Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Engleski jezik! Bogato ilustrovano! 1948 god. Geologija (od grč. γεα [gea] — „zemlja“ i λογος [logos] — „rasprava (diskusija)“[1][2]) je nauka koja se bavi proučavanjem Zemlje, njenog nastanka i procesa koji su je oblikovali, njenog sastava i strukture. Naučnici, koji se tim bave, nazivaju se geolozi. Reč „geologija“, prvi je upotrebio 1778. godine Žan Anri Delik (1727—1817) a terminološki je definisao 1779. godine Horas-Benedikt od Sosura (1740—1799). Geologija je, uz astronomiju, jedna od najstarijih nauka. Prva upotreba geologije vezana je za korišćenje tehničkog kamena kao građevinskog materijala. Još u doba neolita, kada se javljaju prva naselja, ljudi su znali koja je vrsta kamena dobra za koju potrebu, pa su za pravljenje alatki koristili opsidijan i kremen, a za gradnju mermer i krečnjak. O tome svedoče arheološki nalazi. Prva znanja o mineralnim sirovinama, njihovom korišćenju i razmeni, javljaju se pre pet hiljada godina. U to doba su u Belgiji i južnoj Engleskoj postojali podzemni rudnici kremena. Najstariji dokumenti u kojima se obrađuju geološke teme vezani su za razvoj civilizacije u dolini Nila. Iz Egipta potiče mapa nastala 1160. p. n. e., na kojoj su prikazani Wadi Hammamat, Wadi Atala i Wadi El-sid, sa okolinom. Na njoj su prikazani kamenolom i rudnik zlata Bir Umm Fawakir, sa brojnim oznakama za pojedine specifične pojave na tom području. Spoznaje o vrlo složenoj problematici postanka i razvitka Zemlje javljale su se postupno, a neke datiraju još iz antičkih vremena. No, tek u 15. veku dolazi do pokušaja sistematizacije znanja o Zemlji, a postupno se javljaju i novi pojmovi kao temelj geologije u nastajanju. Pitagorejci su, još u 6. veku pre nove ere znali oblik i položaj Zemlje. Herodot je, u svojim spisima, opisao deltu Nila i zaključio da se širi u more zbog prinosa mulja. Aristotel je beležio svoja zapažanja o Zemlji i njenom nastanku. Takođe, objašnjavao je i razne pojave, npr. da zemljotresi nastaju kada se mase vazduha u zemlji sukobe zbog razlike u temperaturi i eksplozivno je napuštaju kroz pukotine i pećine. U delu Meteorologica objašnjava nastanak minerala. Uočio je i fosile, ali je smatrao da su to ostaci organizama koji ne žive u moru, već ispod zemlje. Smatrao je da imaju neorgansko poreklo, da su nežive materije, kao i da predstavljaju neuspešne pokušaje nastanka živih bića. Teofrast, koji je bio Aristotelov učenik, napisao je, 314. p. n. e., delo Peri Lithon (O stenama). Ovo delo predstavlja katalog mineralnih supstanci koje su se koristile u tadašnjem svetu i verovatno je prva napisana geološka knjiga uopšte. U njoj se, po prvi put, pominju nazivi velikog broja minerala i stena. Strabon je razmatrao postanak vulkana i zemljotresa, ali se uglavnom oslanjao na ideje Aristotela. Takođe je pominjao mogućnost da su fosilni organizmi tragovi života u stenama. Ovidije je izneo zapažanja o školjkama koje se nalaze u planinama, i zaključio da je zemlja nekada bila prekrivena morem. Zapazio je i da voda svojim delovanjem postepeno snižava uzvišenja u reljefu. Uvideo je da se tako dobija materijal koji se deponuje tokom poplava i zatim suši i očvršćava, čime prelazi u stenu. Plinije Stariji je napisao prvu enciklopediju, u 37 tomova, nazvanu Naturalis Historia. U njoj je dao precizan opis pojedinih minerala, uključujući njihov oblik, kristalne pljosni i druga svojstva. Poredio je i tvrdoću minerala, i zaključio da je dijamant najtvrđi od svih minerala. U Kini je napravljeno dosta instrumenata i sprava za geološka ispitivanja. Stari Kinezi su prvi konstruisali garnituru za bušenje bunara i prvi seizmoskop. U Kini je konstruisan i prvi kompas. Kineski naučnik Šen Ko (1031–1095) postavio je hipotezu o nastanku kopnenih formacija: on je zapazio fosilne ostatke školjki u geološkom stratumu u planinama stotinama kilometara daleko od okeana, na osnovu čega je pretpostavio da je kopno nastalo erozijom planina i taloženjem prašine .[3] U srednjem veku su ostaci izumrlih organizama najčešće smatrani „igrom prirode“ ili dokazima „opšteg potopa“. No, već je Leonardo da Vinči (1452—1519) upozorio da se jednim „potopom“ ne može objasniti rasprostranjenost fosilnih ostataka morskih organizama na kopnu. Osim toga, on je bio svestan dugog trajanja geološke prošlosti, a opisao je i prvi geohemijski ciklus (voda ispire so iz tla i odnosi je u more koje se tako zaslanjuje, a zbog izdizanja morskog dna stvaraju se lagune gde se voda isparuje i taloži novi sloj, koji opet može biti potopljen...). Leonardo da Vinči je shvatio i odnos erozije tla i izdizanja kopna (erozija narušava ravnotežu u litosferi, a ona se ponovno uspostavlja izdizanjem). Širi interes za geološke probleme izazvale su rasprave između tzv. neptunista i plutonista. Plutonisti, na čelu sa Džejms Hatonom (1726—1797) su oživeli zapažanje Strabona (1. vek p. n. e.) držeći da su pojedine stene nastale u vezi s vulkanskim erupcijama. Nazvani su po bogu podzemlja, Plutonu. Neptunisti, na čelu sa Vernerom su oživeli staru ideju Talesa iz Mileta (7/6. vek p. n. e.), pripisujući postanak stena litosfere - vodi. Zbog toga su i dobili naziv prema antičkom bogu okeana Neptunu. Sosur, (18. vek) prvi je shvatio da su nagnuti slojevi posledica kretanja litosfere i prodora starijih stena kroz mlađe. Baumont (19. vek) prvi spoznaje ulogu raseda u postanku doline Rajne, a tvrdi i da tektonske sile nastaju zbog hlađenja Zemlje i stezanja. Žorž Kivje (1769—1832), prirodnjak i zoolog, postavlja temelje naučnog proučavanja fosilnih ostataka organizama. Vilijam Smit (1769. – 1839) primenjuje fosilne ostatke za određivanje relativne starosti stena Zemljine kore .[4] Uočava se i lateralna različitost stena nastalih u isto vreme, pa tako nastaje pojam facija. Pojam geosinklinale kao labilnog sedimentacionog prostora, nastalog lomljenjem i savijanjem Zemljine kore dobija na značenju 1900. godine kada ga je istakao Haug pri postanku ulančanih gorskih sistema a 1908. godine predložio Frenk Bersli Tejlor (1860—1938). Geosinklinala ostaje u središtu interesa geologa sve do 1960-ih, kada ju je delom istisnula koncepcija tektonike ploča...

