О Светом Мардарију кроз књигу „Недокучива Русија“ говорио је јеромонах Јефтимије Шкулетић, игуман Пивског манастира. Описао је животни пут Светог Мардарија од родног села Корнети у Љешанској нахији, преко Београда, манастира Студенице, Русије гдје се школовао у Житомиру у Украјини, Кишињевској духовној семинарији у Молдавији, упознавао са монашким животом у чувеним руским манастирима, нарочито: Оптини, Почајеву и Кијево-печерској лаври. Током студија на Санкт-петербуршкој духовној академији често је служио у Царском Селу, у тамошњој саборној цркви у коју је на молитву долазила царска породица. По ријечима др Миодрага Чизмовића петроградски дио живота Светог Мардарија је најаутентичнији и најдинамичнији. Због свог словенофилског настројења врло брзо је дошао у сукоб са Распућином који је, како запажа Чизмовић, водио и кадровску политику Руске Православне Цркве. Осврћући се на вријеме када се Русија нашла у вртлогу револуције, а чији је непосредни учесник био Свети Мардарије, Чизмовић је казао да су се бољшевици по преузимању власти брутално разрачунавали са неистомишљеницима. „Прва на удару нашла се РПЦ. Од 54.000 богомоља које су постојале 1914. послије двије деценије било их је отворено 500. Убијено је око 400 епископа и око 50.000 свештеника и монаха. Лав Троцки је у граду Свијажску наредио подизање споменика Јуди Искариотском са песницом упереном према небу“, рекао је Чизмовић, додајући да су бољшевици из Совјетског савеза 1922. протјерали нешто више од 160 интелектуалаца, који су касније објавили преко 13.000 радова у свим научним областима. „Свети Мардарије је у последњем моменту успио да напусти Русију и спаси се од бољшевика који су му отворено пријетили ликвидацијом. Прелази у Америку, гдје ће постати први епископ СПЦ у Америци. Међутим, Свети Мардарије непоколебљиво вјерује у будућност преображене Русије и изабрани пут руског народа. У „Недокучивој Русији“, написаној 1935. када је Русији владао егзодус Стаљинових чистки, изговара ријечи које у том моменту звуче крајње нестварно: „Злокобне године ће проћи и светлост Христова обасјаће руску земљу. Жудња за Христом и Његовом Црквом пробудиће се у срцу Русије и, као блудни син, она ће, након много година лутања, уронити у њедра велике и свеопраштајуће Цркве“, рекао је Чизмовић. Први српски епископ у Америци, Мардарије Ускоковић за свеца је проглашен 29. маја 2015. године, а прославља се 12. децембра. Уз пуно одрицања, гладовања, успео је у Либертвилу да сагради манастир Св.Саве, где су почетком маја 2017. године пронађене његове нетрулежне мошти. САДРЖАЈ О сачинитељу Реч приређивача глава 1. НЕДОКУЧИВА РУСИЈА глава 2. ЦРНА ГОРА И СРБИЈА глава 3. РУСИЈА глава 4. ОПТИНА ПУСТИЊА глава 5. СВЕТА ЗЕМЉА глава 6. ПОНОВО У РУСИЈИ Страна: 423 Писмо: ћирилица Формат: 24 цм

pozivnica

ispisana 1924

putovala 1906

putovala 1929

nije putovala

Izrada drvenih maketa, istorijskog oružja i filmskih rekvizita, kompletno opremanje Escape Room-ova Rekviziti za snimanje filmova, serija, spotova, pravljenje Youtube snimaka, dekoraciju lokala, restorana, hotela, za pozorišta, škole glume, karnevale, maskenbale, viteške i druge festivale, animatore, scenografije i kostimiranja, škole i instruktore borilačkih veština, kao ukras, ili igračke Rekviziti se prave ručno, po izgledu, obliku i veličini pravih, od više vrsta drveta, sa odgovarajućim dodacima, bez oštrih delova Može se poručiti i bilo koji drugi rekvizit po meri i želji Štit Nemanjića, Nemanjići, Srbija, Srpski štit/ Krojen iz ploče lesonita, obojen crvenim I belim emajlom, drška od metalne ručice za nameštaj Cena štita: 2.500din Karakteristike: Dužina štita: 60cm Širina štita: 45cm Debljina: 3mm Ručica: 128mm

