Uspon i pad Ivana Ivanovića, Jovica Trkulja Anatomija progona jednog pisca Žanrovi:: Domaći pisci, Publicistika Izdavač:: Dosije Godina izdanja:: 2014. Broj strana: 468 Pismo: Ćirilica Povez: Mek veći format odlično očuvana knjiga, nova Odnos politike i kulture, posebno fenomen represije prema intelektualcima, bitno je obeležio povest moderne Srbije. Autor dokumentovano osvetljava skup mera čija je svrha potčinjavanje umetnosti i umetnika vladajućoj oligarhiji, odnosno njihovo odstranjivanje iz javnosti uz primenu sredstava represije. Tu represiju je iskusio i pisac Ivan Ivanović, koji je stajao i danas stoji na poznatom Andrićevom stanovištu „da borba za slobodu naroda i pojedinaca nije taština i da nemirenje nije uzaludno i kad nije uspešno. Duh koji ne pristaje na jaram nije odsustvo racionalnog stava, već služba nečem što prevazilazi kratku i prolaznu taštinu y kojoj čovek živi na zemlji“. Pridržavajući se tog načela kao svog životnog i spisateljskog kreda, Ivanović je stvorio delo vredno poštovanja.

Odlično očuvane, čuvane godinama u zastakljenoj vitrini. ERICH FROMM Sabrana dela 1-12 01. Autoritet i porodica 02. Bekstvo od slobode 03. Čovjek za sebe 04. Zdravo društvo 05. Dogma o kristu / Bit ćete kao bog / Psihoanaliza i releigija 06. Umijeće ljubavi 07. S onu stranu okova iluzije 08. Kriza psihoanalize 09. Anatomija ljudske destruktivnosti I 10. Anatomija ljudske destruktivnosti II 11. Imati ili biti 12. Veličina i granice Freudove misli Izdavač: NAPRIJED Zagreb, NOLIT Beograd Godina izdanja: 1986 Povez: tvrd povez sa zaštitnim omotom Pismo: latinica Erih From (nem. Erich Fromm; Frankfurt na Majni, 23. mart 1900 — Muralto, Tičino, 18. mart 1980) je nemački socijalni psiholog, psihoanalitičar i humanistički filozof. On je bio povezan sa onim što je danas poznato kao Frankfurtska škola kritičke teorije. Erih From je počeo da studira 1918. na univerzitetu u Frankfurtu na Majni. Tokom letnog semestra 1919. From je studirao na Hajdelberškom univerzitetu, gde je promenio smer studija sa prava na sociologiju kod Alfreda Vebera (brata Maksa Vebera), Karla Jaspersa i Hajnriha Rikerta. From je postao doktor filozofije 1922, a završio je svoju obuku u psihoanalitici 1930. na Psihoanalitičkom Institutu u Berlinu. Iste godine je otvorio kliniku i pridružio se Institutu za socijalna istraživanja u Frankfurtu. Nakon što su nacisti preuzeli vlast u Nemačkoj, From se preselio u Ženevu, a onda 1934. u Njujork i na univerzitetu Kolumbija. Nakon što je napustio Kolumbiju, pomogao je stvaranju njujorške filijale Vašingtonske škole psihijatrije 1943. i „Vilijam Alanson Vajt“ instituta za psihijatriju, psihoanalizu i psihologiju 1945. Kada se From preselio u Meksiko Siti 1950., postao je profesor na UNAM („Nacionalni Autonomni Univerzitet Meksika“) i osnovao psihoanalitički odel u medicinskoj školi. Poučavao je na UNAM-u do penzije 1965. U međuvremenu je, kao profesor, predavao psihologiju na državnom sveučilištu Mičigena od 1957. do 1961., a kao pomoćni profesor psihologije na odelu Umetnosti i nauke njujorškog univerziteta posle 1962. godine. From se preselio u Muralto, Švajcarska, 1974. i umro u svom domu 1980., pet dana pre svog osamdesetog rođendana. Sve vreme je imao svoju kliniku i izdavao seriju knjiga.

m6 Roman „Beguni“ predstavlja književnu monografiju pojave dinamičnosti, pokreta, putničkog nemira. Svet savremenih Beguna svet je permanentnih putnika koji imaju svoje proizvode, putničku kozmetiku, sopstveni jezik: prost, funkcionalizovani engleski, pa i svoju, putničku psihologiju. Isprekidan i ustreptali savremeni svet reanimirao je u čoveku atavistički, nomadski poriv koji se utažuje u putovanjima – kretanje, premeštanje, otkrivanje novih prostora omogućavaju svojevrsno zavirivanje pod postavu sveta, odškrinuti rub zastora nepoznatog i neizrecivog. Beguni su bili ruska pravoslavna sekta iz osamnaestog veka, sastavljena od nomada i anarhista, oformljena sa ciljem da se kroz bezdomnost i putovanja ostavi sav posed i krene u pokret. „Protiv svega što ima čvrsto mesto na ovom svetu, svake države, svake crkve i svake vlade, svega što u ovom paklu svoju formu ima; sve je to podređeno antihristu.“ Beguni su i naslov romana poljske autorke Olge Tokarčuk, dobitnice Nobelove nagrade za književnost za 2018. godinu. Originalno objavljeno, delo iz 2007, polako, ali sigurno, krčilo je svoj put do međunarodne publike, da bi 2018. osvojilo i prestižni Man Booker za engleski prevod. Forma romana je fluidna, kratke crtice, pričice i priče u nastavcima, smenjuju se i isprepleću, tako da je vrlo moguće da nećete baš sve moći da pratite s istom pažnjom i istim intenzitetom. Smenjuju se glavni likovi i kontinenti, sve je, kao i kod prastarih Beguna, u pokretu. Samo, ovo su neki novi Beguni, junaci koji često nisu svesni svojih uloga i radnje u koju su uvučeni. Savremeni Beguni u begu od materijalne stvarnosti, geografski menjaju svoje odredište, ali uvek su tu, blizu čitalaca. Autorka povremeno opisuje svoj spisateljski postupak, upućuje se na internet i Vikipediju i jasno je da duboko povezana događanja mogu da se prate iz više subjektivnih prizmi i perspektiva. Te veze, nekad očigledne, kao recimo u delu koji se bavi turistom koji je izgubio svoju suprugu i dete na letovanju na ostrvu Vis, pa posle nekoliko dana, bez ikakvog objašnjenja pronašao svoju porodicu, podseća na rane misteriozne filmske radove režisera Pitera Vira. Nekad, jedina veze koju možemo da pretpostavimo je sama Olga i neki delovi, verovatno preuzeti iz lične biografije Svet u tvojoj glavi. Jedno od najvažnijih putovanja dešava se na mikroplanu – anatomija, put u središte čoveka. Pored priče o preparatoru ljudskih leševa, nailazimo na raznim mestima i na razne detalje o ljudskom telu, njegovom tkivu; tu je i epizoda o prenošenju srca Frederika Šopena u rodnu Poljsku. A iz podatka da je najjači ljudski mišić jezik, izrasta čitav jedan krak romana. A krakova koji čine organizam ove knjige zaista je mnogo. Iz intervjua, poznato je da Olgi nisu poznata dela Deleza i drugih postmodernista, tako da je njena razgranata poetika zaista posebna i originalna. Verovatno da deo inspiracije crpi i iz svoje profesije psihologa. Zanima je pre svega čovek i njegova sudbina koja neretko prevazilazi sve što je izmišljeno i zapisano. Na pitanje zašto je naišla na pozitivan odjek i kod kritike i kod publike, verovatno može da se odgovori jednostavno: nije dosadna, piše o temama koje su zanimljive, često nedostupan teren čini pristupačnim. Ovaj literarni „zabavnik“ pruža jedinstveno zadovoljstvo i biće još godinama predmet diskusija kako u stručnim tako i u privatnim krugovima. Svedočanstvo dokle i koliko daleko, jedna slovenska duša u svom punom kapacitetu i svoj metafizici može da dopre.

Popularno-naučna knjiga koju je napisao stručnjak prirodnjak i dobitnik Nobelove nagrade. Spontane, duhovite, a ponekad i ironične priče o životinjama i čovekovom odnosu prema njima. Čitaoci, naročito deca, neprimetno će i bez napora proširiti svoja saznanja o životinjama i o životu uopšte. Autor - osoba Lorenc, Konrad, 1903-1989 = Lorenz, Konrad, 1903-1989 Naslov Govorio je sa životinjama / Konrad Lorenc ; [preveo Milorad Sofronijević ; crteži Konrad Lorenc i Ani Ajzenmenger] Jedinstveni naslov Er redete mit dem Vieh, den Vögeln und den Fischen. srp Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1978 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Srpska književna zadruga, 1978 (Beograd : Novi dani) Fizički opis 191 str. : ilustr. ; 22 cm Drugi autori - osoba Sofronijević, Milorad, 1938- = Sofronijević, Milorad, 1938- Ajzenmenger, Ani = Eisenmenger, Annie Zbirka Knjiga za decu i odrasle ; 6 Napomene Prevod dela: Er redete mit dem Vieh, den Vögeln und den Fischen Tiraž 4.000 Str. 189-191.:Pogovor / Milorad Sofronijević. Predmetne odrednice Životinje -- Život Dobro očuvano, bez pisanja, podvlačenja, pečata... Konrad Lorenc (nem. Konrad Lorenz; 1903–1989) je bio jedan od najistaknutijih prirodnjaka dvadesetog veka, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu. Rođen je 7. novembra 1903. godine u Beču, gde je 1928. uspešno završio studije medicine. Posle toga je počeo da studira prirodne nauke i 1933. je diplomirao na bečkom Filozofskom fakultetu zoologiju sa paleontologijom i psihologijom. Sa nekoliko naučnih radova, Lorenc je postao pionir u istraživanju ponašanja ptica, a ubrzo i naučnik svetskog glasa. Vršeći brojne opite sa životinjama, pre svega pticama, Konrad Lorenc otpočinje proučavanje ponašanja životinja i čoveka. Doktorirao je 1937. godine na Filozofskom fakultetu u Beču, radom „Uporedna anatomija i psihologija životinja“, a posle Drugog svetskog rata bio je profesor na Univerzitetu u Minhenu. Godine 1973. dobio je Nobelovu nagradu za medicinu u znak priznanja za plodonosno naučno istraživanje korena ljudskog ponašanja. Pored velikog broja stručnih radova, Lorenc je pisao i naučno-popularne knjige koje su prevedene na mnoge svetske jezike. Njegovo najpoznatije takvo delo je knjiga „Govorio je sa životinjama“, prevedena i na srpski jezik i štampana u izdanju „Srpske književne zadruge“. Umro je 27. februara 1989. godine. MG88 (N)

