Opis Ortopedico je dušek koji je namenjen za ljude veće telesne težine i one koji imaju probleme sa kičmom, kao i za ljude koji preferiraju tvrđu podlogu za spavanje. Dušek je dizajniran da podrži leđa, zglobove i mišiće skeleta, tela kao celine. Ispravan položaj tela na ovom dušeku vam garantuje potpuno opuštanje. Ovo je najbolji proizvod u klasi dušeka sa žičanim jezgrom, a nastao je na osnovu praćenja zahteva na tržištu za ekstra tvrdim dušekom. Žičano jezgro je obostrano ojačano sa metalnim ramom što izrazito povećava čvrstoću Ortopedico. Za razliku od De Luxa on ima dvostruke slojeve prirodnih materijala na zimskoj i letnjoj strani koji pružaju maksimalan komfor. Na bočnim stranama po dužini se nalaze po dva ventila koja služe za cirkulaciju vazduha unutar samog dušeka. Ekskluzivna varijanta dušeka namenjena ljudima visokih zahteva, koji od sna očekuju pravu idilu a istovremeno se pridržavaju znanja o zdravlju i važnosti kvalitetnog sna. Takvih je kod nas očigledno sve više jer se ova kategorija dušeka prodaje u znatnim količinama. Osnova: Žičano opružno jezgro je tipa BONNELL sa gusto raspoređenim oprugama prečnika 2,2 mm i visine 14 cm, oivičeno metalnim ramom, koje ovom dušeku daju i čvrstoću. Za jezgro je priheftan termofiksirani filc 1000 g/m2 koji štiti štepanu ploču od oštećenja i daje joj bolju čvrstoću. Punjenje: • Poliuretan 25 kg/m3 – 3 cm • Pamuk 2 x 800 gr/m2 (letnja strana) • Vuna 2 x 800 gr/m2 (zimska strana) Navlaka: • Platno – pamučna tkanina i PES Veličine: • 60×120; 65×135; 70×130/140 • 80/90/100/120/140/150/160/180 x 190/200 • Pravimo vanstandardne veličine dušeka prema želji kupca Najveće preporučeno opterećenje preko 120 kg po osobi Visina: • cca 25 cm Garancija: • Za žičano opružno jezgro 5 godina • Za dušek 36 meseci

RACUN I GARANCIJA!!! PRISM FRAME bazeni su novi, nadzemni bazeni sa metalnom konstrukcijom. U odnosu na prethodnike dolaze sa poboljšanim ramom, oplatom i novim dizajnom. Metalni nosači su izrađeni od čelika i zaštićeni su posebnom prevlakom koja sprečava njihovo rđanje. Bazen možete samostalno montirati prema uputstvu, za tridesetak minuta. Telo bazena je izrađeno od veoma čvrstih i otpornih materijala koji su namenjeni za višegodišnju upotrebu. Dimenzije bazena su 6.1×3.05×1.22 m. Zapremina, pri napunjenosti do 80% visine, je 18202 litara vode. Kada sezona prođe, bazen možete isprazniti i odložiti na adekvatno mesto, ili, ga ostaviti napolju. Sastavni deo kompleta čini i filterska pumpa. Namena pumpe je da prečišćava vodu u bazenu i odstranjuje mehaničke nečistoće. Pomoću odgovarajućih creva pumpa se prikači na bazen i konstantno filtrira vodu. Uključuje se u struju pomoću strujnog kabla. Pored pumpe komplet sadrži i merdevine, podlogu i pokrivku za bazen. Opis Bazen sa pumpom Dimenzija: 6.1×3.05×1.22 m Kapacitet pumpe: 5678 l/h Filter pumpe: 220-240 Kapacitet bazena (80%): 18.202 l Namenjeno za uzrast: 6+ godina