Milan Stevanović KAKO DA POBEDITE NA IZBORIMA Pixel, 2007. Udžbenički format, tvrd povez sa omotom, 160 strana. Lepo očuvana. Ima posvetu na predlistu (verovatno autora). Većina političkih kandidata misli da smo mi privilegovani činjenicom da smo u prilici da čujemo njihov govor, pa krenu da raspredaju svoju, pomalo ličnu priču, pod parolom: Sad će vi kažem sve!Sličan komentar često se, u vreme izbora, čuje i od glasača kojima je politike preko glave. Ali, kada se taj komentar nađe u knjizi „Kako da pobedite na izborima“ Milana Stevanovića - Piksela, insajderske priče čoveka koji je radio kampanje koalicije „Zajedno“ (96), Demokratske stranke (97), Mila Đukanovića, Biljane Plavšić, DOS i Bogoljuba Karića, onda je jasno da će političari u Srbiji još dugo morati da uče male tajne predizbornih kampanja. c6

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Autor u knjizi dalje širi granice transakcione analize na područje zavisnosti od droga, detaljno klasifikuje i analizira različita svesna i nesvesna ”muvanja”, kojima obiluje ova populacija i veruje da ova knjiga može bitno uvećati socijalnu inteligenciju, razviti otpornost na muvanja, pomoći nam da izađemo iz “igre” ili da ostanemo izvan nje. Dr Zoran Milivojević je ovaj put svoja iskustva u radu sa narkomanima pretočio u čitku i aktuelnu knjigu, povezujući narkomaniju i teoriju igara Erika Berna. Knjiga čitaocu pruža kompletan uvid u komunikacijske šeme („igre“) koje „igraju narkomani“, ali često i drugi članovi društva – porodica, prijatelji, škola...i demistifikuje svet uzimalaca droga. Analizirajući svesne i nesvesne „igre“ metodama transakcione analize autor otkriva šta su „igre“, ko u njima učestvuje, kako se u njih „upada“ i kako izlazi, ko je je žrtva, a ko spasilac i zašto smrtonosne obrasce ponašanja uopšte zovemo „igra“. Iako je knjiga napisana jezikom struke i dragocena je prvenstveno onima koji rade sa mladima - školskim psiholozima i edukatorima, ipak nije „zatvorena“ ni za tzv. običnog čitaoca – mlade u srednjim školama i višim razredima osnovnih škola, roditeljima da se postave na dobar način ako sumnjaju da se dete drogira ili kada ono zaista počne da se drogira, uzimaocima droga koje će knjiga svakako naljutiti, ali će biti ikorisna jer demistifikuje zavisnost. Knjiga je korisna i novinarima i urednicima jer pomaže odgovornom informisanju o pojavi narkomanije. Knjiga Igre koje igraju narkomani donosi potpuno novi uvid u problem uzimanja droga i potpuno novi pristup u međunarodnim razmerama, jer ne postoji slično delo, ali i potvrđuje da je dr Milivojević u samom vrhu svetske transakacione analize kojoj, upravo ovom knjigom, daje veliki doprinos. U predgovoru knjige autor daje kratak, ali zanimljiv istorijat rukopisa – od prve verzije proteklo je čitavih 26 godina, tj. 1981. godine autor je napi­sao tridesetak strana teksta Narkomanske igre kao interni edukativni mate­­ri­jal za studente volontere angažovane u projektu Algrena – alternativna grupa za resocijalizaciju narkomana. Institucionalni okvir grupe je bio Medicinski fakultet u Beogradu, a grupu su podržali svi tadašnji stručnjaci uključeni u ovu problematiku. Zahvaljujući kampanji Algrene izgra­đen je i Centar za prevenciju i lečenje narkomanije u Drajzerovoj ulici u Beogradu, ali ubrzo nakon izgradnje Centra došlo je polako do dezintegracije projekta Algrene, a tada prestaje i aktivan rad dr Milivojevića sa narkomanima. Podsticaj dr Milivojeviću da ipak dovrši i objavi knjigu bio je njegov sin koji se bližio godinama u kojima droge počinju da bivaju opasnost. Autor je shvatio da se gotovo ništa nije promenilo u proteklih četvrt veka – s jedne strane cveta organizovan kriminal u smislu proizvodnje, šverca i distribucije droge, a s druge strane su prevencija, terapija i resocijalizacija ostale u velikoj meri marginalizovane. - To me je trglo iz samoizolacije i osećaja stručne inferiornosti. Tek kada sam shvatio da tekst mogu osavremeniti pomoću kritika kolega koji se aktivno bave terapijom i lečenjem narkomanije, nestala je i poslednja kočnica – kaže dr Milivojević u uvodnom tekstu knjige. Ova knjiga može bitno uvećati socijalnu inteligenciju: razvijmo otpornost na muvanja. * Koje igre igraju zavisnici od droga, a koje ljudi oko njih? * Koje igre igraju terapeuti, roditelji, policija...? * Ko je u igri Spasilac, ko Progonilac, a ko Žrtve? * Ako ste u igri kako da iz nje izađete? * Ako niste u igri kako da u nju ne uđete? * Kako da pomognete sebi i svojima? * Kako uputiti svoje dete da ne postane Žrtva? * O autoru Zoran Milivojević Zoran Milivojević, dr med., je psihoterapeut, supervizor i profesor na Međunarodnoj akademiji za transakcionu analizu. Autor je nekoliko izvanrednih knjiga i udžbenika. Vođen idejom da kratki i jasno napisani tekstovi mogu pomoći čitaocu da se orijentiše i nađe izlaz iz problema svakodnevnog življenja, utemeljio je socijalnu psihoterapiju koja koristi medije kako bi terapijske poruke doprle do šire publike. Cilj ovih poruka je da isprave naše logike izgrađene oko pogrešnih uverenja – iracionalne psihologike. Tako je u nekoliko knjiga – Uloviti ljubav(2011), Psihologike svakodnevnog života (2014), Psihologičkim spisima (2017) i Roditeljovanje – o optimalnom vaspitanju (2017) sabrao tekstove koje već godinama objavljuje u dnevnom listu Politika. Na slovenačkom jeziku su objavljene knjige Mala knjiga za velike starše (Psihopolis), Emocije – Razumevanje čustev v psihoterapiji (Psihopolis, 2008), Igre, ki jih igrajo narkomani (Modrijan, Ljubljana, 2013), Formule ljubezni (Mladinska knjiga, Ljubljana, 2009) i Ulovimo ljubezen (Mladinska knjiga, Ljubljana, 2012). Milivojevićeve knjige imaju i svoja izdanja u Hrvatskoj: Formule ljubavi (Mozaik knjiga, Zagreb, 2009), Emocije (Mozaik knjiga, Zagreb, 2010), Mala knjiga za velike roditelje (Znanje, Zagreb, 2009) i Uloviti ljubav (Mozaik knjiga, 2012). Originalnost autorove misli uvrstila ga je u grupu vodećih svetskih autoriteta za psihologiju ljubavi okupljenih oko projekta Lea Bormansa The World Book of Love koji je rezultirao objavljivanjem Svetske knjige o ljubavi (Psihopolis, 2014). Koautor je u udžbeniku Psihijatrija dr Dušana Kecmanovića (1989), kao i u knjigama prof. dr Ljubomira Erića: Psihoterapija (Psihopolis, 2010), Seksualne disfunkcije i Psiho­­dina­­­­mika psihoterapije. Međunarodni je predavač koji je imao predavanja, radionice ili na drugi način prezentirao na brojnim međunarodnim kongresima, seminarima i simpozijumima uglavnom u evropskim zemljama, ali i u Sjedinjenim Američkim Državama, Rusiji, Kanadi, Australiji i Južnoj Africi. Bio je plenarni predavač na Prvom evroazijskom kongresu psihoterapeuta u Moskvi, 2013. kao i na Sedmom svetskom kongresu psihoterapeuta u Durbanu, Južna Afrika, 2014....

