Tehnička Enciklopedija u 11 tomova. Zagreb, 1979 Glavni urednik - Hrvoje Požar

Mirča Elijade Oblast: istorija religije Knjiga II - Od Gautame Bude do trijumfa hrišćanstva - 437 strana Knjiga III - Od Muhameda do reformacije - 301 strana Tvrd povez sa zlatotiskom

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! 700. str. Dragutin M. Djordjevic Dragutin M. Đorđević (Leskovac, 1907 – Leskovac, 1999) je istaknuti srpski folklorist, etnograf i sveštenik. Rođen je u leskovačkoj porodici pekara Milana i domaćice Julke Đorđević. Otac je u Leskovac došao iz Vranja, iz roda Portokalovi, koji potiču iz Malog Rusca, siromašnog sela na granici Pčinje i Vranjske kotline. Osnovnu školu i četiri razreda gimnazije završio je u Leskovcu, a Bogosloviju u Bitolju, 1928. godine. Za sveštenika je rukopoložen 1930. i dobija siromašnu parohiju u Crkovnici gde službuje šest godina. Potom je sveštenik u Turekovcu kraj Leskovca. Penzionisan je 1980. godine. Umro u 93. godini života. Sakupljački i naučni rad Radeći godinama na selu kao sveštenik, kao čovek radoznalog duha i oštrog zapažanja, upoznao je narodni život, običaje, folklor, govor i mentalitet meštana. Od 1947. do 1953. godine intenzivno prikuplja folklorno, etnografsko, sociološko i drugo nasleđe u leskovačkim naseljima za svoje najpoznatije delo „Život i običaji narodni u Leskovačkoj Moravi“ koje će 1958. godine objaviti Srpska akademija nauka i umetnosti. Ova monografija je svojevrsna etnička i kulturna istorija leskovačke oblasti (stanovništvo, privreda, stanovanje, ishrana, nošnja, društveni život i drugo) i spada u nekoliko najboljih dela ovakve vrste na srpskom jeziku. Poznajući do prisnosti mnoge manifestacije života, verske i društvene običaje u svom zavičaju, on je sakupio mnogobrojne folklorne i etnografske činjenice. Poglavlje o običajima u vezi sa smrću, na primer, mogao je da napiše samo čovek koji je godinama prisustvovao i činodejstvojao na sahranama i do tančina upoznao ovaj složeni drevni obred u Leskovačkoj Moravi. Ovu monografiju će 1985. dopuniti i objaviti je Narodni muzej u Leskovcu. Dragutin M. Đorđević je isto tako dugo i strpljivo sakupljao narodne pripovetke i narodne pesme u Leskovačkoj oblasti, objavljujući ih kao obimne zasebne knjige. Ono što je posebno karakteristično za ova izdanja su impozantan broj sakupljenih narodnih pripovedaka, pesma i predanja, iscrpni predgovori dr Nade Milošević-Đorđević (pripovetke i predanja) i dr Momčila Zlatanovića (narodne pesme) i detaljni podaci o kazivačima koje je prota s ljubavlju zabeležio . Učestvovao je na više kongresa Saveza folklorista Jugoslavije (Cetinje, Mostar, Trebinje, Zagreb i drugde) i na naučnim skupovima u inostranstvu (Pariz, Moskva, Istanbul). Na moskovskom međunarodnom skupu etnografa 1964. godine bilo je zapaženo njegovo saopštenje.

JOSIP DUJMOVIĆ Indexi (U Inat Godinama) - Romansirana Biografija (knjiga Prva) - Fotomonografija (knjiga Druga) kolekcionarsko izdanje No. 169 Izdavač: Quattro Media - Sarajevo. Štampa: Amos - Sarajevo 2006. godine Format knjiga Prva: 20 x 26 cm; 290 stranice + korice Format knjiga Druga: 20 x 26 cm; 232 stranice + korice Očuvanost: Knjige su nove, a ipak se prodaju kao polovne zbog pravila. U celoj ovoj turi će biti nekih 70-tak knjiga svih vezanih za muziku i muzičke događaje pa su uglavnom odlično očuvane. Korice (knjiga Prva) tvrdi povez glaziran u boji bez oštećenja 4+ ka 5- Unutrašnjost bez ikakvog oštećenja 4+ ka 5- Korice (knjiga Prva) tvrdi povez glaziran u boji bez oštećenja 4+ ka 5- Unutrašnjost bez ikakvog oštećenja 4+ ka 5- (na prvoj strani oznaka i broj kopije)

CATENA MUNDI Predrag Dragić Kijuk Ibarske novosti/ Matica Srba i iseljenika Srbije, Kraljevo-Beograd, 1992. 870 + 952, tvrd povez, zaštitni omot, a4 format. Veoma očuvane. Tek malo ili neznatno požutele ili zaprljane na bočnim stranama. Unutra odlične

