Pismo u Lion (italik i tajms igraju tango) Gordan Matrak Bubnjar kultnog bosanskog i jugoslovenskog benda `Bijelo Dugme`, konačno je napisao knjigu u kojoj ne samo što daje svoju detaljnu autobiografiju, već i evocira uspomene na sarajevske rok bendove, dok istovremeno beleži tajnu istoriju najpoznatijeg benda sa ovih prostora! `Tada je, zaverenički, krunisao sam sebe u hegemona jugoslovenskog roka. – Ja sam vaš novi šef i drugih šefova osim mene nemojte imati. . . Pa čak ni onda kad ja, i ako ja odlučim da vam više ne budem šef – a što će biti nikad! Tad naročito – položio je zakletvu Brega. ` PROSVETA,Beograd,2013.god.,tvrd povez,781.str.,24.cm Knjiga je NOVA ----------------------------✔️ 1w,1w jedna ili DVE

DINARSKA BRVNARA-Ranko Findrik 1998.god,278.str.,24.cm. Ilustrovano u boji,LUX PAKOVANJE vajat brvnara koliba u planini,pivnica,poljana,kamena kuća jednoprostorna kuća,dinarska kuća, gradska kuća,seoska kuća,kuća u pomoravlju moravska kuća Etnoantropologija Izdavac - Muzej selo `Staro Sirogojno` Knjiga je NOVA ----------------------------⭐️ o

OHRIDSKO ZIDNO SLIKARSTVO XIV VEKA Cvetan Grozdanov Izdavač: Filozofski fakultet u Beogradu Godina izdanja: 1980 Broj strana: 234 + 70 strana crno belih fotografija Povez: Tvrd mape + crtezi + ilustracije + fotografije Stanje knjige: vrlo dobro.

