odlično očuvan LET.18/6

Autorka istražuje unutrašnju sadržinu Dekartove filozofije, sa posebnim osvrtom na problem odnosa duše i tela kao jednog od njenih centralnih pitanja. U prvi plan su istaknute one karakteristike Dekartove metafizike koje ga čine jednim od ključnih inspiratora moderne misli. Izdavač: MALI NEMO NOVA/nečitana više primeraka u ponudi E

odlično očuvan redak kolekcionarski primerak povodom smrti predsednika TITA MAJ.21/15

Ružica Borisavljević - Кneginja od Starog Vlaha - Dragoslava Кoprivica Knjiga "Ružica Borisavljević - Кneginja od Starog Vlaha naroda", autora Dragoslave Кoprivica, posvećena je heroinama Ružici i Dušici Borisavljević. Ova knjiga istražuje njihov doprinos srbskom narodu kroz borbu i patnju, istovremeno ih prikazujući kao vrhunske moralne i kulturne ličnosti. Ružica Borisavljević (1924-2008), filolog i naučni istraživač, poznata po svom radu na Prasrbskom rečniku, bila je mnogo više od toga. Knjiga ističe da su Ružica i njena sestra Dušica bile svedoci i kreatori istorije srbskog naroda u 20. veku. Ružica je portretisana kao Srbkinja-Viteškinja, kneginja od Starog Vlaha, i osoba koja je posedovala ne samo intelektualnu snagu već i fizičku lepotu. Autor ističe da je važno da se heroji iz prošlosti priznaju i poštuju kako bi se očuvalo ljudsko dostojanstvo i kultura. Knjiga Ružici Borisavljević posvećuje zasluženo priznanje za njen doprinos srbskom narodu i njenoj ulozi u srbskoj političkoj emigraciji tokom šest decenija. Ružica Borisavljević je prikazana kao svetionik srbskom narodu, osvetljavajući put kroz izazove emigracije i čuvajući moralne vrednosti. Кneginja od Starog Vlaha cena Cena knjige "Кneginja od Starog Vlaha" je 990,00 dinara. Cena sa popustom je 841.00 din. Lako naručivanje putem našeg sajta i brza dostava

odlično očuvana Ц

FIFA i FSJ Zoran Mišković Pravila fudbalske igre sa odlukama međunarodnog borda FIF i Fudbalskog saveza Jugoslavije I izdanje dobro očuvana DEUSH.2

NTC`s American Idioms Dictionary, Linkolnvud, Ilinois - SAD 1996. Mek povez, format: 9x13,5 cm, 247 strana, na engleskom! Korice kao na slikama. Unutra odlicna. Nema pisanja. Kompaktna. Basic phrasal verbs Mek povez, format: 9x13,5 cm, 284 strana, na engleskom! Korice kao na slikama. Unutra ima par zvrljotina na prve dve strane. Ostalo odlicno. Kompaktna. 210424 ktj-62

Tragedija u Kerestincu - Zagrebačko ljeto 1941 Ivan Jelić GLOBUS zagreb 1986. tvrde korice, omotnica kao nova nečitana

Павловск. В.Шварц. Дворцово-парковый ансамбль XVIII-XIX веков veliki format tvrde korice, ilustrovana odlično čuvana JES.19/12