Izdavač AGM knjiga Povez-Broš Strana 214, 16,5x23,5cm Građevinski objekti nastali su u različitim razdobljima i pod različitim okolnostima, a na njihov izgled, funkcionalnost i konstrukciju uticali su mnogi faktori. Posledica takve situacije su mnogi neiskorišćeni podrumi, sutereni i potkrovlja. Kako neiskorišćene prostore pretvoriti u stambene, radionice ili kancelarije može se saznati iz ove knjige. Iako su za svaku građevinu situacija i pristup drugačiji, dati su načini za savlađivanje uobičajenih prepreka na putu do uređenja vlastitog kutka.

Ljutnja i bes tinejdžera - Nik Laksmur Knjiga "Ljutnja i bes tinejdžera" istražuje kompleksnu temu ljutnje kod adolescenata i nudi praktične savete roditeljima, nastavnicima, psihoterapeutima i drugim stručnjacima koji rade sa mladima. Autor Nik Laksmur ističe važnost razumevanja i prihvatanja ljutnje kao legitimne emocije kod adolescenata, istovremeno pružajući smernice kako raditi sa ovom emocijom na konstruktivan način. Knjiga istražuje različite aspekte ljutnje adolescenata, uključujući njen kontekst, uzroke i načine izražavanja. Autor naglašava važnost slušanja i razumevanja poruka koje ljutnja može prenositi, kao i identifikaciju potencijalnih problema ili pozadinskih emocija koje mogu biti skrivene iza ljutnje. Kroz knjigu se analiziraju i strategije za rad sa ljutnjom adolescenata, uključujući kako podržati mlade ljude u prepoznavanju i izražavanju svojih emocija na zdrav način. Takođe, istražuje se uloga nastavnika i roditelja u podršci mladima koji se suočavaju sa ljutnjom, nudeći praktične savete za uspostavljanje pozitivnih odnosa i podršku u razvoju emocionalne inteligencije. "Ljutnja i bes tinejdžera" je dragoceno štivo za sve koji rade sa adolescentima, pružajući duboko razumevanje ove kompleksne teme i praktične alate za podršku mladima u upravljanju svojim emocijama. "Ljutnja i bes tinejdžera" je izrađena u mekom povezu, ima 168 strana, autor knjige je Nik Laksmur. Težina je 0.3 kg. Ljutnja i bes tinejdžera cena Cena knjige "Ljutnja i bes tinejdžera" je 1100,00 dinara. Cena sa popustom je 935.00 din. Lako naručivanje putem našeg sajta i brza dostava

Mek povez,format B5.Autor Justin Popovc.256 strana.Izdanje manastira Celije Valjevo

Tvrd povez,dobro ocuvana 339 strana A2

Tvrd povez,nova 297 strana I2

IST7 05863) ZAPIS O BRZANU , Žika Marković , Crkvena opština Brzan 2000 , Brzan je naselje u Srbiji u opštini Batočina u Šumadijskom okrugu . Crkva brvnara u Brzanu, nalazi se oko 10 kilometara od Batočine i oko 30 kilometara od Kragujevca i pripada Eparhiji šumadijskoj Srpske pravoslavne crkve. Crkva brvnara je sagrađena 1822. godine uz pomoć kneza Miloša Obrenovića i služila je sve do 1928. kada je sazidana današnja crkva. Nju je gradio majstor Jovan koji je takođe sagradio Manastir Pokajnicu. Bogata je ikonama i freskama. Ikonostas je naslikao majstor Jovan Janja 1829-1830. godine sa velikom pozlatom. Konzervatorski radovi čišćenja i zaštite su izvršeni 1951. i 1952. godine. Stara crkva brvnara je kao istorijski spomenik kulture pod zaštitom države. Nalazi se u porti hrama Svetog Ilije. Kod crkve se nalazi i spomenik palim borcima iz Brzana u ratovima 1912-1918. godine. mek povez, format 14 x 20 cm , ilustrovano, ćirilica , 229 strana

