5 min uoci atentata Kao na slikama Ć183

Kao slikama Lepo očuvano 1989. Predmet ove knjige čine neki sadržaji i oblici narodnog života Mongola. Zamisao autora bila je da sačini etnološki prikaz monografskog, a ne užeg tematskog karaktera. Za takav koncept ovog spisa presudna su bila dva osnovna razloga. Prvo. Autor se oprijedelio za monografsku, a ne za užu tematsku formu svog djela, zato što stanje etnoloških i drugih informacija o mongolskim plemenima, ni po obimu ni po disciplinarnoj strukturi, u jugoslovenskom duhovnom prostoru nije zadovoljavajuće. Ova činjenica je autora podsticala i utvrđivala u namjeri i uvjerenju da makar i skroman prilog, kojim se nadomještaju pomenuti nedostaci, ima smisla i značaja za našu orijentalistiku i kulturu uopšte. Drugo. Obrada pojedinačne, uže definisane etnološke teme, izostala je s toga što takav pristup predpostavlja detaljnija i dugoročnija istražvanja, usko povezana sa studijskim boravcima u konkretnoj nacionalnoj sredini, odnosno u i drugim institucijama kulture Mongolije. Za pisca ove knjige, međutim, nijesu se stekli uslovi da tu svoju želju ostvari. Monografsku formu ovog etnološkog prikaza Mongolije bilo je moguće zasnovati na stručnoj i naučnoj literaturi, kao i na drugim izvorima podataka, koje je autor koristio - na ruskom, engleskom i srpskohrvatskom jeziku. Sadržaj: Uvod Zemlja i narod Mongoli kroz istoriju (kratak osvrt) Osnovni podaci o mongolskim plemenima Neke religijske predstave kod mongola Način privređivanja i ishrana Neki spomenici materijalne kulture O nekim aspektima duhovnog narodnog stvaralaštva Zaključak Summary Resume Literatura Opšti indeks Prilozi Bilješka o autoru Istorija Mongola Mongolije Mongoli Azija ...

Anna Michalidou Odlično Knossos Kompletan vodič Stara Grčka Arheologija

putovala 1927,sa markom

putovala 1939

nije putovala

putovala 1932

putovala 1910,skinuta marka

putovala 1916,feldpost

Lepo očuvano Individualpsychologie Eine systematische Darstellung Erwin Wexberg 1928 Individualna psihologija (od lat. individuum = nedeljiv, nerazdvojiv) je psihološka naučna disciplina koja se bavi izučavanjem individualnih razlika među ljudima u pogledu psihičkih osobina kao što su: opšte i intelektualne sposobnosti, specifične sposobnosti, crte ličnosti itd. Osnovni cilj ove naučne discipline je traganje za objašnjenjima i potencijalnim uzročnicima koji mogu biti u osnovi registrovanih individualnih razlika. Ova grana psihologije u traganju za naučnim objašnjenjima se, pored saznanja iz psihologije, oslanja i na saznanja drugih naučnih disciplina, kao što su: genetika, fiziologija, neuronauke itd. Pored naučnog značaja ispitivanja individualnih razlika, psihičkih osobina i funkcija, shvatanje da postoje individualne razlike među ljudima ima i svoj praktični značaj.[1] Individualne razlike u pogledu psiholoških osobina ljudi u praksi utvrđuje se putem standardizovanih psiholoških mernih instrumenata (popularno - testova). Na osnovu rezultata koje pojedinac ostvari na nekom od testova (npr. testova inteligencije ili ličnosti) može se statistički utvrditi njegovo mesto u populaciji. Ovakvi podaci sa testova koriste se često u selekciji kandidata za neko radno mesto. Mere psihičkih osobina i funkcija dobijene na osnovu testova su relativne, a ne apsolutne mere, jer se pamet ili osobine ličnosti ne mogu meriti, kao čto se može meriti visina, težina ili nivo šećera u krvi. Ali, i pored toga, ove mere su u dovoljnom stepenu pouzdane i govore nešto o osobama, pre svega govore o njegovom mestu u odnosu na druge ljude u pogledu izraženosti postignuća na testu koji se pretpostavlja da meri pokazatelje nekih psihičkih karakteristika. Psihičke karakteristike se ne mogu meriti direktno, već samo indirektno, na osnovu izraženosti nekih indikatora date osobine, kao što se npr. temperatura meri na osnovu položaja žive na skali termometra.[2] Tvorac individualne psihologije Uredi Alfred Alder (rođen 1870. godine u Beču, umro 1937. u Aberdenu u Škotskoj) je tvorac individualne psihologije. Za Adlera je svaka ličnost neponovljiva i jedinstvena celina, vođena jednim osnovnim ciljem koji oblikuje njen život, stvarajuči njen osobni „životni stil“. Taj osnovni cilj može biti zdrav ili neurotičan. Zdrav cilj za Adlera podrazumeva okrenutost ka zajednici, razvijeno osećanje za druge i delatnost u korist zajednice. Neurotična ličnost je, međutim, egocentrično usredsređena na samu sebe, i sledi vlastiti fiktivni, neostvarivi cilj. U osnovi tog cilja je potreba da se postigne savršenstvo i nadmoć u odnosu na druge.[3] Individual psychology ervin veksberg

