Monografija sadrži 367 strana, 460 fotografija, 24 sporta, dodatak o sportskom društvu Arsenal, dodatak o izboru najboljih sportista i o svim klubovima u 2009. Tivat je dobio publikaciju na sportskom planu od kraja 19.stoljeća do današnjih dana.. veliki format tvrde korice, omotnica odlično očuvana kao nova/nečitana potpisao Ivan Novosel Predsednk opštine Tivat ROOM.7

07305) Istorija Srbije / The Serbian History , Željo Fajfrić i grupa autora , Srpski kulturni krug Novi Sad 2015 , dvojezično srpsko engleski , tvrd povez, format 24,5 x 34,5 cm , zlatotisak, ilustrovano, 640 strana, težina knjige je preko 5 kilograma , potpis na predlistu

odlično stanje

Makedonija i Grcija Bitkata za definiranje nova balkanska nacija Македонија и Грција - Битката за дефинирање нова балканска нација Македонија и Грчка – Битка за дефинисање нове балканске нације Ова књига је написана као одговор на релативно нови спор између Грка и Македонаца. Иако је разматрање овог спора централно за ову дискусију, идеје које су овде описане превазилазе га. Спор између Грка и Македонаца данас има посебан значај у светским догађајима, због значаја који Македонија има на Балкану. Ова мала држава, нова Република Македонија, има дугу историју ангажовања са малим и великим силама самог Балкана, са Западном Европом, Русијом и Турском. Македонија се види као могуће кризно жариште за рат огромних међународних размера. Група Македонаца у Аустралији замолила је Џона Даласа Шеја да напише памфлет на енглеском који би представио македонску страну историјских догађаја везаних за спор са Грчком око употребе имена Македонија. Након објективне и истраживачке мисије, летак је прерастао у књигу, а америчка издавачка кућа „Мекфарленд” је први западни издавач који је показао интересовање за његово објављивање. Недавно је, како смо већ писали у нашем недељнику, књига на македонском језику објављена у издању издавача „Макавеј”. У неколико наставака представљамо главне садржајне сегменте књиге Џона Шија. ЈЕЗИЧКЕ СУПРОТНОСТИ Данашњи Грци воле да старе Македонце виде као Грке. Ово је део њиховог оправдања за преузимање дела Македоније у раном деветнаестом веку и и данас се користи као оправдање за њихов међународни став. Грчки аргументи се често фокусирају на време Александра јер је његов утицај на ширење хеленске културе у далеке крајеве света неупитан. Јасно је и да извлаче неку сатисфакцију из замишљања неке породичне везе са том необичном особом. Међутим, данашње Грке би одбацили и стари Македонци и стари Грци“, каже Џон Шеј. Према аутору, Македонци, који су се појавили око 700-800 година пре нове ере, вековима су били мала група која се налазила на веома малој територији. Ова територија је била мали део онога што је данас познато као Грчка Македонија. Језик којим су говорили није био грчки. Грци их нису признавали. Временом су њихови владари тежили да имају културну сродност и политичку моћ са Грцима, па су почели да користе грчке учитеље за своју децу. Негде око четвртог века пре нове ере, македонско племство је често користило грчки у службене сврхе, док су обични људи у својим домовима говорили матерњи македонски. Проблем данашњих лингвиста је што из изворног македонског језика није сачувана, односно пронађена ниједна реченица. Са извесним степеном сигурности знамо да је дијалект који је користила Александрова мултикултурална војска дошао из јужних делова Грчке (из региона око Атине) и да је коришћен широм света као трговачки језик. Ниједан лингвиста није прихватио овај језик као изворни језик Македонаца. Дакле, имамо јасне доказе да је грчки језик који су користили Македонци био нови језик. Дакле, не бисмо могли рећи да употреба овог језика доказује било какву лингвистичку повезаност између старих Македонаца и Грка. Многи академици су закључили да древни македонски језик није био грчки дијалект и да је био у сродству са северним суседима Македоније, Илирима и Трачанима. Цитат из дела „Македонци” Питера Хила у званичној аустралијској енциклопедији „Аустралијски народи (у Аустралији живи око 200.000 Македонаца), каже: „Сигурно је да језик којим је говорила Александрова мајка није био грчки. Александар је уживао у предностима грчког образовања и усвојио грчки као језик свог царства, али тврдити да га је то учинило Грком значи рећи да су Ирци и Индијци заправо Британци јер су усвојили енглески језик за одређене административне сврхе“. МАКЕДОНЦИ НЕРАФИНИСАНИ Џон Шеј је детаљно, објективно и без икакве пристрасности истражио политичке разлоге употребе грчког језика и ставове Македонаца према њему, као и језички карактер древне Македоније... MAJ.21/11 odlično očuvana kao nova

DIJAMANTI prirodni, obrađeni i uzgojeni u laboratoriji DIAMONDS – NATURAL, TREATED ​& LABORATORY DIAMONDS (2021) – Natural, Treated, and Lab-Grown Branko Deljanin 193 pages, hardcover. bogato ilustrovano. Stanje Veoma dobro, kao novo!! The chapters feature in-depth articles by some of the world’s most accomplished gemologists, researchers, and academics in the diamond and gem world. “The idea for this book came from the realization that, while there are many publications on the history and grading of diamonds and diamond jewelry, there is no book with deeper in-depth information, including defects, causes of color, and identification of natural, treated, or laboratory-grown diamonds,” explains Deljanin.

