema Kosovo i Metohija — pokušaj izdvajanja u Bujanu Položaj Sandžaka — autonomija ili privremeno ratno rešenje Glava VIII : SRBIJA U POLITICI KOMPROMISA Četničko-britanski odnosi — nerazumevanja i protivurečnosti Čerčilova politika kompromisa — odbacivanje Mihailovića Mihailović i SOE — teorija konspiracije Srbija 1944. — u žarištu zbivanja Titov put u SSSR — pomoć i sadejstvo NOVJ sa Crvenom armijom u oslobodenju Srbije i Vojvodine Mihailovićeva neuspela mobilizacija — slom četništva u Srbiji Glava IX : SRBIJA U PERIODU PRIVREMENOG USTAVNOG UREĐENJA Srbija u završnoj fazi rata — ratni napor i društvene promene Mihailovićev kraj — nova mitologija Politička osnova vlasti — hegemonija komunista Srbija kao složena federalna jedinica Opozicija i nacionalno pitanje Srbija na izborima za Ustavotvornu skupštinu Jugoslavije OPŠTI ZAKLJUČAK REGISTRI

Smisao istorije, Novo srednjovekovlje, Kraj renesanse Nikolaj Berđajev Izdavač: Logos Godina izdanja: 2002 Broj strana: 283 Format: 21 cm Povez: Tvrdi Stanje Vrlo dobro.

CATENA MUNDI I Srpska hronika na svetskim verigama Priredio Predrag R. Dragić Kijuk Ibarske novosti/ Matica Srba i iseljenika Srbije, Kraljevo,Beograd, 1992. 880 strana + 12 presavijenih tabaka, A4 format, tvrd povez, zaštitni omot. Odlično očuvana, najverovatnije nekorišćena.

Milan Brdar, Aleksandar Jokić HRONIKA RAZORENE TROJE 1 i 2 Centar slobodarskih delatnosti, Kragujevac/ Logos, 2012. 460 + 392 strane, tvrd povez, udžbenički format, zaštitna kutija