RACUN I GARANCIJA!!! INTEX Jacuzzi za dvorište sa grejačem PureSpa Bubble Therapy poseduje zapreminu od 795 litara vode u kojoj ćete moći da se maksimalno opustite posle napornog dana na poslu. Ovo je sklopivi đakuzi za dvorište u kome možete uživati pod vedrim nebom bez potrebe da instalirate preskupe fiksne đakuzi sisteme u svojoj bašti. Možete ga postaviti unutar vašeg doma tako da i zimi možete da uživate u ovom idealnom načinu za opuštanje. Postavka ovog đakuzija je izuzetno jednostavna i kratko traje. Opis Brend: Intex Kapacitet vode 795 litara Spoljni prečnik 191 cm Visina: 71 cm Materijal izrade: pločasti PVC Unutrašnja konstrukcija 48 Fiber Tech komore Napon pumpe 220-240V Snaga pumpe za vazduh: 650W Snaga grejača: 2.2 kW

Opis Natural Coco je dušek čije je jezgro od poliuretanske pene na koju obostrano naleže gumirani kokos koji daje dobru potporu telu. Gumirana vlakna kokosa spadaju u kompaktnu, čvrstu podlogu ali i elastičnu podlogu koja može da podnese i veće težine. Na obe gumirane table kokosa, koje su osnovni elementi konstrukcije nanosi se po tabla lateksa koja dušeku osigurava udobnost. Ovaj dušek stvara bezbedno, komforno i prirodno okruženje za spavanje. Navlaka na sebi ima rajfešlus sa 3 bočne strane što omogućava da se po potrebi skine radi provetravanja ili pranja. Dušek Natural Coco je našao široku primenu među ljubiteljima prirodnih materijala i preporučuje se osobama koje žele jaču potporu za svoje telo. Osnova: • Poliuretanska tabla visine 5 cm Punjenje: • Gumirani kokos visine 2 cm • Perforirana lateks tabla 3,5 cm Navlaka: od visoko kvalitetnog platna odrađenog po nmeačkoj tehnologiji, proštepano sa koflinom i reteksom. Platno zadovoljava Oeko-Tex Standard 100. Navlaka ima rajsfešlus sa 3 bočne strane. Dimenzije: • 80/90/140/160 x 190/200 Visina: • cca 17 cm Garancija: 24 meseca

Na jednom mestu sva dela Svetog Justina Ćelijskog. Sabrano u 19 knjiga, bordo boje, tvrdog poveza sa zlatotiskom. Preko 10.000 stranica! Izdaje Manastir Ćelije, Valjevo. Veličina knjige je 24cm. Prodaje se kao komplet. Moguća kupovina na čekove, kreditne kartice, pay pal... Šaljem u inostranstvo! Evo i naslova: 1. Knjiga I - Praznične besede 2. Knjiga II - Nedeljne besede 3. Knjiga III - Pashalne besede 4. Knjiga IV - Pravoslavna crkva i ekumenizam / Svetosavlje kao filosofija života 5. Knjiga V - Akatisti 6. Knjiga VI-VII - Filosofija i religija F.M. Dostojevskog / Dostojevski o Evropi i Slovenstvu 7. Knjiga VIII-IX - Put Bogopoznanja / Filosofske urvine 8. Knjiga X - Tumačenje Svetog Evanđela po Mateju 9. Knjiga XI-XII - Tumačenje Svetog Evanđela po Jovanu / Tumačenje Poslanica Svetog Jovana Bogoslova 10. Knjiga XIII - Tumačenje Poslanica prve i druge Korinćanima Svetog Apostola Pavla 11. Knjiga XIV-XV-XVI - Tumačеnjе Poslanicе Svеtog Apostola Pavla: Efеscima, Filipljanima i Kološanima, Galatima i I i II Solunjanima 12. Knjiga XVII - Dogmatika Pravoslavne Crkve I 13. Knjiga XVIII - Dogmatika Pravoslavne Crkve II 14. Knjiga XIX - Dogmatika Pravoslavne Crkve III 15. Knjiga XX - Setve i žetve 16. Knjiga XXI - Druge besede 17. Knjiga XXII - Zapisi, dnevnici, manja dela 18. Knjiga XXIII/I - Besede I 19. Knjiga XXIII/II - Besede II

