Svećnjak patka.

SAVREMENA DANSKA UMETNOST ( za poslednjih 50 godina ) izložba slikarstva, vajarstva i keramike priređena uz visoku saradnju danske vlade Izdavač: MUZEJ KNEZA PAVLA Beograd Godina izdanja: 1937. Povez: broš Broj strana: 80 Pismo: ćirilica Stanje: vrlo dobro

ELSE URY - NESTHAKCHEN UND IHRE PUPPEN Meidingers Jugendschriften Verlag, 1921 181 str. Tvrdi povez. Ilustrovao u boji i crno belo. Korica prljava. Fleka od starosti na unutrasnjosti korica. Vrlo dobro ocuvana knjiga.

KERAMIČKA KRIGLA – UMETNIČKI RAD Starinska keramička krigla, kao ukras ili za upotrebu Zemlja porekla: Španija Godina proizvodnje: oko 1975. Proizvedeno: Iz kolekcije španskih umetnika primenjene umetnosti Tehničke karakteristike: Materijal: Keramika Boja: Terakot, sa cvetnim drap elementima Dimenzije: Visina: 14 cm; Prečnik: 11,5 cm; Status: Antikvitet Detaljno stanje: Sve prethodne decenije nije upotrebljavana kao krigla za pivo, već kao ukras koji je stajao u vitrini. Tako da je izgled i stanje identično kao na dan nabavke, naravno, kada se obriše prašina. Opis: Oblik krigle je pojednostavljan, ravnih stranica. Glazirana je i spolja i iznutra. Spoljašnji i unutrašnji deo krigle visokog je sjaja, lepe terakot boje. Motiv je drap boje – venac stilizovanog cvetnog uzorka koji je kopija sa mnogih starih keramika. Ukupni izgled krigle je privlačan i bez obzira na neorginalanost oblika i motiva, ova krigla je predivna i kao ukras i kao upotrebna posuda.

Kotor 1987-1988 Izdaje pomorski muzej Kotor Stanje knjige kao na slikama Mek povez sa slikama 213.strana

Materijal: Mesing-mermer Postoji mogućnost da je nenamernom greškom unešena pogrešna vrsta materijala. Na fotografijama se uglavnom vidi stanje slika kao i dimenzije.

Materijal: Drvo Postoji mogućnost da je nenamernom greškom unešena pogrešna vrsta materijala. Na fotografijama se uglavnom vidi stanje slika kao i dimenzije.

Materijal: keramika Postoji mogućnost da je nenamernom greškom unešena pogrešna vrsta materijala. Na fotografijama se uglavnom vidi stanje slika kao i dimenzije.

Materijal: Keramika-porcelan Postoji mogućnost da je nenamernom greškom unešena pogrešna vrsta materijala. Na fotografijama se uglavnom vidi stanje slika kao i dimenzije.

NASLOV: Đeneral Mihailović: biografija AUTOR: Bojan B. Dimitrijević IZDAVAČ: A.L.X. GODINA: 1996 STRANA: 264 POVEZ: Meki FORMAT (cm): 20 PISMO: ћирилица ISBN: 8682605015, 9788682605010 TIRAŽ: 150 TEŽINA (kg): 320 STANJE: Nekorišćeno OPIS: Том 1 књиге Đeneral Mihailović: biografija, Bojan Dimitrijević

47987) POGLEDI I POKUŠAJI , Svetislav Stefanović , Geca Kon Beograd 1919 , mek povez, format 13 x 19 cm , ćirilica, 158 strana

MOJ ŽIVOT - Vlaho Bukovac Izdavač: SRPSKA KNJIŽEVNA ZADRUGA Beograd, knjiga 186 Godina izdanja: 1925. Povez: tvrd Broj strana: 181 Pismo: ćirilica Stanje: dobro

ВИКТОР МИХАИЛОВ ПОКИДАЈ ЛАНАЦ ЗАВИСНОСТИ КАКО ДА ОСЛОБОДИМО УМ И ТЕЛО ОД СВАКЕ ЗАВИСНОСТИ УЗ ПОМОЋ ПРАВОСЛАВНЕ ВЕРЕ МАНАСТИР УСПЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ - ПОДМАИНЕ 2014 ЕДИЦИЈА СТАЗЕ ИЛУСТРАЦИЈЕ ДРУГО ИЗДАЊЕ БРОШ ЋИРИЛИЦА 2ОО СТРАНА НЕКОРИШЋЕНО ГАРАНЦИЈА ПЕРФЕКТ Екстра !!!!!!!!!!!!!!!!