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Tihomir Ostojić Dr Tihomir Ostojić (Potiski Sveti Nikola, 17. jul 1865 — Beč, 18. oktobar 1921) je bio profesor Srpske velike pravoslavne gimnazije u Novom Sadu, muzikolog, književni i pozorišni kritičar, istoričar književnosti, sekretar Matice srpske i dekan Filozofskog fakulteta u Skoplju.[1] Mladost i obrazovanje Već sa 11 meseci ostao je bez oca Rade. Odrastao je sa majkom Savetom (rođ. Firićaski)[2], koja se preselila u Novi Sad, kako bi sinu obezbedila bolje obrazovanje. Osnovnu školu završio je u Potiskom Svetom Nikoli. Potom je pohađao gimnaziju u Novom Sadu, u kojoj će kasnije i predavati. Profesor mu je bio Jovan Grčić, koji ga je, prepoznavši njegov talenat za muziku, primio u svoju kuću, gde je ostao sve do mature. Tokom gimnazijskih dana bio je horovođa, čak je i komponovao, a od instrumenata je svirao klavir i violinu. Već kao gimnazijalac okušava se u književnom stvaranju. Preveo je krajem 1882. godine delo Hofnera - Svako je kovač svoje sreće.[3] Kao pitomac Tekelijanuma studirao je filozofiju (germanistiku i slavistiku) u Budimpešti. Bio je vrlo aktivan u budimpeštanskom studentskom književnom društvu „Kolo mladih Srba”. Na redovnim sednicama društva čita svoje brojne pisane radove. Potpisuje se kao dopisnik Stražilova sa pseudonimom „Tih. Radova O.”.[4]Iz studentskih dana potiču njegovi radovi iz srpske istorije i mali kritički ogledi. Profesorski ispit položio i doktorsku tezu o Dositeju Obradoviću (1894) odbranio je u Beču, kod čuvenog profesora Vatroslava Jagića.[5] Fotografija I razreda Srpske pravoslavne velike gimnazije u Novom Sadu sa razrednim starešinom Tihomirom Ostojićem (1892) Prosvetni i javni rad U Novosadskoj gimnaziji je radio od oktobra 1889. do 1911. godine kao profesor. Predavao je srpski, mađarski i nemački jezik, filozofiju, a povremeno i pevanje i gimnastiku. Kao svestran intelektualac, objavljuje niz knjiga o muzici[6], teoriji i izvođenju. Smatraju ga tada za profesora i „vrednog i zaslužnog muzičara” koji i dobro svira na klaviru. Po dolasku za katedru gimnazijsku u Novom Sad preuzeo je rukovođenje i dirigovanje gimnazijskim horom.[7] Nižu se svake godine novi muzikalni naslovi: „Staro Karlovačko pjenije” za četiri glasa na note (1887. i 1890), „Srpsko narodno kolo” za glasovir (1891), „Srpski zvuci” pesme i igre za klavir (1892), te knjige o crkvenom notnom pevanju „Mala Katavasija... ”(1880. i 1894). Ostojić se tokom života najviše bavio Dositejem Obradovićem, a prvi u nizu radova o Dositeju javlja se 1894. godine. U matičinim „knjigama za narod” izdao je Dositejeve basne.[8] Neumorni Tihomir je 1901. godine osnovao u Novom Sad prvo Sokolsko društvo, ali koje je radilo bez pisanih pravila. Rad se sastojao u telesnom vežbanju mladih dvaput nedeljno, a subotom su održani drugarski sastanci na kojima se razgovaralo o slovenskom zajedništvu.[9] U Novosadskoj srpskoj čitaonici prof. Ostojić je bio potpredsednik. Na jednom od društvenih prela održanih u čitaonici on je marta 1902. godine održao predavanje pod nazivom: „Ima li Novi Sad uslova da postane središte ovostranih Srba?”.[10] Godine 1905. on je potpredsednik Društva književnika, novinara i umetnika „Zmaj” u Sremskim Karlovcima. Jedna od društvenih aktivnosti bila je staranje o podizanju spomenika pesniku Jovanu Jovanoviću Zmaju.[11] Bio je veliki i bliski prijatelj sa slikarom Urošem Predićem, kojeg je posetio u Orlovatu 1904. godine. Intelektualni krug „Pokret” Krajem 19. veka doktor filozofije[12] Ostojić je okupio oko sebe grupu mlađih intelektualaca koji su tražili reforme u savremenom društvu. Oni su smatrali da promenu treba da inicira i predvodi Matica srpska. Reforme Matice srpske koje su se desile 1899-1900. godine njegovo su delo. Osnovao je časopis Pokret, koji je povremeno izlazio od 1899. do 1912. godine. U njemu je najčešće napadao Maticu srpsku, zahtevajući promene u načinu na koji je vođena ova institucija. Fokus kritike je bio na Letopisu i Biblioteci Matice. Ostojić je kao urednik šest godišta, od 1903. godine radio na modernizaciji `Kalendara Matice srpske`. Matica srpska Tihomir Ostojić se rano vezao za Maticu; od 1898. godine je član njenog Književnog odeljenja. Ostojić je 1911. godine izabran za sekretara Matice srpske, sa zadatkom da obnovi Maticu i uključi je u pokret nacionalnog preporoda. Na toj poziciji se vodio do marta 1920. godine i taj rad mu je uzet u penzioni staž. U okviru reformi osnovao stručna tela, „zborove”, za prosvećivanje, umetnost, istoriju, antropogeografiju i etnologiju, kao i za srpski jezik. Predložio je izmene u stipendiranju studenata, radio je na širenju članstva i uspostavljanju mreže poverenika, unapređenju edicije Knjige za narod i izdavačke delatnosti.[5]Uređivao je i Letopis Matice srpske od 1912. do 1914. godine.[13] Srpsko narodno pozorište U listu Pozorište povremeno je objavljivao pozorišne kritike, što ujedno predstavlja i njegov prvi kontakt sa Srpskim narodnim pozorištem (SNP). Za člana Pozorišnog odseka Društva za SNP izabran je 1904. godine, a za predsednika 1907. godine. Kao i u slučaju Matice srpske zahtevao je korenite reforme i modernizaciju pozorišta.[13] Prvi svetski rat Po izbijanju Prvog svetskog rata našao se na udaru austrougarskih vlasti, kao i drugi istaknuti srpski intelektualci u Monarhiji. Zbog disciplinske istrage koja je povedena protiv njega u Matici, a na zahtev komesara, zbog objavljivanja slika srpske vojske u Balkanskom ratu u Matičinom kalendaru za 1914. podneo je ostavku. Ostao je bez primanja, zarađujući tako što je pisao za zagrebačke časopise i skupljao podatke za Hrvatski biografski leksikon. Interniran je zbog „širenja srpske propagande” septembra 1914. godine u logor u Baju, pa u Sekešfehervar, gde je 1916. godine oboleo od tuberkuloze. I za vreme internacije, koju je proveo bolestan i u oskudici, neumorno je pisao. Objavio je tokom rata studiju o Branku Radičeviću u Radu JAZU u Zagrebu. U Novi Sad se vraća maja 1917. teškog zdravstvenog stanja. Oporavlja se na Fruškoj gori, a potom se uključuje u političke pripreme za oslobođenje Vojvodine. Još tokom ratnih meseci vraća se na mesto sekretara Matice. Odlazak u Skoplje Pošto mu je aprila 1920. ponuđeno mesto profesora i dekana (maja 1920) novoosnovanog Filozofskog fakulteta u Skoplju Ostojić je prihvatio ovu dužnost i napustio Novi Sad. Ministar prosvete donosi maja 1920. godine odluku, da se redovnom profesoru Skopskog univerziteta Ostojiću uračunaju u penzioni staž, sve dotadašnje godine (1889—1920) kao predavača i profesora Novosadske gimnazije i sekretara Matice srpske.[14] Na funkciji se kratko zadržao, zbog pogoršanog zdravstvenog stanja. Kao dekan u Skoplju dobio je Orden Sv. Save III stepena za prosvetni rad. U Skoplju je tokom te godine uspešnog rada osnovao „Naučno društvo”, kojim je predsedavao.[15] Smrt Odlazi na lečenje u sanatorijum u Beču, gde je i umro 18. oktobra 1921. godine.[16] „Jedan od najvećih Srba rodoljuba u Vojvodini, ozbiljni prosvetni i naučni radnik” sahranjen je 3. novembra 1921. godine na Novom groblju u Beogradu. Bio je oženjen Jelenom, upravnicom više ženskih internata. Ona je nakon njegove smrti, od 1931. godine vodila u Somboru svoj „Veliki devojački internat”.