Autor:: Lešek Kolakovski Žanrovi:: Publicistika Izdavač:: Treći trg Godina izdanja:: 2023. Broj strana: 182 Pismo: Latinica Povez: Mek Format: 20 cm Kolakovski, naslovivši svoj esej lukavo, želi da kaže: Isus je smešan onima koji su izgubili osecanje za humor ili distancu prema sebi i svom mišljenju. Oni koji su poverovali (upravo: poverovali), da smo – zajedno s prosvecenošcu – otkrili zlatnu žilu sigurnog spokojstva i sudbinu sveta ili da ce nas ona voditi u zemlju racionalne utopije, koja podmiruje sve naše potrebe i prohteve. S tim što Kolakovski ne demonizuje svet naše savremenosti – mnoge stvari uspeli samo da dovedemo u red i ispravimo, živimo bolje (istina samo u Evropi i Sjedinjenim Americkim Državama), dok se ostatak sveta gubi. Pre svega išcezava osecanje za moral: po nama, zlo nema izvor u pojedincu, vec u institucijama. Poje- dinacno osecanje krivice nije povezano s grehom, pre je bolest, problem, sa kojim se odlazi psihoanaliticaru, a ne moli se Bog za oproštaj i pokajanje. Isus je smešan, jer opterecuje coveka, a ne strukture i institucije, nalaže potragu za zlom u sebi. Odbacijuci tu poruku – sami postajemo smešni. L2

Serafim Rouz - Nihilizam, koren revolucije modernog doba (ilustrovano, mastan papir, A4, 120 str.)

Roma : Acta Instituti Romani Finlandiae 1996 145 strana ilustrovano očuvanost 5 Un’edizione integrale di tutte le iscrizioni pagane e cristiane di probabile provenienza urbana, sia quelle tuttora esistenti ad Anagni sia quelle smarrite.

MENADŽMENT handbook of management Prof. Dr. Petar Jovanović GRUPA AUTORA PROF DR MILUTIN ČUPIĆ PROF DR SLOBODAN ĆAMILOVIĆ PROF DR ŽIVKO DULANOVIĆ PROF DR VINKA FILIPOVIĆ PROF DR MAJA LEVI JAKŠIĆ PROF DR PETAR JOVANOVIĆ PROF DR NEVENKA ŽARKIĆ-JOKSIMOVIĆ PROF DR DOBRIVOJE MIHAJILOVIĆ PROF DR VESNA MILIĆEVIĆ PROF DR GORDANA MILOSAVLJEVIĆ PROF DR MILIĆ RADOVIĆ PROF DR SLOBODAN RADOJEVIĆ BEOGRAD 1996 FAKULTET ORGANIZACIONIH NAUKA U BEOGRADU Meki povez 698 strana 24 cm Knjiga je nova NEKORIŠĆENA!!! RETKA KNJIGA #K3

Tatjana Marković TRANSFIGURACIJE SRPSKOG ROMANTIZMA muzika u kontekstu studija kulture, Univerzitet umetnosti u Beogradu, Beograd 2005. godine, format 24 cm, meki povez, strana 286. NEKORIŠĆEN, ČIST primerak, po stanju faktički NOVA knjiga! Priložen SADRŽAJ knjige!