putovala 1940

Odlični časopisi Zeitschrift fur Kulturaustauch Kolonialismus und Kolonialreiche teil I / teil II Die Kulturstadt Europas Technologien und Medien ... Tags: Postmoderna postmodernizam casopis delo republika polja avangarda orijentalizam poststrukturalizam nemacki esej eseji teorija ... Kultura Kulturaustausch – Magazin für internationale Perspektiven (Eigenschreibweise: KULTURAUSTAUSCH) ist ein vierteljährliches Magazin, das vom Institut für Auslandsbeziehungen (ifa) herausgegeben wird. Es erscheint im ConBrio Verlag und wird durch das Auswärtige Amt finanziell unterstützt, ist aber inhaltlich unabhängig. Inhaltsverzeichnis 1 Inhalte 2 Redaktionsbeirat 3 Auszeichnungen 4 Weblinks 5 Einzelnachweise Inhalte[Bearbeiten | Quelltext bearbeiten] Kulturaustausch behandelt internationale Kultur- und Gesellschaftsthemen. Ein Schwerpunktthema jeder Ausgabe fokussiert die wachsende Bedeutung kultureller Prozesse in der globalisierten Welt. Dieses umfasst etwa zwei Drittel des Heftumfangs und enthält Texte von Gastautoren mit unterschiedlichen kulturellen und fachlichen Hintergründen. Der Fokus liegt dabei etwa auf grenzüberschreitenden Phänomenen (Klimawandel,[1] Wachstum,[2] Flucht[3]), kulturellen Praktiken in verschiedenen Ländern (Arbeit,[4] Rausch[5], Konsum[6]) oder einzelnen Staaten und Weltregionen (Türkei,[7] Frankreich,[8] Russland,[9] Iran[10]). In der Regel werden diese Themen in Essays und Interviews besprochen. Zahlreiche internationale Intellektuelle, Schriftsteller und Wissenschaftler haben bereits für Kulturaustausch geschrieben, darunter etwa Ai Weiwei, Shumona Sinha, Charles Taylor, Naomi Klein, Pankaj Mishra, Laurie Penny, Tim Parks, Adania Shibli, Laksmi Pamuntjak, Erri De Luca und Vandana Shiva. Für die Bebilderung der Inhalte sorgten in der Vergangenheit unter anderem Edward Burtynsky, Hossein Fatemi und Lord Snowdon. Außerhalb des jeweiligen Themenschwerpunkts befasst sich das Magazin zudem mit Themen wie der Auswärtigen Kulturpolitik, Entwicklungszusammenarbeit, nationalen Stereotypen und weiteren Themen des Kulturaustausches. Es enthält auch Reportagen, Rezensionen und andere Textformen. Redaktionsbeirat[Bearbeiten | Quelltext bearbeiten] Bei der Auswahl der Schwerpunktthemen wird die Redaktion von einem Beirat aus Politik, Wissenschaft, Medien und Kultur beraten. Die Mitglieder des Redaktionsbeirats (Stand 2023) sind die Schriftstellerin Jagoda Marinić, die Journalistin Evelyn Roll, der Kulturwissenschaftler und Philosoph Thomas Macho, die Autorin Fatima Remli und der Schriftsteller Aleš Šteger.[11] Auszeichnungen[Bearbeiten | Quelltext bearbeiten] Für ihre Layout-Gestaltung der Ausgabe Was vom Krieg übrig bleibt (I / 2007) wurde Art-Direktorin Heike Reinsch mit dem red dot design award in der Kategorie communication design geehrt.