nije putovala

nije putovala

putovala 1930

Tajna prevratna organizacija Crna ruka i Solunski proces Извештај са претреса у Војном суду за официре у Солуну - по белешкама вођеним на самом претресу. Репринт издања из 1918. године. тврд повез, 24 цм, 640 стр.

DMITAR TASIĆ, `Korpus narodne odbrane Jugoslavije (KNOJ) 1944-1953` Dr Dmitar Tasić (Petrovac na Mlavi, 1973) je viši naučni saradnik zaposlen u Institutu za noviju istoriju Srbije. Bavi se proučavanjem srpske i jugoslovenske vojne istorije, paravojnim organizovanjem i paravojnim nasiljem na Balkanu i međunarodnim položajem Jugoslavije i njenom bezbednosnom politikom tokom Hladnog rata. Objavio je pet monografija i više desetina naučnih radova. U periodu 2013 – 2014 bio je i glavni i odgovorni urednik Vojnoistorijskog glasnika. Radio je kao saradnik Instituta za strategijska istraživanja u Beogradu, Centra za studije rata Juniversiti koledža Dablin, Odeljenja za humanističke nauke Univerziteta Frederik II u Napulju i Filozofskog fakulteta Univerziteta Hradec Kralove u Češkoj. Preveo je četiri stručne monografije sa engleskog jezika. Izvod iz recenzije pukovnika dr Slobodana Đukića: ”Rezultati istraživanja prezentovani u tekstu otkrivaju nam nova saznanja o tome kako je izgledalo jedno društvo vođeno snažnom željom da se brzo i efikasno konsoliduje nakon velikih ljudskih i materijalnih gubitaka u tek okončanom ratu, kako se obračunalo sa sa ostacima poraženih neprijatelja i kako je u stremljenju da vodi nezavisnu politiku sticalo nove saveznike, ali i neprijatelje.”

Fantastika Ilije Bosilja, katalog 2013. Mek povez, strana 24 Vrlo dobro ocuvano Ilija Basiscevic Bosilj

nije putovala

nije putovala

Stanje kao na slikama.. Tvrd povez sa omotom (oštećenim), unutra očuvana. Izdanje 1977 godine,552 strane,Split

prof. Vasilije - Vlatko Stijepović: TRENING, ISHRANA I PREPARATI ZA VRHUNSKU FORMU, mek povez, luks papir, 273strane, ilustrovano, izdavači: Udruženje sportske medicine Crne Gore i NVO Agencija za antidoping u sportu, Podgorica Sadržaj: - TRENING ZA VRHUNSKU FORMU Pozitivni efekti sporta O funkcionisanju mišića Fizičkom aktivnošću do zdravlja Vodič kroz osnovne principe treninga Hodanje Trčanjem do zdravlja i vitke linije Sat vremena vožnje bicikla - dva dana života duže Fitnes Pilates Joga Fizikalna sredstva oporavka Saunom do zdravlja, lepote i zadovoljstva Wellness Hidroterapija Shiatsu - ISHRANA ZA VRHUNSKU FORMU Telesni tipovi: ektomorf, endomorf i mezomorf Osnovni principi zdrave ishrane Ishrana sportista Sastavni elementi jela i pića Ugljeni hidrati Masti Proteini Vitamini Značaj pravilnog unosa hrane sportista Izrada sportskih jelovnika Greške u ishrani - PREPARATI ZA VRHUNSKU FORMU Dodatak prehrani - suplement Ergogena sredstva CLA - Tonalin - masti za mršavljenje Aatioksidansi Esencijalne masne kiseline u prehrani savremenog čoveka 10 najkorisnijih vitamina za sportiste Energetski i izotonični napitci