Izuzetno retko u ponudi Prvo izdanje na latinici 1868 Zadar

Kao na slikama Extra retko u ponudi Knjiga ``Dečanski prvenac``, jeromonaha Gedeona Jurišića iz 1852. godine, daje detaljan opis arhitekture dečanske crkve i manastirskog kompleksa. Takođe, kljiga je dragocen izvor za saznavanje istorijskih uslova u kojima su živeli i manastir i monasi, kao i vernici. Prvi deo knjige posvećen je opisu Dečana, a drugi opisu Pećke Patrijaršije. Posebnu vrednost i lepotu knjizi daje jezik koji danas zvuči arhaično i na momente simpatično, čak i kad se u knjizi opisuju nemili događaji. Gedeon Jurišić (1809 – 1972) bio je iguman manastira Savinac. Biografija Uredi Rođen je u Irigu u Sremu. Bio je izbeglica iz Austrougarske.[1] U Kragujevac je prešao 1829. i postao dvorski đakon, dok je 1844. godine otišao u Dečane. Od 1857. bio je iguman u manastirima Bešenovo, u Dalmaciji i Boki Kotorskoj. Kasnije, od 1870. bio je iguman u manastiru Rakovica.[2] Sa svega 21 godinom postavljen je za igumana manastira Savinac. Gedeon Jurišić prvi je uveo manastirske knjige rođenih, krštenih i venčanih (u periodu od 1830. do 1839) i vodio je letopis manastira Savinac. Zna se da je on u tom kraju opismenio veći broj ljudi. Na primer, kod njega je učio budući sveštenik i paroh pranjanski – Ignjat Damjanović iz Teočina. Objavio je knjigu „Dečanski prvenac” 1852. godine u Novom Sadu.[3] Sahranjen je u manastiru Rakovica.[2] Istorija srpskog naroda stara srpska arhitektuta graditeljstvo deroko manastiri manastir dečani ..

UGOVORI I KONVENCIJE OBNARODOVANI U 1937. GODINI Izdavač: MINISTARSTVO INOSTRANIH POSLOVA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE Godina izdanja: 1937. Povez: tvrd Broj strana: 666 Pismo: ćirilica Stanje: vrlo dobro

