Pratite promene cene putem maila
- Da bi dobijali obaveštenja o promeni cene potrebno je da kliknete Prati oglas dugme koje se nalazi na dnu svakog oglasa i unesete Vašu mail adresu.
151-175 od 34511 rezultata
Režim promene aktivan!
Upravo ste u režimu promene sačuvane pretrage za frazu .
Možete da promenite frazu ili filtere i sačuvate trenutno stanje
Aktivni filteri
Grupa autora Ratkovic, Stepanov, Kovacevic, Markovic, Radovic, Pobulic, Kuljic, Sekulovic, Simeunovic, Karagaca, Manojlovic... Izdavac - FPN, Beograd Savez antifasista Srbije Godina - 2009. Urednik Nebojsa Dragosavac Knjiga u odlicnom stanju,bez podvlacenja ili ostecenja,bez ispisane posvete,mek povez,format 24 cm,238 str. (33)
Житија Светих, у 12 великих књига, представљају животе хришћанских светитеља – од постанка човека до рођења Исуста Христа, и од Христа заувек. Највећи део свог живота Св. Јустин Поиповић Ћелијски посветио је овим Житијима – њиховом превођењу, писању и изучавању. Животи светаца садрже и њихову реч и мисао, сазнања о вери и веру у Бога. Светитељи мисле о молитви и кроз молитву – о Богу и човеку и свему што Бог и човек представљају заједно. Лепота вере ствара лепоту мисли. Мисли се исказују лепим речима – достојним вере и истине. тврд повез, 480 стр.
Kosta Čavoški SRPSKO PITANJE -------------------------------------- КОСТА ЧАВОШКИ СРПСКО ПИТАЊЕ КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА СРПСКОГ НАРОДНОГ ВИЈЕЋА ПОДГОРИЦА 2011.god,23.cm..LUX izdanje,370.strana TVRD povez Ћирилица Knjiga je NOVA..... ---------------------------- L4
Nekorišćena, neobična, izuzetna asimetrična suknja takozvanog PRENS DE GAL printa, postavljena crvenom postavom, u predelu struka, usečeni džepovi postavljeni cvetnom postavom, 4 ukrasna crvena dugmeta. Suknja je nosiva od jeseni do proleća, uz npr. crne, sive ili bordo grilonke, cipele, čizme, uz rolke, dobru košulju i sako, itd... Na njoj stoji oznaka veličine L, po mom mišljenju odgovara osobama koje nose veličine L/XL ili 42/44 čak i 46, što se može postići pomeranjem dugmadi da se dobije na širini ukoliko je potrebno, ali najbolje da procenite po sledećim merama Širina struka 46 cm + Širina bokova 55 cm + Dužina suknje sa strane 55 cm / napred najkraći deo preklopa 47 cm Sastav - 100% pamuk
HRVATSKI SOCIOLOZI-KLASICI Izabrani radovi, Miro A.Mihovilović Zagreb,2000.god,tvrd povez sa omotom,598.strana U sadržaju samo podvlačenje ODLIČNA knjiga MIRO A. MIHOVILOVIĆ : IZABRANI RADOVI : HRVATSKI SOCIOLOZI KLASICI IZDAVAČ: HRVATSKO SOCIOLOŠKO DRUŠTVO Knjiga u PERFEKTNOM stanju..... -------------------------------- M
CRKVENI ARHIVI BIBLIOTEKE CRKVENI ARHIVI I BIBLIOTEKE - Međunarodna konferencija U organizaciji CDK “Notar” i Sekcije crkvenih arhiva i arhiva vjerskih zajednica pri Međunarodnom arhivskom vijeću održaće se u Kotoru 17. i 18. aprila 2002. godine Konferencija: “Crkveni arhivi i biblioteke. Međunarodna iskustva u zaštiti, valorizaciji, obradi i prezentaciji kulturnog blaga koje se čuva u ovim institucijama” Konferencija je zamišljena kao dvodnevni stručno-naučni skup na kome će biti prezentirano 9 referata i oko 20 koreferata iz oblasti arhivistike i bibliotekarstva, sa posebnim akcentom na statusu crkvenih arhiva i biblioteka u pojedinim evropskim zemljama, kao i u nekim od država bivše Jugoslavije, a posebno onim u Crnoj Gori. Referati i koreferati biće umnoženi za sve prisutne na Konferenciji. Podnosioci referata na našem jeziku (ili jezicima država bivše Jugoslavije) imaju obavezu da naprave opširniji rezime svog rada na engleskom jeziku, radi predavača iz inostranstva. R E F E R A T I: dr Helmut Baier – Nürnberg (Njemačka): Međunarodna aktivnost crkvenih arhiva. Sekcija crkvenih arhiva i arhiva vjerskih zajednica pri Međunarodnom arhivskom vijeću. dr Michael Diefenbacher – Nürnberg (Njemačka): Savremeni metodi zaštite i restauracije arhiva. dr Agnes Berecz – Budimpešta (Mađarska): Savremeni razvoj crkvenih biblioteka u Mađarskoj. Prof. dr Reimer Witt – Schleswig (Njemačka): Standardi na polju arhivskih zgrada. Jan van Haastrecht – Utrecht (Holandija): Crkveni arhivi i briga za arhive u Holandiji. dr Erzsébet Horváth – Budimpešta (Mađarska): Finansijski odnos između mađarskih državnih i crkvenih arhiva. dr Helmut Baier – Nürnberg (Njemačka): Arhivsko zakonodavstvo i zaštita podataka u crkvenim arhivima Njemačke. dr Walter Schulz – Emden (Njemačka): Zakonska forma osnivanja crkvene biblioteke: iskustva i pogledi. Dr Helmut Baier – Nürnberg (Njemačka): Arhivi i Evropska Unija. Arhivska politika Evropske unije. K O R E F E R A T I (Nacrt): don Anton Belan – Kotor (Crna Gora): Biskupski arhiv Kotor. monah Pavle Kondić – Cetinje (Crna Gora): Anagrafi i crkveni ljetopisi. Istorijsko-etnografski izvori Arhiva Mitropolije crnogorsko-primorske. protojerej stavrofor Momčilo Krivokapić – Kotor (Crna Gora): Arhiv i biblioteka Srpske pravoslavne crkve Kotor. Barska nadbiskupija – Bar (Crna Gora): O Arhivu Barske nadbiskupije. Bajro Agović – Podgorica (Crna Gora): O stanju Arhiva u Islamskoj zajednici. Stjepan Razum – Zagreb (Hrvatska): Briga za crkvene arhive u Zagrebačkoj nadbiskupiji. dr Jozo Sopta – Dubrovnik (Hrvatska): O arhivu i biblioteci Franjevačkog samostana u Dubrovniku. padre Vito Smoljan – Kotor (Crna Gora): O biblioteci Franjevačkog samostana sv. Klara u Kotoru. dr Johhanes Ebner – Linz (Austrija) (predsjednik Društva crkvenih arhiva u Austriji): Današnja situacija crkvenih arhiva u Austriji. mr Stevan Kordić i Snežana Pejović – Kotor (CrnaGora): Manuskripti u biblioteci Franjevačkog samostana sv. Klara u Kotoru. Jelena Antović – Kotor (Crna Gora) : Fondovi i zbirke crkvenih arhiva u Crnoj Gori. mr Zvezdan Folić – Podgorica (Crna Gora): Arhiv Arhijerejskog namjesništva u Podgorici. Dokumentarna građa za izučavanje socijalne istorije. Marija Saulačić – Kotor (Crna Gora): O konzervaciji i restauraciji materijala u crkvenim arhivima i bibliotekama Kotora. mr Čedomir Drašković – Cetinje (Crna Gora): Crkvene biblioteke u Crnoj Gori – osvrt na zakonsku regulativu. Ruža Danilović – Kotor (Crna Gora): Doprinos crkvenih lica u formiranju i bogaćenju bibliotečkih fondova u Kotoru i okolini. Gradska biblioteka Herceg-Novi – Herceg-Novi (Crna Gora): Biblioteka Manastira Savina u Herceg-Novom. don Srećko Majić – Perast (Crna Gora): Djelatnost izdavačke kuće `Gospa od Škrpjela` i arhisvki i bibliotečki izvori. Knjiga je NOVA + CD. M
Милан Булајић: УСТАШКИ ЗЛОЧИНИ ГЕНОЦИДА 4 Издавач: РАД, Београд, 1989.год. Тврди повез, заштитни омот, 693 стране (657-1350), илустровано, латиница. Очувано као на фотографијама. `Др Милан Булајић (Вилуси, код Никшића, 6. септембар 1928 — Београд, 29. новембар 2009) био је међународни стручњак за геноцид, интернационални експерт за изучавање геноцида са гледишта међународног права, историчар и историограф геноцида, и југословенски дипломата у области међународних односа и међународног права. Др Милан Булајић био је покретач идеје и оснивач Музеја жртава геноцида, затим оснивач Фонда за истраживање геноцида, један од оснивача и први координатор Међународне комисије за утврђивање истине о Јасеновцу, као и замјеник председника одбора САНУ за сакупљање грађе о геноциду над српским и другим народима у XX вијеку. Био је покретач идеје, и заједно са проф. др. Бернардом Клајном организатор Прве међународне конференције о Јасеновцу у Њујорку 1997. године. У својству стручњака за геноцид је учествовао на суђењима хрватским и њемачким ратним злочинцима из времена Другог свјетског рата, те на суђењима хрватским усташким организацијама и појединцима за тероризам почињен против Југославије у иностранству