Zagreb 1938g. Godiste LXIV 593str.

Jean Valmy-Baysse. Naissance et vie de la Comédie-Française , histoire anecdotique et critique du théâtre français , 1402-1945 Rođenje i život Francuske komedije , anegdotska istorija i kritika francuskog pozorišta , 1402-1945 Librairie Floury Paris 1945 strana 54 Meki povez , ilustrovano , tekst na francuskom jeziku Strane nerazrezane , dobro očuvano tags: pozorište komedija francuska Žan Valmi - Bize 10.02.2022

Lep zidni ukras mislim sa likom Kleopatre, izuzetan rad od bakra. Sa prednje strane je potpis autora, a na poledjini je ugraviran pečat zemlje porekla - UAR (bivše Ujedinjene Afričke Republike). Prečnika je oko 20 cm. Očuvano, stanje kao na slikama.

Izdanje : Geca Kon 1925, 202 strane Prvo izdanje Tvrd povez Branko Lazarević (Vidin, 25. novembar 1883 — Herceg Novi, 6. oktobar 1963) bio je srpski književnik i diplomata.[1] Branko Lazarević Branko Lazarević.jpg Datum rođenja 25. novembar 1883. Mesto rođenja Vidin, Kneževina Bugarska Datum smrti 6. oktobar 1963. (79 god.) Mesto smrti Herceg Novi, SFRJ Biografija Uredi Branko Lazarević je rođen u Vidinu, u Bugarskoj, u imućnoj porodici Đorđa Lazarevića iz Negotina, gde mu je otac Đorđe, trgovac i radikalski prvak u Negotinu, bio izbegao posle Timočke bune. Majka Vukosava bratanica je pesnikinje Milice Stojadinović Srpkinje. Preci Đorđa Lazarevića došli su u Negotinsku krajinu iz Sjenice, sa Pešteri i iz Starog Vlaha, i učestvovali su u Srpskom ustanku. Po drugim izvorima Lazarević je rođen u Negotinu[2], a umro - ne 1963. godine nego 1968[3]. Mladi Lazarević je pohađao Zaječarsku gimnaziju, a zatim studirao na Univerzitetu u Beogradu. Postao je 1911. godine suplent u Beogradu, a zatim nastavio obrazovanje u Evropi; u Parizu, Minhenu i Rimu, gde je specijalizovao estetiku i umetnost. Do oslobodilačkih ratova on se intenzivno bavi pisanjem; književnim radom i pozorišnom kritikom. U književnosti se javlja 1907. godine, u beogradskom `Srpskom književnom glasniku`, sa dvodelnom studijom o poeziji Svetislava Stefanovića.[4] U balkanskim ratovima on je rezervni potporučnik srpske vojske.[5] Tokom Prvog svetskog rata službovao je na frontu, a potom postavljen 1917. godine za šefa Presbiroa Ministarstva spoljnih poslova Kraljevine Srbije, na Krfu. Branko Lazarević je od 1918. godine ušao u politiku i napravio je poput još nekih srpskih književnika, lepu diplomatsku karijeru. Prvo je postavljen 1918. godine za srpskog konzula u Vašingtonu[6], a potom do 1922. godine bio u Čikagu. Po povratku u Evropu, od 1922. godine je kratko vreme poslanik u Berlinu, pa prešao u Čehoslovačku republiku. Bio do marta 1929. godine dva puta (sa prekidom 1925) poslanik u Pragu, gde je ostavio vidnog traga o sebi. Govorio je češkim jezikom, stekao veliki ugled a njegovi brojni tamošnji prijatelji pomogli su da na češkom jeziku izađe njegova knjiga, sa naslovom: `Tri najveće jugoslovenske vrednosti`. U međuvremenu je radio kratko pri ministarstvu u Beogradu, te se istakao u specijalnoj diplomatskoj misiji u Tirani (1925).[7] Sreće se Branko nakon praškog perioda, između 1929-1934. godine pri poslanstvu u Varšavi, zatim 1936-1937. godine on je `opunomoćeni ministar` Kraljevine Jugoslavije u Ankari[8]. Boraveći u Poljskoj izabran je 1931. godine za člana `Jugoslovensko-poljskog naučnog instituta`. Kratko je 1937. godine jugoslovenski poslanik u Beču, pa 1938-1939. godine na istom položaju u Briselu. Posleratna komunistička vlast ga uklanja sa javne scene. Svoje neobjavljene političke rasprave, dnevnike, solilokvije, eseje i razmišljanja, Lazarević piše u nametnutoj izolaciji, sve dok nije bio isključen iz Saveza književnika i dok nije dopao zatvora (1948—1951). Izgubljena ostavština Branka Lazarevića nađena je slučajno. 