Da li je buducnost namestena utakmica Natasa Kazic Izdavac: Slovo press 2019. Mek povez, strana 224 Vrlo dobro ocuvana Iz naslova knjige jasno je da se bavi budućnošću, mada, što je duže čitate, shvatate da se tiče sadašnjosti. U tački gde se susreću sadašnji trenutak i budućnost moramo da se zapitamo da li je budućnost nameštena utakmica jer – ovo je vreme inovacija, to je budućnost. A u sadašnjem trenutku uglavnom (ne svi) imamo otpor i strah prema budućnosti. Nove tehnologije, otuđenje, poništavanje starih vrednosti (ili „vrednosti“) prete da ugroze mnoge poslove, radna mesta i mogućnosti za pristojnu egzistenciju i zaradu. Podrazumeva se da digitalno doba uglavnom ima mane i tek po koju vrlinu. Da li je baš tako? U knjizi Nataše Kažić na vrlo slikovit i prijemčiv način upoređene su tradicionalna i digitalna ekonomija kroz utakmicu u kojoj učestvujemo kao publika i, ne baš objektivno, često i kao sudije. Digitalci su pobedili s 11:0. Prvi gol postigli su zahvaljujući orijentaciji ka korisniku, drugi zbog personalizacije, treći zahvaljujući virtuelnom i globalnom tržištu, naspram fizički ograničenog tržišta tradicionalaca, četvrti zahvaljujući posredničkom biznis-modelu, peti je bio autogol tradicionalaca zbog rigidnog lanca snabdevanja, šesti je bio lak, zbog mrežnog efekta poslovanja naspram ekonomije razmere, sedmi… i tako sve do 11. gola, dok tradicionalci nisu uspeli da daju nijedan, bez obzira na veliki i preveliki trud koji su uložili. Futuristička literatura? I jeste i nije. Ako ne počnete odmah da planirate i kreirate svoju budućnost, nećete ostati relevantni. Budućnost je sada.

Melodic Perception: A Program for Self-Instruction Paperback – December, 1965 by James C. Carlsen (Author) Univerzitet ,Washington Product Details Paperback: 232 pages Publisher: McGraw-Hill (December 1965) Language: English ISBN-10: 0070099758 Knjiga,vodič za RAZUMEVANJE MELODIJE. 1g

Lepo očuvano Dnevnik / Ćirpanov Novi Sad 1985 Božidar Mandić (Novi Sad, 1952) književnik je i osnivač Porodice bistrih potoka 1977. godine.[1] Božidar Mandić Датум рођења 1952. Место рођења Novi Sad Svoje umetničko delovanje je započeo kao jedan od protagonista novosadske konceptualne scene. Sredinom sedamdesetih godina 20. veka, počeo je da se zanima za drugačiji oblik stvaranja. Dotadašnje sprovođenje sve intimnijih akcija i neizlagačkih koncepata unutar grupe KOD (Miroslav Mandić, Slobodan Tišma, Marko Radojičić i Slavko Bogdanović) i grupe „Januar-Februar-Mart“, doprineli su želji za svakodnevnim ostvarivanjem sličnih iskustava, čija je realizacija jedino bila moguća u prirodi. Slično onome što je je u isto vreme započela slovenačka grupa OHO (David Nez, Andraš Šalamun, Marko Pogačnik...) u selu Šempas (u Vipavskoj dolini). Godine 1977. iz Novog Sada se seli i nastanjuje u selu Brezovica, podno Rudnika gde je utemeljio prvu srpsku ekološko-umetničku komunu `Porodica bistrih potoka.[2] Objavio je petnaest knjiga, realizovao dvanaest samostalnih izložbi i teatarskih predstava. Saradnik je Dečje redakcije Radio Beograda i Radio Televizije Srbije i kolumnista dnevnog lista Danas.[3] Tags: Miroslav Mandić Porodica bistrih potoka Avangarda Konceptualna umetnost Toro Valden

Prodajem dobro očuvane dve knjige iz edicije `Hit`od autorke Collen McCullough pod naslovima: 1.Vjera za treći Milenijum-432 str.-1987 god 2.Tim-250 str. 1985 god. Izdavač:Znanje-Zg-tvrd povez sa zaštitnim omotom.. vidi slike