Makarski biskup FRA BARTUL KAČIĆ ŽARKOVIĆ, Brist ,1572-Sućuraj, 1645 Ilustrovana u boji,Split ,1999.god,298.strana Knjiga je LUX pakovanje, glanz NOVA. Izdavač: Županija Splitsko-dalmatinska, Sućuraj Makarski biskup fra Bartul Kačić Žarković (Brist, 1572. – Sućuraj, 1645.): Život – djelo – vrijeme, Zbornik radova sa znanstvenog skupa održanog u Sućurju, 24. lipnja 1995., Sućuraj, 1999., 298 str. KAČIĆ ŽARKOVIĆ, Bartul (Žarković, Caççiçh, Xarcovich; Bartol, Bartolo, Bartholomeus), biskup (Brist, 1572 — Sućuraj, 25. VI. 1645). Početnu izobrazbu stekao vjerojatno u franjevačkom samostanu u Zaostrogu, gdje je potom stupio u Franjevački red i proveo novicijat. Ondje je zasigurno završio i osnovnu humanističku školu spremajući se za svećenički poziv. Uprava Provincije Bosne Srebrene poslala ga je u jesen 1600. u Italiju radi nastavka školovanja, pretpostavlja se u Napulj, gdje je tada djelovalo franjevačko Generalno učilište. Nakon završetka studija 1604. nastavio je kao profesor teologije predavati u školi u franjevačkom samostanu Santa Maria La Nova u Napulju 1605–13, potom u novoosnovanoj teološkoj školi u franjevačkom samostanu u Zagrebu 1613–15. Za službovanja u Zagrebu išao je na dvor hrvatsko-ugarskoga kralja Matije II; zauzimao se za obnovu biskupija Makarske i Duvanjske te ishodio od kralja ispravu za subraću, kojom se zabranjuje senjskim uskocima da napadaju na primorje. Neko vrijeme zadržao se u Budweisu (danas České Budějovice), gdje je 1614. primio vijest da ga je kralj imenovao biskupom nanovo obnovljene Makarske biskupije. Papa Pavao V. potvrdio je imenovanje te je 1615. primio biskupski red u crkvi franjevačkoga samostana San Francesco della Vigna u Veneciji i bio svečano ustoličen, vjerojatno o Božiću, u makarskoj crkvi sv. Marije. Prema njegovim navodima, bila mu je povjerena i uprava nad Duvanjskom biskupijom. Nakon preuzimanja službe pohodio je vjernike svoje biskupije te Ramu, Olovo, Sutjesku, Banju Luku i Novi na Uni, susreo se s bosanskim provincijalom Grgurom Marinovićem i u Kreševu pribivao franjevačkoj skupštini na kojoj mu je brat Luka imenovan povjerenikom pohoditeljem. Boravio je uglavnom u samostanu u Zaostrogu, a samo po potrebi odlazio u stolno mjesto Makarsku. God. 1616. novcem zaostroškoga samostana otkupio je očevinu od nekih muslimana i kršćana i 1629. ustupio ju samostanu. Često je putovao izvan biskupije, 1617. boravio je nekim poslom u Beču, a 1621–22. i 1630–32. u Rimu. Promičući štovanje Karla Boromejskoga, za prvoga rimskoga putovanja ishodio je dozvolu za nabavu 60 000 medaljica i križića, a za drugoga kupio 42 524 komada; kanio ih je dijeliti puku u primorju, Zajezerju, Čitluku, Blatu, Rastnu, Duvnu, Livnu, Rami, Imotskom, Gorskoj župi te »ništo malo u Sarajevu onizim Krstjanom«. God. 1626. pribivao je u Splitu posvećenju skradinskoga biskupa T. Ivkovića, 1643. ređenju drivaškoga biskupa J. Lučića u Korčuli, a 1633. predsjedao je sastankom uprave Provincije Bosne Srebrene u Fojnici. Potkraj 1620-ih došao je u sukob sa skadarskim (tzv. stjepanskim) biskupom D. Andrijaševićem zbog granica njihovih jurisdikcija; zato su 1630. pozvani u Rim, gdje su se nagodili da granica njihove crkvene vlasti bude Neretva. Potkraj 1644. ili na poč. 1645. povukao se na imanje u Sućurju, gdje je ubrzo preminuo i bio pokopan u obiteljsku grobnicu u njegovoj kapeli u mjesnoj župnoj crkvi sv. Jurja. Pri rušenju te crkve 1896. grob mu je zasut zemljom, uništeni su natpis i grb na nadgrobnoj ploči, od koje su napravljena sjedala ispred crkve. — U Rim je poslao izvješća (1626, 1630, 1636, 1640. i 1644) o stanju Crkve na području Makarske biskupije (u nekima i Duvanjske). Kao biskup brinuo se za crkve, namještaj i pribor neophodan za službu Božju (nabavljao kaleže, slike, zvona, misno ruho). Njegovim su trudom četiri crkve bile sagrađene (nije poznato koje), a više novih je posvetio. Među suvremenicima uživao je velik ugled te mu je M. Divković 1616. posvetio svoje Razlike besiede, a knjižar i nakladnik hrvatskih knjiga M. Ginammi drugo latinično izdanje Zrcala duhovnoga (Mleci 1621) M. Orbinija. Na hrvatskom jeziku napisao je ćirilicom kratko, nenaslovljeno djelo bez teološke vrijednosti, ali zanimljivo za povjesničare Makarske biskupije i jezikoslovce, latinskim je pisao izvješća u Rim, a talijanskim popratna pisma. Njegovu je rukopisnu ostavštinu, sačuvanu uglavnom u prijepisima, objavio i potanko komentirao S. Kovačić (zbornik Makarski biskup fra Bartul Kačić Žarković, 1999). ---------------------------- Knjiga je NOVA... 0

Ira M. Lapidus - Historija islamskog svijeta 1 i 2 , izdanje Libris . Zapakovano !! NOVO !

poust vazi do 07.01,2024 PRODAJE SE 5 TOMOVA IZ NASLOVA,,na slici je i deseti tom,on nije u lotu,dakle bez desetog OCUVANE 4+,,unutra vrlo dobre-odlicne,,spolja kao na slikama V tom izasao 1973,,do IX tom 640 str + 600 + 650 +515 +257 strana,,,ukupno oko 2660 strana f-3