Električne instalacije i osvetljenje, Mila Miškovića, odgovoraju na mnoga praktična pitanja koja će omogućiti bezbedan rad električarima- profesionalcima, kao i korisnicima. Nagli razvoj elektrotehnike uslovio je da većina evropskih država zahteva potpunu bezbednost i zaštitu u radu sa savremenim električnim instalacijama. Knjiga je zato koncipirana tako da se istovremeno moze koristiti kao udžbenik i kao priručnik za osnovnu i dopunsku edukaciju u ovoj oblasti. Sadrži veliki broj tehničkih, grafičkih i tabelarnih podataka za elektroinstalacioni materijal, kao i šeme, obrasce i praktična uputstva za rad, uz upućivanje na domaće i inostrane propise, pre svega, na DIN i VDE, odnosno EN norme i IEC preporuke i standarde. Pojedina područja iz ove knjige u našoj tehničkoj literaturi do danas nisu obrađena uopšte, ili su obrađena samo delimično (BUS instalacije, sistemi električnog razvoda, tipovi razvoda električnih instalacija A1, A2, B1, B2, C, D, E, F, G). Na jednom mestu sakupljeni su podaci neophodni elektroinstalaterima (električarima), elektrotehničarima, projektantima, inženjerima, brojnim stručnim pojedincima, te svima onima koji se svakodnevno susreću s praktičnim problemima u vezi s izvođenjem i održavanjem električnih instalacija niskog i malog napona (korisnicima električne energije u industriji, domaćinstvu, školama, zdravstvu…). Istovremeno knjiga može imati udžbeničko-priručnički karakter i može se koristiti za osnovnu stručnu naobrazbu i dopunsku edukaciju. Posebna pažnja je posvećena preglednosti knjige a to je postignuto podelom na 5 glavnih tematskih celina i 27 poglavlja, odnosom teksta i slika kroz naglašavanje važnijeg od manje važnog (svi grafički prikazi, električne šeme a i delovi teksta su višebojni) i to sigurno olakšava brzo snalaženje pri upotrebi knjige. Priručnik je napisan sa namerom da jednostavnošću, stručnoscu, kvalitetom i praktičnom upotrebljivošću popuni prazninu u jednoj značajnoj oblasti elektrotehnike. U najnovijem izdanju Električne instalacije i osvetljenje zadržale su koncept preglednosti i jednostavnosti izlaganja građe, praćen ilustracijama, tabelama, šemama i grafikonima u boji. Povez: tvrdi Strana: 302 Format: A4 Pismo: latinica Izdavač: CFP Apostrof God: 2020

Fifth Edition.Na engleskom jeziku,meki povez,broj strana 529

Naslov: Rasprava o demokratskoj ustavnoj državi 1-5 Autor(i): Aleksandar Molnar Izdavač: Fabrika knjiga Mesto: Beograd Godina: 2001-2006 Povez: mek Strana: 433, 475,506, 516,604 Format: 22 cm Pismo: latinica Stanje knjige: odlično očuvano - kao novo

Gemaltes schwabing von Steva Vukmanović Str Povez tvrd Stanje knjige dobro Na prvoj korici je crtež Stevom kao posveta Crtež je hrvatski motiv O knjizi Vukmanović (Vučmanović) Stefan je rođen 1924. godine u Beogradu, .Bio je srpski slikar pejzaža i gradskih scena. Vukmanović je studirao na Münchenskoj akademiji likovnih umjetnosti kod profesora Charlesa Crodela (1894. – 1973.). Bio je član minhenske secesije.Vukmanović je bio nagrađivan i imao je brojne samostalne izložbe i sudjelovanja na izložbama prikazujući obične ulične scene s ljudima , bajkovitih boja i oblika. Slikar je preminuo 1995. godine u Degernauu u Njemačkoj.

SPC 1219-1969 POSVETA EPISKOPA ZICKOG VASILIJA Srpska pravoslavna crkva 1219-1969 Spomenica o 750 godisnjici autokefalnosti Beograd 1969. Veliki format tvrd povez broj stranica 391 izvanredno ocuvana

Izdavač: Muzej savremene umetnosti, Beograd Opis: Beograd 1987, meki povez, stanje skoro odlicno str. 109, reprodukcije, latinica

SIGMUND FROJD odabrana dela u 8 knjiga Izdavač: MATICA SRPSKA Novi Sad Godina izdanja: 1979. Povez: tvrd Pismo: latinica Stanje: dobro

PRIREDIO: VOJIN POPOVIC NASLOV: NIKOLA TESLA 1856-1943. ARTICLES*LETTERS*DOCUMENTS IZDAVAČ:NIKOLA TESLA MUSEUM GODINA: 1956. POVEZ: tvrd, korice su malo oštećene (izgrebane) (KB:197)