Polovna dobro ocuvana knjiga Excel 2003 Biblija od autora John Walkenbach

MOMO KAPOR OD DŽINS-PROZE DO PROZE U MASKIRNOJ UNIFORMI Branko Stojanović Raška škola BEOGRAD,2006.,Tvrd lux povez,396.strana BIBLIOTEKA SVET POETIKE Književno delo novinara, feljtoniste, romansijera, pripovedača, dramskog pisca, radio i TV voditelja, slikara i filmskog scenariste Mome Kapora (Kapor je autor scenarija za filmove „Valter brani Sarajevo“ i „Ispravi se Delfina“) u monografiji koja je pred nama Branko Stojanović je označio etiketom „Od džins-proze do proze u maskirnoj uniformi“. Ovu knjigu Branko Stojanović je pisao pune tri godine. Pišući ovu dragocenu i nadahnutu monografiju o jednom od najpopularnijeg pripovedača i romansijera Momi Kaporu, Branko Stojanović je tumačeći obimno delo ovog autora, zaključio da je Kapor pisac koji otvoreno govori o stvaralačkim uticajima. Stojanovićeva monografija predstavlja veliki omaž ne samo Momi Kaporu kao književniku već i čitaocima njegovih dela. Autor je znalački primetio da Kapor piše kratko jezgrovito u formama koje korespondiraju sa interesima čitalaca kao i datom vremenu u kome obitava. Monografiju „Momo Kapor od džins-proze do proze u maskirnoj uniformi“ Branko Stojanović svojim britkim jezikom i lucidnim zapažanjima na skoro 220 strana kompjuterski složenog teksta uz iscrpno priloženu bibliografiju, prelama od naučne strogosti do esejističke razbarušenosti. Ova studija o književnom stvaralaštvu Mome Kapora predstavljaće nezaobilazan priručnik za buduće istraživače i teoretičare književnosti. 10

MIŠO LEKOVIĆ DELOVANJE RUKOVODSTVA NARODNOOSLOBODILAČKOG POKRETA Izdavač - Vojnoizdavački i novinski centar, Beograd Godina - 1989 218 strana 21 cm Edicija - Biblioteka Ratna prošlost naroda i narodnosti Jugoslavije; Monografije Jedinica NOV i PO Jugoslavije Mišo Leković - Delovanje rukovodstva Povez - Tvrd Knjiga je NOVA ---------------------------- 1k

Germain Bazin `ISTORIJA UMETNOSTI od preistorije do naših dana`, `Garamond`, Pariz 1958. godine, format 24,5 cm, TVRDI povez (platno), ilustrovano (reprodukcije u boji i crno-bele, crteži, fotografije), štampano na kunstdruku, referenca za autora je `konzervator i šef muzeja Luvra`, strana 460. Priložen SADRŽAJ knjige!

Godina proizvodnje stavljena prizvoljno Kesice očuvane Samo kao lot ide

ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐ Tvrd povez -291 strana - 24 cm MARSO 2010 Korice sa vidljivim znacima korišćenja Unutrašnjost dobro očuvana- bez pisanja i podvlačenja P ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐ ஜ۩۞۩ஜ⭐

Novi Sad 1979, tvrd povez sa omotom odlično očuvano ŽENSKA FRANCUSKOG PORUČNIKA Džon Fauls Najpopularniji postmoderni istorijski roman po kojem je snimljen izvanredan film sa Meril Strip i Džermi Ajronsom Čarls Smitson, čovek od ugleda, veren sa dražesnom Ernestinom, sreće Saru Vudraf zagledanu u more na obali Koba. Ovaj susret se pretvara u prijateljstvo iz kog se rađa Čarlsova ljubav prema zagonetnoj ženi. Ona je osramoćena i prognana iz društva. Pa ipak, Čarls odlučuje da prkosi svim stegnutim konvencijama viktorijanskog doba. Ili će se možda njihove sudbine ipak drugačije rasplesti… „Sa čime se suočavamo u devetnaestom veku? To je doba u kome je žena bila sveta i gde ste mogli da kupite trinaestogodišnju devojčicu za nekoliko šilinga, ako biste je želeli na samo sat ili dva. Vreme u kom je sagrađeno više crkava nego u čitavoj prethodnoj istoriji zemlje i gde je svaka šezdeseta kuća u Londonu bila bordel.“ Zaintrigiran ovim kontrastima Džon Fauls je romanom Žena francuskog poručnika pokušao da pronikne u viktorijansku eru, u vreme koje je postavilo temelje savremenih društvenih diskursa. Neposredno po svom objavljivanju, roman je stekao status modernog klasika, a čitaoci ga dan-danas navode kao najomiljenije Faulsovo delo. „Briljantno! Besprekorno ispripovedan, strastven roman ispunjen očaravajućim misterijama i sofisticiranim erotskim nagoveštajima.“ – New York Times „Čudesan roman koji se može čitati iznova a da se u njemu uvek naiđe na nešto novo. I uvek ćemo se iznova zaljubiti u nesrećnog Čarlsa.“ – Daily Mail