Odlično očuvano jedino je malo čitana Umeće ljubavi, ostale samo stsjale na polici ERICH FROMM Sabrana dela 1-12 01. Autoritet i porodica 02. Bekstvo od slobode 03. Čovjek za sebe 04. Zdravo društvo 05. Dogma o kristu / Bit ćete kao bog / Psihoanaliza i releigija 06. Umijeće ljubavi 07. S onu stranu okova iluzije 08. Kriza psihoanalize 09. Anatomija ljudske destruktivnosti I 10. Anatomija ljudske destruktivnosti II 11. Imati ili biti 12. Veličina i granice Freudove misli Izdavač: NAPRIJED Zagreb, NOLIT Beograd Godina izdanja: 1984. Povez: tvrd povez sa zaštitnim omotom Pismo: latinica Erih From (nem. Erich Fromm; Frankfurt na Majni, 23. mart 1900 — Muralto, Tičino, 18. mart 1980) je nemački socijalni psiholog, psihoanalitičar i humanistički filozof. On je bio povezan sa onim što je danas poznato kao Frankfurtska škola kritičke teorije. Erih From je počeo da studira 1918. na univerzitetu u Frankfurtu na Majni. Tokom letnog semestra 1919. From je studirao na Hajdelberškom univerzitetu, gde je promenio smer studija sa prava na sociologiju kod Alfreda Vebera (brata Maksa Vebera), Karla Jaspersa i Hajnriha Rikerta. From je postao doktor filozofije 1922, a završio je svoju obuku u psihoanalitici 1930. na Psihoanalitičkom Institutu u Berlinu. Iste godine je otvorio kliniku i pridružio se Institutu za socijalna istraživanja u Frankfurtu. Nakon što su nacisti preuzeli vlast u Nemačkoj, From se preselio u Ženevu, a onda 1934. u Njujork i na univerzitetu Kolumbija. Nakon što je napustio Kolumbiju, pomogao je stvaranju njujorške filijale Vašingtonske škole psihijatrije 1943. i „Vilijam Alanson Vajt“ instituta za psihijatriju, psihoanalizu i psihologiju 1945. Kada se From preselio u Meksiko Siti 1950., postao je profesor na UNAM („Nacionalni Autonomni Univerzitet Meksika“) i osnovao psihoanalitički odel u medicinskoj školi. Poučavao je na UNAM-u do penzije 1965. U međuvremenu je, kao profesor, predavao psihologiju na državnom sveučilištu Mičigena od 1957. do 1961., a kao pomoćni profesor psihologije na odelu Umetnosti i nauke njujorškog univerziteta posle 1962. godine. From se preselio u Muralto, Švajcarska, 1974. i umro u svom domu 1980., pet dana pre svog osamdesetog rođendana. Sve vreme je imao svoju kliniku i izdavao seriju knjiga.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! 1. Autoritet i porodica, strana 143, 1980. 2. Bekstvo od slobode, strana 214, 1984. 3. Čovjek za sebe, strana 236,1980. 4. Zdravo društvo, strana 280,1986. 5. Dogma o kristu/bit ćete kao bog/psihoanaliza i releigija,strana 369 6. Umijeće ljubavi, strana 113, 1980. 7. S onu stranu okova iluzije, strana 191, 1980. 8. Kriza psihoanalize, strana 218,1980. 9. Anatomija ljudske destruktivnosti I, strana 210.1980. 10. Anatomija ljudske destruktivnosti II, strana 342, 1980. 11. Imati ili biti,strana 256, 1980. 12. Veličina i granice freudove misli, strana 141,1980. Erih From (nem. Erich Fromm; Frankfurt na Majni, 23. mart 1900 — Muralto, Tičino, 18. mart 1980) je nemački socijalni psiholog, psihoanalitičar i humanistički filozof. On je bio povezan sa onim što je danas poznato kao Frankfurtska škola kritičke teorije. Erih From je počeo da studira 1918. na univerzitetu u Frankfurtu na Majni. Tokom letnog semestra 1919. From je studirao na Hajdelberškom univerzitetu, gde je promenio smer studija sa prava na sociologiju kod Alfreda Vebera (brata Maksa Vebera), Karla Jaspersa i Hajnriha Rikerta. From je postao doktor filozofije 1922, a završio je svoju obuku u psihoanalitici 1930. na Psihoanalitičkom Institutu u Berlinu. Iste godine je otvorio kliniku i pridružio se Institutu za socijalna istraživanja u Frankfurtu. Nakon što su nacisti preuzeli vlast u Nemačkoj, From se preselio u Ženevu, a onda 1934. u Njujork i na univerzitetu Kolumbija. Nakon što je napustio Kolumbiju, pomogao je stvaranju njujorške filijale Vašingtonske škole psihijatrije 1943. i „Vilijam Alanson Vajt“ instituta za psihijatriju, psihoanalizu i psihologiju 1945. Kada se From preselio u Meksiko Siti 1950., postao je profesor na UNAM („Nacionalni Autonomni Univerzitet Meksika“) i osnovao psihoanalitički odel u medicinskoj školi. Poučavao je na UNAM-u do penzije 1965. U međuvremenu je, kao profesor, predavao psihologiju na državnom sveučilištu Mičigena od 1957. do 1961., a kao pomoćni profesor psihologije na odelu Umetnosti i nauke njujorškog univerziteta posle 1962. godine. From se preselio u Muralto, Švajcarska, 1974. i umro u svom domu 1980., pet dana pre svog osamdesetog rođendana. Sve vreme je imao svoju kliniku i izdavao seriju knjiga.

1. David Albahari. `Mrak.` Minut. 124, Beograd: Stubovi kulture, 2008. 179 str. : autorova slika ; 17 cm. 2. David Albahari. `Snežni čovek.` Minut. 20, Beograd: Vreme knjige, 1995. 154 str. ; 17 cm : autorova slika. 3. David Albahari. `Životinjsko carstvo.` 44°N i 20°E. Beograd: Čarobna knjiga, 2014. 2. izd. 126 str. ; 21 cm. 4. Filip David. `Kuća sećanja i zaborava.` Meridijan. 46, Beograd: Laguna, 2014. 190 str. ; 20 cm. 5. Danilo Kiš. `Bašta, pepeo.` Izabrana djela Danila Kiša. Podgorica: Nova Knjiga, 2008. 175 str. ; 20 cm. 6. Danilo Kiš. `Čas anatomije.` Beograd: Nolit, 1978. 344 str. ; 20 cm. Dobro očuvano.

Objavljujući traktat na temu okultne anatomije, bilo nam je jasno da on mora protrčati kroz špalir nauke. Iako smo svesni sopstvenih nedostataka kada je reč o obradi ove teme, uvereni smo u temeljni integritet i razumnost doktrine koju nastojimo da odbranimo. Platon je bio oplemenjen svojom filozofskom vizijom; savremenog mislioca podozrenje čini siromašnim. Uporediti samo plemenitu glavu herkulaneumske biste Aristotela sa žrtvom savremenog intelektualnog srođivanja. Reklo bi se da je krepka veličanstvenost oličena u ovom starom peripatetiku iščezla sa naše zemlje. Kosa koja se u loknama spušta preko širokog čela, oči sanjara koje zure ispod obrva mudraca, taj ljubazni osmeh na uglovima usana, kratka brada što daje dodatnu snagu, glava koja je možda Zevsova ili Asklepijeva – više božanska nego smrtnička. Bogovi su tada odista hodali zemljom. Profesor V. Hagard je verovatno mislio na Aristotela kada je zapisao sledeće značajne reči: „Samo oni najuzvišeniji među ljudima imaju potrebnu inteligenciju, nezavisnost, poštenje, te odvažnost da priznaju svoje greške i nepristrasno tragaju za istinom“. Posmatrati posrnuće i slom naše trenutne civilizacije znači uvideti da kada se lepota u ljudskim srcima žrtvuje zarad korisnosti, život postaje užasna parodija. Istinska svrha obrazovanja nije u tome da iskoreni idealizam, već da učini svet sigurnim mestom za ideale. Visoko iznad širokog proscenijuma grandioznog univerziteta duboko je urezan ponosni natpis o prosvetljenju: „Obrazovanje se sastoji u učenju kako koristiti oruđa koje ljudi smatraju neophodnim.“ Zar je život samo dvoboj umova? Zar su ova oruđa samo sholastičarski rapiri i zar obrazovanje ništa drugo do obuka o tome kako probosti oponenta i kako parirati tuđem mišljenju? Obrazovanje očigledno mora biti podešeno mladima za nešto više od viteškog pohoda na pojmove ili borbe sa vetrenjačama. Pravo obrazovanje mora da nas nauči kako da sagradimo temelj koji će odgovarati ljudskim idealima. U mračnom dobu obrazovanje je bilo oslobađanje od stega sujeverja. U današnjem, još mračnijem dobu, obrazovanje se mora osloboditi materijalizma – najočajnijeg mogućeg sujeverja. Čovečanstvu su potrebna oruđa viših aspekata filozofije – estetika, etika i metafizika. Jer, kakvo će dobro doneti čoveku da postane najvrsniji umetnik ako njegova ruka nije šegrt kreativne vizije? Obrazovanje znači oslobođenje ideala i određivanje duhovnih vrednosti. U meri u kojoj ne uspe da ostvari ovaj legitimni cilj, omanuće i u samom obrazovanju. tvrd povez, 370 str.

U dobrom stanju Ljudsko telo / Antoni Smit ; [s engleskog prevele Zora Minderović, Milica Mihailović] Jezik srpski Godina 1973 Novi Sad : Matica srpska, 1973 (Novi Sad : Budućnost) Fizički opis 574 str. ; 25 cm Prevod dela: The body / Anthony Smith Registar. Predmetne odrednice Anatomija (popularna nauka) Fiziologija (popularna nauka) Smith, Anthony, 1926-2014 SADRŽAJ ... 7 EVOLUCIJA Poreklo života — Fosili — Sisari — Primati — Čovek ...9 RASA Rasizam — Rasne podele — Jevreji— Crnci — Veličina mozga — Superiornost — Čistota — Biološka nužnost — Naučni zaključci...19 STANOVNIŠTVO Prošlost — Sadašnjost — Budućnost — Urbanizacija — Iseljavanje — ...Predviđanje ...32 ODBRANA REPRODUKCIJ E ...43 MUŽJAK Kako se prenosi sperma — Penis — Potencija — Afrodizijaci — Spermatozoid — Semenica — Ejakulacija — Otisak sperme — Nomenklatura — Vreme parenja — Polni prestupi — Homoseksualnost — Škopljenje — ...Obrezivanje ...48 ŽENKA Anatomija — Estrus — Ovulacija — Menstruacija — Određivanje pola — Devičansko rađanje — Menopauza i promene — Obrezivanje ...71 PLODNOST Neplodni bračni par — Veštačko oplođivanje — Doba, vatrenost, raspoloženje — F.S.H. plodnost — Slučaj „tuđih mužjaka` ... ...86 KONTRACEPCIJA Istorija — Kontrolori rađanja — Religiozno mnšljenje — Današnje prilike — Pilula — I. 1J. I. — Uškopljvanje . . . ... BRAK ....107 TRUDNOĆA Znaci — Testovi — Embriologija — Oplođivanje -- Ektopične trudnoće — Implantacija — Ektoderm, mezoderm, endoderm - Kalendar trudnoće — Zagonetke trudnoće — Normalnost trudnoće — Neodoljiv prohtev za određenim jelom i pićem — Posteljica — Pupčana vrpca — Plod i zakon — Abortus . . . . 111 VREME PRE POROĐAJA Dužina trudnoće — Zakonske trudnoće — Trudnoća životinja — Porođajni bolovi — Prva, druga i treća faza — Pojavljivanje iz materice — Plač iz materice ... 143 POROĐAJ Istorija babištva — Porodice Čemberlen (Sćatđeg1sp) i forceps — Carski rez — Anesteznja — Kuća ili bolnica — Dužina boravka u bolnici — Smrtnost majki Semelvajs i babinja groznica — Smrtnost odojčadi — Čedomorstvo — Razmer polova — Težina novorođenčeta — Prevremeni porođaj — Babinje — Porođajni bolovi oca — Ergot — Ko rađa decu . . . 152 LAKTACIJA Ljudsko mleko — Dojenje — Cena mleka — Politelija — Odbijanje od sise ...187 BLIZANCI I NENORMALNOSTI Pojava blizanaca — Njihova vrednost — Višestruki porođaji — Dijagnoziranje blizanaca — Spojeni blizanci — Dokaz razdvajanja — Zašto se rađaju blizanci — Urođene deformacije — Registrovanje i podaci — Glavne nevolje — Male boginje — Kontergan i Distaval — Uzrok deformacija — „Materinski utisci` ...195 NASLEĐE Istorijat — Hromozomi — Šifrovanje — Mutacije — Međupolovi — Inherentne crte — Hemofnlija — Habsburška usna — Albinizam — Visina — Boja — Ćelavost — Slepilo za boje ... 220 POLNO OPŠTENJE MEĐU SRODNICIMA Ponašanje crkava — Brakovi prvih rođaka — Zabranjene veze — Posledice polnog opštenja meću srodnicima — Incest — Genetički recesivi ...249 KRVNE GRUPE Karl Landsteiner — Transfuzije — Kako su krvne grupe raspoređene — Prednosti grupa — Koliko grupa — Rhesus — Očinstvo i sudivu ...257 RAST NOVOROĐENČADI Stopa rasta Izgledi da se preživi — Smrtnosti — Pretučene bebe - Napredak razvoja — Prvi refleksi - Promene u plućima, mozgu snu, kosturu, mišićima - Dr Spok - Povijanje - Zakon o deci ... 268 PUBERTET ... 286 VELIČINA ... 290 TELESNA GRAĐA Fizička kondicija — Atletika — Somatoticija – Odnos između muškarca i žene — Budućnost ...294 STAROST Šta je senescencija - Koliko je dug ljudski vek – Rekordno duboka starost - Čovek u poređenju sa životinjom – Promene kod starih ljudi - Uzroci . ...306 SMRT Kada nastupa smrt - Znaci smrti — Njeni uzroci – Tajna smrti... 318 SAMOUBISTVO Stav društva - Istorija samoubistva - Ko diže ruku na sebe — Broj samoubica u pojedinim zemljama – Studenti – Deca – Načini – Samoubistvo i ubistvo ...327 MOZAK Životinjski i ljudski mozak — Anatomija mozga – Cerebrum i njegovi režnjevi - Levaci – Dešnjaci – Inteligencija - Elektroencefalografija – Hirurški zahvati – Izliv krvi u mozak -Potres mozga - Pamćenje — moždani i kičmeni nervi - Sprovođenje nadražaja ... 336 SAN ...357 GOVOR ... 366 TEMPERATURA Normalna temperatura — Zbog čega postoje topli organizmi — Hladnoća — Toplota — Hibernacija — Hipotermija ... 373 ČULA Nastanak vida — Oko — Kapci, trepavice, obrve i suze — Čitanje — Sposobnost za raspoznavanje boja — Nepravilnost očnih sudova — Slepilo — Čulo sluha i ravnoteža — Gluvoća — Čulo mirisa i mirisi — Čulo ukusa i ukusa — Kožni čulni organi, dodir, bol i svrab — Šesto čulo ... 386 Derma i epiderma — Vijuge na koži i otisci — Sunčanje — Tetoviranje — Lepota — Vlasi i dlakavost — Malje i vellus - Čekinjaste dlake i sapun — Zubi, promenljivi i stalni - Kvaranje zuba — Pranje zuba i fluorid ...415 VARENJE I ISHRANA Sažeti pregled — Enzimi — Hrana — Stvarne potrebe Belančevine — Masnoće — Ugljeni hidrati — Minerali — Vitamini —Voda — Koliko treba jesti — Gojaznost — Gladovanje — Spravljanje hrans — Trovanje hranom ...430 SISTEM ORGANA ZA VARENJE Bomonov prozor — Želudac — Kisele reakcnje — Razne vrste čireva — Povraćanje — Creva — Slepo crevo — Jetra — Pankreas — Slezina ...476 IZLUČIVANJE Evolucija — Bubrezi — Mokraća — Mokraćna bešika .... 494 DISANјE I KRV Nekoliko pojedinosti — Čemu služi sistem disajnih organa — Pluća — Disanje — Kontrola disanja — Nadmorska visina — Utopljenici — Zagađenost vazduha — Zadavljivanje stranim predmetima, kašljanje, kijanje — Smeh, zevanje, štucanje — Prekomerne i nedovolјne količine kiseonika — Srce — Harvej i Galen — Od jedne postaju dve pumpe — Otkucaji srca — Krvni pritisak — Promeis krvnog pritiska — Difuzija krvi — Privlačna sila teže — Krv, crvena i bela krvna zrnca, trombociti — Plazma — Puštanje krvn — Transfuzija .. .502 SKELET I MIŠIĆI Ukupan broj kostiju — Razvitak — Rašćenje — Razlike izmeću polova — Dvojna uloga kostiju — Kostur i minerali — Šaka — Ukupan broj mišića — Svs nli iišta — Kontrakcije mišića — Adenozin-trifosfat i adenoznn-difosfat — Grč, kočenje i probadanje 527 RADIJACIJA Jonizirajuća radijacija — Nјena dejstva — Smrtnost i povrede — Neškodljive radioaktivne doze — Radioaktivne padavine — Osećaj radijacije — Glosar ...539 POGOVOR ..553 REGISTAR.... 557