Podvižnik ljubavi, prozorljivi čudotvorac ,,Svetog i dobrog Starca zaista je, uza sve ostalo, krasio duh nepatvorene sabornosti, krasilo ga je osećanje svepravoslavnog jedinstva i prožimanja, kao što mu je i srce bilo ispunjeno svečovečanskom ljubavlju. Sve je voleo jednako: sa istom ljubavlju, predanošću i žarom molio se za naš, srpski narod i za ostale pravoslavne narode kao što se molio i za sopstveni, grčki narod. Čini mi se, ipak, da je srpskom narodu poklanjao naročitu molitvenu pažnju, svakako i zato što je najpre predosećao, a zatim i osećao, po daru Duha Svetoga, sve njegove patnje i nevolje. Često je, naime, i noću telefonom budio svoju duhovnu decu i hrišćane koje je poznavao, i pozivao ih da se mole za svoju braću Srbe. Predvideo je izbijanje ratnog sukoba na prostoru naše otadžbine… Izdaleka je, blagodaću Božjom, video da srpski narod, podsvesno, gaji samo još jednu nadu, nadu u svoju Crkvu, i da će jednog dana, i to uskoro (a ovo je sve govoreno još u vreme dok je „plame naše“ duhovno spavalo „snom mrtvijem“!) „iznenada nagrnuti“ u Crkvu.` Prepodobni Porfirije Kavsokalivit je pravoslavni monah i svetitelj u liku prepodobnih iz 20. veka. Biografija Rođen je 7. februara 1906. godine u selu Sveti Jovan Karistija u blizini Aliverije, Grčka. Njegovi roditelji su bili siromašni ali pobožni zemljoradnici. Kršteno ime mu je bilo Evangelos. Nakon dve godine školovanja napustio školu i radio je na porodičnom imanju, sve od svoje osme godine. Kao veoma mlad, radio je u obližnjem rudniku uglja, a zatim u bakalnici u Halkidi i u Pireju. [1][2] Obavljao dužnost duhovnika u Eviji do 1940. godine. Svakodnevno je primao na ispovest veliki broj vernika. Uobičavao je da ispovesti sluša satima bez prekida. Ponekad je čak bivao primoran da provodi čitav dan i noć, bez predaha i bez odmora, u ispunjavanju ove dužnosti. 1938. godine mitropolit Karistije odlikovao ga je zvanjem arhimandrita. Nakon toga služio je kao paroh u Cakeji i u manastiru Svetog Nikole u Ano Vatiji na Eviji. 12. oktobra 1940. godine, poverena mu je dužnost privremenog paroha u paraklisu Svetog Gerasima u Atinskoj poliklinici. U ovoj Poliklinici Starac je vršio svoju dužnost čitavih trideset godina kao aktivni paroh, a zatim tri godine dobrovoljno. Sedamdesetih godina je ostvario originalan pronalazak: sjedinio je ugalj sa aromom tamjana i kadio je samo tim posebnim sporogorućim ugljem. 1955. od manastira Pendeli iznajmio je manastirčić Svetog Nikole zajedno sa njegovim imanjem, koje je sistematski i trudoljubivo obrađivao sa namerom da na njemu podigne manastir, koji je na kraju podigao na drugom mestu. 1978. godine, u manastiru Svetog Nikole u Kalisiji, pretrpeo je srčani udar i hitno bio prebačen u bolnicu „Higija“, gde je proveo dvadeset dana. Kad je napustio bolnicu, nastavio je oporavak u kućama nekolicine svoje duhovne dece u Atini. 1980. godine nastanio se na imanju u Milesiju, koje je kupio kako bi na njemu bio podignut manastir nazvao posvećen Preobraženju. Umro je 2. decembra 1991. godine, u svojoj isposnici na Svetoj Gori.