Odabrao Čedomir Minderović Ilustracije Nikolaj Pirnat Korice Đorđe Andrejević Kun Odlično očuvano Antologija pesama o NOR-u priredio Č. Minderović Đorđe Andrejević Kun (Vroclav, 31. mart 1904 — Beograd, 17. januar 1964) bio je srpski slikar i grafičar, učesnik Španskog građanskog rata i Narodnooslobodilačke borbe i član Srpske akademije nauka i umetnosti. Đorđe Andrejević Kun Đorđe Andrejević Kun.jpg Đorđe Andrejević Kun slikar Datum rođenja 31. mart 1904. Mesto rođenja Vroclav, Pruska Nemačka Nemačko carstvo Datum smrti 17. januar 1964. (59 god.) Mesto smrti Beograd, SR Srbija SFR Jugoslavija Supruga Nada Andrejević Kun Član KPJ od 1939. Učešće u ratovima Španski građanski rat Narodnooslobodilačka borba Služba Internacionalne brigade NOV i PO Jugoslavije Odlikovanja Orden zasluga za narod sa zlatnim vencem Orden bratstva i jedinsta Orden rada sa crvenom zastavom Orden za hrabrost Partizanska spomenica 1941. Biografija Uredi Rođen je 31. marta 1904. godine u mestu Vroclav u Poljskoj, tada Nemačko carstvo, u porodici Veljka Andrejevića Kuna i žene mu Gertrude, kao četvrto od ukupno petoro dece. Otac Veljko je bio grafički majstor i pre nego što je došao u Nemačku, tu je izučio i graverski zanat. Postao je graver u jednom od najboljih grafičkih preduzeća u Nemačkoj i tako uspeo da spoji zanat i veliku naklonost prema umetnosti. Ispostavilo se da je i jedno i drugo preneo na svoga sina Đorđa. Umetničku crtu u malom Đorđu prvi je otkrio njegov berlinski učitelj gospodin Štrajh. Đorđe je sa porodicom došao u Beograd 1914, gde je završio štamparski zanat 1920, a zatim učio slikarstvo na Umetničkoj školi u Beogradu 1920—1925. Zahvaljujući dobrotvoru beogradskom trgovcu Iliji Rankiću, Đorđe Andrejević Kun dobija stipendiju za slikarsko usavršavanje u Italiji. Boravio je u Veneciji, tamo je učio, slikao, obilazio muzeje i galerije – a zatim isto to u Firenci, Milanu i Rimu. U Italiji je proveo dve godine pred platnima velikih majstora renesanse i baroka Mikelanđela, Ticijana, Veronezea, Tintoreta. Nakon Italije, Đorđe je nastavio studije u Parizu, gde je proučavao savremene umetnike Sezana, Modiljanija i bugarskog slikara Paskina, ali je i pronašao sebe tj. svoj stil. U Parizu je prodao svoje prve slike, koje se i danas čuvaju u privatnim zbirkama. Krvavo zlato: 28 originalnih drvoreza Đ. Andrejevića-Kuna iz umetničke zbirke Muzeja rudarstva i metalurgije Bor, Galerija Muzeja rudničko-takovskog kraja, Gornji Milanovac, mart 2011. godine, katalog izložbe Kun je krajem februara 1931. godine imao prvu samostalnu izložbu, na kojoj su preovladavale dve njegove glavne teme: mrtva priroda i autoportret. Te iste