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Autor - osoba Hamvaš, Bela Naslov Naime / Bela Hamvaš ; [prevod sa mađarskog Sava Babić] Jedinstveni naslov Ugyis. srpski jezik Vrsta građe roman Jezik srpski Godina 1994 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Orbis, 1994 (Beograd : ČIP štampa) Fizički opis 132 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Babić, Sava, 1934-2012 = Babić, Sava, 1934-2012 Zbirka ǂBiblioteka ǂBrevijar (Broš.) Napomene Prevod dela: Ugyis / Hamvas Béla. Tiraž 1.000. Str.124-132: Hamvaš - romansijer plus--- / Sava Babić Predmetne odrednice Hamvas, Béla, 1897-1968 Poslednji roman. „Naime“, najkraći je od svih Hamvaševih romana. Kao da je posle „Karnevala“ (1200 stranica) pisac mogao da sažima romansijersku građu i do ciglih pedesetak stranica, a da to i dalje ostane mnogoznačan, i po idejama i po karakterima ličnosti, roman za koji hi se moglo naknadno tvrditi da je i obimom mnogo veći i razgranatiji. A Hamvaš priča prilično jednostavno i sumornu priču o nekoliko ljudi koji su stigli sa severa i koji su sasvim drugačije pristupili ljudskim vrednostima i iščašili zglobove sveta, urnisali ceo život i obezvredili čoveka. Anatomija vlasti, rekli bismo. Sažeta ¡storija ovoga veka, još tačnije. Zapravo, jednostavan užas. Ali pre svega roman, štivo koje se čita kao roman. (Iz pogovora Save Babica) Bela Hamvaš (mađ. Hamvas Béla, Eperješ (danas u Slovačkoj), 23. marta 1897. – Budimpešta, 7. novembra 1968) bio je mađarski pisac i esejista. Hamvašova dela su uglavnom objavljena nakon njegove smrti i svi rukopisi još nisu dostupni. Odrastao je u Bratislavi kao dete protestantskog sveštenika. Otac mu se bavio pisanjem i predavanjem mađarske i nemačke književnosti. Godine 1915. Bela upisuje kadetsku školu, i ubrzo upoznaje strahote Prvog svetskog rata na ukrajinskom i italijanskom frontu – dva puta biva ranjen, doživljava nervni slom i odbija da primi odlikovanje. Posle rata porodica se seli u Budimpeštu gde Hamvaš od 1919. do 1923. studira nemački i mađarski. Isprva se izdržava novinarstvom radeći kao esejista i prevodilac. Radove objavljuje u periodici, a 1927. se zapošljava kao bibliotekar, gde ga zatiče Drugi svetski rat. Poslom pisca izdržavao se samo za kratko - pre rata Hamvaša nisu prihvatali reakcionari i klerikalni krugovi, a posle rata komunisti. Tokom rata tri puta biva mobilisan, 1942. je na ruskom frontu. Prilikom opsade Budimpešte 1945. dezertira, a jedna granata uništava njegov stan i u njemu sve rukopise i knjige koje je sakupljao godinama. Tu je bio veliki broj knjiga iz raznih oblasti ljudskog znanja - filozofije, prirodnih i društvenih nauka, teorije umetnosti, psihologije, kao i projekat „Stotinu knjiga“ svetske književnosti. Osim tekstova objavljenih u periodici i knjige „Nevidljivo zbivanje“ objavljene 1943, jedini, slučajno sačuvani rukopis iz ovog prvog perioda Hamvaševog rada je kapitalna Scientia sacra. Nakon rata, 1948. zajedno sa svojom ženom Katalinom Kemenj objavljuje knjigu Revolucija u umetnosti, apstrakcija i nadrealizam u Mađarskoj i ubrzo zbog svojih stavova koji se nisu uklapali u Lukačev model komunističkog kulturnog entuzijaste, gubi mesto bibliotekara dospevajući na crnu listu, čime mu je onemogućeno objavljivanje knjiga i dostojno zaposlenje. Nakon ovog poniženja, Hamvaš u položaju koji ga je zadesio vidi prednost za usavršavanje i ne obazire se na spoljašnje događaje. Između 1951. i 1964. godine radio je kao nekvalifikovani radnik u hidroelektranama na Tisi, Inoti i Bokodu, u teškim uslovima. Radi je i kao magacioner, ekonom, zemljoradnik, pomoćni fizički radnik, a istovremeno danonoćno je radio na svojim spisima. Kad god je imao slobodno vreme, prevodio je sa sanskrita, hebrejskog i grčkog i pisao o kabali, zenu i sufizmu. Između 1959. i 1966. završio je „Patmos“, svoj poslednji veliki rad. Njegov rad ostao je u rukopisima sve do njegove smrti. U novosadskom časopisu „Hid“ objavljena su dva njegova eseja, „Drveće“ i „Orfej“, a od 1976. i mađarski časopisi polako počinju da objavljuju Hamvaševe eseje, pa je 1987. u Pečuju objavljena zbirka njegovih eseja „Duh i egzistencija“. Sa 67 godina je konačno dobio penziju. Bela Hamvaš je umro od hemoragijskog moždanog udara 1968. godine. Sahranjen je u Sentendreu. Godine 1990. posthumno je dobio mađarsku nagradu Košut. Značajna dela Scientia sacra, duhovna baština drevnog čovečanstva (1988)[2] Patam I–III (1992–93) Karneval (1985) U određenom pogledu (1991) Naime (1991) MG135

Autor: Kenet Klark Izdavač: SKZ Broj strana: 177 + ilustracije Pismo: Ćirilica Povez: Tvrd Format: 20cm Leonardo di ser Pjero da Vinči (ital. Leonardo di ser Piero da Vinci, 15. april 1452 — Amboaz, 2. maj 1519), poznat kao Leonardo da Vinči, bio je italijanski renesansni arhitekta, pronalazač, inženjer, vajar i slikar. Leonardo je među najvećim slikarima u istoriji umetnosti i često se smatra osnivačem visoke renesanse. Uprkos tome što je imao mnogo izgubljenih dela i manje od 25 pripisanih velikih dela — uključujući brojna nedovršena dela — stvorio je neke od najuticajnijih slika u zapadnoj umetnosti. Mona Liza, njegovo je najpoznatije delo i često se smatra najpoznatijom slikom na svetu. Tajna večera je najreprodukovanija religiozna slika svih vremena, a njegov crtež Vitruvijevog čoveka takođe se smatra kulturnom ikonom. Godine 2017, Salvator Mundi, koji se u celini ili delimično pripisuje Leonardu, je prodat na aukciji za 450,3 miliona dolara, postavljajući novi rekord za najskuplju sliku ikada prodatu na javnoj aukciji. Za života slavljen zbog svojih slikarskih dela, nakon smrti postaje poznat široj publici i po svojim sveskama, u kojima je crtao i pisao beleške o raznim temama, uključujući anatomiju, astronomiju, botaniku, kartografiju, slikarstvo i paleontologiju. Tvrd povez. Knjiga je, s obzirom na godinu izdanja, dobro očuvana.