Planina TARA Biseri prirode Marko Mosurović Bajina Bašta, 2011. Udžbenički format, 220 strana. na jednom mestu zapis na margini, osim toga kao novo

KAKO PROFESIONALNO USPETI Autor : Slobodanka Janković i grupa autora Izdavač : ADMIRAL BOOKS STRANA 120 Knjiga je nastala je iz želje autora da se putem literature pomogne poslovnim ljudima u savladavanju neophodnih profesionalnih veština, koje će im pomoći na putu ka uspehu. Čitaoci mogu biti poslovni ljudi razvijenih organizacija, i onih koje su na početku poslovnih poduhvata, kao i svi drugi koji žele da izađu iz prosečnosti, da neguju i izgrade svoj profesionalni personalitet. Knjiga je pisana jednostavnim stilom koji odgovara čitaocima svih obrazovnih profila.

KONSTANTIN SERGEJEVIČ STANISLAVSKI BESEDE Predgovor - Milan Đoković Prevod - Ljubomir Bogdanović Izdavač - Kultura, Beograd Godina - 1957 XII + 196 strana 20 cm Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja `Besede su nastale na osnovu stenografskih beležaka učenice Stanislavskog K. E. Antorove. Njegove reči nisu direktno upućene dramskom, vec operskom umetniku. Prvi deo Beseda obuhvata trideset beseda o etici i umetničkoj tehnici operskog umetnika, a drugi deo, koji sadrži pet beseda, posvećen je radu Stanislavskog na operi Verter. Knjiga je namenjena budućim operskim pevačima, glumcima početnicima, kao i svim ljubiteljima operske umetnosti i umetnosti glume uopšte.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