Early Spanish Manuscript Illumination autor John Williams Chatto & Windus, London 1977, prvo izdanje meki povez 119 strana, ilustrovana ( 40+ ilustracija u punom koloru ) veliki format 28 x 20 cm Knjiga je na ENGLESKOM jeziku! Knjiga iz moje licne kolekcije, kupljena nova, pazljivo koriscena. Cista, povez kompaktan, bez tragova koriscenja. Iluminacija (srednjovekovni latinski illuminatio): istorijski, u srednjem veku, ukrašavanje starih rukopisnih knjiga minijaturama, inicijalima i ornamentima.

Izdavač: LIBER ZAGREB Biblioteka LIBER Croaticus - Rukopis pronašao i priredio, Latinski predgovor i Indeks sastavio ŠIME JURIĆ, Uvod na hrvatskom jeziku napisao RAFO BOGIŠIĆ, Šiven k o ž n i povez - Jedinstvena knjiga / 1979; Tvrd povez; sitna oštećenja korica i unutrašnjost u odličnom stanju

Bez obzira na to da li slavu doživljavamo kao verski obred, porodičnu svetkovinu ili obeležje nacionalne pripadnosti, ono je jedino nasleđe koje se prenosi sa oca na sina a koje se ne može prodati, poharčiti, propiti, založiti. Zato je važno da slavu čuvamo i održavamo. Zato nam je bitno da je poznajemo i proslavljamo. Ova knjiga spomenik je toj nasušnoj srpskoj potrebi. Pored toga ko je bio svetac kog slavite kao zaštitnika roda i doma, u ovoj knjizi saznaćete i: • zašto se slava održala samo u našem narodu i čijom zaslugom • u kom veku je slavljenje krsnog imena dobilo oblik koji danas poznajemo • ko su Srbi svetitelji koje slavimo kao krsno ime • koliko porodica kojeg svetog slavi • koje su najčešće a koje najređe krsne slave u Srba • koja je najveća pokretna slava • zašto Srbi nekad promene slavu • koje slave su slavile srpske vladarske porodice • šta sve danas Srbi slave • zašto najviše slava slavimo u kasnu jesen i zimu, od Sv. Tome (19. oktobra) do Sv. Trifuna (14. februara) • koji dan, kao slavski, nadmašuje sve ostale dane u godini • koliko se dana slavi slava • kako je pre pojave mobilnih telefona i ličnih asistenata narod po slavama pamtio kad se koji posao valja obaviti • šta je to bez čega se ne može proslavljati slava • u koju prostoriju i na koji zid se po pravilu postavlja slavska ikona • kako se na đurđevdanskoj ikoni predstavlja Sveti Đorđe, a kako na onoj koja se ističe za Đurđic • kada je i na čiji predlog počelo proslavljanje Svetog Save kao školske slave • koja je simbolika ukrasa od posnog testa na slavskom kolaču. • 21 × 28 cm, 336 strana • u raskošno ukrašenom povezu od eko-kože, • biografije 121 sveca koji se slave kao krsne slave • više od 100 ikona i fresaka slavskih svetitelja Format : 21 x 28 cm Br. Str. : 336 Povez knjige : tvrd Pismo : ćirilica Open publication - Free publishing - More ethnology

Beograd kroz vekove Autor: Marinko Paunović Izdavač: N.U. Svetozar Marković, Beograd Godina: 1971. Tvrde kožne korice Ćirilica Broj strana 1240 str. + ilustracije Fornat 25 cm Stanje odlično 5- Troškove slanja snosi kupac Lično preuzimanje moguće u centru Beograda Na polici STST

Stanje kao na slici. Ako niste sigurni da Vam odgovara, pitajte za dodatni opis knjige PRE kupovine, i bice Vam odgovoreno u najkracem roku. Naknadne reklamacije ne prihvatam. Robu šaljem nakon uplate. Troskove slanja snosi kupac. A 389