2004. godine u Herceg Novom. Naučni rad Uredi Njegove političke rasprave imaju širok kulturno-istorijski i antropološki značaj, pre svega za razumevanje opšteg društvenog konteksta prve polovine XX veka, a potom i za shvatanje identiteta i mentaliteta Jugoslovena. Svoje predratne političke rasprave pisao je uzgredno i profesionalno, kao ugledan kraljevski diplomata i elitni intelektualac. Njegova filozofija istorije, bila je zasnovana na analizi globalnih istorijskih kretanja. Pored književnosti, Lazarević je i pozorišni i književni kritičar pod jakim uticajem Skerlića. Talentovan je i vrlo produktivan stvaralac. Saradnik je više listova i časopisa, a javlja se 1912. godine kao direktor lista `Reč`.[9] U 1945. godini napisao je sve tri velike političke rasprave, koje su ostale neobjavljene u rukopisima: programski esej Istok-Zapad i Jugoslavija, socijalno-antropološki ogled Pučina je stoka jedna grdna i opsežni traktat „Rat, revolucija, demokratija i umetnost“. „Rat, revolucija, demokratija i umetnost“ je obuhvatna građanska kritika komunističke prakse i leve totalitarne ideologije modernoga doba. Lazarević je 1945. godine napisao i socijalno-psihološku raspravu o karakteru, kretanju i motivima masa, koje svagda započinju i nose revoluciju. Među herceg-novskim rukopisima, u ostavštini Branka Lazarevića nađen je i njegov obimni „Dnevnik jednoga nikoga“ pisan od 1943. do 1947. koji obuhvata poslednje dane nemačke okupacije i prve godine komunističke vlasti u Beogradu. Lazarevićev Dnevnik jednoga nikoga bio je skriven i nepoznat punih šezdeset godina. Kritika Uredi „Prema političkim raspravama, nađenim u ostavštini, vidi se da je Lazarević bio iskren srpski rodoljub i da nije bio šovinista. Svaki nacionalizam mu je bio jednako stran, kao i svaki prostački populizam. Smetale su mu četničke kame i kokarde. Klonio se klerikalizma, nacionalne retorike, dekorativne simbolike i vašarskog srbovanja. Svetosavlje je primao kao oblik vizantijskog komonvelta i srpski put ka prosvećenosti; manastiri su za njega bili škole pismenosti, graditeljstva i živopisa. Kao retki balkanski državnici, cenio je hladnu pamet i kritički um. …Njegov liberalizam, kao i njegov demokratizam, nije bio bezgraničan... U kritici podaničkog mentaliteta gomile najviše su mu smetali sebičnost, gupost, dvoličnost, bahatost, primitivizam, zatucanost, pokornost, potuljenost...` (Predrag Palavestra). Citati Uredi „Stvoriti građanina: to je osnovni uslov za zdravu državu. Samo građanin može da shvati veličinu, snagu i vrednost i korist države. Građanin ne znači samo plan jedne narodne zajednice. Građanin znači plan opšte ljudske zajednice. Pravi i veliki građanin, to je građanin Masarikovskih shvatanja. To je čovek osposobljen da bude član opšte ljudske zajednice. On čini vrh piramide.` „Demokratija je dinamična, tiranija statična“, dok je revolucija „apokalipsa straha` „Ideje nemaju granica. Velike misli putuju bez putnih isprava i bez policijskih i carinskih pregleda.` „Kad sloboda ućuti, ućuti i velika umetnost. Umetnost je biljka slobode“.`3a umetnost je najpogodniji sistem pune demokratije sa punom slobodom za elitu“. „Kada se kaže umetnost, kaže se sloboda.` „Osnovna je sloboda: građanska, verska, politička, naučna, umetnička, jednom reči - lična.` „Nema, nema i sto puta nema nikakve druge umetnosti nego samo, isključivo i neopozivo, slobodne umetnosti.` „Strah je najveći pokretač mase` „Zemlje slobode uvek nalaze izlazak iz svake situacije. One se prilagođavaju odnosima koji se pojave i rešavaju ih na planu mogućnosti.` „Ratovi i revolucije novijega doba poremetili su odnose u svetu i decivilizovali čoveka, čak i građansku elitu. Komunizam i liberalizam čitavo čovečanstvo pretvaraju u gomilu, vraćaju u primitivizam i bacaju u jedan novi varvarizam. Evropske mase se vraćaju gomilama. Evropljanin je postao čovek gomile.` Srpska međuratna knjizevnost gojko tesic utuljena bastina