Veoma dobro očuvano. Autor - osoba Grlić, Ljubiša Naslov Enciklopedija samoniklog jestivog bilja / Ljubiša Grlić ; [fotografije Ljubiša Grlić i Stipe Hećimović ; crteži Nela Krstić] Vrsta građe enciklopedija, leksikon Jezik srpski Godina 1990 Izdanje 2. izd. Izdavanje i proizvodnja Zagreb : August Cesarec, 1990 (Ljubljana : Delo) Fizički opis 391 str. : ilustr. u bojama ; 25 cm Drugi autori - osoba Hećimović, Stipe Krstić, Nela Zbirka Biblioteka Priručnici Napomene Bibliografija: str. 364-366 Registri. Predmetne odrednice Jestive biljke -- Enciklopedije Samonikle biljke – Enciklopedije IZ PREDGOVORA PRVOM IZDANJU U posljednje vrijeme povećava se interes za jestive biljke koje slobodno rastu u prirodi. Spoznaja da živimo u sve zagađenijem i zatrovanijem svijetu mijenja neke ustaljene pristupe prehrani i postepeno nas orijentira prema zdravoj prirodnoj biljnoj hrani, kojom naše jelovnike možemo i osvježiti i obogatiti. Sve više maha uzimaju pokreti koji teže približiti suvremenog čovjeka prirodi, a širi se i vegetarijanstvo, koje će u bogatstvu naše flore naći veliké mogućnosti za ostvarenje svojih ideja. Osim toga, sadašnje naše teškoće i sniženi standard života upućuju nas na prirodu, na neiscrpne i besplatne izvore biljne hrane. Napokon, neizvjesnost življenja u današnjem nemirnom svijetu, a i strah od izbijanja rata, navode nas da razmišljamo o rezervnoj hrani, koja bi nam olakšala preživljavanje u svim okolnostima što bi nas mogle zadesiti. Rezultate prvih istraživanja vitaminske vrijednosti 75 vrsta naših divljih jestivih biljaka objavio sam još 1952-54, a pokušaji sistematizacije takvog bilja datiraju od 1954–56, kada su izašle moje prve knjige s tog područja. U njima sam nastojao skrenuti pažnju na obilje novih, do tada kod nas nepoznatih izvora zdrave i ukusne hrane, što ih nalazimo u bogatoj i raznolikoj flori naše zemlje. Slijedila su mnoga istraživanja i publikacije naših vojnih stručnjaka, tako da o samoniklom jestivom bilju danas postoji već prilično opsežna domaća literatura. Za više od 30 godina bavljenja tim područjem prikupio sam obilnu građu. Uz terenska i laboratorijska istraživanja, anketiranja te organoleptičke i kulinarske eksperimente, snimio sam više od 3000 fotografija jestivih biljaka na njihovim prirodnim staništima, a skupio sam i mnoštvo podataka proučavanjem strane i domaće literature. Smatrao sam korisnim srediti sav taj materijal, sažeti ga i objaviti u obliku popularnog, bogato ilustriranog priručnika. Budući da je moja knjiga Samoniklo jestivo bilje (1980) već duže vrijeme rasprodana, a kako se zanimanje za djelo takva sadržaja ne smanjuje, prihvatio sam se pripremanja ovog izdanja. Svjestan sam da naslov „Enciklopedija“ obavezuje i da pretpostavlja što kompletnije, sistematski i pregledno obrađeno gradivo, u kojem će čitalac brzo i jednostavno doći do željenih informacija. U ovu knjigu, za razliku od prethodne, nisam uvrstio jestive gljive, jer su posljednjih godina kod nas objavljeni specijalizirani gljivarski priručnici. Ipak, ova je knjiga sadržajem opsežnija, već i zato što je sistematski dio proširen sa 140 novih, kod nas dosad neopisanih jestivih vrsta. Tako je ovdje u zasebnim člancima obrađeno ukupno 409 biljnih vrsta, a uz to je veći broj jestivih biljaka uzgredno opisan u člancima o njima srodnim vrstama. Tekstovi o ranije uvrštenim biljkama za ovu su enciklopediju temeljito revidirani, prošireni i dopunjeni. Sistematski dio knjige ilustriran je sa 490 odabranih fotografija, od kojih su više od polovice nove, ranije neobjavljene. Znatno je proširen i uvodni, opći dio, u koji su ušla neka nova poglavlja. Biljke su i u ovoj knjizi obrađene po botaničkom sistemu, tako da je kao temeljna taksonomska kategorija uzéta biljna vrsta, a kao viša kategorija porodica. Tamo gdje su uvrštene po dvije ili više vrsta iz jedne porodice, iznijeta su i neka karakteristična obilježja te porodice. Pri morfološkom. opisivanju i izlaganju ostalih podataka držao sam se za sve biljke istog redoslijeda, pa će čitaoci, nadam se, lako naći podatke koji ih budu zanimali. Novost je da su sve uvrštene biljke po značenju razvrstane u tri skupine (A, V i C), što će omogućiti lakše odabiranje. U ovo izdanje uveden je i ilustrirani Rječnik stručnih pojmova, koji će čitaocima s nedovoljno stručnog znanja olakšati snalaženje u priručniku. Kalendar branja donosi pregled dostupnosti jestivih vrsta u pojedinim mjesecima. Indeksi botaničkih i narodnih naziva na kraju knjige također će omogućiti brzo pronalaženje podataka o pojedinim biljnim vrstama. Svojom suradnjom