Stanje kao na slici. Ako niste sigurni da Vam odgovara, pitajte za dodatni opis knjige PRE kupovine, i bice Vam odgovoreno u najkracem roku. Naknadne reklamacije ne prihvatam. Robu šaljem nakon uplate. Troskove slanja snosi kupac. A 389

Heroj - Ronda Bern Moć - Ronda Bern Tajna - Ronda Bern

ARHITEKTURA: ELEMENTI ARHITEKTONSKOG STILA Majls Luis Kapitalno izdanje, monografija. Žanr: Umetnost, Izdavač: Mono i Manjana, Pismo: latinica, tvrd povez, broj strana 400. Format: 26x34 cm. Godina izdanja 2009. Arhitektura je najuniverzalnija umetnost na svetu; na nju je uticala istorija, oblikovala ju je ljudska ingenioznost i odredila ljudska kreativnost. Ona je tačka u kojoj se stiču projektntsko i neimarsko. Simboli koji definišu kulture sveta, od hramova i kuća do oblakodera i stadiona. Detaljno razmatrajući pojedinačne elemente kao što su temelji, zidovi, krovovi, stepeništa i prozori koji postoje i na javnim i na privatnim građevinskim objektima, u knjizi Arhitektura: Elementi arhitektonskog stila, možemo naći jedinstven pregled istorije arhitekture i građevinarstva. Ovde su opisane svrha, faza projektovanja i praktična primena svih tih sastavnih delova, i pri tom su objašnjena pojavna obličja svake od tih faza. Pored toga, u knjizi su posebno osvetljena tehnička dostignuća neimara, arhitekata i inženjera, kao i karakteristična estetika svojstvena različitim dobima i pokretima. Autori knjige su članovi jednog međunarodnog tima istoričara arhitekture i arhitekata.

TUĐA ZEMLJA KALAUZA NEMA - Budo Simonović Budo Simonović 401 strana ćirilica 14x21.5 srpski tvrde korice Inspiraciju za svoju knjigu novinar i pisac Budo Simonovć pronašao je u nezaboravljenoj pesmi Radovana Bećirovića-Trebješkog, nesumnjivo najvećeg i najpoznatijeg majstora epskog deseterca, koji je opevao tragičnu pogibiju kralja Aleksandra I Karađorđevića 1934. godine u Marselju. `Kada je 9. Oktobra 1934. godine u Marselju ubijen kralj Jugoslavije Aleksandar Prvi Karađorđević, pucnji atentatora koji ga mučki sačekao u neposrednoj blizini marseljske luke, nijesu se bili čestito ni razlegli, vijest o pogibiji jugoslovenskog kralja ujedinitelja tek što je obletjela planetu i doprla do njegove otadžbine, a pjevači, prvenstveno oni vješti guslama i epskom desetercu, već su se latili pera i počeli se utrkivati ko će ljepše i vjernije opisati ovaj gromovito tragičan događaj. Od sijaset verzija, jedna je ipak nadživjela vrijeme i mijene i prebrodila zabrane i tmine zaborava.Ne toliko, možda, zbog samog kralja Aleksandra, zbog onoga što se zbilo i kako se zbilo u Marselju - jer o tome su mnogi i mnogo podrobnije pisali - koliko zbog ljepote same pjesme i majstorstva njenog tvorca , Radovana Bećirovića-Trebješkog, nesumnjivo najvećeg i najpoznatijeg majstora, barda epskog deseterca novijeg doba na balkanskom podnebesju. Iako pjesma od tada sve do skoro, nikada više nije štampana, iako je bezmalo pola vijeka bila pod svojevrsnom zabranom, bez obzira na činjenicu da se radi o cijelom malom epu od ravno 856 stihova, ljudi su je pamtili i, uprkos neizrečenim zabranama i potencijalnim opasnostima od zakletih čuvara reda i poretka, prenosili i čuvali od zaborava`. (autor Knjiga je NOVA..... ----------------------------LUX izdanje.... k,k

ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐ Tvrd povez - 14 knjiga PROSVETA BEOGRAD 1964, 1966, 1967 Korice sa vidljivim znacima korišćenja Na jednom predlistu višak papira, ponegde manje mrlje Unutrašnjost dobro očuvana - bez pisanja i podvlačenja 1. PISCI I KNJIGE IZ STRANIH KNJIŽEVNOSTI VI 1964 2.PISCI I KNJIGE II 1964 3.JAKOV IGNJATOVIĆ KNJIŽEVNA STUDIJA 1965 4.FELJTONI SKICE I GOVORI 1964 5. PISCI I KNJIGE V 1964 6.ISTORIJA NOVE SRPSKE KNJIŽEVNOSTI 1967 7.SVETOZAR MARKOVIĆ , ŽIVOT RAD I IDEJE 1966 8.ISTORIJSKI PREGLED SRPSKE ŠTAMPE - JAVNO MNENJE U FRANCUSKOJ ... 1966 9.JOVAN SKERLIĆ ČOVEK I DELO 1966 10.PISCI I KNJIGE III 1964 11.OMLADINA I NJENA KNJIŽEVNOST 1964 12. PISCI I KNJIGE I 1964 13.SRPSKA KNJIŽEVNOST U XVIII VEKU 1966 14.PISCI I KNJIGE IV 1964 IRS ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐

Mitologija i religija Inka Mitologija i religija Severnoameričkih Indijanaca Mitologija i religija Asteka Mitologija i religija Hetita Mitologija i religija Starih Jevreja Mitologija i religija Etruraca Dečje novine, 1990. 6 knjiga, tvrd povez. 147 + 142 + 116 + 120 + 140 + 128 strana. Veoma očuvane.

Gojko Subotić - Ohridska slikarska škola XV veka Izdavač: institut za istoriju umetnosti filozofskog fakulteta - BEOGRAD 1980 god. 237 str mape - ilustracije - fotografije , tvrdi povez, veći format Stanje: odlično

odlično očuvana msobrazno

Naslov: MENOLOG istorijsko - umetnička istraživanja Autor: Akademik Pavle Mijović Izdavač: Posebno izdanje Arheološkog instituta u Beogradu, knjiga 10 Godina izdanja: 1973 Broj strana: 434 + nekoliko desetina strana sa fotografijama Povez: Tvrdi povez Opis i stanje: Štampano na kvalitetnom papiru bogato ilustrovano Na nekoliko zadnjih strana sasvim blaga talasost u gornjem levom uglu, ostalo veoma dobro očuvano Ova monografija predstavlja sistematizovana Mijoviceva istrazivanja o menoloskim ciklusima u vizantijskoj umetnosti. Za monografiju je dobio nagradu „ Gustav Schlumberger “ francuske Academie des Inscriptions et Belles-Letres Tags: Arhitektura Arheologija Staro slikarstvo Zidno slikarstvo Freske Ikone 28.11.2023