Joga čakri - sedam ključeva za buđenje onog božanskog u nama „Anodeino razumevanje i tumačenje sistema čakri širom mi je otvorilo um i srce, i duboko je uticalo na način na koji radim jogu, kao i na moje učenje.“ – Šon Korn „Joga čakri Anodee Džudit izvrstan je pratilac decenija njenih knjiga i učenja. Budući da istražuje joga metode za oslobađanje, preobražaj i uravnotežavanje naših energetskih tela i života, ova knjiga je dar svetu.“ – Šiva Rea, osnivač Prana Vinjase Kao arhitektura duše, sistem čakri je suština joge – sredstvo kojim se um i telo, nebo i zemlja i duh i materija spajaju u božanski savez koji je pravo značenje joge. U ovoj dugo očekivanoj knjizi priznatog stručnjaka za čakre, Anodee Džudit, naučićete kako da koristite principe i vežbe joge kako biste probudili suptilno energetsko telo i povezali se sa svojim najvišim izvorom. Uz pomoć sedam glavnih ključeva kojim otključavate svoj unutrašnji hram, bićete upućeni kroz vežbe koje otvaraju i aktiviraju svaku čakru putem poza, bioenergetskih vežbi, vežbi disanja, mantri, usmeravane meditacije i joga filozofije. S divnim fotografijama u boji za svaku pozu, zajedno sa uputstvima za dublje usklađivanje i aktivaciju energetskog tela, ova knjiga dragoceno je pomagalo kako za učitelje tako i za učenike. „Decenijama sam čekala, želela, žudela za knjigom kao što je Joga čakri Anodee Džudit. Kao i uvek kad je u pitanju Anodea, ova knjiga izvrsno je predstavljena, puna mudrosti, praktična, inspirativna, laka za razumevanje, savremena. Morate je imati. Uživajte u svemu što ona ima da vas nauči!“ – Margo Anan Izdavač: Edicija Povez: mek Broj strana: 387.

ENCIKLOPEDIJA ŠAHOVSKIH OTVARANJA C - FIDE Izdavac: Sahovski informator Beograd Cvrst povez 348 str. Omotnica je dosta ostecena i prilepljena je sa unutrasnje strane selotejpom. Knjiga ocuvana.

RETKO IZ 1943 GODINE,TVRD POVEZ,LEPO OCUVANA KNJIGA

RETKO,IZDANJE IZ 1946 GODINE,TVRD POVEZ,LEPO OCUVANO,112 STRANICA

odlicno stanje Dnevničke zabilješke o razbijanju Partije, Armije i Države 1997. Vremenski okvir `Dnevnickih zabiljeski` dr Vase Predojevica zahvata predratnu fazu i pocetak oruzanog razbijanja SFRJ (septembar 1989 - avgust 1991), u kome je autor bio na duznosti u Komandi Pete vojne oblasti. Tezisni sadrzaji tih kazivanja odnose se na gibanja i eskalaciju tenzija u SKJ i JNA, kao i drustvu, koje su postupno dovele do razbijanja SKJ i na 14. kongresu (januar 1990), samoraspustanja Organizacije SKJ u JNA (decembar 1990). Citajuci `Dnevnicke zabjeljeske`, citaoci ce ostati pod brojnim i snaznim dojmovima o mnogim pitanjima, a narocito o proizvodnji `nove` nacio-sovinisticke realnosti i zavadjanju naroda; o SKJ i SKJ u JNA; o JNA I Vrhovnoj komandi sa njenim stabom; o Komandi Pete vojne oblasti; o odnosima sa Slovenijom i Hrvatskom; o medijskom i pravom oruzanom ratu; o zlotpotrebi, manipulisanju i istorijskoj degradaciji JNA; o `topljenju` brojne i moralne snage armijskog sastava; o izdajama i `izdajama` itd. raspad raspadanje jugoslavije rat devedesetih