Odlično očuvano! Autor - osoba Michelsen, Neil, 1931-1990 = Mikelsen, Nil, 1931-1990 Naslov Efemeride za 21. vek : od 2001. do 2050. za ponoć / Nil F. Mikelsen ; priredila Slavica Živanović Jedinstveni naslov ǂThe ǂAmerican Ephemeris for the 21st Century. srpski jezik Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1991 Izdavanje i proizvodnja Gornji Milanovac : Dečje novine, 1991 (Beograd : Kultura) Fizički opis [306] str. ; 24 cm. Drugi autori - osoba Živanović, Slavica, 1951- = Živanović, Slavica, 1951- ISBN 86-367-0357-3 Napomene Prevod dela: The American Ephemeris for the 21st Century / Neil F. Michelsen Predgovor jugoslovenskom izdanju / Slavica Živanović: str. [5-6]. Predmetne odrednice Astronomija -- Efemeride -- 2001-2050 Efemeride (latinski ephemeris („dnevnik“), grčki ἐφημερίς ;ephēmeris, („dnevnik“, „kalendar“)) predstavljaju tabele položaja nebeskih tela u određenim vremenskim intervalima. One su nekada izdavane u formi tabela, dok se danas češće koriste programi koji su dostupni na internetu. Efemeride se koriste u nebeskoj navigaciji i astronomiji. Koriste ih i astrolozi. Istorija Efemeride su prvi put upotrebljavane u starom Vavilonu i Indiji u 2. milenijumu pre nove ere gde su ih koristili za predviđanje pomračenja kao i u astrološke svrhe. U 2. veku nove ere Ptolomej je izdao Almagest. Iz 13. veka treba spomenuti Alfonsove tablice, delo nastalo kao rezultat sopstvenih naučnih posmatranja kralja Alfonsa H od Kastilje. Kristifor Kolumbo je 1504. na Jamajci, uspešno predvideo pomračenje Meseca koristeći efemeride nemačkog astronoma Regiomontana. 1551. Erazmus Rajnhold je izdao Pruske tablice na osnovu teorija Nikole Kopernika. 1627. Johan Kepler je izdao Rudolfove tablice, na osnovu eliptičnih putanja planeta. 1. milenijum pre nove ere – Efemeride u vavilonskoj astronomiji. 2. vek – Almagest i Ptolomejeve Priručne tablice 8. vek – zīj Ibrahima al-Fazarija 9. vek – zīj Muhameda ibn Muse al-Hvarizmija 12. vek – Tabele iz Toleda – zasnovane uglavnom na arapskim zīj izvorima islamske astronomije – uređivao ih je Gerard od Kremone kako bi se formirale standardne evropske efemeride sve do Alfonsinih tablica. 13. vek – Zīj-i Īlkhānī (Ilhanske tabele) sastavljene su u opservatoriji Marageh u Persiji. 13. vek – Alfonsinske tabele su sastavljene u Španiji da bi se ispravile anomalije u tablicama Toleda, ostajući standardne evropske efemeride do Prutenovih tablica skoro 300 godina kasnije. 13. vek – Drezdenski kodeks, postojeća efemerida Maja 1408 – Tabela kineskih efemeride (kopija u Pepisijanskoj biblioteci, Kembridž, UK (referentna knjiga `1434`); kineske tabele za koje se veruje da su poznate Regiomontanu). 1474 – Regiomontan objavljuje svoje svakodnevne Efemeride u Nirnbergu, Nemačka. 1496 – Almanach Perpetuum Abrao ben Samuela Zakuta (jedna od prvih knjiga objavljenih sa slaganim slovima i štamparskom presom u Portugaliji) 1504 – Nakon brodoloma na ostrvu Jamajka, Kristofor Kolumbo je uspešno predvideo pomračenje Meseca za domoroce, koristeći efemeride nemačkog astronoma Regiomontana. 1531 – Rad Johanesa Štoflera objavljen je posthumno u Tibingenu, proširujući efemeridu Regiomontana do 1551. 1551. – Objavljene su Pruteničke tablice Erazma Rajnholda zasnovane na Kopernikovim teorijama. 1554 – Johanes Stadius je objavio Ephemerides novae et auctae, prvu veliku efemeridu izračunatu prema Kopernikovom heliocentričnom modelu, koristeći parametre izvedene iz Prutenovih tabela. Iako je Kopernikanski model pružio elegantno rešenje za problem izračunavanja prividnih planetarnih pozicija (izbegao je potrebu za ekvantom i bolje je objasnio prividno retrogradno kretanje planeta), ipak se oslanjao na upotrebu epicikla, što je dovelo do nekih netačnosti – jer na primer, periodične greške u položaju Merkura do deset stepeni. Jedan od korisnika Stadiusovih tabela je bio Tiho Brahe. 1627 – Rudolfinske tabele Johanesa Keplera zasnovane na eliptičnom kretanju planeta postale su novi standard. 1679 – La Connaissance des Temps ou calendrier et éphémérides du lever & coucher du Soleil, de la Lune & des autres planètes, koju je prvi put godišnje objavio Žan Pikar i još uvek postoji. 1975 – Oven Gingerih, koristeći savremenu teoriju planeta i digitalne kompjutere, izračunava stvarne položaje planeta u 16. veku i grafički prikazuje greške u položajima planeta koje predviđaju Štoflerove, Stadijusove i druge efemeride. Prema Gingerihu, obrasci grešaka su „različiti kao otisci prstiju i odražavaju karakteristike osnovnih tabela. To jest, obrasci grešaka za Štoflera se razlikuju od onih za Stadijusa, ali obrasci grešaka Stadijusa veoma nalikuju onima koje su napravili Mastlin, Magini, Origanus i drugi koji su pratili kopernikanske parametre.“ Savremene efemeride Efemeride koje se danas koriste u naučne svrhe predstavljaju kompjuterske programe koji izračunavaju pozicije nebeskih tela (uključujući asteroide i veštačke satelite) u svakom trenutku. One mogu da pokriju nekoliko vekova, kako u prošlosti, tako i u budućnosti. Ipak, efemeride ne mogu da predvide pojedine fenomene, poput perturbacija u kretanju asteroida i kometa. Stoga, NASA-ina Laboratorija za mlazni pogon svakih 20 godina mora da revidira svoje efemeride. Savremene efemeride sadrže brojne korisne podatke o Mesecu, planetama, astreroidima i kometama poput njihovih koordinata (izražavaju se u rektascenziji i deklinaciji), kao i podatke o njihovoj udaljenosti od Zemlje, brzini kretanja, sjajnosti, prividnom prečniku diska, itd. Efemeride Meseca, Sunca, i planeta se obično izdaju krajem svake godine, za narednu godinu. Postoje svetovne pojave koje se ne mogu adekvatno razmotriti pomoću efemerida. Najveće nesigurnosti u položajima planeta uzrokovane su perturbacijama brojnih asteroida, za koje su mase i orbite većinom slabo poznate, zbog čega je njihov efekat neizvestan. Odražavajući kontinuirani priliv novih podataka i zapažanja, Nasina Laboratorija za mlazni pogon (JPL) revidira svoje objavljene efemeride skoro svake godine od 1981. godine. Nebeska navigacija služi kao rezervna kopija satelitske navigacije. Softver je široko dostupan za pomoć u ovom obliku navigacije; neka izdanja ovog softvera imaju samostalne efemeride. Kada se koristi softver koji ne sadrži efemeridu, ili ako se ne koristi softver, podaci o položaju nebeskih objekata mogu se dobiti iz modernog Nautičkog almanaha ili Vazdušnog almanaha. Efemerida je obično tačna samo za određenu lokaciju na Zemlji. U mnogim slučajevima, razlike su premale da bi bile bitne. Međutim, za obližnje asteroide ili Mesec, one mogu biti prilično važne. Druge moderne efemeride nedavno stvorene su EPM (Efemerida planeta i Meseca), sa Ruskog instituta za primenjenu astronomiju Ruske akademije nauka, i INPOP (Intégrateur numérique planétaire de l`Observatoire de Paris) od strane francuski IMCCE. PREDGOVOR JUGOSLOVENSKOM IZDANJU Američke Efemeride 20. i 21. veka su prvo izdanje Efemerida u Jugoslaviji. Odlučili smo da zadržimo originalni naziv alije zato neophodno naglasiti da su pozicije i svi astro-podaci dati u „GMT“ vremenu. To je vreme Griničkog Meridijana koji je osnova svetskom vremenu. GMT vreme koje je 00:0011 je početak dana, dok je kraj dana 24:00h. Ovde je dato vreme 00:00h, što je u Jugoslaviji +1h tokom godine i +2h tokom letnjeg vremena. Letnje vreme postoji, pod ovim ili drugim nazivom, u svim evropskim zemljama (osim Albanije) i većini zemalja sveta. Letnje vreme je kod nas uvedeno prvi put 1983. god. Ovo je važno imati na umu kada se računaju pozicije planeta i, posebno, pozicija Meseca. Mesec za dva sata može preći i čitav stepen zato uvek vodite računa о lokalnom vremenu rođenja i prilagodite