Beograd 2003. Tvrd povez, zaštitni omot, bogato ilustrovano, veliki format (29 cm), 365 strana. Napomena: knjiga je nekorišćena (nova). T1 U ovom tekstu dolazi do prožimanja različitih interpretativnih matrica, ne odvajaju se, već prepliću činjenice umetnikove biografije sa ikonografskim, morfološkim i sadržajnim analizama umetničkog dela i vodi se računa o kulturološkom i sociološkom kontekstu umetnikovog formiranja i delovanja. Ovaj tekst može se shvatiti kao «korekcija» jednog pristupa koji prihvata mnoga zatečena mišljenja ali se ni sa jednim u celini ne usaglašava, nego želi da ih dopuni aparatom koji mogu da ponude «metodološki modeli socijalne istorije umetnosti». A to drugim rečima znači da se u ovom tekstu prevashodno razmatraju odnosi izmedu umetnika i društvene i kulturne sredine njegovog formiranja i delovanja, dakle, uticaji sredine na umetnika i povratni efekti umetnikovih poduhvata u promeni te iste sredine. (Iz recenzije dr Jerka Denegrija) Ova uzorna sveobuhvatna studija predstavlja novi doprinos tumačenju dela velikana srpskog slikarstva Petra Dobrovića. U drugom i drugačijem rakursu sagledavanja i razmatranja pokazuje suvereno vladanje pozitivnim dostignućima nove istorije umetnosti i primene inovativnih metodoloških zahvata. Reč je pre svega o metodu «intervencije», svojevrsne nadogradnje, ali i reakcije, na utemeljeni ili kanonizovani istoričarsko-umetnički pogled. «lntervencija», naročito u saglasju sa elementima nove sociologije umetnosti, otvara, na osnovu već postojećih ili recentnih saznanja i činjenica, nova pitanja, o poreklu i uslovima nastanka umetničkog dela i umetnikovog delanja, o mogućnostima drugačijeg pogleda na do sada već detaljno analizirani opus Dobrovićev. Ova metoda u tekstu Simone Čupić uspešno postavlja ta nova pitanja, ali jednako uspešno na njih i odgovara, donoseći nove ideje, zaključke i istine o ovom bogatom opusu. (Iz recenzije dr Lidije Merenik)

Zivo ogledalo beskonacnog Leibnizova Monadologija Format:21x14 cm. Broj strana: 178 Izdavač i godina izdanja:demetra 1999 Tvrd povez Vrlo dobro ocuvano. Visina postarine je za slanje putem preporucene tiskovine. Moje ostale knjige mozete pogledati preko sledeceg linka: http://www.kupindo.com/Clan/miloradd/SpisakPredmeta