Rusko izdanje Сапрыкин В.А. Урбанизация Атеизм Религия Retko u ponudi Izdato u Kazahstanu 1981. Lepo očuvano Влади́мир Алекса́ндрович Сапры́кин (род. 1935, село Антоновка, Исилькульский район, Омская область, СССР) — советский и российский религиовед, культуролог и социолог религии. Доктор философских наук (1978), профессор. Один из авторов «Атеистического словаря», «Православие: словарь атеиста» и энциклопедического словаря «Российская цивилизация: этнокультурные и религиозные аспекты»[1]. Владимир Александрович Сапрыкин Дата рождения 1935 Место рождения Антоновка, Исилькульский район, Омская область, СССР Страна Флаг СССР → Флаг России Научная сфера религиоведение культурология социология религии Место работы Московский государственный институт электроники и математики (технический университет) Альма-матер Петропавловский педагогический институт имени К. Д. Ушинского Академия общественных наук при ЦК КПСС Учёная степень доктор философских наук Учёное звание профессор Биография Править Родился в 1935 году в селе Антоновка Исилькульского района Омской области в семье крестьянской интеллигенции[2][3]. В 1959 году окончил историко-филологическое отделение Петропавловского педагогического института имени К. Д. Ушинского[3]. В 1959–1960 годах — учитель истории в средней школе в Балхаше[4]. В 1960—1965 и 1967—1968 годах — лектор и заведующий отделом пропаганды и агитации Балхашского городского комитета КПСС в Карагандинской области[4][3]. В 1965—1966 годах — главный редактор газеты «Балхашский рабочий»[3]. В 1970 году в Институте научного атеизма Академии общественных наук при ЦК КПСС защитил диссертацию на соискание учёной степени кандидата философских наук по теме «Роль субъективного фактора в процессе преодоления религии в условиях социализма»[5]. В 1978 году в Институте научного атеизма Академии общественных наук при ЦК КПСС защитил диссертацию на соискание учёной степени доктора философских наук по теме «Проблемы формирования научно-материалистического атеистического мировоззрения в условиях социалистического города» (специальность 09.00.06 — научный атеизм)[6]. В 1970—1980 годах являлся руководителем лекторской группы, заведующим отделами науки и учебных заведений, пропаганды и агитации Карагандинского областного комитета КПСС[4][3]. В 1980—1991 годах — инструктор, лектор, заведующий сектором отдела пропаганды ЦК КПСС, заведующий Всесоюзным домом политического просвещения при ЦК КПСС и руководитель Информационно-политического центра ЦК КПСС[3][7]. С октября 1991 года — профессор и заведующий кафедрой культурологии Московского государственного института электроники и математики (технического университета)[3]. Общественного-политическая деятельность Править Выступал на стороне коммунистов экспертом Конституционного суда Российской Федерации по делу КПСС[3]. Делегат II Чрезвычайного (восстановительного) съезда КПРФ[8]. До 2000 года являлся кандидатом в члены ЦК КПРФ и руководителем идеологического отдела партии[3][8]. Один из создателей общероссийской общественной организации «Российские учёные социалистической ориентации» (РУСО)[9]. Член редакционно-издательского совета журнала «Марксизм и современность»[8]. Научные труды Править Монографии Править Сапрыкин В. А., Сулацков А., Рудницкая Л., Штейн В. Как мы боремся с сектантством: (Об опыте атеистич. работы в г. Балхаше). — Алма-Ата: Казахстан, 1965. — 223 с. Сапрыкин В. А. Актуальные проблемы научно-атеистического воспитания в условиях города. — М.: Знание, 1986. — 64 с. (Новое в жизни, науке, технике. Научный атеизм; 6/1986). Сапрыкин В. А. Роль субъективного фактора в преодолении религии. — Алма-Ата: Казахстан, 1972. — 103 с. Сапрыкин В. А. Урбанизация и проблемы атеизма. — Алма-Ата: О-во `Знание` КазССР, 1974. — 39 с. — (Знание — народу/ О-во `Знание` КазССР). Целенаправленно и настойчиво: (Из опыта атеистической работы Карагандинского обкома КП Казахстана): Сборник