osam tomova novina srbskog borca za kolekcionare veoma bitan segment u kolekciji

Prodajem LED projektor VIVITEK Qumi Q2 HDMI LED. Projektor je odlicno ocuvan dosao iz Svajcarske u torbi sa daljinskim i kablovima. Projektor nema mrtvih piksela tj belih tackica na projekciji. Lampa je skoro NOVA tj radila je samo 45 sati a projektovana je da radi NEVEROVATNIH 30.000h. Brend: VIVITEK Model: Qumi Q2 Brightness: 300 ANSI Lumens Nat. Resolution: WXGA (1280 x 800) HD720p Contrast Ratio: 2,500:1 Aspect Ratio: 16:10 Throw Distance: 1m –3m Zoom Ratio: Fixed Lens Image Size: 76 cm - 230 cm Dimenzije: 160x102.4x32.3 mm Tezina: 0.40kg Konektori: 1x mini HDMI Port, 1x Universal U/I Port, 1x AV in, 1x Audio Out

Frekvencija osvežavanja 60Hz Memorija RAM 2GB ROM 16GB Tehničke karakterisitike Priključci USB 2,0 × 3; AV x 1; Izlaz za slušalice x1; HDMI x 3; Eternet x 1; LAN x 1; Optički x 1; CI + Card x1 WiFi Wi-Fi 2.4GHz ; 5GHz Bluetooth Bluetooth 4.2 802.11 a/b/g/n/ac (2×2) 2.4G&5G Operativni sistem Android 9.0 Audio dekoder SOUND DOLBY AUDIO, DTS Smart TV No Android TV Yes Video format MPEG1 / 2/4 H.264 H.265 VP8 VP9 Radio DVB-C DVB-S2 DVB-T2 Opšte Boja Siva Dimenzije 1,449.3 mm x 836.5 mm (907 mm sa bazom) x 318.8 mm sa držačem Smart TV funkcije Amazon Prime ; Android TV ; Google Chromecast ; Google Play ; Netflix ; YouTube Montaža VESA 400×300 Proizvodjač Xiaomi Model L65M5-5SEU Dijagonala 65″ Rezolucija 3840x2160pixels Smart Da Operativni sistem Android Vesa Da Garancija24 meseca Deklaracija Naziv i vrsta robe: Xiaomi Mi LED TV 4S 65" 4K EU ver. Količina izražena u jedinici mere: komad Zemlja porekla: Kina Prava potrošača: Zagarantovana sva prava kupaca po osnovu Zakona o zaštiti potrošača, kao i odgovornosti za saobraznost Povrat robe moguć unutar 14 dana

Šifra artikla: PCC 6970244527363 -Sensor: Sony IMX377 12MP 1/2.3″ -Lens:7glass,155° wide-angle -Display: 2.19-inch retina widescreen with touch. 640-by-360 pixels at 330 ppi -Wi-Fi: BCM43340 dual-band, 802.11a/b/g/n, 2.4GHz/5GHz, above 3MB/s download speed -Battery: 1400mAh, Life:120min 4K/30 video rec Gyroscope/Accelerometer: Embedded low power and high resolution 3-axis accelerometer & 3axis gyroscope -Microphone: Dual -Remote Control: Low power Bluetooth -Power consumption& heat managements: Low power 28nm A9SE chip, no overheat problem. -Video Mode: Up to 4K 30fps & 720p 240fps Photo Mode: Up to 12 mpx photo -Timer Mode: Countdown 3, 5, 10&15s before shooting -Burst Mode: 30 photos per sec -Time Lapse Video Mode: Built-in support of 0.5/1/2/5/10/30/60s interval -Slow Motion Mode: Supports 1/8, 1/4 & 1/2 speed slow motion directly, no need for editing afterwards -Loop Recording: Continuous recording -LDC: Built-in -EIS: Supported -Auto Low Light: Automatic low li Proizvodjac Xiaomi Model Mi Action Camera 4k Garancija 24 meseca

SHARP TV LC42LD265E je kupljen 2014godine.Garancija 5 godina.Bez i jedne mane, ogrebotine ...stoji okačen na zid.Postoji i postolje za komodu.Prospekt na srpskom, garantni list overen...slikala sam dokumenta. Pitajte za još slika i podatke..

O knjizi: Sabrana dela Lava Nikolajeviča Tolstoja u 14 knjiga. 1. Rat i mir I 2. Rat i mir II 3. Rat i mir III 4. Rat i mir IV 5. Vaskrsenje 6.Drame 7. Ana Karenjina I 8. Ana Karenjina II 9. Price iz nove azbuke 10.Tri smrti i druge pripovetke 11. Sevastopoljske i druge pripovetke 12. Smrt Ivana Iljica i druge pripovetke 13. Detinjstvo, dečaštvo, mladost 14. Hadži-Murat i druge propovetke.