odlično očuvano dve knjige ukoričene zajedno s tim da fali naslovna strana i jedna stranica sa prenumerantima na kraju kao i pogreške u Pavle (Platon) Atanacković Ogledalo čovečnosti (Uslikan je i početak i kraj možete videti na slikama) digitalni oblik možete proveriti ovde i uporediti http://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&id=2587&m=2#page/294/mode/2up Magaraševićeva knjiga je kompletna kao na slikama ekstremno retko štampano u Beču 1823. Georgije Magarašević (10/22. septembar 1793, Srem, tada Habzburška monarhija — 6/18. januar 1830, Novi Sad) je bio srpski kulturni radnik, istoričar, književnik, književni kritičar, profesor Gimnazije u Novom Sadu, pokretač i prvi urednik časopisa Serbska letopis koji je kasnije nazvan Letopis serbski i koji je vremenom postao časopis sa najdužim kontinuitetom izlaženja u srpskoj kulturi. Pohađao je Karlovačku gimnaziju koju je završio 1811. godine, a zatim je manje od godinu dana studirao filozofiju u Pešti. Za profesora Karlovačke gimnazije postavljen je 1813. godine. Posle skandala izazvanog jednom Magaraševićevom ljubavnom aferom, a zauzimanjem epikopa bačkog Gedeona Petrovića, nastavio je nastavnički rad u Novosadskoj gimnaziji. Na tom mestu ostao je sve do svoje smrti 1830. godine. Magarašević je bio čovek velike radne energije i spisateljskog dara, a najveći deo svog nevelikog opusa posvetio je istorijskim temama, mada njegov rad ima više populizatorski nego istoriografski značaj. Na osnovu relevantnih istoriografskih dela napisao je Istoriju najnoviji priključenija (1823) gde je dao prikaz najznačajnijih evropskih političkih događaja od 1809. do 1821. godine. Godine 1822. izdao je, ne navodeći izvornik, jedno Napoleonovo memoarsko delo. Popularno pisana Kratka vsemirna istorija (1831) izdata je tek nakon Magaraševićeve smrti. Bavio se i izdavanjem istorijskih izvora ali u toj delatnosti nije ostavio znatnijeg traga. Obrazovan u klasičarskoj školi Magarašević se u književnom pogledu nije zadržao na klasicizmu već je širio krug svojih saznanja pa je bio upoznat sa književnošću nemačkog i ruskog predromantizma pod čijim uticajima je stvarao. U oštroj književnoj polemici između Vuka Karadžića i Milovana Vidakovića Magarašević se nije direktno uključio već je prevodima iz književnoteorijskih dela hteo da ukaže na pozitivan značaj književne kritike u razvoju književnosti i na visoke kriterijume književnog stvaranja koje su po njegovom mišljenju trebali da prihvate i srpski književnici. Iako Magaraševićev opus nije obiman on je pokretanjem časopisa Srbska letopis (1825) ostavio veliki trag u razvoju srpske kulture. Časopis je pokrenuo sa namerom da prati dešavanja u slovenskoj i srpskoj književnosti. Kako bi se pomoglo izdavanje Letopisa osnovana je Matica srpska početkom 1826. godine. Iako je ovo sužilo Magaraševićeve uredničke kompetencije njegov urednički program je sve do kraja njegovog života i uredništva u velikoj meri obeležio Letopis. Pod uticajem sentimentalističke putopisne književnosti Magarašević je napisao Pisma Filoserba objavljena u Letopisu 1828. i 1829. godine što se smatra za njegovo najznačajnije originalno delo. Platon Atanacković (Sombor, 10. jul 1788. — Novi Sad, 21. april 1867.) je bio episkop budimski (1839 — 1851) i bački (1851 — 1867), pisac, politički radnik i veliki dobrotvor srpske prosvjete. Platon Atanacković Datum rođenja 10. jul 1788. Mesto rođenja Sombor Habzburška monarhija Datum smrti 21. april 1867. (78 god.) Mesto smrti Novi Sad Austrijsko carstvo Biografija Njegovo svetovno ime bilo je Pavle.[1] Otac Petar bio je somborski trgovac i građanin, a deda Atanacko se doselio iz Makedonije i na putu u Silbašu naprasno umro, gde je u porti pravoslvne crkve i sahranjen. Majka Marija rođena Stajić potiče takođe sa juga; njen deda se doselio iz Kožana, i zvali su ga zbog toga `starac Koža`. Koža je poklonio zvono Sv. Đurđevskoj crkvi u Somboru, koje se po njemu prozvalo `Kožno zvino`. Pavle je imao još tri brata i dve sestre.[2] Osnovnu školu je Pavle pohađao u rodnom mestu u Somboru. Jedan od prvih učitelja bio mu je Vasilije Milanović, koji je docnije postao paroh somborski. Gimnaziju i bogosloviju završio je u Karlovcima, zatim je položio učiteljski ispit, oženio se, i postao đakon i učitelj u Somboru 1809. godine. Njegova supruga bila je Katarina rođena Sotinčev, sa kojom je imao sina jedinca Vasilija (umro 1854). Uskoro se istakao kao dobar pedagog i postao prvi profesor prve srpske preparandije u Sentandreji kod Budima (od 1812. do 1815) Na tom položaju ostao je punih sedamnaest godina i kada je preparandija premještena u Sombor(1815—1829). Uz to je bio i paroh Sv. Đurđevske crkve u Somboru od 1810. godine. Objavio je 1823. godine knjigu prevedenih pripovetki sa nemačkog i francuskog jezika, pod naslovom `Ogledalo čovečnosti` Kada je 1824. godine ostao udovac, naumio je da se zakaluđeri. Predstavnici crkve zamjerali su mu, što je ranije pisao protiv monaštva i morao je duže vremena da provede kao isposnik u manastiru Krušedolu, gdje se i zakaluđerio 1829. godine i dobio novo ime Platon. Poslije toga ubrzo je postao iguman i arhimandrit, prvo u Šišatovcu, a kasnije u Bezdinu. Episkopsko zvanje Uredi Godine 1839. postavljen je za budimskog episkopa. Za vrijeme srpskog ustanka protiv Mađara 1848. godine došao je u vrlo nezgodan položaj. Ranije već ponuđeno mu mjesto načelnika za pravoslavnu crkvu u ugarskom Ministarstvu Prosvjete uspio je da odbije na zgodan način, ali je biva primoran da se primi uprave nad cijelom srpskom crkvom pod ugarskom vlašću, kada je patrijarh Rajačić, kao duhovni vođa pobunjenih Srba, proglašen izdajnikom. Ta okolnost, uz premještaj Atanackovića u bačku eparhiju silom državne vlasti, bila je povod kasnijeg dugotrajnog sukoba s patrijarhom, iako se Atanacković međutim pridružio srpskoj vojsci kod Sombora i s njom prešao u Srem. Taj spor podastakao je Atanackovića da napiše svoju apologiju i štampa je u Beču 1850, pod naslovom Analitika. Austrijski car ga aprila 1854. godine odlikuje za zasluge `komardernim krstom Leopold ordena`.