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Jedan od najglavnijih problema postavljenih u početku ovoga dela, bio je: Otkuda dolazi da su verovanja, koja se ne bi mogla pravdati nikakvim racionalnim argumentom, bez teškoća usvajali i najprosvećeniji duhovi svih vekova. Dokle god je psihologija smatrala verovanje voljnim i racionalnim, s proučavanjem ovakvog problema se nije moglo početi. Izvršiti analizu elemenata iz kojih se stvara vero-vanje, pokazati da je ono nesvesno i da se zasniva pod uti-cajem mističnih i afektivnih elemenata, nezavisnih od razuma i volje, značilo bi dati traženo rešenje u njegovim glavnim potezima. No nije samo ovo objašnjenje dovoljno. Ako razum ne stvara verovanje, on o njemu može barem diskutovati i otkriti njegove zabludne strane. Zašto, međutim, i pored najsjajni-jih dokaza, verovanje uspeva da se nametne? Gistav Le Bon (franc. Gustav Le Bon; 7. maj 1841 — 13. decembar 1931, Pariz) bio je francuski socijalni psiholog, sociolog, antropolog, pronalazač i bavio se amaterski fizikom. Njegovo najznačajnije delo je `Grupa: Studija o popularnom mišljenju`. Njegovi tekstovi sadrže teorije o nacističkim osobinama, rasnoj i muškoj superiornosti i psihologiji gomile. Le Bon je započeo svoju karijeru pisca radeći na novom polju antropologije. Biografija Rođen je u Francuskoj, studirao je medicinu i putovao po Evropi, Aziji i Severnoj Africi tokom 1860-ih i 1880-ih godina. Pisao je o arheologiji i antropologiji i zarađivao je novac dizajnirajući naučne aparture. Njegovo prvo delo je iz 1894. godine „Psihologija Ljudi“, a njegovo najpoznatije delo je „Grupa: Studija popularnog mišljenja“ iz 1896. godine. Uticaj Gustave Le Bon horse IV Le Bon nije bio prvi sociolog, koji je dao dijagnozu svom društvu i koji je otkrio novi fenomen „Grupa“.[1] Neki od prvih teoretičara, koji su pričali o ponašanju grupe su bili: Francuski sociolog Gabrijel Tard, italijanski advokat i kriminolog Šipio Sigele i nemački sociolog Georg Zimel. Sva trojica su imala slične zaključke o masovnim grupama u kritičnim trenucima, kada se stvara nova teorija o socijalnoj akciji. Prva rasprava o psihologiji grupe je bila između Tard Gabrijela i Sigele Šipoa, koji su raspravljali kako da odrede krivca, da dodele krivičnu odgovornost u grupi i na osnovu toga da odrede koga treba uhapsiti[2] Le Bon i Francuska su bili svedoci tri velika događaja: Pariske komune, usponu Žorža Ernesta Bulanžea i Drajfusovoj aferi. Pariz je u 19. veku bio jedan od najvećih industrijskih gradova Evrope u kome je u prvom planu bio uspon antisemitizma i krajnje desnice. Nemačko osvajanje Alzasa i Lorena podstaklo jr nacionalističke i desničarske pokrete u zemlji. U tom kontekstu je Le Bon i stvarao svoj koncept za delo „Grupa“. Javlja se nova pojava pripajanja pojedinaca okupljenoj grupi, ne samo da bi se telo grupe proširilo, nego i da bi se posmatrao uticaj grupe na pojedinca. Kada se grupa okupi ili sjedini postoji „magičan uticaj grupe ili nekog drugog uzroka kojeg smo mi nesvesni“, koji menja ponašanje svakog pojedinca, dok njim ne počne da upravlja „mišljenje grupe“. Ovaj model grupu posmatra, kao meru i svakom pojedincu uzima mišljenje, sistem vrednosti i verovanja. Sam Gistav Le Bon je rekao „Pojedinac je zrno peska, među drugim zrnima peska, koje vetar uzburka po volji“. Le Bon je rekao da su tri glavna procesa, koja čine „Grupu“-anonimnost, zaraza i povodljivost. Anonimnost dozvoljava pojedincu, koji racionalno razmišlja, da se oseća kao da gubi ličnu odgovornost. Pojedinac postaje primitivan, nerazuman i emotivan. Ovaj nedostatak samokontrole omogućava pojedincu nagonsko ponašanje i prihvatanje nesvesnog instinktivnog ponašanja. Le Bon to tumači, da grupa preokreće Darvinovu teoriju evolucije