REJMOND VILIJAMS DRAMA OD IBZENA DO BREHTA Prevod - Marta Frajnd Izdavač - Nolit, Beograd Godina - 1979 412 strana 21 cm Edicija - Književnost i civilizacija Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Predgovor Uvod I. GENERACIJA UČITELJA 1. Henrik Ibzen 2. August Strindberg 3. Anton Čehov II. IRSKI DRAMATIČARI 1. Vilijem Batler Jejts 2. Dž. M. Sing 3. Izgnanici Džemsa Džojsa 4. Šon O`Kejsi III. RAZLIČITE RADNJE, RAZLIČITE KONVENCIJE 1. Luiđi Pirandelo 2. Federiko Garsija Lorka 3. T. S. Eliot 4. Pesnici i drame, 1935-1955. a. Odn i Išervud b. Kristofer Fraj c. Komad za glasove Dilena Tomasa 5. Drama i mitovi a. O`Nil: Crnina pristaje Elektri b. Žirodu: Elektra c. Sartr: Muve d. Anuj: Antigona IV. SOCIJALNA I POLITIČKA DRAMA 1. Georg Bihner: Osvrt u prošlost 2. Gerhard Hauptman: Tkači 3. Bernard Šo 4. D. H. Lorens: Udovištvo gospođe Holrojd 5. Ernst Toler: Hopla! Živimo! 6. Artur Miler 7. Bertolt Breht V. NAJNOVIJA DRAMA 1. Šest drama Dugo putovanje u noć - Judžin O`Nil Lekcija - Ežen Jonesko Čekajući Godoa - Samjuel Beket Žan Žene Balkon Palikuće - Maks Friš Fizičari - Fridrih Direnmat 2. Četiri drame Zvuci marša - Džon Uajting Osvrni se u gnevu Džon Ozborn Rođendan Harold Pinter Igra narednika Masgrejva - Džon Arden Zaključak Dodatak - Drama u dramatizovanom društvu Napomena prevodioca `O drami se danas piše mnogo, ali uglavnom loše. Tačnije rečeno, piše se (na jednoj strani) bez preko potrebne komparativne perspektive, sa željom da se svaki novi komad vidi kao apsolutno znača jan doprinos modernoj dramskoj književnosti; i (na drugoj strani) akademski, što će reći sa uvidom u jedan problem, ali bez obzira na široku panoramu moderne drame koja se teško može podvesti pod jednu ili dve stilske sheme. Knjiga Rejmonda Vilijamsa nalazi se tačno na sredini između ova dva ekstrema. Ona postavlja ono što izgleda da je najvažniji problem u kritičkoj analizi moderne drame: ne izgubiti iz vida njenu ogromnu raznolikost, tačnije rečeno, raznolikost pokušaja da se napiše velika drama, drama koja će biti za naše vreme ono što su drame Eshila, Sofokla, Evripida i Šekspira bile za svoje: najviši literarni oblik u kome se mogu razmatrati najvažniji problemi ljudske sudbine jednog razdoblja. Vilijams ne polazi ni od jedne unapred date sheme već pokušava da analizom pojedinih pisaca ili čak pojedinih drama pokaže u čemu je njihov doprinos savremenoj dramskoj književnosti, koju on smatra, kao celinu, značajnim ostvarenjem. Tako je njegova knjiga pre svega kritička panorama moderne drame, ili čak neka vrsta kritičke istorije moderne drame.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Raymond Williams Drama from Ibsen to Brecht

Mr.Ljiljana Pantovic Mr.Vesna Krsic Sekulic

MakroEkonomija, informatika, uvod u Ekonomiju Ekonomski fakultet Sve za 8e Ili pojedinacno 2e

nolit Beograd veliki format odlično očuvana

Weben und Spinnen Otto Maier Verlag Ravensburg nije korišćena IQ

sa posvetom autora KIZ Beograd 2002. novi svetski poredak hladni rat... fleka po obodu strana u gornjem delu