[3] Atanackovića je postavio za bačkog episkopa austrijski car 1848. godine a on je primio eparhijsku upravu tek 1851. godine. Veliko rodoljublje Atanackovića ogleda se u njegovim darovima srpskim prosvjetnim ustanovama. On je dao (kuću vrednu) 40.000 forinti u Fond za osnivanje srpske pravne akademije u Novom Sadu. Dok se ista ne otvori, prihodi tog fonda su pripadali novosadskoj gimnaziji. Kupio je štampariju Dr. Medakovića i poklonio je srpskoj novosadskoj gimnaziji, (tzv. `Platonova štamparija`). Osnovao je u Somboru `blagodejanije`[1] (đački internat), nazvan Platoneum za stanovanje i ishranu - izdržavanje siromašnih učenika preparandije, pomagao je narodno pozorište i druge ustanove. A na aljmaškom groblju kod Novog Sada podigao je sebi crkvicu - kapelu (u kojoj se redovno služba odvijala nedeljom i praznikom) za grobnicu, i pored nje je ustanovio školu za decu iz okoline (periferije grada) sa stanom za učitelje, i osigurao im izdržavanje. Godine 1841. je svoju ličnu biblioteku od 787 knjiga poklonio Biblioteci Matice srpske,.[traži se izvor][4] Zaveštao je zdanja za Srpsku akademiju u kojima se sada nalazi Ogranak SANU u Novom Sadu.[5] Umro je posle dugog bolovanja vladika bački Platon na Cveti 9. aprila 1867. godine u Novom Sadu. Sahranjen je uz velike počasti u kapeli Sv. Apostola Petra i Pavla[6], koju je sam podigao (kao zadužbinu) na Almaškom groblju u Novom Sadu.[7] Naučni i književni rad Uredi Naslovna strana Ogledala čovečnosti (1823) Pavla (Platona) Atanackovića Politički rad Atanackovića vidi se naročito iz njegove knjige Dijetalne besjede (1845), u kojoj su štampani njegovi govori, koje je u interesu srpskoga naroda držao na madžarskim zemaljskim saborima od 1837. do 1844. godine. Atanacković je znatne zasluge stekao i za Maticu srpsku, čiji je predsjednik bio od njena prenosa u Novi Sad[8] pa do svoje smrti. Kao književni radnik bio je već od 1845. godine počasni član ruskog Obščestva istorji i drevnostej pri univerzitetu u Moskvi, češkog muzeja u Pragu i Društva srpske slovesnosti u Beogradu. Atanacković je poput više drugih pravoslavnih arhijereja (Stratimirovića) bio slobodni zidar.[9] Od književnih radova Atanackovića, kojih ima preko 40, najvažniji je Prinos rodoljubivih mislej na žertvenik narodnoga napretka, koji je je dvaput izdan (1856. i 1864), zatim Dijetalne besjede i Povijest rezidencije episkopata budimskago, a od časti i ovoga samog (1846); Pedagogika i metodika (1815) i dr. Uz to je Atanacković štampao nekoliko nadgrobnih i drugih prigodnih besjeda i poslanica. Godine 1857. izašla su čak tri njegova naslova.[10] Osobito mnogo je radio na školskoj književnosti i izdao je čitav niz udžbenika, iz nauke o vjeri, o jeziku srpskom i njemačkom, matematici, pedagogiji i katihetici. Osim toga, preveo i štampao veliki broj knjiga Sv. Pisma staroga i novoga zavjeta, kao i neke knjige stranih pisaca. Smatra se da je on bio prvi prevodilac pojedinih knjiga Starog zaveta na srpski jezik.[11] Tako je već pred kraj svoga života, kao sedamdesetsedmogodišnji starac preveo njemačko djelo J. F. Hilera Neotstupni vođa kroz vrleti i klance života, a za mladosti svoje 1823. i djelce L. Miterpachera Unterricht über Maulbaum – u. Seidenraupenzucht, što mu je iste godine donijelo i zvanje »svilodjelija profesora« u srpskom somborskom Pedagogijumu. U borbi oko pravopisa bio je na strani konzervativaca, te je i na godinu dana pred smrt štampao svoj Povtorni napjev nad azbukom, složen starcem Mirkom (1866). Georgije (Đorđe) Magarašević (Adaševci, 10. septembar 1793 — Novi Sad, 6. januar 1830) je bio profesor, književnik, osnivač Serbskog Letopisa u Budimu. Georgije Magarašević Georgije Magarašević 1.jpg Georgije Magarašević Datum rođenja 10. septembar 1793. Mesto rođenja Adaševci Habzburška monarhija Datum smrti 6. januar 1830. (36 god.) Mesto smrti Novi Sad Austrijsko carstvo Potpis Georgije Magarašević signature.jpg Biografija Uredi Osnovnu školu je završio u Adaševcima, gimnaziju u Sremskim Karlovcima a filozofiju u Pešti. Nakon tog je učio bogosloviju u Sremskim Karlovcima i tu je 1813. godine postao privremeni profesor na gimnaziji a 1817. godine je prešao u Novi Sad. U novosadskoj gimnaziji je predavao do smrti, predmet „krasnorečje”. Magarašević je bio književnik koji se nije bavio beletristikom i imao je smisao da zabeleži sve što je imalo značaja za istoriju Srba i ima karakter kulturno-istorijskog dokumenta. Preveo je i kompletirao knjige: „Nove istorijočeske pamjatodostojnosti života Napoleona Bonaparte“ (1822), „Istorija najvažnii politični Evropejski priključenija otvijenskoga mira“ (1823). 1831. godine, posle njegove smrti, izdala je Matica srpska njegovu „Kratku vsemirnu istoriju“ i dr. No njegova je najveće zasluga što je 1825. godine u Budimu pokrenuo Serbsku Letopis. Već krajem 1825. godine su nastale teškoće sa štampanjem, a da bi se Letopis održao osnovana je Matica srpska 4. februara 1826. Tako je Magarašević svojim Letopisom izazvao osnivanje Matice srpske. Magarašević je bio retko živa duha i humani čovek, čak i po pogledu na jezik i tako je branio i preporučivao narodni jezik, kao uslov za ulazak Srba u zajednicu prosvećenih naroda. Bio je oženjen Katarinom, sa kojom nije imao dece. Umro je o Bogojavljenju 1830. godine u Novom Sadu.[1] tags: istorija srpske knjizevnosti stare srpske knjige stara srpska knjiga devetnaesti vek xix veka 19. knjige štampane u beču antikvarne knjige ...