Slike Biblioteka Karijatide, Prosveta, Beograd, 1994, tvrd povez, 366 str.) L4

Die Prostitution 1-2 Prostitucija na nemačkom u dva toma Handbuch der Gesamten Sexualwissenschaft in Einzeldarstellungen: Die Prostitution (2 Volumes) Iwan Bloch; Georg Loewenstein Published by Louis Marcus Verlagsbuchhandlung, Berlin 1912-1925, 23cm x 17cm. xxxvi, 870, viii, 728 pages. Green cloth, black lettering, marbled edges. Text is in German. Handbook of the Whole Sexual Science in Individual Views: Prostitution tvrd povez, stanje Veoma dobro.

Applied Time Series Analysis For Menagerial Foreasting Charles R.Nelson Примењена анализа временских серија Фор Менагериал Форестинг Цхарлес Р.Нелсон Способност моделирања и извођења моделирања и анализе одлука је суштинска карактеристика многих апликација у стварном свету, од хитне медицинске помоћи у јединицама интензивне неге до војних система командовања и контроле. Постојећи формализми и методе закључивања нису били делотворни у апликацијама у реалном времену где су компромиси између квалитета одлучивања и обрадивости рачунара од суштинског значаја. У пракси, ефикасан приступ временски критичном динамичком моделирању одлука треба да пружи експлицитну подршку за моделирање временских процеса и за бављење временски критичним ситуацијама. odlično očuvana RUSKNJ

kao na slikama...

Kosta Bogdanović – SVET SKULPTURE Pregled istorije svetske skulpture od paleolita do sedamdesetih godina XX veka (Univerzitet umetnosti u Beogradu, Beograd, 2004, tvrd povez, 677 str., ilustrovano) I-04

Ja BARMEN Ugostiteljski radnik Zoran Slavković Ja BARMEN Ugostiteljski radnik Zoran Slavković Zoran Slavković Zoran Slavković Oblast: ugostiteljstvo Ja BARMEN Zoran Slavković ugostiteljski radnik, Beograd,2012. god. ,463. strane, ilustrovano,25. cm Tvrd povez, u boji. Najkompletnija enciklopedija pića na srpskom jeziku. Ja barmen Knjiga je NOVA....Kokteli ....➡️ ➡️ -------------------------------- M

62375) ELECTRICAL MACHINES In three volumes, A. Ivanov - Smolensky , MIR Publishers Moscow 1982 ; Električne mašine The book is in three volumes as follows. Volume I: Preface. Introduction. Transformers. A General Theory of Electrical Machines. Volume II: Classification of Electrical Machines. Mechanical, Hydraulic and Thermal Analysis and Design. Induction Machi­nes. Synchronous Machines. Volume III: D.C. and Commutator Machines. Tran­sients in Electrical Machines. The book is intended for college and university students majoring in elec­trical-machine theory and design. It will also be useful to electrical power engineers. The subject matter in the text is presented in the sequence traditionally followed in the Soviet Union. It starts with transformers, passes on to induction and synchronous machines, d.c. machines, and concludes with a.c. commutator machines. Separate chapters are devoted to a general theory of electrical machines, machine design and engineerIng, and transients in electrical machinery. The electromagnetic processes that take place in electrical machines are examined from the view-point of electro-mechanical and mechanoelectrical energy conversion. With such an approach, it has been possible to extend the mathematics used to both conventional and any other conceivable types of electrical machines. In addition to electromagnetic processes, consideration is given to the thermal, aerodynamic, hydraulic and mechanical processes associated with electromechanical and mechanoelectric energy conversion. In view of the importance attached to the above accompanying processes, the text discusses general aspects of machine design and engineering. tri knjige , engleski jezik , tvrd povez, format 13 x 20,5 cm , zaštitni omot ( prvi tom nema zaštitni omot ) , ilustrovano, 400 + 464 + 280 strana

Osnovni principi projektovanja u mrezama srednjeg i niskog napona Strahil j. Gusevac Fundamentalno delo Perfektno napisano Sve na jednom mestu Kapitalno delo svetske naucne bastine Preporuka Retko

Inžinjersko Tehnički Priručnik u 6 knjiga u fantastičnom stanju. Beograd 1979. Matematika. Mehanika Materijali Otpornost materijala. Proračun kontrukcija Tehnička fizika. Hemija Mašinski elementi. Projektovanje Obrada. Montaža. Tehnologija

Tekst Sudska medicina, u svoja 44 poglavlja, predstavlja integralan, visokostručno i naučno utemeljen prikaz praktično svih aspekata savremene Sudske medicine. Timski i multidisciplinaran pristup prezentaciji materije čine da tekst duboko zadire, ne samo u brojne medicinske discipline, već i u pravnu, kriminalističku i etičku problematiku, neophodnu za razumevanje složenih pitanja sudskomedicinske teorije i prakse. Sadržaj dela daleko prevazilazi interese medicinske struke i nauke, odnosno sadrži i znanja neophodna svim učesnicima u različitim pravnim procesima. Moto teksta Sudske medicine je: prikazati stara proverena znanja, sticana dugom istorijom discipline (očuvanje principa linearnosti) i uključiti nova znanja i tehnologije nastale u savremenom svetu nauke. Kategorija SUDSKA MEDICINA Autor Miloš Tasić i saradnici Težina specifikacija 0.5 kg Izdavač ZMAJ Pismo Latinica FORMAT: B5 POVEZ: TVRD POVEZ BROJ STRANA: 532 P1