i sugestijama mnogo su me obavezali mr Stipe Hećimović, prof. Dragomir Brkić, prof. Dr Takanobu Itai, prof, dr Vladimir Dévidé, gospoda Yasuyo Hondo, drCharles C. Fulton, prof. dr Vanda Kochansky-Devidé, recenzenti profesori dr Zvonimir Dévidé i dr Mirko Filajdić te autor crteža Nela Krstić. Svima i ovdje srdačno zahvaljujem. Zagreb, u studenom 1985. Lj. G. UZ DRUGO IZDANJE Tekst prvog izdanja temeljito je revidiran, na više mjesta dotjeran ili dopunjen novijim podacima. Usvojio sam i neke sugestije čitatelja, na čemu im i ovdje zahvaljujem. Zagreb, u siječnju 1990. Samonikle jestive biljke su najstariji izvor hrane dostupan ljudskoj vrsti. Danas je upotreba ovog izvora hrane očuvana samo kod zajednica koje nisu imale jači dodir sa civilizacijom. Tokom novije istorije samoniklo jestivo bilje najčešće se koristilo u vreme raznih nepogoda i nestašica izazvanih ratovima, ali posljednjih decenija interes za ovu oblast sve više raste, kako kod nas tako i u celom svetu. Značaj samonikle flore kroz istoriju Samonikle jestive biljke, odnosno divlja flora bio je osnovni izvor hrane praistorijskog čoveka pre nego što se naučio lovu i ribolovu. Razvojem civilizacije čovek je počeo da kultiviše jestive biljke i postepeno izgubio urođeni instinkt za prepoznavanje jestivih biljaka. Međutim, samonikla flora je tokom istorije ostala značajan izvor hrane, pogotovo u kriznim vremenima (kakvi su ratovi, na primer), pa se znanje o jestivosti pojedinih biljaka održalo i do danas. Po pravilu su samonikle biljke znatno bogatije vitaminima i mineralima od gajenih vrsta, a takođe u najvećoj meri oslobođene najrazličitijih toksina koji se koriste u savremenoj poljoprivredi (herbicidi, insekticidi i sl.) i prehrambenoj industriji (različiti aditivi). Osim toga, veliki broj jestivih vrsta svrstava se i među lekovite biljke i obratno, a lekovito delovanje biljaka može se (osim kroz čajeve, tinkture i sl.) ispoljiti kroz jela pripremljena od njih. Ne postoji oštra granica između fitoterapije i dijetoterapije. Obe ove grane medicine stare su koliko i samo čovečanstvo. Zanimljiv je podatak da su se, tokom 20. veka, pripadnici mnogih primitivnih plemena, kojima je samonikla flora do tada bila osnovna hrana, počeli razboljevati zbog prelaska na način ishrane civilizovanog čoveka. Podela Samonikle lekovite biljke mogu se razvrstati na više načina, a osnovna podela može biti prema delovima biljaka koji se mogu koristiti u ljudskoj ishrani. Korenasto povrće U ovu grupu spada mesnato korenje, lukovice, krtole i rizomi. Najviše vrsta sa jestivim podzemnim delovima ima među monokotiledonim biljkama. Tu prvenstveno spadaju razne vrste kaćuna i drugih vrsta iz porodice orhideja, zatim mnoge vrste iz porodice ljiljana (lukovi, grančica, divlji ljiljan, pokosnica, ptičje mleko, pasji zub, vilin luk) i neke močvarne i vodene vrste (strelica, vodena bokvica, vodoljub, rogozi, trske, dremovac). Među dikotiledonim biljkama najviše vrsta sa jestivim podzemnim delovima ima među glavočikama (čičoka, stričak, čičak, cikorija, maslačak, kozja brada, kravačac, dragušica), zatim među zvončićima i lopočovkama, dok su u drugim porodicama manje zastupljene. Glavni hranljivi sastojak divljeg korenastog povrća najčešće je skrob, a kod glavočika i inulin. Hranljiva vrednost slična je žitaricama od kojih je korenasto povrće siromašnije belančevinama. Podzemni delovi jednogodišnjih biljaka najčešće se sakupljaju u jesen, na kraju vegetacione sezone, dok se podzemni delovi višegodišnjih biljaka sakupljaju i u jesen i u proleće. Kada ne sadrže gorke, opore, škodljive ili nesvarljive sastojke ovi podzemni delovi mogu poslužiti kao ukusno povrće. Mogu se jesti prokuvani ili pečeni na žaru, poput krtola kaćuna ili dodavati salatama u svežem stanju, kako se najčešće koriste različiti divlji lukovi (sremuš, vlašac, vinogradarski luk, planinski luk, sibirski luk i druge vrste). Druge vrste divljeg korenastog povrća, obzirom da su često veoma bogate skrobom, mogu se sušiti, mleti i koristiti za mešenje hleba ili kao zamena za kafu. Pre upotrebe treba ih dobro oprati, a po potrebi i oljuštiti. Neki podzemni delovi koji se prikupljaju mogu se sušiti i kao takvi kasnije koristiti za pripremu čajeva ili kao začini. Podzemne delove aromatičnih vrsta ne bi trebalo pre sušenja prati, već samo dobro obrisati čistom krpom. Očišćena biljna droga seče se na sitnije komade ili listiće i niže na konac ili rasprostire u tankom sloju na specijalnim mrežama. Suši se prirodnim putem na promajnom mestu, može i na osunčanom. Osušeni podzemni biljni delovi