Naslov Antologija golootočke misli i riječi : sjećanja, osvrti, komentari, dokumentacija / priređivač knjige Milinko B. Stojanović Vrsta građe zbornik Jezik srpski Godina 1996 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Stručna knjiga, 1996 (Beograd : Stručna knjiga) Fizički opis 728 str. : ilustr. ; 24 cm Drugi autori - osoba Stojanović, Milinko B. Bošković, Branko Đurović, Žarko (Broš.) Napomene Ćir. i lat. Tiraž 1.100 Str. 7-8: Riječ o knjizi / Branko Bošković, Žarko Đurović Beleška o piscu. Predmetne odrednice Goli otok (koncentracioni logor) RIJEČ O KNJIZI Kao i dosadašnjim svojim knjigama, a posebno „Golootočkom trilogijom”, pisac ove knjige – Milinko Stojanović doprinosi rasvjetljavanju događaja iz golootočkog vremena. On ostaje na „golootočkom poprištu” – iznošenjem impozantnog broja činjenica, pišući onako kako je zaista zapažao, bez imalo mržnje i osvetničkog zanosa, a što je inače dosta rijetko kada je u pitanju memoarska literatura, kojoj svakako pretenduju sve njegove golootočke knjige. Ovo su knjige za koje bi se moglo reći da su napisane takoreći samo činjenicama: sve rečeno imenom i prezimenom učesnika u nekadašnjim događajima i to sa obje strane barikade, što im daje posebno dragocjeno obilježje, a naročito kada je y pitanju sakupljanje istorijske građe, što za istorijsku nauku čini osnovni preduslov – za utvrđivanje istorijske istine, čime se i objašnjava da su kod istoričara ove knjige probudile posebno interesovanje i podstakli inicijativu kod Crnogorske akademije nauka i umjetnosti za izradu naučnog projekta: Izučavanje fenomena „Golootočko vrijeme”. Ništa drugo, do sada sa knjigama Stojanovića da nije postignuto, nego samo ovo već navedeno, bilo bi dovoljno i opravdalo bi sve napore oko njihovog izdavanja, čemu još treba dodati i naglasiti da je sa ovim knjigama, a naročito prvom izdatom „Goli otok – anatomija zločina” probijen front ćutanja: o zbivanjima po zatvorima i logorima u „golootočkom vremenu”, a po kojima su teškim zlostavama bili podvrgnuti ljudi slobodarskog duha koji su se 1948. godine suprotstavili politici ondašnje partijsko-državne vrhuške, koja se pripremala na odvajanje od Sovjetskog Saveza i koja je postepeno prerasla u režim jednoumlja i despotije, što se u ovim knjigama opisuje. Metodom ubijanja čovjeka u ljudima – sistemom poznatog „prevaspitanja kažnjenika”, ondašnji režim je htio i uspio da stvaranjem poslušnih i poniznih građana, obezbijedi doživotni opstanak na vlasti – kako se i desilo. Sve ove knjige su u suštini optužnica protiv takvog režima, a posebno njegovih metoda vladavine – što ih svrstava u fond borbe za slobodu i progres čovječanstva. Što karakteriše ovu knjigu: „Anatomija golootočke misli i riječi”? Ona je na istoj liniji prvih knjiga ovoga pisca i potpuno u okviru još prije datah: „svjedočanstva golootočkih zločina”, pa je u opštim karakteristikama sadržinski slična prethodnim knjigama. Ipak, ova knjiga, kako i sam autor za nju kaže, čini – „Zbornik tekstova”, šire datah onih učesnika sa golootočkog poprišta i drugih koji su imali i umjeli šta da kažu, ocijene i zaključe. Razumije se, nekoliko je prikazanih od mnoštva koje bi trebalo obuhvatiti, što je prostorno jednom knjigom bilo nemoguće. Blagodareći već uglavnom otvorenim arhivama: partijskih i državnih, u knjizi se daje prilično arhivske građe i to posebno ovu knjigu izdvaja od dosadašnjih. Takvom kompozicijom knjige – odabranih tekstova „sjećanja” nezaobilaznih svjedoka sa golootočkog poprišta, njihovim osvrtima, kao i osvrtima samog autora, daljih priloga „drugih” – koji su snagom svoga uma i ljepotom izražajne moći, kako kaže autor u posveti knjige sa priključenom arhivskom dokumentacijom, dobila se dragocjena cjelina tematike koja se obrađuje. Knjiga „Antologija golootočke misli i riječi” praktično je značajan doprinos razradi tematike – svjedočanstva golootočkih zločina, tematika koja sve više pobuđuje interesovanja sadašnjih generacija – sve na liniji slobode čovjeka i progresa čovječanstva. Branko Bošković, profesor Žarko Đurović, književnik MG108 (N)

U dobrom stanju Ljudsko telo / Antoni Smit ; [s engleskog prevele Zora Minderović, Milica Mihailović] Vrsta građe knjiga Cilјna grupa odrasli, ozbilјna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 1973 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Matica srpska, 1973 (Novi Sad : Budućnost) Fizički opis 574 str. ; 25 cm Drugi autori - osoba Minderović, Zora, 1921-1975 = Minderović, Zora, 1921-1975 Mihailović, Milica, 1926-1986 = Mihailović, Milica, 1926-1986 Napomene Prevod dela: The body / Anthony Smith Registar. Predmetne odrednice Anatomija (popularna nauka) Fiziologija (popularna nauka) Autor - osoba Smit, Entoni, 1926-2014 = Smith, Anthony, 1926-2014 SADRŽAJ ... 7 EVOLUCIJA Poreklo života — Fosili — Sisari — Primati — Čovek ...9 RASA Rasizam — Rasne podele — Jevreji— Crnci — Veličina mozga — Superiornost — Čistota — Biološka nužnost — Naučni zaključci...19 STANOVNIŠTVO Prošlost — Sadašnjost — Budućnost — Urbanizacija — Iseljavanje — ...Predviđanje ...32 ODBRANA REPRODUKCIJ E ...43 MUŽJAK Kako se prenosi sperma — Penis — Potencija — Afrodizijaci — Spermatozoid — Semenica — Ejakulacija — Otisak sperme — Nomenklatura — Vreme parenja — Polni prestupi — Homoseksualnost — Škopljenje — ...Obrezivanje ...48 ŽENKA Anatomija — Estrus — Ovulacija — Menstruacija — Određivanje pola — Devičansko rađanje — Menopauza i promene — Obrezivanje ...71 PLODNOST Neplodni bračni par — Veštačko oplođivanje — Doba, vatrenost, raspoloženje — F.S.H. plodnost — Slučaj „tuđih mužjaka` ... ...86 KONTRACEPCIJA Istorija — Kontrolori rađanja — Religiozno mnšljenje — Današnje prilike — Pilula — I. 1J. I. — Uškopljvanje . . . ... BRAK ....107 TRUDNOĆA Znaci — Testovi — Embriologija — Oplođivanje -- Ektopične trudnoće — Implantacija — Ektoderm, mezoderm, endoderm - Kalendar trudnoće — Zagonetke trudnoće — Normalnost trudnoće — Neodoljiv prohtev za određenim jelom i pićem — Posteljica — Pupčana vrpca — Plod i zakon — Abortus . . . . 111 VREME PRE POROĐAJA Dužina trudnoće — Zakonske trudnoće — Trudnoća životinja — Porođajni bolovi — Prva, druga i treća faza — Pojavljivanje iz materice — Plač iz materice ... 143 POROĐAJ Istorija babištva — Porodice Čemberlen (Sćatđeg1sp) i forceps — Carski rez — Anesteznja — Kuća ili bolnica — Dužina boravka u bolnici — Smrtnost majki Semelvajs i babinja groznica — Smrtnost odojčadi — Čedomorstvo — Razmer polova — Težina novorođenčeta — Prevremeni porođaj — Babinje — Porođajni bolovi oca — Ergot — Ko rađa decu . . . 152 LAKTACIJA Ljudsko mleko — Dojenje — Cena mleka — Politelija — Odbijanje od sise ...187 BLIZANCI I NENORMALNOSTI Pojava blizanaca — Njihova vrednost — Višestruki porođaji — Dijagnoziranje blizanaca — Spojeni blizanci — Dokaz razdvajanja — Zašto se rađaju blizanci — Urođene deformacije — Registrovanje i podaci — Glavne nevolje — Male boginje — Kontergan i Distaval — Uzrok deformacija — „Materinski utisci` ...195 NASLEĐE Istorijat — Hromozomi — Šifrovanje — Mutacije — Međupolovi — Inherentne crte — Hemofnlija — Habsburška usna — Albinizam — Visina — Boja — Ćelavost — Slepilo za boje ... 220 POLNO OPŠTENJE MEĐU SRODNICIMA Ponašanje crkava — Brakovi prvih rođaka — Zabranjene veze — Posledice polnog opštenja meću srodnicima — Incest — Genetički recesivi ...249 KRVNE GRUPE Karl Landsteiner — Transfuzije — Kako su krvne grupe raspoređene — Prednosti grupa — Koliko grupa — Rhesus — Očinstvo i sudivu ...257 RAST NOVOROĐENČADI Stopa rasta Izgledi da se preživi — Smrtnosti — Pretučene bebe - Napredak razvoja — Prvi refleksi - Promene u plućima, mozgu snu, kosturu, mišićima - Dr Spok - Povijanje - Zakon o deci ... 268 PUBERTET ... 286 VELIČINA ... 290 TELESNA GRAĐA Fizička kondicija — Atletika — Somatoticija – Odnos između muškarca i žene — Budućnost ...294 STAROST Šta je senescencija - Koliko je dug ljudski vek – Rekordno duboka starost - Čovek u poređenju sa životinjom – Promene kod starih ljudi - Uzroci . ...306 SMRT Kada nastupa smrt - Znaci smrti — Njeni uzroci – Tajna smrti... 318 SAMOUBISTVO Stav društva - Istorija samoubistva - Ko diže ruku na sebe — Broj samoubica u pojedinim zemljama – Studenti – Deca – Načini – Samoubistvo i ubistvo ...327 MOZAK Životinjski i ljudski mozak — Anatomija mozga – Cerebrum i njegovi režnjevi - Levaci – Dešnjaci – Inteligencija - Elektroencefalografija – Hirurški zahvati – Izliv krvi u mozak -Potres mozga - Pamćenje — moždani i kičmeni nervi - Sprovođenje nadražaja ... 336 SAN ...357 GOVOR ... 366 TEMPERATURA Normalna temperatura — Zbog čega postoje topli organizmi — Hladnoća — Toplota — Hibernacija — Hipotermija ... 373 ČULA Nastanak vida — Oko — Kapci, trepavice, obrve i suze — Čitanje — Sposobnost za raspoznavanje boja — Nepravilnost očnih sudova — Slepilo — Čulo sluha i ravnoteža — Gluvoća — Čulo mirisa i mirisi — Čulo ukusa i ukusa — Kožni čulni organi, dodir, bol i svrab — Šesto čulo ... 386 Derma i epiderma — Vijuge na koži i otisci — Sunčanje — Tetoviranje — Lepota — Vlasi i dlakavost — Malje i vellus - Čekinjaste dlake i sapun — Zubi, promenljivi i stalni - Kvaranje zuba — Pranje zuba i fluorid ...415 VARENJE I ISHRANA Sažeti pregled — Enzimi — Hrana — Stvarne potrebe Belančevine — Masnoće — Ugljeni hidrati — Minerali — Vitamini —Voda — Koliko treba jesti — Gojaznost — Gladovanje — Spravljanje hrans — Trovanje hranom ...430 SISTEM ORGANA ZA VARENJE Bomonov prozor — Želudac — Kisele reakcnje — Razne vrste čireva — Povraćanje — Creva — Slepo crevo — Jetra — Pankreas — Slezina ...476 IZLUČIVANJE Evolucija — Bubrezi — Mokraća — Mokraćna bešika .... 494 DISANјE I KRV Nekoliko pojedinosti — Čemu služi sistem disajnih organa — Pluća — Disanje — Kontrola disanja — Nadmorska visina — Utopljenici — Zagađenost vazduha — Zadavljivanje stranim predmetima, kašljanje, kijanje — Smeh, zevanje, štucanje — Prekomerne i nedovolјne količine kiseonika — Srce — Harvej i Galen — Od jedne postaju dve pumpe — Otkucaji srca — Krvni pritisak — Promeis krvnog pritiska — Difuzija krvi — Privlačna sila teže — Krv, crvena i bela krvna zrnca, trombociti — Plazma — Puštanje krvn — Transfuzija .. .502 SKELET I MIŠIĆI Ukupan broj kostiju — Razvitak — Rašćenje — Razlike izmeću polova — Dvojna uloga kostiju — Kostur i minerali — Šaka — Ukupan broj mišića — Svs nli iišta — Kontrakcije mišića — Adenozin-trifosfat i adenoznn-difosfat — Grč, kočenje i probadanje 527 RADIJACIJA Jonizirajuća radijacija — Nјena dejstva — Smrtnost i povrede — Neškodljive radioaktivne doze — Radioaktivne padavine — Osećaj radijacije — Glosar ...539 POGOVOR ..553 REGISTAR.... 557