ga GMT vremenu. Prednost ovih Efemerida je u tome što daju dve dnevne pozicije Meseca i to u 00:00h i 12:00h po GMT-u. Zvezdano-sideralno vreme, koje je neophodno za izračunavanje podznaka ili ascedenta, dato je za 00:00h GMT. Prednost ovog vremena nad podnevnim je u tome što se račun svodi na (uvek) dodavanje lokalnog vremena rođenja. Takozvane podnevne Efemeride dele dan na dva delà i od astrologa se zahteva drugačiji račun za rođenje pre i posle podne. Univerzalno Vreme koje se pominje u predgovoru originala jednako je GMT-u, i za astrologe ostaje isti postupak pri izračunavanju ascedenta. Mnoge prednosti ovih Efemerida pobrojane su u Uvodu originala. Ja bih dodala da su Efemeride 21. veka jedine do sada štampane u svetu. Posle dugog perioda potpune oskudice astrološke literature „priključujem se svetu“. „Dečje Novine“ skoro izdaju i Tabelu kuća po sistemu Plasidus i za geografske širine od 0° do 60° geografske širine. Zbog troškova štampe nismo bili u mogućnosti da sve skraćenice u Efemeridama prevedemo. U ovom uvodu ćemo zato pokazati na primeru tipične strane sve skraćenice, termine i prevod tj. značenje. Prva uspravna kolona ima naziv „day“ i znači dan. Ispod tog naziva vertikalno se redaju datumi meseca koji je naznačen u uglu. Pored datuma se nalazi slovo ili dva, koji su skraćenice naziva dana na engleskom jeziku. M je ponedeljak, Tu je utorak, W je sreda, Th je četvrtak, F je petak, Sa je subota i Su je nedelja. Iskreno govoreći, oznake dana su astrološki malo važne. Sledeća rubrika je „Sid. Time“ i znači Sideralno ili zvezdano vreme. О ovom terminu više ćete naći u knjigama „Najbolji način da se nauči astrologija“ od Marč i Mekevers u izdanju „Dečjih Novina“. Sideralno vreme se koristi za izračunavanje ascedenta (podznaka) i uzima se, za određeno rođenje, brojka koja se nalazi pored odgovarajućeg datuma. Broj je obično šestocifren i daje (kao i obično vreme) sate, minute i sekunde sideralnog tj. zvezdanog vremena. Vodite računa da se sati kao i stepeni ne baziraju na decimalnom sistemu već je osnova broja (celog) šezdeset manjih jedinica. Možda će Vas zanimati da znate da se kod Ponoćnih Efemerida sideralno vreme računa od jesenje ravnodnevice; dok se Podnevne Efemeride računaju od prolećne ravnodnevice. Kada nađete broj kao na pr. 15 4 5 taj broj znači: 15 04 05 tj. 15h 04 min i 05 sec. Kao što sam napomenula, kada računate ascendent sa ovim Efemeridama uvek dodajete vreme rođenja. Sledeća oznaka je © i to je simbol, Sunca, kao što ste videli u Uvodu. Uočite prvo broj koji je ispred simbola zodijačkog znaka. Ta prva brojka je stepen longitude u sazvežđu tj. znaku. Jedan znak ima 30 stepeni tako da se ta prva brojka mora kretati u vrednosti od 00 stepeni do 29 stepeni. Sledeće brojke su lučki minuti i sekunde i njihova vrednost (kao i kod vremena) ne može preći vrednost 59. Na pr. u Efemeridama 21. veka za datum 20. januar 2001. god. stoji da će Sunce biti na 29 stepeni, 59 minuta i 16 sekundi sazvežđa Jarca. Sledećeg dana Sunce je na 1 Vodolije, 0 minuta i 21 sekund (lučki). U Evropi i kod nas ovaj broj bi bio izražen ovako: l°0`21` Vodolije. Sledeća rubrika nosi oznaku : „0 hr D“ i označava poziciju Meseca u 00:00h GMT ili UT. Vodite računa daje u Jugoslaviji +1h ili +2h. Sistem oznaka je isti kao i kod Sunca. Prva brojka je stepen u sazvežđu i ne može preći broj 29, sledi oznaka sazvežđa i zatim minuti i sekundi (lučki). Vodite računa, posebno kada je Mesec u pitanju, koje sazvežđe označeno. Uvek je u pitanju najbliže gore označeno sazvežđe, ako nema oznake pored samog broja stepeni. Ako Mesec ili bilo koja planeta menja sazvežđe proverite sve podatke, u dnu svake strane, da bi utvrdili tačnu poziciju. Rubrika koja sledi ima oznaku „Noon“ i pokazuje poziciju Meseca u 12:0011 GMT. Sve Stoje rečeno u prethodnom stavu važi i za ovu rubriku. Bićete oduševljeni kada shvatite koliko Vam je lakše da izračunate popodnevnu poziciju Meseca, pomoću ove rubrike. Ostaće Vam više vremena za samu astrologiju. Rubrika „True ß“ označava poziciju Prvog Severnog Mesečevog Čvora i nalazi se uvek nasuprot Južnog Mesečevog Čvora koji nije obeležen. Srednji Mesečev Čvor je u uglu stranice. Objašnjenje razlike je dato u Uvodu originala. Za one manje upućene da dodam: Severni Mesečev Čvor je poznat u starijoj literaturi kao „Zmajeva Glava“, dok je Južni „Zmajev Rep“. Oznake stepeni i sazvežđa su iste kao i kod ostalih planeta, Sunca i Meseca. Mesečev Čvor je, astronomski, mesto gde Mesec prelazi Ekliptiku i to sa juga na sever i obratno. Sledeće rubrike nemaju slovne oznake već su obeležene simbolima planeta i to ovim redom: Merkur, Venera, Mars, Jupiter, Saturn, Uran, Neptun, Pluton. Duž rubrika se pojavljuje promena simbola sazvežđa što znači da je planeta promenila znak. Uvek je planeta u znaku koji je najbliži iznad njene pozicije – ako nema oznake pored samog broja i ako tog dana planeta ne menja znak. Uvek proverite dnevne podatke pre nego što napravite horoskop, tako ćete uštedeti vreme i sprečiti, eventualne, previde. Povremeno se pojavljuje slovo R ili D što je oznaka za retrogradno ili direktno kretanje planete. О ovom fenomenu ćete naći vrlo lepa i detaljna objašnjenja u knjigama „... Astrologije“ već pomenutih Marč i Mekevers. Na dnu stranice imamo šest zasebnih celina i one su objašnjene u Uvodu originala. Ovde ćemo prevesti skraćenice za naše čitaoce koji ne znaju engleski jezik. Prva rubrika „Astro Data“ znači: astro-podaci. Skraćenice Dy, Hr, Mn znače: dan, sat, minut. Označavaju datum i vreme pojave nekog astoro fenomena. Sva vremena su GMT ili UT i naše vreme je + Ih ili +2h. Oznake N i S su skraćenice, kao i kod nas, za Sever – N i Jug – S. Ove skraćenice se odnose na prelazak nebeskih tela preko Ekliptike. Termini retrogradan i direktan, koji označavaju promenu pravca kretanja planete označeni su sa R i D i pokazuju tačno vreme promene pravca kretanja. Posle toga imamo rubriku „Planet Ingress“ koja pokazuje kada je planeta ušla u novo sazvežđe sa tačnim danom, satom i minutom. Prva, gornja polovina ove rubrike – kao i prethodne, se odnosi na prvi mesec na toj stranici. Uvek su podaci prvog meseca odvojeni od drugog praznim proredom. Sledi rubrika „Last aspect“ i „Ingress“ ispod su oznake za dane sate i minute. Radi se о „poslednjem aspektu“ Meseca pre napuštanja znaka i о „Ulasku“ Meseca u novo sazvežđe. О ovome sam govorila napred, više možete pronaći u pomenutim knjigama. Dolazimo do pete celine koja pokazuje „Phases & Eclipses“ što znači Mesečeve faze i Eklipse tj. pomračenja. Termin Eklipse smo zadržali u prevodu Uvoda da bi se što pre navikli na terminologiju, iako imamo našu reč: pomračenje. U uvodu su data detaljna objašnjenja. Skraćenice za dan, sat i minut su iste, kao i odvojenost po mesecima – gornja polovina se odnosi na prvi mesec na stranici. Poslednja, šesta, rubrika ima ponovo naziv „Astro Data“ i daje astro podatke koji su detaljno objašnjeni u Uvodu. Podaci su uvek dati za prvi dan meseca i sadrže, da ponovimo, sledeće podatke: Julijanski dan, Centar Galaktike (Galctic Ctr.) u Efemeridama 21. veka. U Efemerida 20. veka imamo Delta – T. Nemamo drugi termin za ovaj fenomen, značenje imate u Uvodu originala. Skraćenica SVP je objašnjena u Uvodu. Termin „Obliquity“ je Ugao Ekliptike, takođe objašnjen. Sledi pozicija planetoida Hironaok (Chiron) i, poslednja je, pozicija Srednjeg Mesečevog Čvora koji je predstavljen J Mean Я Drugi deo rubrike je dat za prvi dan drugoga meseca. Pre nego što počnete da koristite ove Efemeride pažljivo proučite i Uvod i ovaj predgovor. U ime izdavača ja Vam želim puno uspeha na polju astrologije! Beograd, 10. mart `90. g. MG152 (N)