Manastir Sveti Prohor Pčinjski / priredio Nenad Makuljević Beograd / Vranje 2021. Tvrd povez, bogato ilustrovano, veliki format (31 cm), 679 strane. Knjiga je nekorišćena (nova). Ods1 Rad započet pre više od deset godina rezultirao je objavljivanjem monografije `Manastir Sveti Prohor Pčinjski`. Ova temeljna i moderna, a ipak tradicionalna studija rađena je zajednički od strane Eparhije vranjske, manastira Sveti Prohor i Centra za vizuelnu kulturu Balkana Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Ona je svojevrsni podsticaj da se još više ljudi uključi u istraživanje manastira i manastirskog kompleksa. Do podataka nije bilo lako doći, ali su upravo takve teškoće dovele do postepenog i temeljnog rada, čulo se na promociji. Sadržaj: Reč priređivača Svetlana Smolčić Makuljević: Istorija manastira Svetog Prohora Pčinjskog Nenad Makuljević: Manastir Svetog Prohora Pčinjskog od obnove Pećke patrijaršije do kraja XX veka Tatjana Subotin-Golubović: Himnografski tekstovi posvećeni Svetom Prohoru Pčinjskom Svetlana Smolčić Makuljević: Pod blagoslovom Svetog oca Prohora Pčinjskog: sakralna topografija i mesto poklonjenja Jadranka Prolović: Arhitektura crkvenog kompleksa od osnivanja do XVI veka Nenad Makuljević: Nova crkva Svetog Prohora Pčinjskog Jadranka Prolović: Živopis crkve Svetog Prohora Pčinjskog od XIV do XVI/XVII veka Ivana Ženarju: Zidno slikarstvo crkve Svetog Prohora Pčinjskog u XIX i XX veku Vuk Dautović: Enterijer crkve Svetog Prohora Pčinjskog Irena Ćirović: Ikonostas crkve Svetog Prohora Pčinjskog Irena Ćirović: Zbirka ikona manastira Svetog Prohora Pčinjskog Vuk Dautović: Riznica manastira Svetog Prohora Pčinjskog Ana Kostić Đekić: Konaci manastira Svetog Prohora Pčinjskog Summary Literatura Registri

Stanje: Upotrebljenо Podrška 3D: Ne Type: Za decu

Assimil - Nemački bez muke Assimil je više od 70 godina predstavljao svoj jedinstveni princip intuitivnog usvajanja jezika. Ova knjiga "Nemački bez muke" uz pomoć 100 lekcija omogućava vam da se za nekoliko meseci izražavate na nemačkom jeziku. Knjiga se sastoji od 100 lekcija na 432 strane i prati je četiri CD-a u trajanju od 2 sata i 10 minuta. Ova metoda vam omogućava da naučite nemački jezik na prirodan način, slično kako ste kao dete naučili svoj maternji jezik - svakodnevnim kontaktom sa jezikom, rečnikom i gramatikom koji se postepeno uvode. U prvoj fazi, fokusirate se na ponavljanje i razumevanje (pasivna faza), a zatim, nakon određenog vremena, prelazite na aktivnu fazu gde počinjete da formirate sopstvene rečenice i dalje napredujete. Ova knjiga će vam omogućiti da dostignete nivo B2, odnosno mogućnost konverzacije na nemačkom jeziku. Uz snimke svih lekcija i vežbanja, koje su glasovno pozajmili izvorni govornici, ova knjiga postaje dragocena pomoć u vašem učenju.

PREDRAG POPOVIĆ SAŠA RAKEZIĆ GORAN TARLAĆ Ogledala Lune (samo knjiga bez CD-a) Izdavač: Društvo Ljubitelja Popularne Kulture - Beograd. Štampa: Alt Nova - Beograd 2017. godine Format: 25 x 25 cm; 180 stranice + korice Tiraž: 600 kopija Očuvanost: Knjiga je nova, a ipak se prodaje kao polovna zbog pravila. U celoj ovoj turi će biti nekih 70-tak knjiga svih vezanih za muziku i muzičke događaje pa su uglavnom odlično očuvane. Korice meki povez glaziran u boji bez oštećenja 4+ ka 5- Unutrašnjost bez ikakvog oštećenja 4+ ka 5-