Poslednji Ćosićev roman i završetak sage o Katićima Dejstvo Velikog Mehanizma na ljudsku sudbinu razumem kao imanentni tragizam ljudskog postojanja. Na dejstvima Velikog Mehanizma pisac tvori dramu svojih likova. A Istorija u Vremenu Vlasti ostala je neprozirna kao pakleni košmar. Dušan Katić, pripovedač druge knjige ovog romana, ostavlja posle smrti piscu svoj rukopis „Hronika naše Vlasti“, u kojem se na neki način odvija i raslojavanje porodice Katić, i propadanje srpskog sela oličenog u rodnom mestu Katića, i raspad države, ideala i vrednosti za koje su se i on i njegovi preci u tom veku smrti, zla i vlasti borili. Ova hronika Dušana Katića, koji je iskusio i uspon i pad sa vlasti, utkana je u roman kako bi omogućila Ćosiću da ispiše idejnu, psihološku i moralnu anatomiju titoizma od 1945. do njegovog istorijskog sloma. „Posle našeg Rata i mira , to jest Vremena smrti , posle naših Nečistih sila , to jest Vremena zla, Dobrica Ćosić ostaje veran velikim i večitim temama, zaokružujući svoje delo romanom Vreme vlasti . To jeste roman, ali je i više od romana: rekli bismo, nova summa vitae, velika rasprava o istoriji dvadesetog veka, veka velikih obećanja, zanosa i iluzija, uzleta, padova i stravičnih obračuna, o sudbini čoveka u vrtlozima i nepogodama te krvave povesti.“ – Dragan Nedeljković „Prvi tom ovog romana oblikovan je kao tragedija i kraj građanske klase u Srbiji, a drugi tom kao tragedija i krah revolucionarne i socijalističke Srbije.“ – Slobodan Kalezić

Opis "Vreme vlasti II - Dobrica Ćosić" Poslednji Ćosićev roman i završetak sage o Katićima Dejstvo Velikog Mehanizma na ljudsku sudbinu razumem kao imanentni tragizam ljudskog postojanja. Na dejstvima Velikog Mehanizma pisac tvori dramu svojih likova. A Istorija u Vremenu Vlasti ostala je neprozirna kao pakleni košmar. Dušan Katić, pripovedač druge knjige ovog romana, ostavlja posle smrti piscu svoj rukopis „Hronika naše Vlasti“, u kojem se na neki način odvija i raslojavanje porodice Katić, i propadanje srpskog sela oličenog u rodnom mestu Katića, i raspad države, ideala i vrednosti za koje su se i on i njegovi preci u tom veku smrti, zla i vlasti borili. Ova hronika Dušana Katića, koji je iskusio i uspon i pad sa vlasti, utkana je u roman kako bi omogućila Ćosiću da ispiše idejnu, psihološku i moralnu anatomiju titoizma od 1945. do njegovog istorijskog sloma. „Posle našeg Rata i mira, to jest Vremena smrti, posle naših Nečistih sila, to jest Vremena zla, Dobrica Ćosić ostaje veran velikim i večitim temama, zaokružujući svoje delo romanom Vreme vlasti. To jeste roman, ali je i više od romana: rekli bismo, nova summa vitae, velika rasprava o istoriji dvadesetog veka, veka velikih obećanja, zanosa i iluzija, uzleta, padova i stravičnih obračuna, o sudbini čoveka u vrtlozima i nepogodama te krvave povesti.“ – Dragan Nedeljković „Prvi tom ovog romana oblikovan je kao tragedija i kraj građanske klase u Srbiji, a drugi tom kao tragedija i krah revolucionarne i socijalističke Srbije.“ – Slobodan Kalezić

Naime Bela Hamvaš Pisac priča prilično jednostavnu i sumornu priču o nekoliko ljudi koji su sasvim drugačije pristupili ljudskim vrednostima. Anatomija vlasti, rekli bismo. Sažeta istorija ovoga veka, još tačnije. Bela-Hamvas Roden 1897. godine u Eperješu (danas Prešov u Slovackoj). Studirao na filozofskom fakultetu u Budimpešti madarski i nemacki. Radio kao novinar i bibliotekar. Umro 1968. godine. Po mnogobrojnim listovima i casopisima objavljivao je eseje, studije i recenzije. Najznacajnija dela: Scientia sacra, Karneval I-II, Silvester, U odredjenom pogledu, Naime. Fama o čudnom Mađaru neverovatne erudicije koji je pisao knjige koje za života nije mogao objavljivati, sa rasponom tema od rekonstrukcije misaonog univerzuma Hermesa Trismegistosa do saveta kako najbolje hladiti jagode, izdržavajući se, ne svojom voljom, kao fizički radnik, zemljoradnik i baštovan – počela je ovde da kruži pre desetak godina. Periodika i sve brojnije knjige koje su ubrzo po izlaženju bivale rasprodate, dok izdavači iz neobjašnjivih razloga nikada nisu štampali druga izdanja, ukazivali su da Bela Hamvaš ovde ima nemali broj svojih poštovalaca i redak kultni status. Stvar je bila naizgled čudna jer takvog interesovanja za Hamvaša nema ni u Mađarskoj, gde sve njegove knjige još nisu ni objavljene, a srpski je, osim hrvatskog, jedini jezik na koji je do danas preveden. Iza Hamvaša nisu stajale preporuke autoriteta, izdavačke kuće, trendovi. Jedini čovek koji je stajao iza njegovog ovdašnjeg proboja bio je njegov prevodilac Sava Babić, šef katedre za Mađarski jezik na Filološkom fakultetu u Beogradu. Tek prošle godine organizovano izdavanje Hamvaševih knjiga preuzela je na sebe Dereta, pokretanjem edicije Kontinent Hamvaš, u kojoj su do sada izašle dve važne Hamvaševe knjige – sedmotomni roman Karneval (izašle su dosad prve četiri knjige) i trotomna Scientia sacra I i II. Za prevod ovih knjiga Sava Babić je nedavno dobio i godišnju nagradu `Grafičkog ateljea Dereta`. Ko je zapravo Bela Hamvaš? Sjećanje 1997 106 str

Satirična bajka za odrasle! Ova božanstvena knjiga, puna očaravajućih ilustracija, izvanredna je kolekcija predanja o ljudima i pruža nov pogled na stvari koje se nama čine krajnje svakodnevnim. U rukama držite dokaz jedne od najvećih misterija sveta – dokaz da ljudska bića zaista postoje. Iako vilinska stvorenja iz Svetlucave Zemlje Mar mahom ne veruju da on postoji, ove priče dokazuju da je čovek, verovali ili ne, stvaran koliko i vile, patuljci ili trolovi! U ovoj knjizi sabrani su tekstovi magičnih stvorenja Mara, slučajnih posetilaca ljudske Zemlje Кamenih Cvetova, koji su se lično uverili da ljudi nisu mitska bića, te su rešili da svoje doživljaje podele sa drugima. Otkrijte tajne čarobnih papirića koji žive u ljudskim novčanicima, nevidljivih šešira poznatih kao „raspoloženja”, saznajte kakve su to ljudske kutijice za čitanje misli i čujte misteriozne jezike poezije, odeće i ljubavi. Generalno, vilinska bića ne veruju u ljude, oni samo plaše svoju decu pričama o njima (Ako ne budeš dobar / ne pojedeš sve / ne legneš da spavaš, odneće te ČOVEK). Neki od bića iz vilinskog sveta imali su kontakte sa svetom ljudi na različite načine, pa ova knjiga treba da: 1. dokaže drugim vilama, vilenjacima, patuljcima, džinovima, vešticama itd. da ljudi postoje; 2. prikupi opservacije i utiske o ljudskoj prirodi i svetu. Vile, vilenjaci, goblini i druga bajkovita stvorenja, „autori“ su ove zbirke priča, crteža, pesama, koja je puna duhovitih, naivnih, a katkad i apsurdnih objašnjenja čovekove anatomije, običaja, verovanja. Prevod s ruskog: Tijana Petković Povez knjige : tvrd Strana : 215 Format knjige : 24 cm Pismo : ćirilica

Opis "Vilinski vodič kroz mitski svet ljudskih bića - Svetlana Doroševa" Satirična bajka za odrasle! Ova božanstvena knjiga, puna očaravajućih ilustracija, izvanredna je kolekcija predanja o ljudima i pruža nov pogled na stvari koje se nama čine krajnje svakodnevnim. U rukama držite dokaz jedne od najvećih misterija sveta – dokaz da ljudska bića zaista postoje. Iako vilinska stvorenja iz Svetlucave Zemlje Mar mahom ne veruju da on postoji, ove priče dokazuju da je čovek, verovali ili ne, stvaran koliko i vile, patuljci ili trolovi! U ovoj knjizi sabrani su tekstovi magičnih stvorenja Mara, slučajnih posetilaca ljudske Zemlje Кamenih Cvetova, koji su se lično uverili da ljudi nisu mitska bića, te su rešili da svoje doživljaje podele sa drugima. Otkrijte tajne čarobnih papirića koji žive u ljudskim novčanicima, nevidljivih šešira poznatih kao „raspoloženja”, saznajte kakve su to ljudske kutijice za čitanje misli i čujte misteriozne jezike poezije, odeće i ljubavi. Generalno, vilinska bića ne veruju u ljude, oni samo plaše svoju decu pričama o njima (Ako ne budeš dobar / ne pojedeš sve / ne legneš da spavaš, odneće te ČOVEK). Neki od bića iz vilinskog sveta imali su kontakte sa svetom ljudi na različite načine, pa ova knjiga treba da: 1. dokaže drugim vilama, vilenjacima, patuljcima, džinovima, vešticama itd. da ljudi postoje; 2. prikupi opservacije i utiske o ljudskoj prirodi i svetu. Vile, vilenjaci, goblini i druga bajkovita stvorenja, „autori“ su ove zbirke priča, crteža, pesama, koja je puna duhovitih, naivnih, a katkad i apsurdnih objašnjenja čovekove anatomije, običaja, verovanja. Prevod s ruskog: Tijana Petković Povez knjige : tvrd Strana : 215 Format knjige : 24 cm Pismo : ćirilica