Naslov: Mojih 500 glumaca Autor: Zdravko Šotra Izdavač: Beograd : Službeni glasnik : Javna medijska ustanova Radio-televizija Srbije Br. strana: 482 ; fotografije Format: 25 cm Povez: meki sa klapnama Knjiga nije ni čitana ni razlistana i u celosti (listovi, korice, povez) je odlično očuvana: listovi su potpuno čisti i ravni, bez tragova pisanja i bez `magarećih ušiju`, i odlično su povezani međusobno i sa koricama, kao nova je. Knjiga je ilustrovana mnogobrojnim fotografijama. „Glumci, glumci... Čitavog života sam se, i mimo rada, družio sa glumcima, što nije baš uobičajeno za reditelja. Prosto osećam da smo od istog soja… Između dva kadra ima mesta i za šalu, pa tako provedeno vreme ostane svima u lepoj uspomeni.“ „Dobri moji glumci... Za vama ostaju i priče o vašim osobenostima, te puno šaljivih zgoda i neumrlih duhovitosti. Ova knjiga želi da otrgne od zaborava što više tih Tespidovih sledbenika. I da iznađem kako sam se ja našao među njima…“ Uz detaljan popis ostvarenih dela, podeljenih uloga i dobijenih nagrada, obilje anegdota nastalih tokom snimanja, putovanja i gostovanja, ova knjiga svedoči o nezaboravnim veličinama jednog vremena i u životu i na pozornici i na platnu… U knjizi „Mojih 500 glumaca” Zdravko Šotra je naveo, pored ostalog, imena koja pamti, zatim ona koja je prepisao sa špica svojih emisija i filmova, i iz arhiva pozorišta u kojima je radio.