Električne instalacije i osvetljenje, Mila Miškovića, odgovoraju na mnoga praktična pitanja koja će omogućiti bezbedan rad električarima- profesionalcima, kao i korisnicima. Nagli razvoj elektrotehnike uslovio je da većina evropskih država zahteva potpunu bezbednost i zaštitu u radu sa savremenim električnim instalacijama. Knjiga je zato koncipirana tako da se istovremeno moze koristiti kao udžbenik i kao priručnik za osnovnu i dopunsku edukaciju u ovoj oblasti. Sadrži veliki broj tehničkih, grafičkih i tabelarnih podataka za elektroinstalacioni materijal, kao i šeme, obrasce i praktična uputstva za rad, uz upućivanje na domaće i inostrane propise, pre svega, na DIN i VDE, odnosno EN norme i IEC preporuke i standarde. Pojedina područja iz ove knjige u našoj tehničkoj literaturi do danas nisu obrađena uopšte, ili su obrađena samo delimično (BUS instalacije, sistemi električnog razvoda, tipovi razvoda električnih instalacija A1, A2, B1, B2, C, D, E, F, G). Na jednom mestu sakupljeni su podaci neophodni elektroinstalaterima (električarima), elektrotehničarima, projektantima, inženjerima, brojnim stručnim pojedincima, te svima onima koji se svakodnevno susreću s praktičnim problemima u vezi s izvođenjem i održavanjem električnih instalacija niskog i malog napona (korisnicima električne energije u industriji, domaćinstvu, školama, zdravstvu…). Istovremeno knjiga može imati udžbeničko-priručnički karakter i može se koristiti za osnovnu stručnu naobrazbu i dopunsku edukaciju. Posebna pažnja je posvećena preglednosti knjige a to je postignuto podelom na 5 glavnih tematskih celina i 27 poglavlja, odnosom teksta i slika kroz naglašavanje važnijeg od manje važnog (svi grafički prikazi, električne šeme a i delovi teksta su višebojni) i to sigurno olakšava brzo snalaženje pri upotrebi knjige. Priručnik je napisan sa namerom da jednostavnošću, stručnoscu, kvalitetom i praktičnom upotrebljivošću popuni prazninu u jednoj značajnoj oblasti elektrotehnike. U najnovijem izdanju Električne instalacije i osvetljenje zadržale su koncept preglednosti i jednostavnosti izlaganja građe, praćen ilustracijama, tabelama, šemama i grafikonima u boji. Povez: tvrdi Strana: 302 Format: A4 Pismo: latinica Izdavač: CFP Apostrof God: 2020

Egiptologija Grupa autora Vulkan izdavaštvo Novo Još niste posetili Egipat, iako silno želite? Nema problema! Uz knjigu Egiptologija možete odmah da krenete u potragu za Ozirisovom grobnicom, otputujete u Kairo, obiđete egipatski muzej i vidite zlatne narukvice kraljice Ahotep, prašnjave grobnice, kitnjaste hramove... Možete i da se popnete do visoravni Gize gde se nalaze čuvene piramide, a ako imate sreće možda očiste Sfingu od peska pa je...

★ Po jednoj ceni na prodaju je serija od tri knjige+2CD - Pogodna za studente koji se pripremaju za polaganje engleskog IELTS ispita itd... - Kupljene 2017 godine sa namerom za polaganje sertifikata B nivoa. - Nisu korišćene, sve su kao nove bez ikakvih oštećenja. ☆ Svaka od deset tematskih jedinica sistematski Vas vodi kroz zadatke. - Ova serija je savršena za samostalno učenje ili upotrebu u nastavi.                                *     *      * 1) Listening &Speaking for IELTS 4.5-6.0 Student`s Book Pack with Answer Key * Slušanje i govor, sa `ključem` za odgovor. Pomaže za pripremu IELST testova. Sadrži dva audio CD-a  gde se nalazi sav materijal za slušanje. (Knjiga ima 115 strana formata A4) 2) Reading for IELTS 4.5-6.0 Student`s Book with Answer Key * Knjiga je puna vežbi u priprema koje pomažu u razvoju ključnih veština čitanja i izgradnji samopouzdanja učenika kako da pristupi zadacima čitanja. (Knjiga ima 96 strana formata A4) 3) Writing for IELTS 4.5-6.0 Student`s Book with Answer Key * Ova knjiga je puna vežbi u priprema koje pomažu u razvoju ključnih veština pisanja. Podržava savete kako da pristupite zadacima pisanja i gradi samopouzdanje kako bi osigurali uspeh na ispitu. (Knjiga ima 112 strana formata A4) • Preuzimanje i plaćanje po dogovoru. • Ne menjam se i ne šaljem van zemlje Srbije.

JUGOSLOVENSKO SLIKARSTVO 1900-1950 - Miodrag B. Protić Izdavač: BIGZ Beograd Godina izdanja: 1973. Povez: tvrd Broj strana: 402 Pismo: latinica Stanje: dobro

Izdavač: Muzej savremene umetnosti, Beograd Opis: Beograd 1987, meki povez, stanje skoro odlicno str. 109, reprodukcije, latinica