Herbert Spenser O vaspitanjuUmnom, moralnom i telesnomPrevod J. MiodragovićMeki povezIzdanje S. B. Cvijanovića BeogradХерберт Спенсер (енгл. Herbert Spencer; Дарби, 27. април 1820 — Брајтон, 8. децембар 1903) био је енглески филозоф и теоретичар социологије. Допринео је у многим научним областима, укључујући етику, религију, политику, филозофију, биологију, социологију и психологију.Најпознатији је по томе што је створио израз опстанак најприлагођенијих који је објаснио у свом делу Принципи биологије (1864), након што је прочитао књигу Чарлса Дарвина Порекло врста (израз који сам по себи подразумева природну селекцију).БиографијаХерберт СпенсерХерберт Спенсер је рођен 27. априла 1820. у Дарбију у Енглеској, као син Џорџа Спенсера. Био је најстарији од деветоро деце и једини који је преживео.[1] Хербертов отац је био верски преобраћеник који је из методистичке цркве прешао у квекерску, и изгледа да је на сина пренео инстинкт отпора према свакој врсти власти.Спенсер је био болешљиво и слабашано дете па није редовно похађао школу, а отац га је онда подучавао код куће. Емпиријским наукама га је подучио његов отац. Са тринаест година преселио се код свог стрица да би добио даље образовање. Његов стриц, свештеник Томас Спенсер употпунио је Спенсерово ограничено формално образовање подучавајући га математици, физици и преводу једноставнијих текстова са латинског језика.Преко чланова Филозофског друштва Дарбија упознао се и са предарвинистичким концептом биолошке еволуције (поготово са учењима Еразмуса Дарвина и Жан Баптист Ламарка).Водио је школу засновану на напредним наставним методама Јохана Хајнриха Песталоција а такође је био и секретар Филозофском друштва Дарбија, научног друштва које је око 1790. основао Еразмус Дарвин, Чарлсов деда.Током пет година рада за часопис Економист (Economist) Спенсер је остварио познанства у свету лондонског напредног новинарства. Упознао је издавача Џона Чапмана (John Chapman), радикалног писца Г. Х. Ливса (G. H. Lewes) и његову будућу супругу Мери Ен Еванс (која је писала под псеудонимом Џорџ Елиот). Убрзо након тога упознао је и истакнутог научника Томаса Хакслија (Thomas Huxley) и Џона Тиндала (John Tyndall), који су од тада постали његови блиски пријатељи.[1]Педагошки погледи и васпитањеПозитивистичка филозофија, доживела је у педагогији највише теоретско остварење у педагошким погледима чувеног енглеског социолога, филозофа-позитивисте и педагога Херберта[2]. Његов рад спада, углавном, у другу половину XIX веку. Спенсер, изразити представник, гласник и заговорник капиталистичког света. Основно учење Спенсерово јесте, да се све на свету развија од нерашчлањене једноврсности ка разноврсности. Једна од његових основних грешака је што не разликује друштвени живот од живота организма, тј. не разликује социолошке законе од биолошких. Социјализам је, по Спенсеру неприхватљив, због тога што би било штетно када би између људи престала борба за опстанак. Спенсер је одлучно био против социјализма и комунизма.” Друштво се развија постепено”- тако је он мислио - дакле, еволуцијом[мртва веза]. Педагошки погледи - између науке и религије, нема суротности. О васпитању - написао је књигу: “ О умном, моралном и физичком васпитању.” Васпитању је приписивао велики значај. Циљ васпитања је у томе да нас припреми за потпуни живот и животну борбу. Васпитање треба прилагодити природним, развојним законитостима. Умно васпитање - Спенсер отклања у настави све што нема практичне вредности, све што у животу не користи. Предлаже наставу из “природне историје” друштва. Ако знање треба човека да користи, онда нека учи оно што је у складу са основним врстама његове активности. Према Спенсеру те активности су: Активности које човека непосредно физички одржавају (знања из анатомије, физиологије, хигијене);Активности које човека посебно лично одржавају у животу (логика ради радних односа, геометрија ради архитектуре, геологија ради рударства);Активности које одржавају врсту и породицу (физиологија, педагогија, психологија);Активности које се тичу друштвених и политичких односа које се тичу извршавања наших социјалних обавеза;Активности којима испуњавамо свој одмор и задовољавамо свој укус и своја осећања (уметничко васпитање, музика, сликарство итд.).Спенсер је изванредно велики значај приписивао реалном васпитању. Методика - Дете треба да стиче искуства о свету и о ефектима својих сопствених активности. Само нека што више учи. Спенсер је подвукао важност принципа постепености. Поставио је следећа правила: од једноставног ка сложеном, од неодређеног ка одређеном, од конкретног ка апстрактном и од емпиријског ка рационалном. Према његовом схватању, основна наставна метода требало би да буде индуктивно истраживачка. Био је против наставног формализма и догматизма. Морално васпитање - Спенсер је замишљао морални развој као процес који иде од егоизма преко алтруизма до равнотеже између егоизма и алтруизма. Нарочито је истицао егоизам. Треба поменути његове методе за васпитање дисциплине. Васпитач треба да буде активан, треба да васпита иницијативно енергичне људе, људе “јаког карактера”. За васпитача је веома значајно уколико постигне, да дете на сопственој кожи осети последице рђавог поступка[3]. Спенсер је отклањао телесну казну. Врховни принцип који га руководи у његовом моралу и моралном васпитању, јесте његов буржоаски идеал личне користи и вечите борбе за лични опстанак. Физичко васпитање - Спенсер се залаже за довољну исхрану, довољну и одговарајућу одећу. Наглашава потребу да се деца што више крећу и да своје дечије потребе за активношћу, задовољавају у игри и спорту. Проглашава методу учвршћивања штетном и погрешном. Нарочиту пажњу је Спенсер посвећивао претераном душевном напрезању. Био је против преоптерећености ученика али и пренатрпаности наставних планова. Протествује против учења напамет. Здравље и природни развој треба да постану главни циљ нашег поступања са омладином. Однос према радничком образовању - Био је одлучан противник радничког образовања и у исто време одлучан противник радничких захтева да се школство подржави. Спенсер изграђује педагогију на систему позитивних наука.6/33

EN, DEN, DINU... -Snežana Jakovljević Iza `dečjeg` naslova `En, den, dinu?` krije se spisateljski sasvim zrela knjiga. Kao i u `Evi od kaveza` (1995) i `Ipalu` (1997), Snežana Jakovljević i u ovom kratkom romanu čitaocu nudi jednu osobenu varijantu `ženskog pisma` koja se odlikuje kultivisanim izrazom i finim pomeranjima u tretmanu opštih mesta tzv. trivijalne i intimističko-sentimentalne književnosti. Poetika lirske anatomije ženske psihe u okrilju sivkaste zone svakodnevnog i običnog, ovoga puta stavljena je na svojevrsnu `probu izdržljivosti`, budući da vreme pripovedanja lične ispovesti junakinje romana zahteva i blisko povesno vreme prošlogodišnjeg bombardmana i tako samu priču uvodi u polje prikrivene, ali jake napetosti između sveta privatnog i sveta javnog čoveka. Rešenje koje za ovu koliziju nudi Jakovljevićkina knjiga nije ni ideološko ni psihološko, već ponajpre u prvom redu - stilsko. `En, den, dinu?` je, drugim rečima, roman zaista bogate lirske imaginacije, priča koja se ne razmeće zapletom, fabulom i idejama nego računa na čitalačku prijemčivost za sve one detalje, opservacije, marginalije i maštarije koje tvore alternativne sadržaje naše slutnje, čežnje, žala za neostvarenim i nedohvatnim. `Čovek postoji u prošlosti i budućnosti, retko i sadašnjosti`, kazuje autsajderska junakinja ove knjige koja nema životnu ljubav, životni poziv ili pak `životni stav`, ali ima istančanu uobrazilju i tanane reči kadre da zabeleže ono što inače izmiče opažanju i razumevanju. Lepota i ispunjenje ne postoje u životu, mirnodopskom jednako kao i ratnom, `ovde` jednako kao i `tamo`, ali one su možda dosežne u našoj sposobnosti da sam život sagledamo i predstavimo drugačije, makar i kao lepo snatrenje i želju. Stoga visoko stilizovani jezik postaje ono krhko, ali delotvorno sredstvo kojim novi roman Snežane Jakovljević u konačnom utisku ipak ostvaruje svoj diskretni i difuzni `pogled na svet`, kao i svoju pripovednu zrelost, koja se u finom paradoksu na kraju susreće s detinjom bezazlenošću i verovanjem da su svi ljudi - kao i sva deca - isti i da je čovek najmanje prikraćen onda kad se odrekne ostvarivih zabluda i varki, a zaista prigrli one najlepše, neostvarive iluzije. Tihomir Brajović Filip Višnjić, Beograd 2000 god, 153 str, meki povez, malo škrabanja na predlistu, u dobrom stanju. L.1.O.4.P.1.

ĐORĐE LIČINA - Četiri knjige Roverova braća - Djordje Ličina Šifra 777 - Djordje Ličina Dvadeseti čovjek - Djordje Ličina Špijuni su prešli granicu - Djordje Ličina Izdavač: Centar za informacije i publicistiku, Zagreb Biblioteka TAJNE SILE Format: 22 x 12 cm. Povez: Tvrdi, zaštitni omot Pismo: Latinica Đorđe Ličina, novinar i publicist, rođen je 1945. u Dragotini kod Gline, Banija. Od 1964. do danas objavio je - što pod svojim imenom, što pod pseudonimom - više od 20 knjiga različitog žanra, od čega i jednu zbirku poezije, dvije knjige putopisa i dva romana za djecu. Četiri su mu knjige publicističko-romansijerske proze, po kojoj je podjednako hvaljen i osporavan, prevedene na slovenski jezik: ˝Špijuni su prešli granicu˝, ˝Tragom plave lisice˝, ˝Dvadeseti čovjek˝ i ˝Vodoravni rez˝. Prema priči ˝Špijunska veza˝ RTV Zagreb je 1980. snimila istoimeni televizijski film. Za svoj novinarski i književni rad nekoliko je puta nagrađivan. Proslavio se pisanjem kriminalističkih romana. Najpoznatija djela: Šifra 777 Dvadeseti čovjek (o upadu Bugojanske skupine u Jugoslaviju 1972. godine; po ovoj knjizi snimljena je i igrana serija ˝Brisani prostor˝) Tragom plave lisice Put za gubilište Vodoravni rez Gnjida Roverova braća - Djordje Ličina Godina izdanja: 1987 Broj strana: 292 Knjiga koja predstavlja jedan od najuverljivijih prikaza djelovanja profašističke emigracije, u ovom slučaju ustaškog usmjerenja. To je svojevrsna anatomija HRB, HNO,, HOP i drugih tvorevina zlosretne ere hladnog rata, pripadnici kojeg, poput slabosti nekog davnog mračnog vremena, godinama tumaraju svijetom i siju smrt. ROVEROVA BRAĆA Đorđa Ličine je knjiga koja se bavi ustaškom emigracijom u Australiji prevashodno ali doseže i njihove krake u Zapadnoj Nemačkoj i Americi, dotičući se usput i čuvene “paragvajske veze”. Ustaše su ovu knjigu smatrali udbaškom paškvilom, i ona to u principu i jeste. U sebi ona sadrži niz dosta naivnih stvari koje su već i u vreme njenog izlaska bile demistifikovane, tipa uloga DBa u ubijanju političkih ekstremista u emigraciji. Ovde su se politički emigranti kao ubijali među sobom, pa su tako oni zbog para ubijali jedni druge, od Luburića do Kašikovića. Šifra 777 - Djordje Ličina Godina izdanja: 1983 Broj strana: 252 Sredinom 1963. u SFRJ je potajno ubačeno devet naoružanih i dobro obučenih ustaških terorista: nakana im je bila da diverzijama, ubojstvima i masovnim terorom izazov haotično stanje u zemlji. Gde su obučavani? kako su regrutovani terorističku organizaciju? Ko ih je gurnuo u tu opasnu avanturu? Kako su i gde prešli granicu i kako su uhvaćeni? DVADESETI ČOVJEK - Djordje Ličina Godina izdanja: 1986 Broj strana: 366 + ilustracije Ljeta 1972. u Jugoslaviju je ilegalno ušla grupa sastavljena od devetnaest ustaških terorista mračne prošlosti, dobro obučenih na poligonima smrti i moderno naoružanih. Došli su u Jugoslaviju da ubijaju, kao što su to činili i njihovi predhodnici, da miniraju mostove, željeznice, pošte, da siju paniku i izazivaju kaos. Njihova zabluda bijaše golema: istina, žrtve su pale, to je cijena koju je svaki jugoslovenski građanin spreman platiti kada je u pitanju njegova sloboda i sloboda njegove domovine. Ali zna se kakav je bio krajnji epilog...... Špijuni su prešli granicu - Djordje Ličina Godina izdanja: 1978 Broj strana: 244 Tko je u inozemstvo odašiljao obavještajne podatke o kretanju naših ratnih brodova? Tko su bili posjetioci napuštenog njemačkog bunkera i kakve je sve tajne krio usamljeni riječni otok? Tko je u specijalno izrađenoj cipeli trebao da u inozemstvo prenese mikro-filmove s povjerljivim podacima? Kako je Služba sigurnosti otkrila grupu inozemnih špijuna koji su nemjeravali dignuti u zrak vlak s trofejnom municijom? ***Odlično očuvano***