putovala 1911

Cekade Centar zakulturnu djelatnost Zagreb Biblioteka Znaci Velika edicija 5 Tvrd povez 220x130mm Str.236 Knjiga je sasvim dobro očuvana. Potpisana

Beograd 1965. meki povez, 273 strane u dobrom stanju

putovala 1901

О Светом Мардарију кроз књигу „Недокучива Русија“ говорио је јеромонах Јефтимије Шкулетић, игуман Пивског манастира. Описао је животни пут Светог Мардарија од родног села Корнети у Љешанској нахији, преко Београда, манастира Студенице, Русије гдје се школовао у Житомиру у Украјини, Кишињевској духовној семинарији у Молдавији, упознавао са монашким животом у чувеним руским манастирима, нарочито: Оптини, Почајеву и Кијево-печерској лаври. Током студија на Санкт-петербуршкој духовној академији често је служио у Царском Селу, у тамошњој саборној цркви у коју је на молитву долазила царска породица. По ријечима др Миодрага Чизмовића петроградски дио живота Светог Мардарија је најаутентичнији и најдинамичнији. Због свог словенофилског настројења врло брзо је дошао у сукоб са Распућином који је, како запажа Чизмовић, водио и кадровску политику Руске Православне Цркве. Осврћући се на вријеме када се Русија нашла у вртлогу револуције, а чији је непосредни учесник био Свети Мардарије, Чизмовић је казао да су се бољшевици по преузимању власти брутално разрачунавали са неистомишљеницима. „Прва на удару нашла се РПЦ. Од 54.000 богомоља које су постојале 1914. послије двије деценије било их је отворено 500. Убијено је око 400 епископа и око 50.000 свештеника и монаха. Лав Троцки је у граду Свијажску наредио подизање споменика Јуди Искариотском са песницом упереном према небу“, рекао је Чизмовић, додајући да су бољшевици из Совјетског савеза 1922. протјерали нешто више од 160 интелектуалаца, који су касније објавили преко 13.000 радова у свим научним областима. „Свети Мардарије је у последњем моменту успио да напусти Русију и спаси се од бољшевика који су му отворено пријетили ликвидацијом. Прелази у Америку, гдје ће постати први епископ СПЦ у Америци. Међутим, Свети Мардарије непоколебљиво вјерује у будућност преображене Русије и изабрани пут руског народа. У „Недокучивој Русији“, написаној 1935. када је Русији владао егзодус Стаљинових чистки, изговара ријечи које у том моменту звуче крајње нестварно: „Злокобне године ће проћи и светлост Христова обасјаће руску земљу. Жудња за Христом и Његовом Црквом пробудиће се у срцу Русије и, као блудни син, она ће, након много година лутања, уронити у њедра велике и свеопраштајуће Цркве“, рекао је Чизмовић. Први српски епископ у Америци, Мардарије Ускоковић за свеца је проглашен 29. маја 2015. године, а прославља се 12. децембра. Уз пуно одрицања, гладовања, успео је у Либертвилу да сагради манастир Св.Саве, где су почетком маја 2017. године пронађене његове нетрулежне мошти. САДРЖАЈ О сачинитељу Реч приређивача глава 1. НЕДОКУЧИВА РУСИЈА глава 2. ЦРНА ГОРА И СРБИЈА глава 3. РУСИЈА глава 4. ОПТИНА ПУСТИЊА глава 5. СВЕТА ЗЕМЉА глава 6. ПОНОВО У РУСИЈИ Страна: 423 Писмо: ћирилица Формат: 24 цм