у периоду између 1945—1992. године. Рођен је 6. септембра 1928. године у угледној српској породици у Вилусима код Никшића. Његов отац Крсто био је образовни радник, а његов ђед Тодор био је барјактар у војсци Црне Горе, а касније и народни посланик. Као дјечак од само 13 година, Милан Булајић одлази у партизане 1941. године (првоборац, носилац партизанске споменице), а до краја Другог свјетског рата стиче чин капетана. Дипломирао је 1951. године на Правном факултету у Београду, а магистрирао на тадашњој Новинарско-дипломатској школи 1952. године, као најбољи студент. Одбраном своје докторске тезе „Право на самоопредјељење“, 1953. године стиче звање доктора „Међународног права и дипломатске историје“. Најзначајнији сегмент његовог интересовања био је истраживање геноцида са аспекта међународног права. Др Милан Булајић је у периоду између 1949—1987. године, пуних 38 година провео радећи у Министарству иностраних послова Југославије. Између осталог, радио је као главни секретар при представништву Југославије у Вашингтону, Сједињене Америчке Државе, и као изасланик Министарства иностраних послова Југославије при представништву Југославије у Џакарти, Индонезија. Пензионисан је 1987. године као главни правни савјетник за међународне односе у Министарству иностраних послова Југославије. Био је носилац многобројних домаћих и међународних признања. Преминуо је у 81. години живота на Војномедицинској академији у Београду у недељу 29. новембра 2009. године. Сахрањен је у свом родном мјесту Вилуси код Никшића у суботу 5. децембра 2009. године. Др Милан Булајић је читав свој радни и животни вијек посветио истраживању и проучавању феномена геноцида са домаћег и међународног аспекта, првенствено усташког геноцида почињеног над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ. Његов рад је тежио историографском биљежењу истине о дешавањима у Другом свјетском рату на подручју НДХ, са циљем чувања од заборава да се зло таквих размјера више никад не понови и не заборави, те у циљу јавног објављивања и привођења усташких ратних злочинаца пред лице правде. Појавио се у јавности када су малобројне преживјеле жртве усташког геноцида у НДХ биле још живе, те је са тог гледишта његово деценијско истраживање геноцида својеврсно и неизмјерно важно за историју. Иза себе је оставио велики архив грађе о геноциду у НДХ сакупљене током више од пола вијека рада. Као дипломатски представник и заступник Југославије и њених институција, те као стручњак за геноцид, учествовао је на суђењима хрватским и њемачким нацистичким ратним злочинцима из времена Другог свјетског рата: Др Милан Булајић је био представник Југославије у својству посматрача пред судом у Лос Анђелесу, Јужна Калифорнија, 1958. године, у процесу који је покренула Југославија за изручење бившег нацистичко-усташког министра унутрашњих послова НДХ, усташког ратног злочинца Андрије Артуковића. Као (лат. Amicus curiae - „пријатељ суда“ - независна страна која помаже својим стручним знањем у процесу) учествовао је на суђењу нацистичком ратном злочинцу Адолфу Ајхману 1961. године у Јерусалиму. У својству посматрача испред Југославије, и као стручни свједок је учествовао на суђењу усташким терористима за напад на Југословенску војну мисију у Западном Берлину, Западна Њемачка 1970. године. У својству посматрача испред Југославије, и као стручни свједок је учествовао на суђењу усташким терористима за убиство Владимира Роловића амбасадора Југославије у Стокхолму 1971. године. Као посматрач САНУ учествовао је на суђењу усташком ратном злочинцу Андрији Артуковићу, у Загребу 1986. године. Био је покретач оптужбе, захтјева за екстрадицију, и суђења усташком команданту концентрационог логора смрти Јасеновац, усташком ратном злочинцу Динку Шакићу, чијем је суђењу присуствовао у Загребу 1999. године.`