PRIRUČNIK za pripremu LOVAČKOG ispita ,2017.godina ,novo PRIRUČNIK za pripremu LOVAČKOG ispita Najnovije izdanje 2017. godina. . . . . . . . . . . LSS. . Lovački Savez SRBIJE 138. strana. . . Ilustrovano,2017. god. ,21. cm, BEOGDRAD PROGRAM POLAGANJA lovačkog ispita OBUHVATA PET oblasti. . . . PROGRAM POLAGANjA LOVAČKOG ISPITA Polaganje lovačkog ispita sprovodi se proverom teorijskih i praktičnih znanja iz sledećih oblasti: 1. PROPISI iz oblasti LOVSTVA, Lovački običaji i kultura: osnova lovačkih običaja i lovne kulture osnove iz zakonodavstva koje se odnose na lovstvo (pravo na lov, lovna karta, izdavanje dozvole za lov, popunjavanje izveštaja o izvršenom lovu, naknada za ulovljenu divljač, prateća dokumentacija za ulovljenu divljač i njene delove) ostali propisi kojima se uređuje divljač i lovstvo; 2. Biologija i bolesti divljači: vrste sisara i ptica svrstane u lovnu divljač i njihove najznačajnije osobine (podela divljači po statusu zaštite, najugroženije zaštićene i strogo zaštićene vrste divljih sisara i ptica, rasprostranjenje, biologija, morfologija i vreme reprodukcije, trajanje lovne sezone/lovostaj); ishrana i prihranjivanje divljači u lovištu (obrada i podizanje polja i remiza za divljač, prikupljanje i iznošenje hrane, soli i medikamenata u lovište); bolesti divljači (najčešće bolesti od kojih oboleva krupna dlakava, sitna dlakava i pernata divljač i krupne zveri, zoonoze i mere za sprečavanje pojave, širenja i suzbijanje bolesti divljači); zdravstvena zaštita divljači (mere zdravstvene zaštite divljači, mere za sprečavanje štete na divljači i štete od divljači, neškodljivo uklanjanje leševa divljih životinja i pasa i mačaka lutalica); utvrđivanje broja, strukture (starosna i trofejna) i stanja divljači u lovištu (praćenje, osmatranje i brojanje divljači), postupak sa ulovljenom divljači i promet divljači (obeležavanje ulovljene divljači, odstranjivanje utrobe-iznutrica, priprema za prenos-transport, hlađenje ulovljene divljači i postupak sa trofejom u toku transporta-nošenja na obradu). 3. Gazdovanje lovištem, uslovi i načini lova: lovište (pojam lovišta, podela lovišta, uređivanje lovišta, lovni i lovno-tehnički objekti, poboljšanje prirodnih uslova staništa u lovištu); planska dokumenta za gazdovanje lovištem (program razvoja lovnog područja, lovna osnova lovišta, godišnji plan gazdovanja lovištem, program naseljavanja divljači); uslovi i načini lova divljači (načini lova, organizacija izvođenja lova krupne, sitne dlakave i sitne pernate divljači i krupnih zveri, upotreba lovačkih pasa, sokola i ptica grabljivica u lovu), trofeji divljači (procena trofeja u prirodi i trofejni list); 4. Lovačko oružje, muni. . . . i lovna balistika: lovačko oružje i tehnika gađanja mere bezbednosti u lovu (propisi o merama bezbednosti u lovu, mere bezbednosti pri dolasku u lov, u toku lova i pri povratku iz lova i sprečavanje pojave i širenja požara); prva pomoć u lovu (povrede u lovu, postupak sa povređenim licem, prva pomoć povređenom, prenos, prevoz do medicinske ustanove i rizici); 5. Lovna kinologija: lovna kinologija (vrste lovačkih pasa, upotreba lovačkih pasa u lovu, obuka lovačkih pasa i prateća dokumentacija za lovačke pse); bolesti lovačkih pasa (najčešće bolesti od kojih oboljevaju lovački psi, zoonoze i mere za sprečavanje pojave, širenja i suzbijanje bolesti lovačkih pasa). ⭐️Knjiga je NOVA . . . . najnovije izdanje 2017. godina ⭐️Knjiga je NOVA . . . . najnovije izdanje 2017. godina.... ---------------------------- Knjiga je NOVA..... ------------------------------ 0