čuvaju se u suvim i hladnim prostorijama, nearomatični u kartonskim kutijama ili papirnim kesama, a aromatični u staklenim posudama. Divlje zeleno povrće Divlje povrće je najpoznatija i najrasprostranjenija kategorija samoniklog jestivog bilja. Najčešće se za jelo upotrebljavaju mladi listovi ili prolećni izdanci, a ređe ceo nadzemni deo biljke. Divlje zeleno povrće raste na gotovo svakoj zelenoj površini, a neretko se mogu naći oko ljudskih naseobina, uz puteve, na železničkim nasipima i sličnim mestima. Često se ubrajaju i u korove. Najukusnije vrste ove grupe samoniklih biljaka pripada porodicama kupusnjača, glavočika, troskota, lobodnjača i štitara, ali i među mnogim drugim. Posebno su sočni i ukusni izdanci nekih trajnica dok im se još nisu razvili listovi, kao na primer izdanci špargle, bljušta, pepeljuge, hmelja, paviti, japanske kiselice itd. Divlje zeleno povrće posebno je značajno kao bogat izvor vitamina C, obično bogatiji od gajenog povrća. Ovim vitaminom naročito su bogati listovi vrsta iz porodica kupusnjača i ruža. Karoten je takođe prisutan u svi zelenim biljnim delovima. Pored ova dva vitamina divlje zeleno povrće bogato je i vitaminima B1, B2, E, K, P, folnom kiselinom i mnogim drugim bioaktivnim materijama. Zeleni delovi biljaka beru se dok su još mladi i sočni, najčešće pre cvetanja. Starenjem i formiranjem cvetova često gube prijatan ukus i postaju gorki i nejestivi, a neke vrste mogu čak sadržati i otrovne sastojke. Biljke je najbolje sakupljati rano ujutro, dan-dva posle obilne kiše. Biljke ubrane posle kiše ili u zaseni blažeg su ukusa od onih ubranih tokom sušnih dana ili na osunčanim mestima. Divlje zeleno povrće najčešće se koristi sveže, u salatama, kada je njegova hranljiva vrednost i najveća, ali se mogu pripremati i kao variva ili čorbe. Divlje povrće svežinu može sačuvati u frižideru nekoliko dana, ali se takođe može i konzervirati i sačuvati kao zimnica. Neki od načina konzerviranja su: zamrzavanje – u zamrzivaču se divlje zeleno povrće može čuvati nekoliko meseci, a pre zamrzavanja potrebno ga je blanširati (preliti vrelom vodom); sušenje – biljke je najbolje sušiti prostrto u tankom sloju, na čistoj podlozi, na provetrenom mestu zaklonjenom od direktnog sunca; ukiseljavanje – divlje zeleno povrće može se ostavljati kao turšija, na isti način kao i gajeno. Jestivi cvetovi Slatki napitak od suvog grožđa, limuna, jaja i cvetova crne zove Jestivi samonikli cvetovi bliski su divljem povrću, ali se od njega razlikuju većim sadržajem šećera, a često i prijatnim mirisom koji se dobro slaže sa raznim poslasticama, pa je i njihova primena u kulinarstvu nešto drugačija. Osim toga cvetovi su i dekorativni, pa uvek mogu poslužiti za ukrašavanje različitih obroka, kako slatkih tako i slanih. Mnogi cvetovi sadrže važne bioaktivne sastojke, poput vitamina C, a oni žute boje bogati su bioflavonoidima i karotenom. Cvetovi se sakupljaju kada su u punom razvoju, mada se kod nekih vrsta koriste i pupoljci (pupoljci dragoljuba mogu se koristiti kao začin - zamena za kapar). Aromatični cvetovi sakupljaju se rano ujutro, pre izgrevanja sunca, a nearomatični oko podneva. Cvetovi različitih vrsta mogu se koristiti za pripremu raznih poslastica (cvetovi crne zove ili bagrema), čorbi, variva ili salata (cvetovi dragoljuba i crvene deteline) ili omleta (cvetovi maslačka), ali se najčešće koriste za dekoraciju (cvetovi ljubičice, bele rade, nevena, crnog sleza, jagorčevine i dr). Cvetovi različitih vrsta mogu se i sušiti i tako osušeni koristiti za pripremu aromatičnih biljnih čajeva (crvena detelina, lipa, kamilica, divizma). Suše se kao i zeleno povrće, u tankom sloju, na čistoj podlozi, na provetrenom i zasenjenom mestu. Osušeni cvetovi čuvaju se na hladnom mestu, nearomatični u kartonskim kutijama ili papirnim kesama, a aromatični u staklenim posudama. Divlji plodovi Sirupi od samoniklog voća i cveća Divlje voće, odnosno jestivi plodovi samoniklih biljaka dospevaju za branje od početka juna do kasne jeseni, odnosno u periodu kada drugi delovi najvećeg broja vrsta samoniklih biljaka nisu više jestivi. Najveći broj divljih vrsta sa kojih se sakupljaju plodovi svrstan je u porodicu ruža (Rosaceae), ali ih ima i u drugim porodicama (vresovke, ogrozdi, kozokrvinke, drenovke, šipci i dr). Divlji plodovi (jestivi, ali i otrovni!) najčešće su živo obojeni. Imaju mesnat i sočan perikarp (oplodnicu, omotač ploda) u kome je jedno seme (kod koštunica – džanarika, trnjina, drenjina, lešnik...), više semena (bobice – ribizla, borovnica, šipurak, glog...), ili pripadaju