Veoma dobro očuvano. Autor - osoba Grlić, Ljubiša Naslov Enciklopedija samoniklog jestivog bilja / Ljubiša Grlić ; [fotografije Ljubiša Grlić i Stipe Hećimović ; crteži Nela Krstić] Vrsta građe enciklopedija, leksikon Jezik srpski Godina 1990 Izdanje 2. izd. Izdavanje i proizvodnja Zagreb : August Cesarec, 1990 (Ljubljana : Delo) Fizički opis 391 str. : ilustr. u bojama ; 25 cm Drugi autori - osoba Hećimović, Stipe Krstić, Nela Zbirka Biblioteka Priručnici Napomene Bibliografija: str. 364-366 Registri. Predmetne odrednice Jestive biljke -- Enciklopedije Samonikle biljke – Enciklopedije IZ PREDGOVORA PRVOM IZDANJU U posljednje vrijeme povećava se interes za jestive biljke koje slobodno rastu u prirodi. Spoznaja da živimo u sve zagađenijem i zatrovanijem svijetu mijenja neke ustaljene pristupe prehrani i postepeno nas orijentira prema zdravoj prirodnoj biljnoj hrani, kojom naše jelovnike možemo i osvježiti i obogatiti. Sve više maha uzimaju pokreti koji teže približiti suvremenog čovjeka prirodi, a širi se i vegetarijanstvo, koje će u bogatstvu naše flore naći veliké mogućnosti za ostvarenje svojih ideja. Osim toga, sadašnje naše teškoće i sniženi standard života upućuju nas na prirodu, na neiscrpne i besplatne izvore biljne hrane. Napokon, neizvjesnost življenja u današnjem nemirnom svijetu, a i strah od izbijanja rata, navode nas da razmišljamo o rezervnoj hrani, koja bi nam olakšala preživljavanje u svim okolnostima što bi nas mogle zadesiti. Rezultate prvih istraživanja vitaminske vrijednosti 75 vrsta naših divljih jestivih biljaka objavio sam još 1952-54, a pokušaji sistematizacije takvog bilja datiraju od 1954–56, kada su izašle moje prve knjige s tog područja. U njima sam nastojao skrenuti pažnju na obilje novih, do tada kod nas nepoznatih izvora zdrave i ukusne hrane, što ih nalazimo u bogatoj i raznolikoj flori naše zemlje. Slijedila su mnoga istraživanja i publikacije naših vojnih stručnjaka, tako da o samoniklom jestivom bilju danas postoji već prilično opsežna domaća literatura. Za više od 30 godina bavljenja tim područjem prikupio sam obilnu građu. Uz terenska i laboratorijska istraživanja, anketiranja te organoleptičke i kulinarske eksperimente, snimio sam više od 3000 fotografija jestivih biljaka na njihovim prirodnim staništima, a skupio sam i mnoštvo podataka proučavanjem strane i domaće literature. Smatrao sam korisnim srediti sav taj materijal, sažeti ga i objaviti u obliku popularnog, bogato ilustriranog priručnika. Budući da je moja knjiga Samoniklo jestivo bilje (1980) već duže vrijeme rasprodana, a kako se zanimanje za djelo takva sadržaja ne smanjuje, prihvatio sam se pripremanja ovog izdanja. Svjestan sam da naslov „Enciklopedija“ obavezuje i da pretpostavlja što kompletnije, sistematski i pregledno obrađeno gradivo, u kojem će čitalac brzo i jednostavno doći do željenih informacija. U ovu knjigu, za razliku od prethodne, nisam uvrstio jestive gljive, jer su posljednjih godina kod nas objavljeni specijalizirani gljivarski priručnici. Ipak, ova je knjiga sadržajem opsežnija, već i zato što je sistematski dio proširen sa 140 novih, kod nas dosad neopisanih jestivih vrsta. Tako je ovdje u zasebnim člancima obrađeno ukupno 409 biljnih vrsta, a uz to je veći broj jestivih biljaka uzgredno opisan u člancima o njima srodnim vrstama. Tekstovi o ranije uvrštenim biljkama za ovu su enciklopediju temeljito revidirani, prošireni i dopunjeni. Sistematski dio knjige ilustriran je sa 490 odabranih fotografija, od kojih su više od polovice nove, ranije neobjavljene. Znatno je proširen i uvodni, opći dio, u koji su ušla neka nova poglavlja. Biljke su i u ovoj knjizi obrađene po botaničkom sistemu, tako da je kao temeljna taksonomska kategorija uzéta biljna vrsta, a kao viša kategorija porodica. Tamo gdje su uvrštene po dvije ili više vrsta iz jedne porodice, iznijeta su i neka karakteristična obilježja te porodice. Pri morfološkom. opisivanju i izlaganju ostalih podataka držao sam se za sve biljke istog redoslijeda, pa će čitaoci, nadam se, lako naći podatke koji ih budu zanimali. Novost je da su sve uvrštene biljke po značenju razvrstane u tri skupine (A, V i C), što će omogućiti lakše odabiranje. U ovo izdanje uveden je i ilustrirani Rječnik stručnih pojmova, koji će čitaocima s nedovoljno stručnog znanja olakšati snalaženje u priručniku. Kalendar branja donosi pregled dostupnosti jestivih vrsta u pojedinim mjesecima. Indeksi botaničkih i narodnih naziva na kraju knjige također će omogućiti brzo pronalaženje podataka o pojedinim biljnim vrstama. Svojom suradnjom