Autor - osoba Winchester, Albert McCombs, 1908- = Vinčester, Albert Mekkombs, 1908- Naslov Suvremena biološka načela / A. M. Winchester ; sa engl. prev. Leonardo Spalatin Jedinstveni naslov Modern Biological Principles. engleski jezik Vrsta građe udžbenik Jezik hrvatski Godina 1973 Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Nakladni zavod Matice hrvatske, 1973 (Zagreb : Štamparski zavod `Ognjen Prica`) Fizički opis 469 str. : ilustr. ; 24 cm + 1 pril. Drugi autori - osoba Spalatin, Leonardo, 1923-1991 = Spalatin, Leonardo, 1923-1991 (Pl.) Napomene Naslov originala: Modern Biological Principles / A. M. Winchester Glosar: str. [447] - 455 Indeks. Stanje: U dnu stranica, kroz prvu polovinu knjige trag kao od vlage, ali se ne oseti nikakav miris i nije izvitopereno. Inače bez pisanja, podvlačenja, pečata… SADRŽAJ PREDGOVOR 1. BIOLOGIJA — ZNANOST О ŽIVOTU Karakteristična svojstva žive tvari [7] — Virusi [15] 2. MJESTO BIOLOGIJE U ZNANOSTI Vrste znanosti [20] — Znanstvena metoda [21] — Kontrole u znanstvenim eksperimentima [26] — Znanstvena metoda na djelu [27] — Znanstveni stav [29] — Izvedivost znanstvenog istraživanja [31] — Potpodjele biologije [32] 3. SUSTAVNO SVRSTAVANJE ŽIVIH BIĆA Počeci suvremene taksonomije [35] — Prednosti znanstvenih naziva [35] — — Metoda klasifikacije [37] — Razlikovanje vrsta [39] 4. BILJNO CARSTVO Jednostavne zelene biljke — alge [43] — Biljke bez klorofila — gljive [45] — Jetrenjače i mahovine [49] — Paprati i crvotočine [49] — Sjemenjače [51] 5. ŽIVOTINJSKO CARSTVO Jednostanične životinje [56] — Spužve [57] — Mješinci [57] — Plošnjaci [58] — Oblici [61] — Kolutićavci [63] — Bodljikaši (Bodljokošci) [64] — Mekušci [66] — Člankonošci (zglavkari) [67] — Svitkovci [68] 6. RAZVOJ ŽIVOTA NA ZEMLJI Stara vjerovanja о razvoju života [74] — Razvoj suvremenih shvaćanja [77] — Evolucija danas [83] — Dokazi evolucije [86] 7. ATOMSKA OSNOVICA ŽIVOTA Priroda atoma [95] — Vrste zračenja i način mjerenja [101] — Organski i anorganski spojevi [106] — Ionizacija molekula [106] — Kiseline, baze, soli [108] — Vrste smjesa [111] 8. PODRIJETLO ŽIVOTA Rano razdoblje zemlje [115] — Kemijske preteče žive tvari [115] — Stvaranje prvih organskih spojeva [118] — Pojavljivanje života [120] — Razvoj encima [123] — Razvoj stanica [123] — Rast i razmnožavanje stanica [125] — Problem ishrane [126] — Razvoj fotosinteze [126] — Važnost atmosferskog kisika [128] 9. STANICA KAO JEDINICA ŽIVE TVARI Nove tehnike proučavanja stanica [132] — Veličina i oblik stanica [133] — Anatomija životinjske stanice [134] — Anatomija biljnih stanica [137] — Stanice i tkiva [139] 10. KRETANJE TVARI U STANICU I IZ NJE 143 Difuzija [143] — Difuzija kroz membranu [144] — Osmoza [144] — Filtracija [147] — Selektivna priroda žive membrane [148] — Pinocitoza [151] — Omjer površina : obujam [151] 11. DIOBA GENA I STANICA .` 153 Građa gena [154] — Dioba gena [157] — Mitoza stanice [159] — Regulacija mitoze [162] — Kromosomski broj [164] 12. KONTROLA GENA NAD DJELATNOŠĆU STANICE 167 Vjesnici gena [167] — Sinteza proteina u ribosomima [168] — Prijenosna RNK [169] — Mutacija gena [170] — Geni i encima [171] — Kontrola djelatnosti gena [175] 13. PRETVORBA ENERGIJE U STANICI 178 Energetske potrebe živih bića [178] — Aerobno disanje [179] — Djelotvornost aerobnog metabolizma kod proizvodnje energije [183] — Bazalna stopa metabolizma [184] — Metabolički putovi drugih vrsta hrane [186] — Anaerobno disanje [186] 14. FOTOSINTEZA 191 Sunčana energija [191] — Sirovine fotosinteze [195] — Hvatanje svjetlosne energije [197] — Ograničenja fotosinteze [201] — Djelotvornost raznih boja svjetla [203] — Međuovisnost biljaka i životinja [205] 15. HOMEOSTAZA — ODRŽAVANJE NEPROMIJENJENOG STANJA 209 Termostatska regulacija [209] — Regulacija povratnom spregom [213] — Ravnoteža vode u lišću [216] — Genetska homeostaza [218] — Ekološka homeostaza [221] 16. PRIBAVLJANJE SIROVINA I IZBACIVANJE OTPADAKA 223 Apsorpcija vode i minerala pomoću korijenja [223] — Pribavljanje hrane kod životinja [225] — Izmjena plinova kod životinja [229] — Prenošenje plinova u tijelu [231] — Kontrola disanja [233] — Ekskrecija kod životinja [234] 17. DOPREMA 239 Doprema kod biljaka [239] — Doprema kod beskralješnjaka [240] — Doprema kod kralješnjaka [241] — Kucanje srca i krvni tlak [242] — Krv [246] — Tkivna tekućina i limfa [252] — Krvne grupe [254] — Rh faktor [255] 18. PODUPIRANJE I KRETANJE 258 Podupiranje kod biljaka [258] — Kretanje kod biljaka [258] — Podupi¬ranje i kretanje kod beskralješnjaka [260] — Kosturni sustavi kralješ¬njaka [262] — Kretanje kod kralješnjaka [264] — Proučavanje izoliranih preparata mišića i živaca [266] — Fiziologija mišićnog stezanja [271] 19. KOORDINACIJA AKTIVNOSTI KOD ŽIVOTINJA 276 Živčani sustav beskralješnjaka [276] — Živčani sustav kralješnjaka [278] — Živčani impulsi [286] — Osjetilni organi čovjeka [287] 20. REGULACIJA POMOĆU HORMONA KOD ŽIVOTINJA Hormoni kod beskralješnjaka [296] — Hormoni kod kralješnjaka [297] — Hormoni štitne (tireoidne) žlijezde [298] — Paratireoidni hormon [300] — Hormoni gušterače [301] — Nadbubrežni hormoni [302] — Hormoni testisa [304] — Hormoni jajnika [305] — Hipofiza [305] — Drugi hormoni [308] 21. REGULACIJA POMOĆU HORMONA KOD BILJAKA Regulacija rasta [311] — Reagiranje na gravitaciju — geotropizam [312] — Sintetički auksini kao herbicidi [314] — Reagiranje na svjetlo — fototropizam [314] — Auksini i stvaranje korijenja [316] — Auksini i proljetni rast [316] — Auksini i stvaranje plodova [317] — Fotoperio- dizam [318] — Vernalizacija [321] — Giberelini [322] — Kinini [323] 22. ODRŽAVANJE VRSTE Bespolno razmnožavanje [327] — Spolno razmnožavanje [331] — Mejoza i stvaranje gameta [334] — Oplodnja kod životinja [338] — Izmjena generacija kod biljaka [342] 23. NAČELA NASLJEĐIVANJA Monohibridno nasljeđivanje [347] — Geni i kromosomi [350] — Genetski omjeri [352] — Srednji geni i heterozigotno izražavanje [355] — Nezavisno odjeljivanje gena [356] — Povezani geni i Crossing-over [356] — Određivanje spola [357] — Neodjeljivanje drugih kromosoma [360] — Geni vezani uz spol [361] 24. DJELOVANJE GENA Multipli alelomorfi [366] — Multipli geni [369] — Geni i encimi [370] — Jedan enzimski niz kod čovjeka [374] — Stvaranje hemoglobina kod čovjeka [375] — Modifikacija izražavanja gena zbog okoline [378] 25. RAZVOJ ORGANIZMA Ranija nagađanja о razvoju [383] — Način životinjskog embrionalnog razvoja [384] — Embrionalne (fetalne) ovojnice (membrane) [389] —- Eksperimenti s embrionalnim razvojem [391] — Regeneracija kod životinja [395] — Regeneracija kod biljaka [398] — Kontrola regeneracije [398] 26. UDRUŽIVANJE ŽIVIH BIĆA Populacija [401] — Društva [406] — Društvene hijerarhije [410] — Zajednice [410] — Simbioza [413] — Ekosustavi svijeta [415] — Planinski ekosustavi [419] — Oceanski ekosustavi [420] 27. ČOVJEK I BIOLOŠKE ZAJEDNICE BUDUĆNOSTI Problemi ljudske populacije [425] — Problem erozije tla [427] — Iscrpljenje prirodnih bogatstava [431] — Čuvanje vode [432] — Problemi industrijskih otpadaka [433] — Problemi suzbijanja insekata [433] — Narodno zdravlje i bolesti [434] — Problemi visokoenergetskih radijacija [436] Glosar Indeks MG135

