Stara velika limena kutija od Minas kafe pakovanje od 3kg napravljena u fabrici Centroprom 1958 za uvoz iz Brazila koriscena u staroj Jugoslaviji dimenzija 25x22x18cm odlican i redak kolekcionarski i dekorativni predmet.

kao na slikama ć140

kao na slikama ć 145

kao na slikama ć 143

kao na slikama ć138

kao na slikama ć 133

kao na slikama ć93

MEDITACIJE NAD LAJBNICOM-Željko Simić OD NJUTNA DO KIBORTA: PRILOG POST-HUMANITETU RACIOCENTRIČKOG UMA Podgorica,2016.god. Knjiga je sa POTPISOM AUTORA ---------------------------- ⭐️Knjiga u PERFEKTNOM stanju Stanje```10```,najviša moguca ocena⭐️ 1k

fudbal

Maskota-lutka-ERICSSON,VANZEMALJAC na postolju Stanje kao na slikama.. Visina sa postoljem 20 cm. Veoma retko..

oki

Nove sličice Brojevi od 1 do 30 (redom) i od 241 do 256.

Stara automobilska registarska limena tablica Francuska 6396 XX 62 Evropska Unija dimenzija 52x12cm dobro ocuvana.

VILLEROY & BOCH - Mala vaza `Arco Weiss` (1986-2008) Dimenzije Visina: 10,5 cm Širina: 11,5 cm Prečnik dna: 7 cm Prečnik otvora: 7 cm Obim na najširem delu: 38 cm Težina: 390 g Žig na dnu: Villeroy & Boch (iznad dve linije i ispod crteža Starog tornja u Mettlachu, iz X veka) Anno 1748 Germany ARCO WEISS (između dve linije) BONE CHINA Fabrika “Villeroy & Boch” u Mettlachu proizvodila je model `Arco Weiss` od 1986. do 2008. godine. 1748. godine ugledni trgovac Francois Boch (Fransoa Boš) započeo je proizvodnju keramičkog posuđa u selu Audun-le-Tiche (Odan-le-Tiš) u vojvodstvu Lorena. Njegovi tanjiri, šolje, lonci i posude imali su jednostavne oblike, ali su bili vrhunskog kvaliteta i zbog toga je njegova roba postala poznata u relativno kratkom vremenskom periodu. Nakon početnog uspeha, 1767. godine sa braćom je osnovao kompaniju “Jean-François Boch et Frères“, i podigao fabriku u mestu Septfontaines (Sefonten), nedaleko od luksemburške tvrđave. Uskoro su i drugi biznismeni pokušali da kopiraju uspeh Francoisa Bocha, a jedan od njih bio je i Nicolas Villeroy (Nikola Vilrua) koji je 1789. godine na reci Saar osnovao fabriku zemljanog posuđa u Vaudrevangeu (Vdrevong, danas Wallerfangen). 1809. godine Boch je kupio benediktinsku opatiju u mestu Mettlach (Metlah) na reci Saar, gde je uspostavio moderan mehanizovan sisetem za proizvodnju posuđa. Mnoge mašine je dizajnirao sam Boch i njegovi su izumi započeli novu eru u kojoj je ručna proizvodnja keramike zamenjena industrijskom proiuzvodnjom. Danas je ova barokna zgrada još uvek sedište kompanije “Villeroy & Boch”. Pierre Joseph Boch (Pjer Žozef Boš), kojeg je u trgovinu uveo brat Françoisa, uveo je poboljšanja u sistem osiguranja za radnike tokom 1812. godine. Taj sistem uveliko je premašio efikasnost često hvaljenog sistema socijalnog osiguranja koje je 70 godina kasnije uveo nemački vođa Bismack (Bizmark). Kako bi preživeli na evropskom tržištu, dva konkurenta, Jean-Francois Boch i Nicolas Villeroy, spojili su tri svoje fabrike u jedno poslovno preduzeće. Venčanje njihove dece 1842. godine još više je povezalo obe porodice. Od 1846. godine “Villeroy & Boch” je u Septfontainesu započeo revolucionarni proces u proizvodnji keramičkih pločica, koji je uticao na čitavu industriju, a pločice širom sveta se i danas rade na isti način. Posle odvajanja oblasti Saar od nemačkog Rajha 1920. godine, kao posledice I Svetskog rata, “Villeroy & Boch” je ostao bez tamošnjih fabrika, i otkupio je fabrike u Nemačkoj koje su grupisane kao korporacija sa sedištem u Dresdenu (Drezden). Posao je ponovo napredovao i kompanija je uskoro imala 10.000 radnika. Međutim, recesija je uzela svoj danak i do 1931. godine fabrike u Bonnu i Wallerfangenu morale su da budu zatvorene. Posle II Svetskog rata kompanija je opet izgubila velik deo kapaciteta: mnoge fabrike su bile razrušene, neke su eksproprisane u Istočnoj Nemačkoj a one u Saarskom bazenu našle su se u francuskom području. Ipak, kompanija se polako oporavljala, naročito proizvodnjom sanitarija i keramičkih pločica. Porastao je i interes za tradicionalno dizajniran porcelan, pa je kompanija 1976. godine kupila poznatu fabriku “Heinrich” u mestu Selb (Zelb). 1986. godine kompanija je otkupila brend “Gallo Design”, koji je proširio asortiman prema ukusu mlađih kupaca. U isto vreme počela je uspešna saradnja sa Palomom Pikaso koja je razvila uspešnu kolekciju pločica, pribora za jelo i kristala. 1987. godine “Villeroy & Boch” je pretvoren u akcionarsko društvo. Iako fabrikom više ne rukovode članovi porodice, mnogi još uvek rade na različitim pozicijama u kompaniji, i presudan broj akcija je u rukama porodice. Većinu akcija danas poseduje turska holding kompanija “Eczacibasi ” (Ekzađibsi). (115/41-35/112-kp/1181)