i postaje nazadana, dokazujući embriološku teoriju (teoriju rekapitulacije) Ernesta Hekela: „Idividualno razviće organizma (ontogenija) je rekapitulacija njegovog evolucionog razvića (filogenije)“. Portrait of Gustave Le Bon Zaraza se odnosi na neke tipove ponašanja u grupi (npr kada pobunjenik razbije prozor). U ovom slučaju pojedinac zanemaruje lične interese zarad grupe. Dok povodljivost služi, da bi se zaraza ostvarila. Kada se grupa okupi, glas uticajne ličnosti otvara vrata za nesvesno ponašanje. U ovoj fazi grupa postaje homogena i njom lako upravlja najjači član. Le Bon kaže: „ Vođe o kojima pričamo, obično su ljudi od akcije, a ne od reči. To su posebno regrutovane osobe, koje su polu-poremećene ili se nalaze na granici ludila`. Naravno postoje protivnici Le Bonove koncepcije „kolektivnog mišljenja“, koji iznose suprotnu tezu i kažu, da je kolektivno ponašanje posledica svakog pojedinca, koji čini tu grupu. Frojd Olport je bio na čelu niza napada i on je govrio da ne postoji nešto, kao što je „kolektivno mišljenje“ i da se grupa samo sastoji od pojedinačnih reakcija. On je svako posmatranje mišljenja odvojenog od psihe pojedinca smatrao besmislicom ili „brbljanjem“, a u svom tekstu o socijalnoj psihologiji iz 1924. godine kaže : „ Ne postoji nijedna psihologija grupe, koja suštinski ili potpuno nije psihologija pojedinca“. Džordž Mose, bivši profesor na jednom američkom univerzitetu, smatrao je da fašistička teorija o liderstvu, koja se javlja 20-ih godina prošlog veka, mnogo duguje ovoj Le Bonovoj teoriji. Poznato je da je Adolf Hitler pročitao ovo delo i da je u svojoj knjizi „Moja borba“ isticao propagandne tehnike, koje je predložio Le Bon.[3] Takođe je i Benito Musolini dobro proučavao ovo Le Bonovo delo, čak ga je i čitao nekoliko puta[4][5] Edvard Bernes, rođak Sigmunda Frojda, je takođe bio pod uticajem ove teorije, pa je u svojoj knjizi „Propaganda“ izneo, da je glavna karakteristika demokratije manipulacija masovnim medijima. Teodor Ruzvelt je takođe, kao i mnogi američki naprednjaci 20. veka, bio pod uticajem Le Bona.[6] Polemika Godine 1896. je objavio da istražuje novi vid radijacije. Nazvao ga je „crno svetlo“.[7] To nije pojam u današnjem smislu, praktično postojanje te njegove radijacije nikada nije potvrđeno[8] Njegova teorija o prirodi materije i energije proširena je u knjizi „Evolucija materije“. Ova knjiga je doživela veliku popularnost u Francuskoj, gde je objavljena u čak 12 izdanja. Glavna pretpostavka u ovoj knjizi je bila da je materija nestabilna supstanca i da se polako pretvara u etar. Ova teorija je pobijena početkom 20. veka. Gistav Le Bon je smatrao da žene ne mogu imati isto obrazovanje kao muškarci i za to je izneo dosta argumenata. On je rekao da postoji previše žena, čiji je mozak po veličini bliži gorilama, nego najrazvijenijem muškom mozgu. Smatrao je da muškaci pretstvljaju jači oblik ljudske rase.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Zastitni omotac malo iskrzan, i 20 tak recenica blag podvuceno obicnom olovkom, sve ostalo uredno! Ova knjiga je posle Drugog svetskog rata potpuno bezrazložno dospela na indeks poluzabranjenih dela. „Leva inteligencija“ je decenijama organizovala montirane procese čiji je cilj bio da Evolu poveže sa fašizmom i koječim drugim, što i nije naročito iznenađenje ako imamo u vidu da je za umešanost u nacističke poslove optuživan i Niče. Evola je tipičan predstavnik evropske intelektualne desnice za koju su moderne ideologije, bez obzira na predznak, samo manifestacije opadanja evropske civilizacije i njen sve ubrzaniji sunovrat u varvarstvo. Priča zasnovana na evokaciji drevnih tradicija i negiranju ideologije progresa bila je podjednako nepodnošljiva i u Moskivi i u Vašingtonu. Ali