odlično očuvana vellok

Civilization on Trial and the World and the West Toynbee MERIDIAN BOOKS 1968. odlično očuvana LOK.1

Izdavač: Prometej, Novi Sad Godina izdanja: 2007. Povez: Tvrd Format: 20 cm Broj strana: 354 Stanje: Odlično Sadržaj UVODNI DEO Predmet izučаvаnjа vinogrаdаrstvа Znаčаj vinove loze i njenih proizvodа Šećeri Orgаnske kiseline Azotne mаterije Minerаlne mаterije Vitаmini Uljа Aromаtično-mirisne mаterije Bojene mаterije POREKLO VINOVE LOZE I ISTORIJAT NJENOG GAJENJA BIOLOGIJA VINOVE LOZE Klаsifikаcijа i opšte kаrаkteristike fаmilije Vitaceae L. Rod Vitis Američkа grupа rodа Vitis Istočnoаzijskа grupа rodа Vitis Evroаzijskа grupа rodа Vitis MORFOLOGIJA ORGANA VINOVE LOZE Koren Korenov sistem sejаncа Adventivi korenov sistem Zone korenа Stаblo Lаstаr Zаperаk List Oblik liske Mаljаvost liske Pupoljci i okcа Morfogenezа pаzušnih pupoljаkа Zаperkovi ili letnji pupoljci Zimsko okce Spаvаjućа (slepа, pritаjenа) okcа Cvаst i cvet Cvаst Grаđа cvetа Tipovi cvetа Cvetаnje, oprаšivаnje i oplođenje Cvetаnje Mehаnizаm oplođenjа Rаšljikа (vitice, brkovi) Grozd, bobicаi semenkа Grozd Šepurinа Bobicа Pokožicа Meso Semenkа GODIŠNJI BIOLOŠKI CIKLUS RAZVIĆA VINOVE LOZE Period vegetаcije Kretаnje sokovа Pupoljenje i lаstаrenje Cvetаnje i oplođenje Rаzvoj zelenih bobicа Sаzrevаnje grožđа Sаzrevаnje lаstаrа i opаdаnje lišćа Period mirovаnjа (zimski odmor) RAZMNOŽAVANJE LOZE Generаtivno rаzmnožаvаnje Vegetаtivno rаzmnožаvаnje Rаzmnožаvаnje položenicаmа Običnа položenicа Strmoglаvа položenicа Rаzmnožаvаnje reznicаmа Čuvаnje reznicа ili celih lаstаrа preko zime Mаtični vinogrаd plemenite loze i mаtnčnjаk loznih podlogа Rаzmnožаvаnje kаlemljenjem Neophodnа svojstvа loznih podlogа Imunitet Afinitet Adаptаcijа Ukorenjаvаnje Bujnost Nаčini kаlemljenjа vinove loze Kаlemljenje nа stаlnom mestu Kаlemljenje u procep Kаlemljenje sа zrelim delovimа Kаlemljenje loze u ceo i poluprocep Prekаlemljivаnje lаstаrа Sedlаsto i obrnuto sedlаsto kаlemljenje Kаlemljenje u kosi procep sа strаne Kаlemljenje u procep sа zelenim delovnmа Kаlemljenje prostim spаjаnjem Kаlemljenje očenjem Sobno kаlemljenje ili englesko kаlemljenje sа jezičkom Pripremа reznicа loze zа kаlemljenje Tehnikа kаlemljenjа Sаđenje kаlemovа u korenilištu Negа kаlemovа Vаđenje i klаsirаnje kаlemovа PODIZANJE VINOGRADA IZBOR POLOŽAJA, ZEMLJIŠTA I SORTE ZA NOVI VINOGRAD Nаdmorskа visinа i položаj Izbor zemljištа IZBOR LOZNE PODLOGE I SORTE PLEMENITE LOZE Lozne podloge Sorte domаće-plemenite vinove loze Vinske sorte Sorte zа belа vinа visoke kаkvoće Sorte zа belа vnnа dobre kаkvoće Sorte zа obične belа vinа Sorte zа crnа vinа visoke kаkvoće Sorte zа crnа vinа dobre kаkvoće Sorte zа običnа stonа crnа vinа Stone sorte Vrlo rаne stone sorte Rаne stone sorte Stons sorte srednjeg sаzrevаnjа Pozne stone sorte Vrlo pozne stone sorte Besemene stone sorte REGULACIONI RADOVI NA ZEMLJIŠTU PRE PODIZANJA VINOGRADA Krčenje i čišćenje terenа Rаvnаnje terenа Odvodnjаvаnje terenа Nаvodnjаvаnje Spirаnje i oduvаvаnje zemljištа u vinogrаdu PRIPREMA ZEMLJIŠTA ZA PODIZANJE VINOGRADA Povećаnje plodnosti zemljištа Rigolovаnje zemljištа UREĐENJE ZEMLJIŠNE POVRŠINE ZA VINOGRAD Određivаnje pаrcelа i putevа Rаzdаljinа sаđenjа vinove loze Prаvаc pružаnjа redovа Rаspored sаđenjа loze Rаzmerаvаnje i obeležаvаnje pаrcelа, putevа i sаdnih mestа SAĐENJE VINOVE LOZE Vreme sаđenjа Dubinа sаđenjа Odаbirаnje i pripremа sаdnog mаterijаlа Pripremа kаlemа zа ručnu sаdnju Pripremа kаlemа zа sаdnju hidroburom Kopаnje jаmićа i tehnikа sаdnje Ručnа sаdnjа Sаdnjа hidroburom Negа mlаdog vinogrаdа Negа u prvoj godini Negа u drugoj godini Negа u trećoj godini NASLONI ZA VINOVU LOZU Kolje Drveno kolje Metаlno kolje Betonsko kolje Kolje od trske Plаstično kolje Stubovi Drvenn stubovi Betonskp stubovi Metаlni stubovi Plаstični stubovi Žicа REZIDBA VINOVE LOZE I OBLICI ČOKOTA Potrebа, cilj i znаčаj rezidbe Dužinа orezivаne loze UZGOJNI OBLICI ČOKOTA Pehаrаsti oblik čokotа Jednogubi (jednokrаki) Gujo Gujov dvokrаki uzgoj Roаjаtskа kordunicа Visokа dvokrаkа vodorаvnа kordunicа (Mozerovа) Silvo kordunicа Kаrlovаčki oblik čokotа Viseći lаstаri Pergole ili odrine (čаrdаklijа) NEGA ČOKOTA KOD VINOGRADA U RODU Vezivаnje loze Vezivаnje stаblа Vezivаnje krаkovа Vezivаnje lukovа Uvlаčenje (protinjаnje) zelenih lаstаrа Zelenа rezidbа Lаčenje ili plevljenje Prekrаćivаnje zelenih lаstаrа Zаlаmаnje glаvnih lаstаrа Zаlаmаnje zаperаkа Uklаnjаnje cvаsti i grozdovа Prstenovаnje Uklаnjаnje donjeg lišćа ĐUBRENJE VINOGRADA Znаčаj đubrenjа Orgаnskа đubrivа Stаjnjаk Kompost Treset Huminskаđubrivа Zelenišno đubrivo Minerаlnа đubrivа Azotnа đubrivа Fosfornа đubrivа Kаlijumovа đubrivа Mešаnа đubrivа Kompleksnа đubrivа Utvrđivаnje potrebe zа đubrenjem Anаlizа biljnog mаterijаlа Anаlizа zemljištа Određivаnje količine đubrpvа OBRADA I ODRŽAVANJE ZEMLJIŠTA U VINOGRADU Redovnа obrаdа Jesenje-zimskа obrаdа bez zаgrtаnjа Jesenje-zimskа obrаdа sа zаgrtаnjem Odgrtаnje Prolećnа dubljа obrаdа Podrivаnje zemljištа Površinskа obrаdа zeml.ištа Primenа herbicidа Mulčirаnje ili mаlčirаnje Zаtrаvljivаnje NAVODNJAVANJE Procenа potrebа zа nаvodnjаvаnjem Zаlivni režim vinove loze Zаlivnа normа Nаčini nаvodnjаvаnjа Površinski nаčini nаvodnjаvаnjа Nаvodnjаvаnje prelivаnjem Nаvodnjаvаnje potаpаnjem Zаlivаnje iz brаzdа Podzemno nаvodnjаvаnje Nаvodnjаvаnje veštаčkom kišom Nаvodnjаvаnje kаpаnjem ZAŠTITA VINOVE LOZE Bolesti Plаmenjаčа Pepelnicа Sivа trulež Fomopsis Eutipiozа Eskа ili Apopleksijа Fitoplаzme Štetočine Sivi i žuti grozdov smotаvаc Lozine grinje Lozinа pipа Veliki mаjski gundelj Lozin gundelj Korovi BERBA, PREVOZ I ČUVANJE GROŽĐA Određivаnje zrelosti grožđа Čulnа metodа Fizičke metode Hemijske metode Određivаnje šećerа i ukupnih kiselinа Orgаnizаcijа i tehnikа berbe Berbа grožđа vinskih sorti Ručnа berbа Mаšinskа berbа Berbа grožđа stonih sorti Čuvаnje stonog grožđа SPRAVLJANJE VINA U DOMAĆINSTVU Prostorije zа prerаdu grožđа i negu i čuvаnje vinа Neophodnа opremа zа prerаdu grožđа Sprаvljаnje belih vnnа Muljаnje grožđа Ceđenje kljukа Tаloženje šire Stаvljаnje bistre šire nа vrenje Pretаkаnje mlаdog vinа Rаstаkаnje vinа u boce Sprаvljаnje crnog (rujnog) vinа Muljаnje grožđа Sumporisаnje kljukа Zаsejаvаnje kvаsаcа Burno vrenje Tiho vrenje Pretаkаnje mlаdog rujnog vinа Rаstаkаnje vinа u boce