i sugestijama mnogo su me obavezali mr Stipe Hećimović, prof. Dragomir Brkić, prof. Dr Takanobu Itai, prof, dr Vladimir Dévidé, gospoda Yasuyo Hondo, drCharles C. Fulton, prof. dr Vanda Kochansky-Devidé, recenzenti profesori dr Zvonimir Dévidé i dr Mirko Filajdić te autor crteža Nela Krstić. Svima i ovdje srdačno zahvaljujem. Zagreb, u studenom 1985. Lj. G. UZ DRUGO IZDANJE Tekst prvog izdanja temeljito je revidiran, na više mjesta dotjeran ili dopunjen novijim podacima. Usvojio sam i neke sugestije čitatelja, na čemu im i ovdje zahvaljujem. Zagreb, u siječnju 1990. Samonikle jestive biljke su najstariji izvor hrane dostupan ljudskoj vrsti. Danas je upotreba ovog izvora hrane očuvana samo kod zajednica koje nisu imale jači dodir sa civilizacijom. Tokom novije istorije samoniklo jestivo bilje najčešće se koristilo u vreme raznih nepogoda i nestašica izazvanih ratovima, ali posljednjih decenija interes za ovu oblast sve više raste, kako kod nas tako i u celom svetu. Značaj samonikle flore kroz istoriju Samonikle jestive biljke, odnosno divlja flora bio je osnovni izvor hrane praistorijskog čoveka pre nego što se naučio lovu i ribolovu. Razvojem civilizacije čovek je počeo da kultiviše jestive biljke i postepeno izgubio urođeni instinkt za prepoznavanje jestivih biljaka. Međutim, samonikla flora je tokom istorije ostala značajan izvor hrane, pogotovo u kriznim vremenima (kakvi su ratovi, na primer), pa se znanje o jestivosti pojedinih biljaka održalo i do danas. Po pravilu su samonikle biljke znatno bogatije vitaminima i mineralima od gajenih vrsta, a takođe u najvećoj meri oslobođene najrazličitijih toksina koji se koriste u savremenoj poljoprivredi (herbicidi, insekticidi i sl.) i prehrambenoj industriji (različiti aditivi). Osim toga, veliki broj jestivih vrsta svrstava se i među lekovite biljke i obratno, a lekovito delovanje biljaka može se (osim kroz čajeve, tinkture i sl.) ispoljiti kroz jela pripremljena od njih. Ne postoji oštra granica između fitoterapije i dijetoterapije. Obe ove grane medicine stare su koliko i samo čovečanstvo. Zanimljiv je podatak da su se, tokom 20. veka, pripadnici mnogih primitivnih plemena, kojima je samonikla flora do tada bila osnovna hrana, počeli razboljevati zbog prelaska na način ishrane civilizovanog čoveka. Podela Samonikle lekovite biljke mogu se razvrstati na više načina, a osnovna podela može biti prema delovima biljaka koji se mogu koristiti u ljudskoj ishrani. Korenasto povrće U ovu grupu spada mesnato korenje, lukovice, krtole i rizomi. Najviše vrsta sa jestivim podzemnim delovima ima među monokotiledonim biljkama. Tu prvenstveno spadaju razne vrste kaćuna i drugih vrsta iz porodice orhideja, zatim mnoge vrste iz porodice ljiljana (lukovi, grančica, divlji ljiljan, pokosnica, ptičje mleko, pasji zub, vilin luk) i neke močvarne i vodene vrste (strelica, vodena bokvica, vodoljub, rogozi, trske, dremovac). Među dikotiledonim biljkama najviše vrsta sa jestivim podzemnim delovima ima među glavočikama (čičoka, stričak, čičak, cikorija, maslačak, kozja brada, kravačac, dragušica), zatim među zvončićima i lopočovkama, dok su u drugim porodicama manje zastupljene. Glavni hranljivi sastojak divljeg korenastog povrća najčešće je skrob, a kod glavočika i inulin. Hranljiva vrednost slična je žitaricama od kojih je korenasto povrće siromašnije belančevinama. Podzemni delovi jednogodišnjih biljaka najčešće se sakupljaju u jesen, na kraju vegetacione sezone, dok se podzemni delovi višegodišnjih biljaka sakupljaju i u jesen i u proleće. Kada ne sadrže gorke, opore, škodljive ili nesvarljive sastojke ovi podzemni delovi mogu poslužiti kao ukusno povrće. Mogu se jesti prokuvani ili pečeni na žaru, poput krtola kaćuna ili dodavati salatama u svežem stanju, kako se najčešće koriste različiti divlji lukovi (sremuš, vlašac, vinogradarski luk, planinski luk, sibirski luk i druge vrste). Druge vrste divljeg korenastog povrća, obzirom da su često veoma bogate skrobom, mogu se sušiti, mleti i koristiti za mešenje hleba ili kao zamena za kafu. Pre upotrebe treba ih dobro oprati, a po potrebi i oljuštiti. Neki podzemni delovi koji se prikupljaju mogu se sušiti i kao takvi kasnije koristiti za pripremu čajeva ili kao začini. Podzemne delove aromatičnih vrsta ne bi trebalo pre sušenja prati, već samo dobro obrisati čistom krpom. Očišćena biljna droga seče se na sitnije komade ili listiće i niže na konac ili rasprostire u tankom sloju na specijalnim mrežama. Suši se prirodnim putem na promajnom mestu, može i na osunčanom. Osušeni podzemni biljni