Nikolaj Šimić lepo očuvano kao na slikama izuzetno retka knjiga Іконостасъ славныхъ и храбрыхъ лицъ / Николаемъ Шимичь произведенъ Въ Будинѣ Градѣ : Писмены Кралевскаго Всеучилища Венгерскаго, 1807 138, [3] стр. ; 19 cm Садржај: Петръ Великїй ; Екатерина Вторая ; Станиславъ Аvгустъ ; Потемкинъ ; Суваровъ ; Косцїушко. Nikolaj Šimić je napisao prvu Logiku srpskog jezika. Znameniti filozofsko-prosvetiteljski pisac, direktor škola, senator i kapetan grada Sombora, Nikolaj Šimić, rođen je u Somboru 4. januara 1766. godine. U Somboru je završio osnovnu i latinsku gramatikalnu školu, gimnaziju u Segedinu, a dva tečaja filozofije (logiku i fiziku) i prava u Peštije položio i advokatski ispit. Po završetku studija otišao je u Rusiju, gde je jedno vreme bio ruski oficir kada se 1801. godine vratio iz Rusije, jedno vreme je radio kao advokat u Somboru, a posle kao senator grada Sombora i gradski kapetan. Posle penzionisanja Avrama Mrazovića 1811. godine postavljen je za direktora svih srpskih osnovnih škola u Ugarskoj. Njegova je posebna zasluga što se školska mreža proširila i na somborske salaše. Šimić je pisac mnogobrojnih knjiga, originalnih, prevedenih i prerađenih, kao što su: Logika (u dva dela), prvi sistematski priručnik logike u Srba, koji je 150 godina bio i jedina knjiga ove vrste kod nas, Ikonostas slavnih i hrabrih lic. (Biografije Petra Velikog, Katarine II, Stanislava Avgusta, Potemkina, Cyvopova i Tadeuša Košćuškog), Turčin Abdalah i Serbij Serboslava, naravoučitelenaja povest, Aristej i Acencira, egipatskaja naravoučitelnaja povijest i druge. Njegovi spisi, iako nisu originalni, izvršili su jednu određenu progresivnu kulturno-prosvetnu misiju. Znalac nekoliko jezika i široke kulture Nikolaj Šimić je jedan od najobrazovanijih i najznamenitijih Somboraca s kraja XVIII i početka XIX veka. Umro je u Somboru 1848. godine.