godine mladi Kun (imao je 27 godina) na anonimnom konkursu za grb Grada Beograda, na kome je učestvovalo 56 umetnika iz Jugoslavije, dobija prvu nagradu. Taj grb je i danas zvanični grb Beograda. Prelom u Kunovom stvaralaštvu nastaje 1934. godine, kada je održan svetski kongres pisaca u Moskvi na kome je izrečen pojam „socijalistički realizam”. Tim pojmom je označeno da tema umetničkog dela treba da bude svakodnevica radnika, kako bi im umetnost pomogla u borbi protiv klasnog neprijatelja. S obzirom da je Kun po političkoj orijentaciji bio levičar, vratio se grafici kao najpogodnijem umetničkom medijumu za ostvarenje tih zahteva. Kako sve to izgleda u životu, videlo se već iste godine na Prvoj grafičkoj izložbi, pokrenutoj s namerom da javnost sazna mogućnosti grafičke veštine. U tom periodu izdaje mapu grafika pod nazivom „Krvavo zlato“ sa tematikom iz radničkog života. Iz Španije, kuda je otišao da se s tamošnjim patriotama bori protiv fašizma u Internacionalnim brigadama, doneo je mapu grafika „Za slobodu”. U Drugom svetskom ratu bio je od početka do kraja. Posle oslobođenja objavio je mapu crteža „Partizani”. Poznat je po monumentalnim realističnim kompozicijama i grafičkim mapama u kojima je prikazao zločine okupatora u vreme Drugog svetskog rata i motive iz obnove i izgradnje zemlje. Tvorac je idejnih rešenja za ordenje i grb nove jugoslovenske države formirane 1943. godine na Drugom zasedanju AVNOJ-a u Jajcu. Bio je profesor Akademije likovnih umetnosti u Beogradu i rektor Umetničke akademije.[1][2][3] Ilustrovao je i opremio brojna književna dela: (Žena u košulji, Kolona, Crvene ribe, Riba na belom...) Na njegov rad uticali su Georg Gros i Frans Maserel. Umro je 17. januara 1964. godine u Beogradu. Priznanja Uredi U toku života i rada Đorđe Andrejević Kun je dobio mnoga priznanja, a najznačajnija su: Nagrade Uredi 1931. Prva nagrada za grb Beograda, 1940. Nagrada za grafiku Državne štaparije u Beogradu, 1947. Prva nagrada za grafiku Komiteta za kulturu i umetnost vlade FNRJ, 1949. Prva nagrada za slikarstvo Predsedništva vlade FNRJ, Odlikovanja Uredi Partizanska spomenica, Orden zasluga za narod prvog reda, Orden za hrabrost. Orden rada prvog reda Galerija Uredi Grb Grada Beograda, rad slikara Đorđa Andrejevića Kuna (1931) Grb Socijalističke Republike Srbije (1947–2004) Grb Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, zajednički rad Đorđa Andrejevića Kuna i Antuna Augustinčića Spomenik-mozaik „Revoluciji“ u Ivanjici Kujna br. 4 Social graph by Đorđe Andrejević-Kun 1978 Yugoslavia stamp.jpg Reference Tags: Partizanska lirika poezija pedme revolucije komunizam grafika ratne teme