Конрад Лоренц: ТЕМЕЉИ ЕТОЛОГИЈЕ Издавач: ГЛОБУС, Загреб, 1987.год. Тврди повез, заштитни омот, 430 страна, илустровано, латиница. Одлично очувано, уз мали потпис на предлисту. `Темељи етологије` животно су дјело Конрада Лоренца, нобеловца и једног од најзначајнијих знанственика данашњице. Етологија је релативно нова знанствена дисциплина, коју бисмо најкраће могли дефинирати као #знанствени приступ проучавању понашања`..... `Конрад Лоренц (нем. Konrad Lorenz; Беч, 7. новембар 1903 — Беч, 27. фебруар 1989) је био један од најистакнутијих природњака двадесетог века, добитник Нобелове награде за медицину. Рођен је 7. новембра 1903. године у Бечу, где је 1928. успешно завршио студије медицине. После тога је почео да студира природне науке и 1933. је дипломирао на бечком Филозофском факултету зоологију са палеонтологијом и психологијом. Са неколико научних радова, Лоренц је постао пионир у истраживању понашања птица, а убрзо и научник светског гласа. Вршећи бројне опите са животињама, пре свега птицама, Конрад Лоренц отпочиње проучавање понашања животиња и човека. Докторирао је 1937. године на Филозофском факултету у Бечу, радом „Упоредна анатомија и психологија животиња“, а после Другог светског рата био је професор на Универзитету у Минхену. Године 1973. добио је Нобелову награду за медицину у знак признања за плодоносно научно истраживање корена људског понашања. Поред великог броја стручних радова, Лоренц је писао и научно-популарне књиге које су преведене на многе светске језике. Његово најпознатије такво дело је књига „Говорио је са животињама“, преведена и на српски језик и штампана у издању „Српске књижевне задруге“. Умро је 27. фебруара 1989. године.` Драгош Калајић- Увод у дело Конрада Лоренца `Премда живе речи Конрада Лоренца међу Европљанима одавно нема — а све чешћи су, на жалост, подстицаји да призивамо њене моћи упућивања — његов научни и заправо мудрачки ауторитет те углед тријумфују над свим ударима времена и заборава. Ипак, бар због потреба најмлађих генерација читалаца, односно наследника европске културе, ваља осветлити основне црте биографије Конрада Лоренца, пред чијом величином су се морали поклонити — упркос његове извикане „политичке некоректности” — чак и дародавци Нобелове награде, 1973. године. Конрад Лоренц рођен је 7. новембра 1903. године у селу Алтенберг, крај царског Беча, а растао је под сенком двора, где је његов отац, професор Адолф Лоренц, иначе ортопедски хирург и еугенетичар, био лични саветник те пријатељ императора Франца Јозефа I. Можда је такво окриље помогло или надахнуло Конрада Лоренца да са својим погледом на свет буде најистакнутији представник веродостојно империјалне (у најбољем смислу тог појма европске политике) димензије аустро-угарске културе, насупрот оној противничкој и субверзивној те антиевропској (од фројдизма до неопозитивизма „Бечког круга”), што осведочава сву трулеж тог последњег остатка Римско-германског царства, чију је престоницу тада Карл Краус с правом назвао „лабораторијом за уништење човечанства”. Студије медицине, зоологије и (nota bene!) философије Конрад Лоренц је похађао на Бечком универзитету. У редове бечког Института за анатомију ступио је 1928. године, а ту је, 1937, постао асистент при катедрама компаративне анатомије и психологије животиња. На основу препоруке Ериха фон Холста, 1940. године, Конрад Лоренц је позван на Универзитет у Кенигсбергу, где је управљао сектором психолошких истраживања и предавања. Ратна мобилизација одвела га је на Источни фронт, у својству војног хирурга, где је заробљен 1944. године. Из заробљеничког логора Лоренц се вратио у домовину 1948. године, а већ следеће је преузео дужности и одговорности управника бечког Института за компаративну етологију. Од 1951. године он је управљао Институтом „Макс-Планк” за биологију мора, у Вилхелмшавену, а 1954. године је постављен на место управника Института „Макс-Планк” за физиологију понашања, у Зивисену, Баварска. Следећи обичај немачких мудраца (попут Хајдегера или Јингера), Лоренц се у старости, 1973. године, вратио „у дивљину”, односно у родно село, у породични дом с имањем, крај Дунава. Ту је гајио и даље изучавао понашања домаћих и дивљих животиња, а многи сведоци тврде да је научио чак и језик дивљих патака, са којима је обичавао да пријатељски разговара. Волео је и да броди Дунавом, наоружан легитимацијом капетана дуге пловидбе. Осим Аустријске академије наука, и многе друге одговарајуће установе имале су част да у своје чланство убрајају Конрада Лоренца, од Баварске академије наука и Академије наука и књижевности Магонца, све до Краљевске академије у Лондону и Америчке академије наука. Лоренц је примио и многе почасне професуре те мноштво признања, међу којима су најугледнији француска Легија части, италијанска награда Cino del Duca, Deutsches Kultunverk europaischen Geistes и Bundersverdienst Kreuz те Нобелова награда. Сва поменута и непоменута признања у случају Лоренца имају много већи значај од својственог, јер је његов поглед на свет био и остао изразито „реакционаран”, у најбољем смислу те политичке погрде, јер је истрајно, одлучно и убедљиво реаговао против основних обмана и самообмана модерне цивилизације, те и модерне науке Запада, о чему извесно најизразитије и најјезгровитије сведочи његово заветно дело, које нам се налази у рукама, Осам смртних грехова цивилизованог човечанства. С обзиром на чињеницу да су владавине глупости и нискости трајна својства речене цивилизације (што изазива трајну, па и очајничку потребу за преосталим изворима те примерима узвишености), могуће је и данас опазити покушаје да се ауторитет Конрада Лоренца оспорава потезањем ироније најнижег кова (у недостатку икаквог ваљаног противстава), по формули реторичке запитаности: како је могуће да се један етолог, дакле познавалац само понашања животиња, усуђује говорити о понашању (модерног) човека и (модерног) друштва? Изложена иронија, осим што је савршено неоснована, осведочава једну од најупадљивијих па и најпогубнијих илузија модерног човека што га уверава да је човек природно потпуно издвојена и аутономна појава спрам остатка света флоре и фауне, те њихов апсолутни господар. Можда је излишно истицати да таква илузија — која има старозаветне корене — изазива, посредно или непосредно, катастрофалне последице, осведочене планетарном „пустињом што се шири”. У спознајном домену, речено иронисање (и игнорисање) заборавља или превиђа темељно сазнање о човеку које је нашим мислима први пренео Платон, опажајући двострукост људске природе, измешаност животињских и божанских елемената, звану zoon nootikon. До сличног сазнања дошао је и Лао Цу, на другом крају евроазијског континента, проучавајући сведочења о аријској мудрости, похрањена у царској архиви: „Све животињско је у човеку, али није све људско у животињи.” На критике да људско објашњава животињским, сам Лоренц је најбоље одговорио, током разговора са француским мислиоцем нове деснице Аланом де Беноа: „Критичари о којима је реч нису ме читали или се праве да ме нису разумели. Неки, истина је, постају толико бесни кад почну да ме читају да можда постају неспособни за наставак лектире. Не само да ја не прецењујем животињски удео у човеку, већ су противници етологије они који потцењују разлике између човека и животиње. Прва револуција извршена је крајем терцијера, када су наши преци, џентлмени долине човека, открили концептуалну мисао.” По опажању Лоренца, посебна вредност концептуалног мишљења је његова способност да се преноси, да буде предмет традиције, што је, уз потребе међуљудског споразумевања, једнако значајни и синхрони извор синктатичког језика. На том месту разматрања Лоренцовог учења можемо спознати и најдубљи корен његове борбе против обмана и самообмана модерне цивилизације Запада: реч је о позитивној критици, заснованој на спознаји врлина и вредности традиције, што брани превасходно традицију од нихилизма чије силе, у крајњој перспективи, циљају језгро и извор концептуалног мишљења. Суштинско својство модерне цивилизације Запада — која себи присваја атрибуте просвећења и владавине разума — обележено је знацима помрачења и владавине неразумља, односно безумља. Уз посебни, изложени легитимитет Лоренцовог суочавања проблема и зала светских магнитуда, из перспективе једне научне дисциплине — дакле етологије, што у проучавањима понашања примењује искуства биолошких истраживања после Дарвина — ваља истаћи и општи, који почива у темељима европске мисли. Сетимо се: у античком свету философија је била „краљица наука”, општи формативни и информативни принцип свих посебних научних дисциплина. Зато међу радовима великана античке мисли — од Платона до Аристотела — налазимо, уз философске дијалоге или студије и друге, изведене из философских сазнања, посвећене посебним доменима, од политике, реторике, музике или естетике до физике, астрономије, медицине и карактерологије. Такав сноп научних дисциплина, повезаних и надзираних философском, одавно је расут, уз губитак чак и пуке свести о органској целовитости те међузависности света ствари и појава. Имала је у томе удела и концептуална мисао заборављајући и коначно потпуно заборавивши, у модерној епохи, да су све њене категорије само условно аутономне и ограничене, углавном ради потреба лакшег мишљења и споразумевања. Ипак, пре или касније, чак и у модерној науци, најамбициозније и најспособније мисли морале су и морају сагледати истину целовитости света ствари и појава те императив холистичког светоназора, уз преку потребу за помоћима истинске (а не неопозитивистичке) философије. Под светлом изложеног разумљиво је зашто су управо најамбициознији те најспособнији протагонисти модерне науке — од Вернера Хајзенберга, преко Жака Моноа и Алексиса Карела, до Конрада Лоренца — предузели спознајне путеве који су их одвели далеко изван оквира одговарајућих дисциплина те довели под окриље философије, у изворном смислу тог појма. Судећи по заветном делу Осам смртних грехова цивилизованог човечанства,Конрад Лоренц је извео највећи подухват и досегао највише осмотриште. Његовој општој критици слабости и зала модерне цивилизације Запада време ништа није одузело већ је само додало. Нажалост, сваким даном Лоренцова критика добија нове потврде. Стање савременог света, при крају XX столећа, много је горе него оно које је Лоренц описао, почетком седамдесетих. Остали су исти узроци и симптоми болести, али знатно увећани. Зато је Лоренцово дело данас потребније од свих осталих, наших савременика и његових истомишљеника, а по свему судећи оно ће бити и све потребније пред испитима и изазовима који нас очекују на хоризонтима будућности`. Драгош Калајић (Овај текст објављен је као увод у студију `Осам смртних грехова цивилизованог човечанства Конрада Лоренца`)

Izdavač: Utopija, Beograd Prevod: Dušan Milačić Povez: tvrd Broj strana: 416 Veoma dobro očuvana. Delo je objavljeno u martu 1782. i istog časa postalo glavna književna i društvena senzacija. Roman je imao učinak najoštrije satire, ne samo društva nego i aktuelne književnosti, i označio je prekretnicu u istoriji francuskog romana. U vreme sentimentalnih romana, moralnih priča o ljubavi koja oplemenjuje i najokorelije karaktere, i idiličnih uopštavanja na temu rusoovske osećajnosti i iskrenosti, Lakloov roman je šokirao svojom jezivom otvorenošću i realizmom, svojom „anatomijom ljubavi“. „Video sam naravi svog veka i odlučio da objavim ova pisma“, napisao je Laklo kao moto svog romana. Mnogo godina kasnije Žan Žirodu će dati za pravo piscu („Opasne veze su najznačajniji podatak o naravima XVIII veka“), ali odgovor Lakloovih savremenika bio je žestok: „Pisac nemoralnog romana Opasne veze je najpokvareniji čovek ovog veka“, pisao je Žan Peltije; „Opasne veze će živeti koliko i francuski jezik, ali one su moralna ljaga za naciju i zaslužuju da ih dželat javno spali“ (grof de Tiji); „On je više naškodio naravima za nekoliko godina no što su učinili svi spisi te vrste tokom celog jednog veka“. Povika na pisca doživela je vrhunac kada su počela nagađanja o ličnostima koje su poslužile kao obrasci za likove romana. Interesovanje za knjigu poraslo je do neslućenih razmera, i do tada nepoznat pisac postao je slavan. (K-121)

Pisac proslavljenih bestselera Stiv Džobs , Ajnštajn i Bendžamin Frenklin vraća Leonarda da Vinčija u život u ovoj uzbudljivoj novoj biografiji. Na osnovu hiljada stranica iz Leonardovih neverovatnih beležnica i na osnovu novih otkrića o njegovom životu i radu, Volter Ajzakson plete narativ koji povezuje Leonardovu umetnost i Leonardovu nauku. On pokazuje da je Leonardov genije bio zasnovan na ličnim veštinama koje i sami možemo unapredimo, kao što su strastvena radoznalost, brižljivo posmatranje i mašta toliko razigrana da koketira sa fantazijom. Leonardo je izradio dve najslavnije slike u istoriji, Tajnu večeru i Mona Lizu . Ali on je sebe podjednako smatrao naučnikom i tehnologom. Sa strašću koja je povremeno prelazila u opsesivnost, on se bavio inovativnim proučavanjem anatomije, fosila, ptica, srca, letećih mašina, botanike, geologije i oružja. Sposobnost da stoji na raskrsnici društvenih i prirodnih nauka, koju je proslavio crtež Vitruvijevog čoveka , stvorila je od njega najkreativnijeg genija u istoriji. Njegova kreativnost, kao i kreativnost drugih velikih inovatora, potekla je iz širokih strasnih interesovanja. On je gulio meso sa lica leševa, crtao mišiće koji pomeraju usne, a onda naslikao najpoznatiji osmeh u istoriji. Proučavao je matematiku optike, pokazao kako svetlosni zraci padaju na rožnjaču, i u Tajnoj večeri izveo iluzije izmenjene perspektive. Ajzakson takođe opisuje kako je Leonardovo trajno oduševljenje prema postavljanju pozorišnih predstava uticalo na njegove slike i izume. Leonardovo uživanje u kombinovanju raznorodnih strasnih interesovanja ostaje najbolji recept za kreativnost. Isto važi i za lagodnost sa kojom je bio donekle neprilagođen u društvu: nezakoniti sin, homoseksualac, vegetarijanac, levoruk, rasejan, i povremeno jeretičan. Njegov život treba da nas podseti na to koliko je važno da usadimo, kako u sebe tako i u svoju decu, ne samo preuzeto znanje već i spremnost da se ono dovede u pitanje – da budemo maštoviti i, poput neprilagođenih nadarenih ljudi iz svih doba, razmišljamo drugačije. „Kao i uvek, [Ajzakson] piše sa inteligentnom i snažnom sintezom u izuzetno širokom rasponu; rezultat je vredan uvod u kompleksnu temu... Pored marljivog istraživanja, ova knjiga je studija kreativnosti: kako nju definisati, kako je postići... Još važnije, Ajzakson pripoveda upečatljivu priču o razgaljujućem umu i životu.“ Njujorker Povez knjige : tvrd Strana : 464 Format : 16.5x24 cm Pismo : latinica