grupi zbirnih plodova (kupina, malina, šumska jagoda). U divlje plodove ubrajaju se i šišarke nekih četinara (na primer šišarke občne kleke, tise). Divlji plodovi su, zavisno od vrste, značajan izvor vitamina, naročito vitamina C i karotena, a takođe su bogati i mineralima (kalijum, kalcijum, fosfor, magnezijum), ugljenim hidratima, organskim kiselinama (jabučna, limunska, vinska), skrobom, pektinima i dr. Samonikli divlji plodovi najčešće se beru kada su sasvim zreli, jer su tada najukusniji i sadrže najviše hranljivih materija. Međutim postoje i oni koji su po sazrevanju tvrdi, oporog ili kiselog ukusa, a postaju ukusni tek posle jačih mrazeva, kada postanu prezreli i nagnjili.[Ovde nije reč o pravom procesu truljenja pod uticajem mikroorganizama, već o procesu samomaceracije, odnosno pretvaranju tvrdog perikarpa u kašastu masu pod uticajem enzima koji razlažu ćelijske membrane.] Ovakvi su plodovi mukinje, brekinje, jarebike ili oskoruše. Nasuprot njima šipurak se bere čim zarudi (počne da se crveni) jer sasvim zreo plod postaje mekan, teže se obrađuje i brže propada, a uz to u njemu ima manje vitamina C nego u nedozrelom plodu. Pri sakupljanju samoniklih plodova strogo se mora voditi računa da se dobro upozna izgled ne samo ploda, već i cele biljke, njene morfologije i staništa na kojima se može naći, kako ne bi došlo do zamene vrsta. Treba uvek imati na umu da u prirodi postoje brojne vrste čiji su plodovi otrovni, ali često naizgled sočni i ukusni, jarkih i privlačnih boja. Ovakve zamene najčešće se mogu desiti pri sakupljanju bobica i njihov ishod u nekim slučajevima može biti i fatalan. Divlje voće najčešće se konzumira sveže, samo ili kao sastojak voćnih salata, ali se može, poput kultivisanog voća, koristiti i za pripremu različitih poslastica ili kao zimnica u obliku sokova, sirupa, kompota, džemova, želea... Divlji plodovi mogu se i sušiti i kasnije koristiti uglavnom za pripremu ukusnih čajeva. Od divljeg voća mogu se spravljati i voćna vina, rakije i likeri, kao i voćno sirće. Kod pripreme nekih vrsta samoniklog voća treba biti veoma oprezan, jer su im neki delovi jestivi, a drugi otrovni. Karakterističan primer za ovu pojavu je tisa (Taxus baccata), kod koje je crveni omotač oko šišarice sočan i ukusan, dok je sama šišarica unutar njega veoma otrovna, kao i svi ostali delovi ove vrsta. Seme Seme je po svom sastavu najkompletnija i verovatno najzdravija hrana, jer sadrži znatnu količinu skroba, belančevina, bogato je vitaminom E, vitaminima B kompleksa, kao i važnim mineralima. Najčešće se sakuplja seme lobode, deteline, tušta, vijušca, gunjice, štira, nekih trava, kao i seme nekih vrsta drveća, kakvi su žirevi hrasta i bukve, pitomi kesten i seme borova (seme borova je najčešće veoma sitno, osim semena pinjola, koje je u svetu veoma cenjeni začin). Kalendar branja samoniklih jestivih biljaka FEBRUAR – plodovi breze, borovi pupoljci MART – kora hrastova i drugog drveća, jagorčevina, kopriva, ljubičica, maslačak, podbel, pupoljci topole, pupoljci breze i drugog drveća, vodopija APRIL – pitomi kesten, dobričica, glog, jagorčevina, kamilica, kopriva, lazarkinja, ljubičica, dan i noć, maslačak, oman, plućnjak, podbel (cvet i list), rosopas, rusomača, srčenjak MAJ – bagremov cvet, bokvica, dobričica, glog, jagoda, kamilica, kopriva, kesten pitomi, mrtva kopriva, kupina, lazarkinja, lipa, maslačak, majkina dušica, matičnjak, medveđe grožđe, plućnjak, podbel, preslica, rosopas, vrkuta, crna zova, žalfija JUN – gloginje, beli slez, bokvica, borovnica, dan i noć, divizma, dobričica, glog, kesten pitomi, jagoda, jagorčevina, mrtva kopriva, kruška, kupina, malina, matičnjak, majčina dušica, majska ruža, neven, pelin, orah, plućnjak, rusomača, preslica, različak, slez crni, suručica, kamilica, vrkuta, vranilova trava, cvet zove JUL – bokvica, borovnica, breza, brđanka, divizma, divlja ruža, dupčac, kunica, jagoda, žalfija, kim, kokotac, kopriva, mrtva kopriva, kupina, lipa, matičnjak, nana, orah, pelin, podbel, preslica, slez beli i crni, timijan, kamilica, trandovilje, troskot, vrkuta, vranilova trava, vratić, cvetovi zove AVGUST – kim, breza, šipurak, drenjina, kopriva, hmelj, kupina, slez beli i crni, hrastova kora, lincura, nana, orah, pelin SEPTEMBAR – divizma, šipurak, drenjina, hmelj, hrastova kora, kokotac, lincura, nana, neven, oman, orah, pelin, slez beli, zečji trn, slatki koren, žutika, divlja šargarepa OKTOBAR – brđanka, dinjica, glog, iđirot, kopriva, lincura, maslačak, slez beli, zečji trn, slatki koren NOVEMBAR – gloginje, iđirot, maslačak MG144 (N)