Crkva brvnara u Dubu Dragisa Milosavljevic Uzice, 1994. Tvrd povez sa zastitnim omotom, strana 146 Vrlo dobro ocuvana

MEDITACIJE NAD LAJBNICOM-Željko Simić OD NJUTNA DO KIBORTA: PRILOG POST-HUMANITETU RACIOCENTRIČKOG UMA Podgorica,2016.god. Knjiga je sa POTPISOM AUTORA ---------------------------- ⭐️Knjiga u PERFEKTNOM stanju Stanje```10```,najviša moguca ocena⭐️ 1k

Prodajem dobro očuvane dve knjige iz edicije `HiT` pod naslovima: 1.Sva Moja Braća-Milo Dor-420 str.-1987 2.Kako Je Djed Doskijao u Finsku-Danijel Katz-171 str. 1988 Izdavač:znanje Zg-1987-`88- tvrd povez sa zaštitnim omotom vidi slike

LEVAČ, Adam Mitrović u narodnooslobodilačkoj borbi 1941-1945. Rekovac, 1985. tvrd povez sa zaštitnim omotom odlično očuvana knjiga ilustrovano 430 strana

Knjigu kupujete direktno od izdavača/recenzenta. Knjige iz ove edicije nećete naći u knjižarama ili drugim internet distribucijama, jer nisu namenjene širokoj publici, već samo posvećenima i istinski zainteresovanima za Kraljevsku Umetnost. Knjige se štampaju u malim tiražima i svaki primerak već danas predstavlja kolekcionarsku vrednost. Bojan Timotijević je najtiražniji aktuelni domaći pisac koji piše o Masonima, Templarima, Iluminatima, misterijama drevnog Egipta... Međutim, za razliku od prethodnih, ovu njegovu knjigu nećete naći na uličnim tezgama ili u internet prodaji na `svakom ćošku`. Razmislite zašto... EDICIJA: Masonerija u Srbiji, kolo IV, knjiga 13 NASLOV: Ptahovi graditelji: Slobodno Zidarstvo drevnog Egipta AUTOR: Bojan Timotijević DATUM IZDAVANJA: mart 2018 OBIM I POVEZ: 148 strana, meki povez Neformalni 2. deo ove knjige možete kupiti ovde: https://www.kupindo.com/Alternativna-ucenja/47491441_Egipatska-Masonerija-Bojan-Timotijevic KO JE ZAISTA BIO HIRAM ABIF I ČEMU SLUŽE ČAROLIJE IZ `KNJIGE MRTVIH` Timotijevićevi `Ptahovi graditelji` prikazuju neprekinuti tok znanja, gde je Egipat izvor i ishodište, kojem se današnji inicijati vraćaju kako bi spoznali suštinu Univerzuma. Slobodni Zidari takođe, i sasvim logično i očekivano, baštine staroegipatsku mistiku i tradiciju, koja je na manje ili više vidljiv način inkorporirna u različite masonske obrede. Najpoznatiji srpski masonolog-egiptolog čitaocima otkriva ko su zaista bili Hiram Abif i Tubal-Kain, a ko Veliki Arhitekta Univerzuma, a zatim pojašnjava ko su bili istinski majstori kraljevske umetnosti koji su iza sebe ostavili veličanstvene monumente kojima se divimo i danas. Njihov Rad i duhovno postignuće su uticali, ne samo na razvoj Egipta, već i civilizacije uopšte. U ovoj knjizi predstavljene su neke od ovih ličnosti, od Imhotepa i Snefrua koji je podigao `Stepenice ka Nebu`, preko Keopsa i Senmuta do Amenhotepa III. Ramzesa II i Tutankamona. Zainteresovani će saznati nešto više o međusobnim vezama Kabale i egipatske ceremonijalne magije, važnosti Misterija Ozirisa i Obreda Serapisa i Izide za razumevanje Slobodnog Zidarstva, i upoznati osnove Čarolija iz Knjige mrtvih. Knjigu krasi i mala `izložba slika` – Bojanov likovni ciklus `Egipatski kod`. SADRŽAJ: Poruke sa ruba zaborava... – Slobodan Škrbić Neprekinuta tradicija Ptahovi graditelji Kraljevska Umetnost Majstori alhemije Heka-Magija Adepti Kabale Egipatska gnoza Škole misterija Legenda o Ozirisu-Hiramu Izlazak u dan Sion – grad bogova O autoru

Stanje kao na slici. Ako niste sigurni da Vam odgovara, pitajte za dodatni opis knjige PRE kupovine, i bice Vam odgovoreno u najkracem roku. Naknadne reklamacije ne prihvatam. Robu šaljem nakon uplate. Troskove slanja snosi kupac. A 557