delovi čuvaju se u suvim i hladnim prostorijama, nearomatični u kartonskim kutijama ili papirnim kesama, a aromatični u staklenim posudama. Divlje zeleno povrće Divlje povrće je najpoznatija i najrasprostranjenija kategorija samoniklog jestivog bilja. Najčešće se za jelo upotrebljavaju mladi listovi ili prolećni izdanci, a ređe ceo nadzemni deo biljke. Divlje zeleno povrće raste na gotovo svakoj zelenoj površini, a neretko se mogu naći oko ljudskih naseobina, uz puteve, na železničkim nasipima i sličnim mestima. Često se ubrajaju i u korove. Najukusnije vrste ove grupe samoniklih biljaka pripada porodicama kupusnjača, glavočika, troskota, lobodnjača i štitara, ali i među mnogim drugim. Posebno su sočni i ukusni izdanci nekih trajnica dok im se još nisu razvili listovi, kao na primer izdanci špargle, bljušta, pepeljuge, hmelja, paviti, japanske kiselice itd. Divlje zeleno povrće posebno je značajno kao bogat izvor vitamina C, obično bogatiji od gajenog povrća. Ovim vitaminom naročito su bogati listovi vrsta iz porodica kupusnjača i ruža. Karoten je takođe prisutan u svi zelenim biljnim delovima. Pored ova dva vitamina divlje zeleno povrće bogato je i vitaminima B1, B2, E, K, P, folnom kiselinom i mnogim drugim bioaktivnim materijama. Zeleni delovi biljaka beru se dok su još mladi i sočni, najčešće pre cvetanja. Starenjem i formiranjem cvetova često gube prijatan ukus i postaju gorki i nejestivi, a neke vrste mogu čak sadržati i otrovne sastojke. Biljke je najbolje sakupljati rano ujutro, dan-dva posle obilne kiše. Biljke ubrane posle kiše ili u zaseni blažeg su ukusa od onih ubranih tokom sušnih dana ili na osunčanim mestima. Divlje zeleno povrće najčešće se koristi sveže, u salatama, kada je njegova hranljiva vrednost i najveća, ali se mogu pripremati i kao variva ili čorbe. Divlje povrće svežinu može sačuvati u frižideru nekoliko dana, ali se takođe može i konzervirati i sačuvati kao zimnica. Neki od načina konzerviranja su: zamrzavanje – u zamrzivaču se divlje zeleno povrće može čuvati nekoliko meseci, a pre zamrzavanja potrebno ga je blanširati (preliti vrelom vodom); sušenje – biljke je najbolje sušiti prostrto u tankom sloju, na čistoj podlozi, na provetrenom mestu zaklonjenom od direktnog sunca; ukiseljavanje – divlje zeleno povrće može se ostavljati kao turšija, na isti način kao i gajeno. Jestivi cvetovi Slatki napitak od suvog grožđa, limuna, jaja i cvetova crne zove Jestivi samonikli cvetovi bliski su divljem povrću, ali se od njega razlikuju većim sadržajem šećera, a često i prijatnim mirisom koji se dobro slaže sa raznim poslasticama, pa je i njihova primena u kulinarstvu nešto drugačija. Osim toga cvetovi su i dekorativni, pa uvek mogu poslužiti za ukrašavanje različitih obroka, kako slatkih tako i slanih. Mnogi cvetovi sadrže važne bioaktivne sastojke, poput vitamina C, a oni žute boje bogati su bioflavonoidima i karotenom. Cvetovi se sakupljaju kada su u punom razvoju, mada se kod nekih vrsta koriste i pupoljci (pupoljci dragoljuba mogu se koristiti kao začin - zamena za kapar). Aromatični cvetovi sakupljaju se rano ujutro, pre izgrevanja sunca, a nearomatični oko podneva. Cvetovi različitih vrsta mogu se koristiti za pripremu raznih poslastica (cvetovi crne zove ili bagrema), čorbi, variva ili salata (cvetovi dragoljuba i crvene deteline) ili omleta (cvetovi maslačka), ali se najčešće koriste za dekoraciju (cvetovi ljubičice, bele rade, nevena, crnog sleza, jagorčevine i dr). Cvetovi različitih vrsta mogu se i sušiti i tako osušeni koristiti za pripremu aromatičnih biljnih čajeva (crvena detelina, lipa, kamilica, divizma). Suše se kao i zeleno povrće, u tankom sloju, na čistoj podlozi, na provetrenom i zasenjenom mestu. Osušeni cvetovi čuvaju se na hladnom mestu, nearomatični u kartonskim kutijama ili papirnim kesama, a aromatični u staklenim posudama. Divlji plodovi Sirupi od samoniklog voća i cveća Divlje voće, odnosno jestivi plodovi samoniklih biljaka dospevaju za branje od početka juna do kasne jeseni, odnosno u periodu kada drugi delovi najvećeg broja vrsta samoniklih biljaka nisu više jestivi. Najveći broj divljih vrsta sa kojih se sakupljaju plodovi svrstan je u porodicu ruža (Rosaceae), ali ih ima i u drugim porodicama (vresovke, ogrozdi, kozokrvinke, drenovke, šipci i dr). Divlji plodovi (jestivi, ali i otrovni!) najčešće su živo obojeni. Imaju mesnat i sočan perikarp (oplodnicu, omotač ploda) u kome je jedno seme (kod koštunica – džanarika, trnjina, drenjina, lešnik...), više semena (bobice – ribizla, borovnica, šipurak, glog...), ili pripadaju