biblioteka SUVREMENA MISAO ŠK zagreb 1983 kao NOVA

Naša pobeda - Jovan I. Deretić "Naša Pobeda", delo autora Jovana I. Deretića, predstavlja inspirativnu posvetu čitaocima o stvaranju nove Srbije i izgradnji boljeg sveta. Kroz knjigu, Deretić poziva svoje čitaoce da se pridruže njemu kao saborcima u ostvarivanju ovog cilja, te da postanu tvorci bolje budućnosti za svoju zemlju. Poziv na stvaralaštvo i angažman Deretić naglašava važnost mašte, uma, srca i snage kao ključnih osobina potrebnih za ostvarenje ovog poduhvata. Ohrabruje čitaoce da se angažuju i da preuzmu aktivnu ulogu u stvaranju pozitivnih promena u svojoj zajednici. Poruka o odricanju i posvećenosti Citirajući rimskog filozofa Seneku, Deretić ističe da stvaralaštvo zahteva elitne ljude, koji su spremni da se žrtvuju za više ciljeve i da svoje lične privilegije stave po strani radi opšteg dobra. Ovo je poziv na odricanje i posvećenost, ključne vrednosti u ostvarivanju zajedničke pobede. Inspiracija za borbu i zajedništvo Knjiga predstavlja snažnu poruku o zajedničkoj borbi, posvećenosti i solidarnosti kako bi se postigli visoki ciljevi i ostvarila pobeda ne samo za pojedince, već za celokupno društvo. Deretić teži da inspiriše čitaoce da se aktivno uključe u proces stvaranja bolje i naprednije zajednice. "Naša Pobeda" verovatno predstavlja snažan motivacioni alat za čitaoce, podstičući ih da preduzmu konkretne korake ka ostvarenju svojih ciljeva i doprinesu pozitivnim promenama u svom okruženju. "Naša pobeda" je izrađena u tvrdom povezu, ima 185 strana, autor knjige je Jovan I. Deretić. Težina je 0.8 kg. Naša pobeda cena Cena knjige "Naša pobeda" je 990,00 dinara. Cena sa popustom je 841.00 din. Lako naručivanje putem našeg sajta i brza dostava

Civilizacija i etika Albert Švajcer Albert Švajcer opisuje „problem zapadnog pogleda na svet“ kriza civilizacije i njen duhovni uzrok problem optimističkog pogleda na svet etički problem religiozni i filozofski pogledi na svet grčko-rimska etika Renesansni i postrenesansni pogledi Kant Spinoza i Lajbnic Šopenhauer i Niče, i mnogi drugi Etika posvećenosti sebi poštovanje prema životu civilizacijska moć poštovanja prema životu... ima fleku, ne utiče na čitanje

Trachtenberg speed system of basic mathematics PAN BOOKS 1973 odlično očuvana Трахтенбергов брзински систем основне математике Трацхтенбергов систем брзине основне математике је револуционарни систем за рачунање и наставу основне математике. Деца, која су у више наврата падала у аритметици све док их родитељи нису послали да науче ову методу, била су у стању да изврше невероватне прорачуне за неколико секунди. У једној демонстрацији, десетогодишње дете, када је затражено да помножи 5132437201 пута 452736502785, једноставно је написало на табли одговор, 2323641669144374104785, за седамдесет секунди. Никада није поставио основни и познати графикон линија по линија, множећи и сабирајући сваки ред бројева. Уместо тога, он је само записао одговор без икаквих међукорака. Да би демонстрирао свој метод, Трахтенберг је одабрао децу која су била лоша у школском раду. То су била деца навикнута на неуспех, стидљива и повучена; или у другом екстрему, бунтовни и неуправљиви. Одговори деце на нови, лак начин рачунања били су тренутни. Сматрали су то дивним као игра. Осећај достигнућа убрзо их је натерао да изгубе своје непријатне особине. Једнако важни били су и нуспроизводи које су ученици стекли током учења овог новог система. Како су ови младићи постали вешти у руковању бројевима, почели су да напредују у свим својим студијама. Порастао је и њихов ИК! Не само да је дете научило да рачуна, већ је и његов ИК порастао. Пошто су му се сви проблеми разрадили у глави, развио је одлично памћење и повећана му је способност концентрације. Трацхтенбергов систем, када се једном научи, може уклонити муке из аритметике која је део свачијег свакодневног рада. Стручњаци сматрају да би Трахтенбергов систем могао имати далекосежне ефекте на образовање и науку.

Prof.dr Sulejman Hrnjica Dr. Aleksandra Mitrović L*Jadranka Stojanović Izdavač:Društvo za unapređivanje romskih naselja meke kroice, veliki format, ilustrovana dodatak 4 table za igru nekorišćena (taknuta po obodu- ne utiče na rad) Iz sadržaja: Pojam i osobine kompenzatornog programa Kompenzatorni pogram i rano učenje Ciljevi kompenzatornog programa Principi kompenzatornog programa eštine komunikacije Saradnja škole i pporodice Programske aktivnosti Publikacija nije namenjena slobodnoj prodaji tako da je retko možete naći u ponudi...