Knjigu kupujete direktno od izdavača/recenzenta. Knjige iz ove edicije nećete naći u knjižarama ili drugim internet distribucijama, jer nisu namenjene širokoj publici, već samo posvećenima i istinski zainteresovanima za Kraljevsku Umetnost. Knjige se štampaju u malim tiražima i svaki primerak već danas predstavlja kolekcionarsku vrednost. Bojan Timotijević je najtiražniji aktuelni domaći pisac koji piše o Masonima, Templarima, Iluminatima, misterijama drevnog Egipta... Međutim, za razliku od prethodnih, ovu njegovu knjigu nećete naći na uličnim tezgama ili u internet prodaji na `svakom ćošku`. Razmislite zašto... EDICIJA: Masonerija u Srbiji, kolo IV, knjiga 13 NASLOV: Ptahovi graditelji: Slobodno Zidarstvo drevnog Egipta AUTOR: Bojan Timotijević DATUM IZDAVANJA: mart 2018 OBIM I POVEZ: 148 strana, meki povez Neformalni 2. deo ove knjige možete kupiti ovde: https://www.kupindo.com/Alternativna-ucenja/47491441_Egipatska-Masonerija-Bojan-Timotijevic KO JE ZAISTA BIO HIRAM ABIF I ČEMU SLUŽE ČAROLIJE IZ `KNJIGE MRTVIH` Timotijevićevi `Ptahovi graditelji` prikazuju neprekinuti tok znanja, gde je Egipat izvor i ishodište, kojem se današnji inicijati vraćaju kako bi spoznali suštinu Univerzuma. Slobodni Zidari takođe, i sasvim logično i očekivano, baštine staroegipatsku mistiku i tradiciju, koja je na manje ili više vidljiv način inkorporirna u različite masonske obrede. Najpoznatiji srpski masonolog-egiptolog čitaocima otkriva ko su zaista bili Hiram Abif i Tubal-Kain, a ko Veliki Arhitekta Univerzuma, a zatim pojašnjava ko su bili istinski majstori kraljevske umetnosti koji su iza sebe ostavili veličanstvene monumente kojima se divimo i danas. Njihov Rad i duhovno postignuće su uticali, ne samo na razvoj Egipta, već i civilizacije uopšte. U ovoj knjizi predstavljene su neke od ovih ličnosti, od Imhotepa i Snefrua koji je podigao `Stepenice ka Nebu`, preko Keopsa i Senmuta do Amenhotepa III. Ramzesa II i Tutankamona. Zainteresovani će saznati nešto više o međusobnim vezama Kabale i egipatske ceremonijalne magije, važnosti Misterija Ozirisa i Obreda Serapisa i Izide za razumevanje Slobodnog Zidarstva, i upoznati osnove Čarolija iz Knjige mrtvih. Knjigu krasi i mala `izložba slika` – Bojanov likovni ciklus `Egipatski kod`. SADRŽAJ: Poruke sa ruba zaborava... – Slobodan Škrbić Neprekinuta tradicija Ptahovi graditelji Kraljevska Umetnost Majstori alhemije Heka-Magija Adepti Kabale Egipatska gnoza Škole misterija Legenda o Ozirisu-Hiramu Izlazak u dan Sion – grad bogova O autoru

oki

oki

veoma masivan zidni ukras reljefni duborez , fenomenalne izrade težina 2625 grama dimenzije 16 x 12 cm