Milena Veinović - PANČEVO NA STARIM RAZGLEDNICAMA 1898-1941 Kulturno-istorijski i slikovni letopis Izdavač: Print art, Zavod za zaštitu spomenika kulture Datum izdavanja: 2007. godine Tvrd povez, 375 strana ISBN: 978-86-85667-02-2

nije putovala

putovala 1911

metal / mermer (bronza ili mesing) 20 x 14 x 10 cm postolje je verovatno naknadno napravljeno samo srbija ne saljem ovaj predmet u inostranstvo serbia only I do not send this item abroad fudbal , sport crvena zvezda partizan

DRUGI SVETSKI RAT 1 - 6 - Vinston Čerčil 1. BURA SE SPREMA 2. NJIHOV NAJLEPŠI TRENUTAK 3. VELIKA ALIJANSA 4. PREKRETNICA SUDBINE 5. KRUG SE ZATVARA 6. TRIJUMF I TRAGEDIJA Izdavač: PROSVETA Beograd Godina izdanja: 1964. Povez: tvrd povez sa zaštitnim omotom Pismo: ćirilica Stanje: vrlo dobro

Balon je bez oštećenja, pukotina i slično. Visina je 42cm.

Pogledajte uveličane slike, pitajte ako ima nedoumica. Slanje posle uplate postekspresom, poštarina se plaća po prijemu pošiljke. Z1

litografija,putovala 1898

Životinjsko carstvo 1969 , popunjen !! Tabak se odvojio od korica inače veoma dobro očuvan

Originalni jugoslovenski filmski plakat (69 x 48 cm) za film Ninocka (1939). Stanje kao na fotografijama. Ninotchka Greta Garbo Melvyn Douglas Ina Claire Ernst Lubitsch Jugoslavija Ex Yu

Dimenzije: 29 x 20 cm Sa jedne strane ima fleka.zastavica požutela od stajanja Srednje Očuvano, Stanje kao na fotografijama

putovala,skinuta marka

Oko 250 stranica iz raznih časopisa. Samo stranice, nisu celi časopisi. Sve lepo očuvano. U zamenu prihvatam časopise i postere sa Cecom.

ŽANDARMERIJA REPUBLIKE SRBIJE -PVC POSTER. Stanje kao na slikama. Dimenzije 41*51 cm. Retko..

Dokument iz 1937. godine, sa potpisima oko 300 građana Podgorice, među kojima: - Nešo Šćepovič, gradonačelnik Podgorice - ing. Veliša Popović - ing. Blagota Radovic - Mióo Stijović - Jovan P. Vukćević, urednik `Zete` Nešo Šćepović bio je crnogorski biznismen i političar, koji je od 1925. do 1940. bio gradonačelnik Podgorice, tačnije 14 godina i sedam mjeseci, što govori o njegovoj popularnosti. Pričali su da je bio srdačan i energičan čovjek, posjedovao je trgovačke radnje, električnu centralu, hotel. Za njegovo vrijeme, napravljene su mnoge zgrade, doveo je struju Podgorici, do Skadarskog jezera sagradio željeznicu i uspostavio avionski saobraćaj sa Beogradom. Prvi avion je poletio 1938., što je narod komentarisao: “Avion Podgorica krstila ga Nešovica”. Bio je jedan od najbogatijih građana Podgorice i dobio je nadimak „Sirotinjska majka“ jer je često dijelio novac i hranu siromašnima. Kada su mu ljudi zahvaljivali na pomoći, njegov odgovor je bio “zahvaljujući vama ja sam gradonačelnik, vi ste me izabrali”. Kada je doveo struju Podgorici, jedan protivnik uvođenja električne energije je komentarisao: „Pošteni ljuđi dolazu doma za viđela, a skitači neka, tamo oni, lomu vratove“. Tags: Crna Gora, Podgorica Kao na fotografijama.

putovala 1920 god,skinuta marka,izdavac Raja Vicentijevic - Loznica