grupi zbirnih plodova (kupina, malina, šumska jagoda). U divlje plodove ubrajaju se i šišarke nekih četinara (na primer šišarke občne kleke, tise). Divlji plodovi su, zavisno od vrste, značajan izvor vitamina, naročito vitamina C i karotena, a takođe su bogati i mineralima (kalijum, kalcijum, fosfor, magnezijum), ugljenim hidratima, organskim kiselinama (jabučna, limunska, vinska), skrobom, pektinima i dr. Samonikli divlji plodovi najčešće se beru kada su sasvim zreli, jer su tada najukusniji i sadrže najviše hranljivih materija. Međutim postoje i oni koji su po sazrevanju tvrdi, oporog ili kiselog ukusa, a postaju ukusni tek posle jačih mrazeva, kada postanu prezreli i nagnjili.[Ovde nije reč o pravom procesu truljenja pod uticajem mikroorganizama, već o procesu samomaceracije, odnosno pretvaranju tvrdog perikarpa u kašastu masu pod uticajem enzima koji razlažu ćelijske membrane.] Ovakvi su plodovi mukinje, brekinje, jarebike ili oskoruše. Nasuprot njima šipurak se bere čim zarudi (počne da se crveni) jer sasvim zreo plod postaje mekan, teže se obrađuje i brže propada, a uz to u njemu ima manje vitamina C nego u nedozrelom plodu. Pri sakupljanju samoniklih plodova strogo se mora voditi računa da se dobro upozna izgled ne samo ploda, već i cele biljke, njene morfologije i staništa na kojima se može naći, kako ne bi došlo do zamene vrsta. Treba uvek imati na umu da u prirodi postoje brojne vrste čiji su plodovi otrovni, ali često naizgled sočni i ukusni, jarkih i privlačnih boja. Ovakve zamene najčešće se mogu desiti pri sakupljanju bobica i njihov ishod u nekim slučajevima može biti i fatalan. Divlje voće najčešće se konzumira sveže, samo ili kao sastojak voćnih salata, ali se može, poput kultivisanog voća, koristiti i za pripremu različitih poslastica ili kao zimnica u obliku sokova, sirupa, kompota, džemova, želea... Divlji plodovi mogu se i sušiti i kasnije koristiti uglavnom za pripremu ukusnih čajeva. Od divljeg voća mogu se spravljati i voćna vina, rakije i likeri, kao i voćno sirće. Kod pripreme nekih vrsta samoniklog voća treba biti veoma oprezan, jer su im neki delovi jestivi, a drugi otrovni. Karakterističan primer za ovu pojavu je tisa (Taxus baccata), kod koje je crveni omotač oko šišarice sočan i ukusan, dok je sama šišarica unutar njega veoma otrovna, kao i svi ostali delovi ove vrsta. Seme Seme je po svom sastavu najkompletnija i verovatno najzdravija hrana, jer sadrži znatnu količinu skroba, belančevina, bogato je vitaminom E, vitaminima B kompleksa, kao i važnim mineralima. Najčešće se sakuplja seme lobode, deteline, tušta, vijušca, gunjice, štira, nekih trava, kao i seme nekih vrsta drveća, kakvi su žirevi hrasta i bukve, pitomi kesten i seme borova (seme borova je najčešće veoma sitno, osim semena pinjola, koje je u svetu veoma cenjeni začin). Kalendar branja samoniklih jestivih biljaka FEBRUAR – plodovi breze, borovi pupoljci MART – kora hrastova i drugog drveća, jagorčevina, kopriva, ljubičica, maslačak, podbel, pupoljci topole, pupoljci breze i drugog drveća, vodopija APRIL – pitomi kesten, dobričica, glog, jagorčevina, kamilica, kopriva, lazarkinja, ljubičica, dan i noć, maslačak, oman, plućnjak, podbel (cvet i list), rosopas, rusomača, srčenjak MAJ – bagremov cvet, bokvica, dobričica, glog, jagoda, kamilica, kopriva, kesten pitomi, mrtva kopriva, kupina, lazarkinja, lipa, maslačak, majkina dušica, matičnjak, medveđe grožđe, plućnjak, podbel, preslica, rosopas, vrkuta, crna zova, žalfija JUN – gloginje, beli slez, bokvica, borovnica, dan i noć, divizma, dobričica, glog, kesten pitomi, jagoda, jagorčevina, mrtva kopriva, kruška, kupina, malina, matičnjak, majčina dušica, majska ruža, neven, pelin, orah, plućnjak, rusomača, preslica, različak, slez crni, suručica, kamilica, vrkuta, vranilova trava, cvet zove JUL – bokvica, borovnica, breza, brđanka, divizma, divlja ruža, dupčac, kunica, jagoda, žalfija, kim, kokotac, kopriva, mrtva kopriva, kupina, lipa, matičnjak, nana, orah, pelin, podbel, preslica, slez beli i crni, timijan, kamilica, trandovilje, troskot, vrkuta, vranilova trava, vratić, cvetovi zove AVGUST – kim, breza, šipurak, drenjina, kopriva, hmelj, kupina, slez beli i crni, hrastova kora, lincura, nana, orah, pelin SEPTEMBAR – divizma, šipurak, drenjina, hmelj, hrastova kora, kokotac, lincura, nana, neven, oman, orah, pelin, slez beli, zečji trn, slatki koren, žutika, divlja šargarepa OKTOBAR – brđanka, dinjica, glog, iđirot, kopriva, lincura, maslačak, slez beli, zečji trn, slatki koren NOVEMBAR – gloginje, iđirot, maslačak MG144 (N)