Grafik press Beograd 234str. solidna ocuvanost

Tvrd povez, veći format, odlično očuvana 444 strane R4

58967) High-Resolution Methods for Incompressible and Low-Speed Flows , Dimitris Drikakis , William Rider , Springer Berlin 2005 ; Computational Fluid and Solid Mechanics ; With 480 Figures and 32 Tables This book covers the basic techniques for simulating incompressible and low-speed flows with high fidelity in conjunction with high-resolu- tion methods. This includes techniques for steady and unsteady flows with high-order time integration and multigrid methods, as well as specific issues associated with interfacial and turbulent flows. The book is addressed to a broad readership, including engineers and scientists concerned with the development or application of computational methods for fluid flow problems in: Mechanical, Aerospace, Civil and Chemical Engineering, Biological Flows, Atmospheric and Oceanographic Applications as well as other Environmental disciplines. It can be used for teaching postgraduate courses on Computational Fluid Dynamics and Numerical Methods in Engineering and Applied Mathematics, and can also be used as a complementary textbook in undergraduate CFD courses. Dimitris Drikakis is Professor and Head of Fluid Mechanics and Computational Science Group at Cranfield University, United Kingdom. His research interests include computational methods, modeling of turbulent flows, unsteady aerodynamics, flow instabilities, shock waves and gas dynamics, biolo- gical flows, computational nanotechnology and nanoscience, and high performance computing. William Rider is project and team leader in the Continuum Dynamics Group in the Computer and Computational Sciences Division of the Los Alamos National Laboratory (LANL), U.S.A. His principal interest is computa- tional physics with an emphasis on fluid dynamics, radiation transport, turbulent mixing, shock physics, code verification, code validation and models for turbulence. hard cover, size 16,5 x 24 cm , 622 pages

Numerisan primerak 025 Izdavač: Slobodan Mašić 1985. Tvrd povez Kao na fotografijama(stranice sa strane uprljane, malo oštećenje pri vrhu rikne) Milan Konjović

Sve pohvale Za svakog ko zeli ozbiljan pristup rehabilitaciji i sl Perfektno stanje

Мисионарска писма Мисионарска писма Номологија, Символи и сигнали Вера образованих људи, Мисли о добру и злу Емануил, Касијана, Љубостињски стослов Диван, Први закон Божји Рат и Библија, Царев завет Кроз тамнични прозор Молитве на језеру Молитве на језеру *тврд повез, ново!

ЗАДУЖБИНЕ КОСОВА СПОМЕНИЦИ И ЗНАМЕЊА СРПСКОГ НАРОДА Издавач:Епархија Рашко-Призренска и други, 1987.год. Тврди повез , заштитни омот, 876 страна,илустровано. Стање као на фотографији.