Knjiga I: Politička istorija do 1537 godine, Knjiga II: Kulturna istorija Beograd 1988. Tvrd povez, ćirilica, 512 + 550 strana. Napomena: sitnije ogrebotine na ivicama korica; ako se to izuzme, knjige su odlično očuvane. V2 Ovim delom Jireček je doprineo pobedi kritičke škole u srpskoj istorijskoj nauci. Prihvatanjem ponude da napiše Istoriju Srba za kolekciju Allgemeine Staatengeschichte Jireček je dobio priliku da zaokruži svoje životno delo. Zbog skučenog prostora na koji ga je obavezao izdavač, Jireček se mimo svoje želje pretežno ograničio na političku istoriju. Zato je u delu Država i društvo u srednjovekovnoj Srbiji pisao o privredi, društvu i unutrašnjem uređenju. Zbog nagomilanih obaveza i bolesti rad na ovim delima se odužio. Prva knjiga istorije Srba pojavila se 1911. a prva knjiga Države i društva u srednjovekovnoj Srbiji u izdanju Bečke akademije nauka 1912. godine. Smrt je sprečila Jirečeka da završi rad na ovim sintezama. Delo Istorija Srba doveo je do 1537. godine, a delo Država i društvo u srednjovekovnoj Srbiji do 1459. godine, iako je hteo da obradi srpsku prošlost sve do novijih vremena. Istorija Srba 1 – 2 – Jireček (Tom 1) sastoji se od šest većih celina: Predslovensko doba, Sloveni naseljavaju Ilirik, Srbi u ranijem Srednjem veku, Srbija velika sila na Balkanu, Poluostrvo pod potomcima Stefana Nemanje, Srednjovekovna Srbija u borbi protiv Turaka (1371 — 1459), Počeci Crne Gore. Istorija Srba 1 – 2 – Jireček (Tom 2) U drugom sintetičkom delu Država i društvo u srednjovekovnoj Srbiji nije se držao hronološke već tematske podele: Period Nemanjića (1171 — 1371) podelio je na trinaest glava: Državno pravo i državna uprava, Vladalac i njegov dvor, Stanovništvo, Plemensko i porodično uređenje, Osnove nepokretne svojine, Vlastela, Crkva, Gradovi i trgovi, Pastiri, seljaci i robovi, Ratni poslovi i vojno uređenje, Pravo i sudstvo, Naselja, Zemljoradnja i zanati, Trgovina i novci, Finansije srpske države, Materijalna kultura: građevine, narodna nošnja, hrana itd., Duhovni i društveni život u doba Nemanjića. Kao najbolji poznavalac srednjovekovne prošlosti balkanskih naroda, Jireček je srpsku istoriju stavio u kontekst međunarodnih zbivanja. Svi balkanski narodi i države dobili su odgovarajući prostor u Istoriji Srba. Posebnu pažnju posvetio je prošlosti bosanske države. Za prelomne trenutke srpske prošlosti uzeo je Maričku bitku (1371) i smrt Pavla Bakića (1537), poslednjeg srpskog titularnog despota u južnoj Ugarskoj. Maričku bitku kao prelomnu tačku nije prihvatio Vladimir Ćorović, ali je ona opšte prihvaćena u savremenoj istoriografiji. Maričkom bitkom završava se prvi tom Istorije srpskog naroda u izdanju Srpske književne zadruge. Smrt Pavla Bakića je hronološka odrednica formalne a ne suštinske prirode, čak kada se uzme u obzir da je nakon pada Budima 1541. teritorija srpske države ostala vek i po u dubokoj unutrašnjosti evropskog dela Osmanskog carstva.

The COMPLETE AUSTRALIAN DOG BOOK Hardcover by Victoria Kennel Control Council (Author) Title The complete Australian dog book /​ edited and published by [the] Kennel Control Council, Victoria. Author Kennel Control Council (Victoria) Published Melbourne : Kennel Control Council, Victoria, [1974?]. 342 p. : ill. ; 22 cm. Language,English Knjiga u PERFEKT stanju. M

THE DISTRIBUTION OF PHONEMES IN MODERN ENGLISH Ljubomir Mihailović FILOLOŠKI FAKULTET,Beograd,1984.god., second edition 294.strane. ---------------------------- Knjiga u PERFEKTNOM stanju Stanje```10```,najviša moguca ocena⭐️ ✔️ 1w

Westie HANDBUCH Westie HANDBUCH Beli TERIJERI.....pas... Westie Handbuch - Alles über West Highland White Terrier Autor/in: Hartmut J. Bolle Titel: Westie Handbuch - Alles über West Highland White Terrier ISBN: 3980094408 Verlag: Hartmut J. Bolle, Selbstverlag Seiten: 143 Gewicht: 254 g Erschienen: 1987 Einband: Paperback Sprache: Deutsch Knjiga na NEMAČKOM jeziku Knjiga u PERFEKTNOM stanju 1k

FIFA 365 SAMOLEPIVE SLIČICE D16 D12 D26 D25 D11 D1O D24 D23 GARANCIJA NEKORIŠĆENO Ekstra !!!!!!!!!!!!!!!