Слободіяда : епійскій спěвЪ у десетЪ пěсама : посмртный остатакЪ владике црногорскогЪ Петра Петровића Нěгоша / (Издао [и приредио] Л.П. НенадовићЪ). - у Земуну : печатано кнЬигопечатнЬомЪ І.К. Сопрона, 1854. Lj.P. Nenadović Epski spev u deset pesama Штампарија Игњата К. Сопрона, Zemun, 1854. Tvrd povez (naknadno koričenje), 215 strana + spisak prenumeranata. Spoljašnjost je kao na slikama, potpis prethodnog vlasnika i pečat knjižare i antikvarnice Tihomira D. Mladenovića, Beograd, Cvetni trg. Na 15 strana nešto poput potpisa crvenom drvenom bojicom što se vidi na jednoj od slika (najdrastičniji primer), u gornjem delu malo obgorela (što takođe možete videti na slikama), pokoji list sa žutim flečicama; sem toga očuvana.

STARA KNJIGA IZ 1827 GODINE, DVOJEZIČNA, LATINSKI I MAĐARSKI PLANUM Tabulare Sive Decisiones Curiales Per Excelsam Deputationem A Piae Memoriae Imperatrice Et Regina Hungariae Diva Maria Theresia BUDAE SIMTIBUS TYPO GRAPHIAE REGIAE SCIENTIARUM UNIVERSITATIS HUNGARICAE godina 1827 strana 405 format 40 x 26 Ex libris na prvoj strani i pečat bivšeg vlasnika stanje veoma dobro TAGS: MARIJA TEREZIJA 08.09.2020

Munchen 1941. Колекционарски примерак из личне библиотеке

Osnovno Naziv: Proizvođač : LG Model : 32LE4500 LED DVB TV Gabariti: Dimenzije : 780x500x240 mm Masa : 9.3 kg Ekran: Tip : TFT LED Dijagonala : 32 " Rezolucija : 1920x1080 px Osvetljenje : 500 cd/m2 Kontrast : 3000000 :1 Vreme odziva : 2.4 ms Ugao vidljivosti : 178/178 ° Ostalo: Ulaz : Analogni , HDMI , Komponentni , SCART , S-Video , Ostalo : Zvučnici , TV prijemnik , USB priključak ,