статей / Сост. В. А. Сапрыкин. — Алма-Ата: Казахстан, 1975. — 168 с. Сапрыкин В. А. Социалистический город и атеистическое воспитание. — Алма-Ата: Казахстан, 1976. — 127 с. Сапрыкин В. А. Рука доброго друга: (Из опыта атеистического воспитания в условиях города). — М.: Политиздат, 1976. — 62 с. (Библиотечка атеиста). Сапрыкин В. А. Формирование атеистического мировоззрения рабочих. — Алма-Ата: О-во `Знание` КазССР, 1977. — 39 с. Сапрыкин В. А. Урбанизация. Атеизм. Религия. Проблемы формирования научно-материалистического атеистического мировоззрения в условиях социалистического города. — Алма-Ата: Казахстан, 1981. — 287 с. Сапрыкин В. А. Социалистический коллектив и атеистическое воспитание. Опыт, система, проблемы. - М.: Политиздат, 1983. — 175 с. Сапрыкин В. А. Урбанизация и атеистическое воспитание. — К.: Политиздат Украины, 1985. — 173 с. Сапрыкин В. А. Трудовой коллектив: атеисты и верующие. — М.: Политиздат, 1990. — 223 с. — ISBN 5-250-00771-6 Русская культура: ценности и архетип: [Сб. ст.] / М-во образования Рос. Федерации. Моск. гос. ин-т электроники и математики (Техн. ун-т); Под общ. ред. В. А. Сапрыкина. — М.: МГИЭМ, 2000. — 92 с. ISBN 5-230-16276-7 Сапрыкин В. А. Революция и контрреволюция: прометеи и плутократы: (философско-публицистическое эссе на главную тему нашего времени). — М.: Слово, 2004. — 373 с. ISBN 5-9290-0123-5 : 1000 экз. Сапрыкин В. А. Русская культура: понятие, генезис, самобытность, амбивалентность: учебное пособие. — М.: МГИЭМ, 2005. — 88 с. ISBN 5-94768-043-2 Сапрыкин В. А. Антикоммунизм. Оппортунизм. Контрреволюция: новое философско-политическое эссе о революции и революционерах, о контрреволюции и контрреволюционерах. — М.: Слово, 2007. — 475 с. ISBN 5-9290-0180-4 Сапрыкин В. А. Ценности социализма: суровая диалектика формационно-цивилизационной системы общественных ценностей. — М.: Алгоритм, 2014. — 479 с. ISBN 978-5-4438-0945-8 Сапрыкин В. А. Империализм и оппортунизм: классовые противники или союзники: популярные публицистические заметки. — М.: Алгоритм, 2016. — 399 с. ISBN 978-5-906817-99-0 : 200 экз. Учебные пособия Править Введение в культурологию : учебное пособие по курсу `Теория и история мировой и отечественной культуры` / Под ред. В. А. Сапрыкина. — В 3-х ч. — М.: МГИЭМ, 1995. — Ч.I. — 210 с., ч. II. — 413 с., ч. III. — 168 с. Сапрыкин В. А. Отечественная культура советского периода: антиномии, идеалы, ценности, историческое место: Учебное пособие. — М.: МГИЭМ, 2003. — 120 с. ISBN 5-94506-030-5 Культурология: в исходных научных понятиях, структурно-логических схемах, исторических феноменах культуры: учебное пособие / Э. В. Быкова и др.; под ред. В. А. Сапрыкина; М-во образования и науки Российской Федерации, Федеральное агентство по образованию, Гос. образовательное учреждение высшего проф. образования `Московский гос. ин-т электроники и математики` (технический ун-т)`, Каф. культурологии. — М.: МГИЭМ, 2010. — 612 с. ISBN 978-5-94506-249-8 Статьи Править Сапрыкин В. А. Атеистическая работа партийной организации в условиях города // Вопросы научного атеизма. Вып. 9. Система атеистического воспитания / Редкол. сб. А. Ф. Окулов (отв. ред.) и др.; Акад. обществ. наук при ЦК КПСС. Ин-т научного атеизма. — М.: Мысль, 1970. — С. 216—234. — 406 с. — 17 500 экз. Сапрыкин В. А. гл. V // Атеизм в СССР: становление и развитие / [Воронцов Г. В., Гараджа В. И., Денисов С. Г. и др.; Редкол.: А. Ф. Окулов (отв. ред.) и др.]; Акад. обществ. наук при ЦК КПСС, Ин-т науч. атеизма. — М.: Мысль, 1986. — 238 с. Сапрыкин В. А. Национальный вопрос и будущее России: проблема поиска альтернативы // Информационные войны. — 2009. — № 3 (11). — С. 31–41. ISSN 1996-4544 Сапрыкин В. А. Социальный оптимизм — решающий фактор успеха модернизации // Инновации. — 2012. — 5 (163). — С. 85-88 ISSN 2071-3010

Vintage figura- Depose Italy visina- 10cm Carrara mermer

Piksla Tuborg Beer dimenzije- 20x20cm