uprkos tamnim tonovima kojima Evola slika procese degeneracije i disolucije, „Pobuna protiv modernog sveta“ nije pesimistički traktat. Saglasno Tradicijama (sa velikim početnim slovom) Mračno doba u kome se svet trenutno nalazi svoju „mračnost“ duguje blizini budućeg preporoda. Može se neko složiti ili ne složiti sa Evolinim stavovima, mnogi od njih i jesu kontroverzni, ali zbivanja u modernom svetu pokazuju da se protiv ovakvog sveta doista vredi pobuniti. Svetislav Basara Đulijo Čezare Andrea Evola (ital. Giulio Cesare Andrea Evola; Рим, 19. мај 1898 — Рим, 11. јун 1974) био је италијански филозоф, књижевник и сликар.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Malo je lepo je inspirativna i kontroverzna ekonomska studija E. F. Šumahera. Ova izvanredna knjiga je relevantna i danas, a teme kojima se bavi značajne su i provokativne isto kao i kada se prvi put pojavila, sada već davne 1973. godine, a od tada je doživela mnoga izdanja i prodata je u vise od milion primeraka. Malo je lepo na nov i revolucionaran način razmatra ekonomsku strukturu zapadnog sveta. Šumaher smatra da je težnja savremenog čoveka za profitom i progresom koja se zasniva na velikim organizacionim strukturama i sve većoj specijalizaciji, u stvari dovela do ogromne ekonomske neefikasnosti, zabrinjavajućeg zagađenja životne sredine i neljudskih uslova rada. Šumaher osporava doktrinu ekonom¬ske, tehnološke i naučne specijalizacije i predlaže sistem „prelazne tehnologije“, koji bi se zasnivao na manjim radnim jedinicama, kolektivnom vlasništvu i regionalizaciji radnih mesta koja bi upošljavala lokalnu radnu snagu i resurse. Ernst Fridrih „Fric“ Šumaher (nem. Ernst Friedrich `Fritz` Schumacher; 16. avgust 1911 — 4. septembar 1977) bio je uticajan nemački i engleski ekonomski mislilac. Školovanje Rođen je u Bonu u Nemačkoj 1911. Studirao je u Bonu, Berlinu,zatim u Oksfordu i posle u Nju Jorku. Nije želeo da se vrati u nacističku Nemačku, pa se vratio se u Englesku pred početak Drugoga svetskoga rata. Organizuje britansku ekonomiju u ratnim uslovima Pošto je bio Nemac bio je pritvoren, poput svih ostalih sumnjivih Nemaca. Međutim jedan njegov rad privukao je pažnju čuvenoga ekonomiste Džona Majnarda Kejnsa, koji ga je oslobodio iz pritvora. Svojim poznavanjem ekonomije bio je od velike koristi pomažući da se britanska ekonomija organizuje u ratnim uslovima. Radio je u Velikoj Britaniji kao statističar i ekonomista. Nakon rata dve decenije je bio glavni ekonomski savetnik za britanski Nacionalni odbor za ugalj. Malo je lepo Tokom sedamdesetih godina 20. veka njegove ideje su postale poznate, pre svega u engleskom govornom području. Najpoznatiji je po svojoj kritici zapadnih ekonomija i promovisanju primerenih tehnologija (appropriate technologies) koje se karakterišu manjim razmerama i decentralizmom. Prema „Tajmsovoj“ reviji „The Times Literary Supplement” njegova knjiga „Malo je lepo“ (Small Is Beautiful, 1973) spada u 100 najuticajnijih knjiga objavljenih posle Drugog svetskog rata. Knjiga je ubrzo prevedena na mnoge jezike i donela mu je svetsku slavu, posle čega ga pozivaju da bude konsultant i da drži predavanja na mnogim konferencijama i univerzitetima. Osnovne fraze kojima se mogu definisati Šumaherove ideje razvoja su „srednja veličina“ i „srednja tehnologija“. Drugo bitno Šumaherovo delo je „Vodič za zbunjene“ (A Guide For The Perplexed, 1977), koji predstavlja kritiku materijalističkog scijentizma i istraživanje o prirodi i organizaciji znanja. Zajedno sa dugogodišnjim prijateljima i saradnicima, kao što je profesor Mansur Hoda, 1966. osnovao je Grupu za razvoj srednje tehnologije (Intermediate Technology Development Group), koja se sada zove Praktična akcija (Practical Action).