Kao novo Sima Milutinović Sarajlija TROJEBRATSTVO TROJESESTARSTVO Sima Milutinovic Sarajlija - Trojebratstvo Trojesestarstvo Zorica Lirske pesme Simeon Sima Milutinović Sarajlija (Sarajevo, 3. oktobar 1791 — Beograd, 30. decembar 1847) bio je srpski pesnik i učitelj Petra II Petrovića Njegoša. U društvu beogradskih književnih ljudi u početku druge polovine 19. veka Sima je bio pretpostavljan Ivanu Gunduliću, dok je Johan Volfgang Gete o njemu napisao dve stranice pohvala. Sima Milutinović Sima Milutinovic Sarajlija.jpg Sima Milutinović Sarajlija Datum rođenja 3. oktobar 1791. Mesto rođenja Sarajevo, Osmansko carstvo Datum smrti 30. decembar 1847. (56 god.) Mesto smrti Beograd, Kneževina Srbija, Osmansko carstvo Biografija Uredi Rođen je 1791. godine u pravoslavnoj trgovačkoj porodici u Sarajevu, gde su mu roditelji došli iz Srbije. Simin otac Milutin, rodom je iz sela Rožanstva, u užičkom okrugu, a starinom iz sela Komarnica u plemenu Drobnjak.[1] Zbog kuge je prebegao u Sarajevo, gde se oženio Anđelijom Srdanovićevom, čuvenom sarajevskom lepoticom, o čijoj su lepoti narodni pevači sačuvali spomen za punu stotinu godina.[2] Kad je izbila nova epidemija kuge, mali Sima je imao nepune dve godine. Begunci su tražili sklonište na dva mesta u Bosni, a zatim su otišli u Brod i na kraju u Zemun. U Zemunu, on je počeo da pohađa školu, ali je nije završio. Zatim je u Karlovcima započeo gimnaziju, a završio u Segedinu.[3] Nemirnog i nesređenog duha, Sima je prošao kroz mnoga zanimanja, a obišao je i mnoge krajeve od Vidina do Lajpciga, od Besarabije do Crne Gore. Otac i sin Simo učestvovali su u Prvom srpskom ustanku. Sima je bio pisar u Pravitelstvujuščem sovjetu, u manastiru Blagoveštenju i kod ustaničkih vojvoda (1806—1813)[4]. U Beogradskom Liceju je zamenio Dositeja Obradovića kao učitelj. Učestvuje u ustanku protiv Osmanlija u četi „golaća” i biva zatočen zbog veze sa grčkom Heterijom u Vidinu. Bio je u izgnanstvu u Vidinu, radeći kao baštovan (bostandžija) i učitelj osnovne škole. Odlazi u Besarabiju da vidi izbegle roditelje, a potom u Saksoniju u Lajpcig 1825. godine, gde sluša filozofiju, čini poznanstva sa uglednim nemačkim književnicima, s Geteom na primer, i tom prilikom štampa svoj ep Serbijanku. Po povratku postaje prvi vaspitač Njegošev na Cetinju, a docnije carinik, policajac, sekretar ministarstva i član apelacije. Bavio se pisanjem stihova, politikom, istoriografijom, lingvistikom, osnivanjem pivare i „vodolečilišta”. Dopisivao se sa Vukom. [5] Umro je u Beogradu. Sahranjen je na groblju koje je nekad bilo na Tašmajdanu, kod današnje crkve Svetog Marka. Godine 1891. je skromno obeležena njegova stogodišnjica rođenja. Sarajevski odbor se spremao da mu postavi dostojan spomenik. Međutim, grob mu je bio zapušten i ubrzo zaboravljen. Mnogo godina kasnije na osnovu nekih skica i položaja njegovog groba u odnosu na Vozarovićev koji je imao nadgrobni spomenik do 1927. kada je staro beogradsko groblje prekopano, pronađeno je telo Sime Milutinovića i položeno u porodičnu grobnicu Milutinovića na Novom groblju. Njegove kosti su nedvosmisleno raspoznate na osnovu telesnih osobenosti (visina, oblik donje vilice) ali i predmeta koji su uz njegovo telo bili položeni (ikona svetog Srđa koju je doneo iz Moskve i koja mu je po njegovoj želji položena na grudi).[6] Oženio se 1838. godine Marijom rođenom Popović (1810—1875). Njihov sin je Dragutin Dragiša Milutinović, inženjer, arhitekt i istoričar srpske umetnosti.