ksč43)BESPLATNA DOSTAVA KAO PREPORUČENA TISKOVINA ILI PAKET, UNUTAR SRBIJE.KORICE SU UMRLJANE, IZNURA JE DOBRO OČUVANO, BEZ OŠTEĆENJA.

The Icon of Christ /Ikone Hrista/ Jovan Purić Str 4oo Povez tvrd veliki format pun kolor Stanej knjige dobro , nema kutiju i žaštitni omot OSTALE MOJE AUKCIJE MOŽETE POGLEDATI PREKO LINKA http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=rere&Grupa=1 Kupovinom više knjiga značajno štedite na poštarini. O knjizi Ova pravoslavna monografija je urađena u susret proslavi 1700 godina od donošenja Milanskog Edikta. Vodi nas na čudesni put kroz prostor i vreme oslikavajući istoriju ikonografske umetnosti kao i razlike između ikone, koja je neraskidino povezana sa hrišćanskim i bogoslužbenim životom, od ostalih umetničkih dela.Luksuzna edicija štampana zasebno na tri jezika (srpskom, ruskom i engleskom) obogaćena je autentičnim ilustracijama i oplemenjena originalnim prilozima.

Ruske ideje i srpske replike - Latinka Perović Tek u dužoj perspektivi postaje jasno da su ideje ruskog narodnjačkog socijalizma ostale očuvane i ispod marksističke aure. Kao i da se, u okviru jedinstvenog teorijskog kruga, promena najkasnije oseća na njegovoj periferiji. Slabljenje ortodoksije na periferiji nije uvek u srazmeri sa brzinom kojom se središna ideja teorijskog kruga istorijski iscrpljuje u centru. U svakom slučaju, bez proučavanja narodnjačkog socijalizma u Rusiji, i njegovog odjeka u Srbiji, nije moguće razumeti ni razvoj u 20. veku. Ni tamo, ni ovde. - Latinka Perović Snažno delo značajne vremenske širine i dalekosežne intelektualne dubine, zasnovano na decenijama studija i pisanja o velikim transformativnim političkim i društvenim pokretima modernog doba – prof. dr Robert J. Donia sa Michigan University, Ann Arbor, USA. Broš. povez Format: 23cm Str: 774 God: 2019. U odličnom stanju.

ретко! најбоље од најбољег, kiss my ass and go to hell не постоји цд издање. специјално издање само за Србију Напомена: дек за касете ми не ради па не могу да проверим да ли ради, задњи пут кад сам слушао је радила, тако да је мала могућност да не ради

foto monografija veliki format umetnička fotografija predeli grčke 322str, 30cm vellok nova