Kao na slikama Oko 10 grama Dužina oko 6 cm

Nov, u blisteru (malo izgužvan, ali je autić ok). Citroen Traction 11B Cascadeurs iz 1955 Auto koji je vozio francuski kaskader Žan Sani (Jean Sunny) Razmera 1/43

oki

oki

nije putovala

oki

Knjiga I: Politička istorija do 1537 godine, Knjiga II: Kulturna istorija Beograd 1988. Tvrd povez, ćirilica, 512 + 550 strana. Napomena: sitnije ogrebotine na ivicama korica; ako se to izuzme, knjige su odlično očuvane. V2 Ovim delom Jireček je doprineo pobedi kritičke škole u srpskoj istorijskoj nauci. Prihvatanjem ponude da napiše Istoriju Srba za kolekciju Allgemeine Staatengeschichte Jireček je dobio priliku da zaokruži svoje životno delo. Zbog skučenog prostora na koji ga je obavezao izdavač, Jireček se mimo svoje želje pretežno ograničio na političku istoriju. Zato je u delu Država i društvo u srednjovekovnoj Srbiji pisao o privredi, društvu i unutrašnjem uređenju. Zbog nagomilanih obaveza i bolesti rad na ovim delima se odužio. Prva knjiga istorije Srba pojavila se 1911. a prva knjiga Države i društva u srednjovekovnoj Srbiji u izdanju Bečke akademije nauka 1912. godine. Smrt je sprečila Jirečeka da završi rad na ovim sintezama. Delo Istorija Srba doveo je do 1537. godine, a delo Država i društvo u srednjovekovnoj Srbiji do 1459. godine, iako je hteo da obradi srpsku prošlost sve do novijih vremena. Istorija Srba 1 – 2 – Jireček (Tom 1) sastoji se od šest većih celina: Predslovensko doba, Sloveni naseljavaju Ilirik, Srbi u ranijem Srednjem veku, Srbija velika sila na Balkanu, Poluostrvo pod potomcima Stefana Nemanje, Srednjovekovna Srbija u borbi protiv Turaka (1371 — 1459), Počeci Crne Gore. Istorija Srba 1 – 2 – Jireček (Tom 2) U drugom sintetičkom delu Država i društvo u srednjovekovnoj Srbiji nije se držao hronološke već tematske podele: Period Nemanjića (1171 — 1371) podelio je na trinaest glava: Državno pravo i državna uprava, Vladalac i njegov dvor, Stanovništvo, Plemensko i porodično uređenje, Osnove nepokretne svojine, Vlastela, Crkva, Gradovi i trgovi, Pastiri, seljaci i robovi, Ratni poslovi i vojno uređenje, Pravo i sudstvo, Naselja, Zemljoradnja i zanati, Trgovina i novci, Finansije srpske države, Materijalna kultura: građevine, narodna nošnja, hrana itd., Duhovni i društveni život u doba Nemanjića. Kao najbolji poznavalac srednjovekovne prošlosti balkanskih naroda, Jireček je srpsku istoriju stavio u kontekst međunarodnih zbivanja. Svi balkanski narodi i države dobili su odgovarajući prostor u Istoriji Srba. Posebnu pažnju posvetio je prošlosti bosanske države. Za prelomne trenutke srpske prošlosti uzeo je Maričku bitku (1371) i smrt Pavla Bakića (1537), poslednjeg srpskog titularnog despota u južnoj Ugarskoj. Maričku bitku kao prelomnu tačku nije prihvatio Vladimir Ćorović, ali je ona opšte prihvaćena u savremenoj istoriografiji. Maričkom bitkom završava se prvi tom Istorije srpskog naroda u izdanju Srpske književne zadruge. Smrt Pavla Bakića je hronološka odrednica formalne a ne suštinske prirode, čak kada se uzme u obzir da je nakon pada Budima 1541. teritorija srpske države ostala vek i po u dubokoj unutrašnjosti evropskog dela Osmanskog carstva.