Odlično stanje Bogato ilustrovano Балет је театарски облик игре који је почео да се развија у западној Европи током ренесансе (1300—1600). Балетска техника се састоји од стилизованих покрета и ставова који су развијени током векова у тачно одређен, иако донекле променљив, систем назван академски балет (франц. danse d’école). Сама реч балет означава и музичко дело у којем се користи играчка техника као главни начин изражавања радње. Оваква дела су често, али не и увек, праћена сценографијом и костимима. Сцена из балета „Дон Кихот” Балерине на слици Едгара Дега Балет Иако се сматра да је балет музичко-сценско дело које се користи само покретом, све чешће је да се уз оркестарску музику користи и солистичко или хорско певање (нпр. балет Грк Зорба познатог грчког композитора Микиса Теодоракиса). Врсте и форме балета Уреди Као и остали плесови, балет може бити групни наступ или соло извођење.[1] Постоје балети с радњом или без ње, те и музика програмска или апсолутна. Играчи каткад тумаче и апсолутну музику програмски. Садржај једног балета (нпр. Петрушка Стравинског) се може упоредити са опером. Радња се најрадије одвија тако да долази до смењивања солистичких партија, дуета (француски pas de deux) и групних наступа. Као епизода, балет се јавља и у опери, било без икакве везе с радњом (као у Травијати Ђузепеа Вердија) било да је уткан у збивање (на пример Баханал у Вагнеровом Танхојзеру). Балет као темељни плесни покрет Уреди Балет је једна од најстаријих плесних техника која је темељ свим осталим плесним стиловима. Балет карактеришу строге форме тела и отворени положај стопала, што значи да је цела нога заротирана из кука према споља за 90 ступњева. Балетна техника не познаје употребу силе и наглих покрета. Сви покрети морају бити контролисани и не смeју се изводити са згрченим мишићима, већ истегнутим у даљину. Елементи који се увежбавају су велики и мали чучњеви, истезање и дизање ногу, рад стопала, различити нагиби и ротације тела, различите врсте окрета (пируете) и скокова који се могу изводити из великога или малог чучња, с обе или једне ноге и сл. Балет није само за професионалце, већ је и изврсна активност за рекреативце. Разлика између рекреативног и професионалног бављења плесом је само у томе што рекреативци изводе мање компликоване елементе. Рекреативци такође не морају да имају степен отворености до пуних 90 степени, већ онолико колико то допуштају индивидуалне природне предиспозиције тела. Развој балета Уреди Балетне ципеле En pointe. Први почеци савременог балета јављаљу се у Италији у 15. веку одакле средином 16. века прелазе у Француску. Балет се усавршио у Француској, одакле се проширио и у друге земље. У почетку развоја, плесне сцене изводили су маскирани играчи, а касније се развио дворски балет као јединство игре, вокалне и инструменталне музике и говорног текста. Оснивањем балетских школа, од 1661. године почиње историја класичног професионалног балета у коме се инсистира на чистоти покрета и виртуозитету, изражајности, пантомими и лирској осећајности. То је заменило дотадашње строго конвенционалне геометријске покрете и немотивисан ток играчке радње. Романтични балет, инспирисан бајкама и легендама, интерпретиран је класичном балетском техником у коју све више улазе елементи темпераментних народних игара. До 1720-их година балет је почео да се приказује у операма широм Европе. Женски костими су постали лакши од тешких дворских костима, и ципеле са високим потпетицама су замењене нежним ципелицама које су дозвољавале слободније покрете. Подсукња, претеча хеланки, је постала саставни део костима како су сукње постајале све краће да би се показале ноге. У току времена сукње су се подизале колико су могле, да би на крају кулминирале у облику пачке. Увођење шпиц-патика у балет, које су давале потпору ногама и стопалима, дозволило је балеринама да се подигну на врхове прстију, што је помогло да се створи илузија одупирања гравитацији. Свако време ствара своју уметност. Тако се у наше доба уз класичан балет, који се и даље негује, развио модеран балет. Он тражи слободније и богатије покрете тела, који могу изразити мноштво мисли, осећања и тежњи данашњег човека и његовог живота. Почетком 20. века Сергеј Дјагиљев окупља младе кореографе и музичаре стварајући модеран балет који тежи јединству покрета и музике. Користећи естетске компоненте класичне балетске технике, древних и модерних народних и друштвених игара, савремени балетски израз има широк одјек: од играчког егзибиционизма преко усавршвања класичног академизма до револуционарних балета са идеолошком садржином. Звања балетских уметника Уреди Примабалерина асолута - највише звање за интерпретаторку класичног балета, додељено неколико пута у историји балетске уметности Бојана Жегарац и Константин Костјуков Примабалерина (жене) / првак балета (мушкарци) - најквалитетнији солисти трупе, који играју улоге првог фаха Солиста - балетски уметник (уметница) који изводи прве и друге улоге у представама или солистичке деонице (нумере) Ансамбл (мушки и женски) - балетски играчи који играју заједничке сцене, без појединачних деоница Термини у балету Уреди Кореографија - играчка уметност у целини коју изводи играч (балерина/балетан) или формација - група плесача. Дивертисман - концертни програм састављен од игара различитих по жанру и карактеру. Најпознатији и најизвођенији класични балети Уреди Сцена из балета „Лабудово језеро” „Лабудово језеро”, „Успавана лепотица”, „Ромео и Јулија”, „Дон Кихот”, „Пепељуга”, „Петрушка”, „Охридска легенда” и многи други. Балетски композитори Петар Иљич Чајковски Лабудово језеро Крцко Орашчић Успавана лепотица Адолф Адам Жизела Чезаре Пуњи Есмералда Лудвиг Минкус Дон Кихот Бајадера Лео Делиб Копелија Силвија Микис Теодоракис Грк Зорба Балет у Србији Стеван Христић Охридска легенда Зоран Мулић Вечити младожења Избирачица Референце Литература Balet Ples Igra Istorija teorija Knjige knjiga o baletu plesu igrama

Ginekologija i perinatologija Asim Kurjak i suradnici 1989. Tvrd povez, strana 1215 Koriscena, dobro ocuvana, sitniji nedostaci u vidu zaprljane spoljasnjosti