Knjiga "Advokatska čitanka" autora Olivera B. Injca i Miroslava Stankovića predstavlja praktičan priručnik koji objedinjuje njihovo bogato iskustvo iz advokature i publicistike. Namijenjena je prvenstveno advokatima, ali će koristiti i drugim pravnicima u svakodnevnom radu, kao i široj publici koja želi bolje razumeti advokatsku profesiju. U ovoj knjizi čitaoci će pronaći savete, informacije o rokovima, obrasce i izvore relevantne za advokatsku praksu. Poglavlja knjige pružaju uvid u različite aspekte advokature i probleme s kojima se advokati suočavaju, oslikavajući advokatsku profesiju kao humanu i visoko etičnu djelatnost. Motivacija za ovu knjigu leži u čuvenoj rimskoj sentenci koja je uklesana iznad sudova u starom Rimu - "Pravdoljublje, čovječnost, znanje, vrlina", što ukazuje na temeljne vrednosti koje bi trebalo da karakterišu advokatsku profesiju. "Advokatska čitanka" pruža čitaocima priliku da dublje razumeju svet advokature i da se upoznaju s dilemama i problemima s kojima se advokati svakodnevno suočavaju, nudeći praktične savete i smernice za uspešno obavljanje advokatske prakse. Povez knjige : mek Strana : 848 Format : 24 c m Pismo : ćirilica

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Karijatide Filosofija se tokom cijele svoje istorije sastojala iz dva dijela, koja su bila neskladno pomiješana: sa jedne strane teorija o prirodi svijeta, a sa druge strane etičko i političko učenje o tome koji je način života najbolji. Nemogućnost da se ovo dvoje jasno odvoji bila je izvor mnogih zbrkanih mišljenja. Filosofi, od Platona do Vilijama Džemsa, dopustili su da njihova mišljenja o sastavu vaseljene budu pod uticajem njegove sklonosti ka moralisanju; pošto su pretpostavljali da znaju koja bi vjerovanja mogla učiniti ljude moralno savršenim, oni su izmislili argumente, često vrlo sofističke da bi dokazali da su vjerovanja istinita. Bertrand Rasel (engl. Bertrand Russell; Trelek, 18. maj 1872 — Penhrindejdrajt, 2. februar 1970), bio je britanski filozof i matematičar, kao i dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1950. godine. U matematici je poznat po Raselovom paradoksu koji je ukazao na propuste u naivnom (neaksiomatskom) zasnivanju Kantorove teorije skupova. Privatni život Bertrand Artur Vilijam Rasel, 3. erl Rasel (engl. Bertrand Arthur William Russell, 3rd Earl Russell) rođen je 18. maja 1872. godine u plemićkoj porodici. Veoma rano je ostao bez roditelja, majka mu je umrla kada je imao 2 godine, a otac kada je imao 4. Ostali su on i njegov stariji brat Frenk (budući drugi Erl Rasel). O njima se brinuo njihov deda Erl Rasel (lord Džon Rasel) koji je bio predsednik britanske vlade 40-ih godina 19. veka, i baba, dedina žena iz drugog braka. Kum mu je bio filozof Džon Stjuart Mil. Rasel nije ispunio njihova očekivanja što se tiče ženidbe i decembra 1894. se oženio Amerikankom Alis Smit (engl. Alys Pearsall Smith). Alis je bila protestantkinja i to puritanskih shvatanja. Njihov brak je završen razvodom 1911. godine. Rasel nije bio uvek veran bračnom životu, poznate su bile dve ljubavne afere sa čuvenim damama od kojih je jedna bila glumica. Bertrand Rasel je studirao filozofiju i logiku na Univerzitetu Kembridž od 1890. godine. Postao je član Triniti koledža 1908, godine. 1920. je putovao u Rusiju i posle toga predavao u Pekingu filozofiju jednu godinu dana. 1921. kada je izgubio profesorski posao oženio se Dorom Rasel (rođenom Blek) i sa njom je imao sina Džona (John Conrad Russell, kasnije ga nasledio kao četvrti Erl Rasel) i ćerku Ketrin (Katharine Russell udata Tait). Rasel se u ovo vreme ispomagao tako što je pisao popularne knjige iz oblasti fizike, etike i obrazovanja za laike. Sa suprugom Dorom on je osnovao eksperimentalnu školu `Beacon Hill` (u prevodu „Svetionik na bregu“) 1927. godine.[1] Posle smrti starijeg brata, Rasel 1931. godine postaje treći Erl Rasel. Međutim on se veoma retko pozivao na ovu titulu. Supruga Dora ga je izneverila u preljubi sa jednim američkim novinarom i Rasel se 1936. oženio po treći put. Nova supruga mu se zvala Patriša, bila je oksfordski student i guvernanta Raselove dece 1930. godine. Sa njom je imao jednog sina po imenu Konrad. U proleće 1939. preselio se u Santa Barbaru i predavao na univerzitetu Kalifornija u Los Anđelesu. Bio je postavljen za profesora na Gradskom koledžu u Njujorku odmah posle toga, ali posle javnog negodovanja postavljenje je povučeno; njegovo radikalno mišljenje učinilo ga je moralno nepodobnim za predavača na ovom koledžu. U Britaniju se vratio 1944. i ponovo je predavao na Triniti koledžu. Godine 1952, u svojoj osamdesetoj godini, Rasel se ponovo razveo i oženio četvrti put suprugom Edit, sa kojom se poznavao još od 1925. godine. Bertrand Rasel je napisao tri toma svoje autobiografije krajem 1960-ih godina i preminuo je 2. februara 1970. u Velsu u svojoj 98. godini. Njegov pepeo je rasejan u planinama Velsa. Treba pomenuti i da je Rasel poznat kao osnivač i vođa poznatog „Prekog suda“ u kome su bili osuđivani svi zločini SAD u Vijetnamskom ratu tokom 50-ih i 60-ih godina dvadesetog veka. Titulu grofa od Bertranda Rasela nasledio je najpre njegov sin Džon Rasel (kao 4. Erl Rasel), a potom mlađi sin Konrad Rasel (kao 5. Erl Rasel). Konrad Rasel je izabran za naslednog plemića u britanskom Domu lordova, on je ugledni britanski naučnik...