Polovna knjiga, zaštitni omot pohaban, ostalo izuzetno očuvano. Izdavač: Srpska pravoslavna Eparhija sremska - Sremski Karlovci. 2014. god. Tvrd povez sa zaštitnim omotom, zlatotisk, 31 cm. 1200 str. Kunstdruk, ilustracije pun kolor Težina 5,5 kg Ова књига, пре свега, представља израз захвалности свим Патријарсима, Митрополитима, Епископима, свештеницима и монасима и свом народу Божјем, због чијих је ревновања Србин и даље остао Христов, у православном Срему. Захваљујући стваралачкој љубави, коју је Бог разгорео у срцу нашем, Ми смо, као делатник у славу Бога и Рода, приредили ово словно здање. Православни Срем, као једно од најстаријих и најзначајнијих канонских подручја наше Свете Цркве, у другој половини 20. века био је скоро потпуно у рушевинама. Богомоље и светиње, које су, током Другог светског рата, разорили Немци и усташе, али и појединци из нашег народа, затровани сатанском идеологијом, у наредним деценијама лежале су на одру као самртници, обесвећене, запуштене и напуштене. Тако смо се и Ми придружили опоменама блаженопочившег Патријарха српског Германа да, праштајући злочинцима, у складу са Јеванђелском заповешћу, никако не смемо дозволити да из нашег памћења ишчезну и њихове жртве. Тужно време масовног и организованог отпадништва од прадедовске вере, време гордог одбацивања Васкрслог Христа, Његове љубави и највише жртве, најубедљивије је симболисано у страхотним развалинама црквених здања, у којима је Бог вековима био прослављан молитвама и сузама, али и тешким подвизима монаштва, свештенства и верног народа. Са безумним равнодушјем разграђиване су важне материјалне везе између палог човека и његовог Творца, стога што свети храмови, како је записао Павле Александрович Флоренски, представљају управо Лествице Јаковљеве, које нас из грешног, видљивог света, воде право у небеске висине недоступности и оностраности.... Епископ сремски Василије

Istorija, duhovni zivot, knjizevnost, umetnost i arhitektura Urednik Vojislav Korac Izdavac - SANU, Beograd Godina - 2000. Tiraz samo 600! Manastir Hilandar, Istorija Hilandara, Atos, Sveta Gora Knjiga u odlicnom stanju,bez podvlacenja ili ostecenja,sa ex/librisom na par strana,tvrd povez,ilustracije,format 29 cm,713 str. (67)

BEOGRAD - 1898 - 701 STRANA, TVRD POVEZ. NA PREDLISTU ISPISANI INICIJALI MASTILOM.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Na Slovenackom Okič, Fani: Kraljestvo Velike kače : o kulturi avtohtonov predkolumbovske Amerike od Aljaske do Ognjene zemlje Kraljevstvo velike zmije: o kulturi domorodačkih naroda pretkolumbijske Amerike od Aljaske do Ognjene zemlje Knjiga je jedna od trilogije koja govori o drevnoj povijesti predcivilizacija. Prvi su Pukotine vremena, drugi Kraljevstvo Velike Zmije, a treći Megaliti. Autorica je svoj život posvetila istraživanju civilizacija i mijenjanju (po njezinom mišljenju) pogrešne povijesne istine. Ni ova knjiga nije drugačija. Ako čitatelj barem malo poznaje povijesne činjenice, čitanje ove i, naravno, svih ostalih knjiga doista će ga staviti u dilemu. Kraljevstvo velike zmije čita se vrlo tečno, sadrži mnogo povijesnih činjenica, ali su objašnjene drugačije nego što smo naučili. Službena znanost nije se puno bavila njezinim radom, jer je vrlo teško demantirati njezine tvrdnje, koje potkrepljuju brojni izvori dokaza. Knjiga govori o autohtonom narodu predkolumbovske Amerike. Njena prva rečenica: `Knjiga o Velikom zmijskom kraljevstvu nije knjiga o Indijancima`, vrlo nam jasno pokazuje autoričino neslaganje sa službenom poviješću. Ameriku nije otkrio Kristofor Kolumbo, ali na ovom kontinentu od davnina žive mnoge civilizacije čija službena povijest ne priznaje status koji zaslužuju. O njihovom iznimnom poznavanju graditeljstva svjedoče mnogi već otkriveni arheološki ostaci, koji su ostali zanemareni, a ogroman broj ostataka još uvijek čeka na otkrivanje. Kroz knjigu ocrtava civilizacije Sjeverne Amerike (Hohokami, Anasazi, Galina ljudi), Srednje Amerike (Tolteci, Olmeci, Zapoteci, Mixteci, Tlatilka, Anahuanaca, Asteci i Maje), Južne Amerike (Muiski - Chibche, Masma, Chavina, Mochichi, Chimu, Nazca, Chinchoro i Inca). Fani Okič, slovenska književnica, * 1924., Ljubljana. Bila je studentica do početka Drugog svjetskog rata. 1941. nakon okupacije Slovenije deportirana je u Hrvatsku, a od 1942. do oslobođenja 1945. bila je hrvatska partizanka. Nakon rata živjela je i radila u Bosni i drugim jugoslovenskim zemljama. Godine 1947. vratila se u Sloveniju. Raditi Fani Okič je književnica, publicistkinja i istraživačica protokola. Pripadnica je dviju potpuno različitih civilizacija – s majčine strane, južnoameričke, povezane s civilizacijom Inka), a po ocu zapadne. Bila je suradnica beogradskih časopisa Galaksija i Treće oko, a kasnije i slovenskih časopisa Aura, Karma i Metulj.