METODSKI PRIRUČNIK ZA ORGANIZATORE NASTAVE U PRIRODI DECE PREDŠKOLSKOG UZRASTA Pisac: NEBOJŠA JOTOV Izdavac: ASOCIJACIJA SPORT ZA SVE Izdanje: 2013. Povez: MEKI Broj strana: 305 Format (cm): 24 Stanje knjige: ODLIČNO. IMA POSVETU AUTORA.

Sto godina veslačkog sporta u Splitu 1890-1990 Split 1990g./136 str. Tvrd povez,veci format,dosta fotografija,korice kao na slici,unutrasnjost veoma očuvana. vr348

Žensko monaštvo u istoriji Crkve sa posebnim osvrtom na podvižnice Hristove ljubavi kod pravoslavnih srba, pouke prepodobnih matera i podvižnica. Strana: 326 Povez: meki Pismo: ćirilica Format: 25 cm

Rusko-srpski i srpsko-ruski teološki rečnik prof. dr Ksenije Končarević i Milana Radovanovića predstavlja ne samo prvi takav rečnik u ruskoj i srpskoj dvojezičnoj leksikografiji i jedan od retkih rečnika toga tipa u slovenskoj dvojezičnoj leksikografiji, nego i jedinstven leksikografski poduhvat po veoma uspešnom spoju leksikografske, lingvodidaktičke, traduktološke i teolingvističke teorije i prakse. Istovremeno, Rusko-srpski i srpsko-ruski teološki rečnik je plod ne samo iscrpnog kritičkog uvida autora u obimnu leksikološku i leksikografsku literaturu, nego i višegodišnjeg istraživačkog, nastavničkog i prevodilačkog iskustva njegovih autora i odlična potvrda njihove visoke profesionalnosti. ukupno 360 strana K212

U ovom radu ponuđena je moguća, zaokružena rekonstrukcija Milovih principa socijalne i političke filozofije i izloženo je ono što autor smatra celovitim i koherentnim prikazom osnova kapitalističke liberalne demokratije kao generalnog modela zapadnih društava. Ova dva posla su se spojila zato što je DŽon Stjuart Mil upravo onaj mislilac koji je doveo razvoj liberalizma do kraja i bolje od svih prikazao model zapadne liberalne demokratije kao fluidne, dinamične, ekvilibrirajuće, ali istovremeno i stabilne, čvrste i odgovorne ekonomske i političke zajednice. K209

Nova knjiga... K222

Požutela inače ok stanje

Mačevanje u našim krajevima 1928-2006 Dušan Vukić, knjiga je u vrlo dobrom stanju. Izdanje:Beograd Povez:mek Broj strana:135 Težina:190g k-32P