[7] Bio je blizak sa mlađom srpskom slikarkom Katarinom Ivanović koja ga je portretisala i posećivala u Beogradu. Delo Uredi Najbolje i najveće njegovo delo je epski spev Serbijanka. Druga važnija dela su: Trojebratstvo i Trojesestarstvo, epske pesme; Dika crnogorska, drama iz istorije Crne Gore, tragedija Obilić, jedna zbirka lirskih pesama i dva istorijska spisa: Istorija Srbije, koja obuhvata samo vreme od 1813—1815, i Istorija Crne Gore od davnih do novijeg vremena. Njegova knjiga Istorija Srbije 1813—1815 je bila zabranjena 1837. godine.[8] Kao obožavalac grčke kulture i Homera, a uz to i odličan poznavalac narodne poezije, Milutinović je hteo da svojom Serbijankom napiše Ilijadu Prvog i Drugog srpskog ustanka. On je lično učestvovao u oba ustanka, poznavao skoro sve narodne vođe i kasnije u Besarabiji mnogo štošta beležio po kazivanju izbeglica, više hroničarski i bez neke logičke veze. Celu tu građu on je prelio u veliki niz epskih pesama o važnijim događajima i ljudima iz oba ustanka. Njegove kraće pesme većinom su političke i prigodne: ustavo-braniteljske pesme, dinastičke ode i stihovane brošure, koje su mogle zadovoljiti potrebe svoga doba, ali koje nemaju naročite književne vrednosti. Objavio je četrdesetih godina 19. veka mnogo pesama u Pavlovićevom „Srbskom narodnom listu”, potpisujući se sa pseudonimom Srb Milutin.[9] Tragedija Obilić je jedan od najranijih pokušaja da se dramatizuje kosovska tragedija, a Dika crnogorska je niz dramatisanih epizoda iz crnogorske istorije od Kosova do vladike Danila. Za složenu dramsku kompoziciju imao je manje smisla nego za ep, a uz to nije imao uzora u našoj književnosti, niti je poznavao dovoljno stranu dramu. Kao istoričar, Sima Milutinović nije strogo naučan i kritički duh, već piše na osnovi predanja, narodne pesme i ličnog iskustva. Sima Milutinović Sarajlija na poštanskoj markici Srbije iz 2016 Milutinović je najplodniji i najraznovrsniji srpski pisac svoje generacije, podstrekač Njegoševog talenta i posle Vuka najbolji poznavalac naše narodne poezije. On je bio snažan i intuitivan duh. Sam Njegoš mu je priznao „silni polet”. U njegovim delima ima, mestimično, snažnog i iskrenog lirizma, smelih i uzvišenih misli, ali ima i nameštenog patosa, nastranih i nerazumljivih ideja. U doba književnog diletantizma, kada je srpska književnost tek pošla za velikim klasičnim uzorima i kada se književni jezik tek počeo da uobličava, Milutinović pokušava da piše istorijski ep i dramu i daje nekoliko dobrih istorijskih dela. Ali on je bio nesređen duh i sujetan talent, jedan od onih „divljih genija“ koji nemaju upornosti i vedrine da u mučnoj borbi za izraz dođu do jasnosti i jednostavnosti. Za tako veliki pothvat: da kroz bitne istorijske ličnosti, Obilića i Karađorđa, pesnički uobliči čežnje i ideale nacije, njegov talent nije bio u svemu dorastao, niti je izražaj bio savladan. Svojim velikim rodoljubljem, snažnim temperamentom i originalnošću, Milutinović je svojim savremenicima davao iluziju „bogom datog pesnika“. On nije zaslužio pohvale koje su mu romantičari činili, ali nije zaslužio ni odveć oštro potcenjivanje od strane realističke škole, koja je o njemu pisala sa potcenjivanjem. Milutinović je po Evropi sretao znamenite ljude i pesnike, a zna se da se u Saksoniju upoznao sa Krugom, Gerhardom, Jakovom Grimom, Ulandom, čak i sa Geteom. I Gete, osetivši da se pojavljuje jedna drukčija književnost i jedan zaboravljen narod napisao je čitave dve stranice pohvala Simi Milutinoviću-Sarajliji, malom pesniku iz velike narodne poezije i ne manje bune. A to znači mnogo: Sarajlija kao Njegošev učitelj okreće mu pogled i u svetsku poeziju i svetsku misao. Po njegovom književnom pseudonimu `Čubro Čojković`, u Beogradu se jedna ulica zove Čubrina ulica. istorija srpske književnosti

Tvrd povez sa omotom - 301 strana ZNANJE ZAGREB 1982 Omot sa vidljivim znacima korišćenja Unutrašnjost dobro očuvana- bez pisanja i podvlačenja V 3