Sve knjige vrlo dobro ili odlično očuvane. Izdanje Matica Srpska Novi Sad i Srpska književna zadruga Beograd 1972. Urednik Živan Milisavac. Tvrdi povez, format 21 cm, ćirilica. Najbolja dela srpske književnosti. 1.Stara srpska književnost I 2.Stara srpska književnost II 3.Stara srpska književnost III 4.Antologija narodnih lirskih pesama 5.Antologija narodnih epskih pesama I 6.Antologija narodnih epskih pesama II 7.Antologija narodnih pripovedaka 8.Antologija stare srpske poezije 9.Narodne umotvorine 10.Dositej Obradović, Izabrani spisi 11.Simeon Piščević, Memoari 12.Prvi i Drugi srpski ustanak. Život i običaji naroda srpskog, Vuk Stefanović Karadžić I 13.Kritike i polemike, Vuk Stefanović Karadžić II 14.Pisma, Vuk Stefanović Karadžić III 15.Memoari, Prota Mateja Nenadović 16.Komedije, Jovan Sterija Popović I 17.Pesme.Proza, Jovan Sterija Popović II 18.Pjesme.Luča mikrokozma.Gorski vijenac, Petar II Petrović Njegoš 19.Lažni car Šćepan Mali.Pisma, Petar II Petrović Njegoš 20.Rukovet, Branko Radičević 21.Odabrana dela, Ljubomir P.Nenadović 22.Pripovetke, Stjepan Mitrov Ljubiša 23.Jesen ratnika, Marko Miljanov 24.Pesme, Jovan Jovanović Zmaj 25.Pesme.Jelisaveta.Proza, Đura Jakšić 26.Odabrana dela, Laza Kostić I 27.Odabrana dela, Laza Kostić II 28.Odabrana dela, Jakov Ignjatović I 29.Odabrana dela, Jakov Ignjatović II 30.Odabrani spisi, Svetozar Marković 31.Odabrana dela, Milovan Glišić 32.Dela, Laza K.Lazarević 33.Hajduk Stanko, Janko M.Veselinović 34.Gorski car.Pripovetke, Svetolik Ranković 35.Pomenik, Milan Đ.Milićević 36.Bilješke jednog pisca.Bakonja fra Brne, Simo Matavulj I 37.Pripovetke.O književnosti, Simo Matavulj II 38.Pop Ćira i pop Spira.Pripovetke, Stevan Sremac I 39.Ivkova slava.Vukadin.Pripovetke, Stevan Sremac II 40.Izabrana dela, Vojislav Ilić 41.Studije iz srpske književnosti, Ljubomir Nedić 42.Čovek i istorija, Božidar Knežević 43.Satire, Radoje Domanović 44.Pauci.Pripovetke, Ivo Ćipiko 45.Izabrane stranice, Svetozar Ćorović 46.Jauci sa Zmijanja, Petar Kočić 47.Nečista krv.Koštana, Bora Stanković I 48.Pripovetke, Bora Stanković II 49.Došljaci, Milutin Uskoković 50.Stari dramski pisci 51.Pjesme, Aleksa Šantić 52.Pesme.O pesnicima, Jovan Dučić I 53.Eseji.Putopisi, Jovan Dučić II 54.Pesme, Milan Rakić 55.Pesme, Vladislav Petković Dis 56.Pesme, Sima Pandurović 57.Pesnici I 58.Pesnici II 59.Odabrane komedije, Branislav Nušić I 60.Odabrane komedije, Branislav Nušić II 61.Naučnici 62.Ogledi i članci iz književnosti, Bogdan Popović 63.Iz srpske istorije, Stojan Novaković 64.Pesnički prevodi 65.Iz književnosti, Pavle Popović 66.Pripovedači 67.Studije, Jovan Skerlić I 68.Kritike, Jovan Skerlić II 69.O književnosti i jeziku I 70.O književnosti i jeziku II 71.Pripovetke, Veljko Petrović I 72.Pesme.Eseji, Veljko Petrović II 73.Proza, Isidora Sekulić I 74.Ogledi i zapisi, Isidora Sekulić II 75.Ogledi, Pero Slijepčević 76.Pripovijetke, Isak Samokovlija 77.Pokošeno polje, Branimir Ćosić 78.Devetsto četrnaesta, Stevan Jakovljević 79.Pripovetke, Ivo Andrić I 80.Na Drini ćuprija, Ivo Andrić II 81.Lirika.Proza.Eseji, Miloš Crnjanski I 82.Serbia.Seobe.Lament nad Beogradom, Miloš Crnjanski II 83.Otkrovenje. Poezija.Proza.Eseji, Rastko Petrović I 84.Pesme.Pripovetke.Drame, Momčilo Nastasijević 85.Pesme, Desanka Maksimović 86.Kritike, Milan Bogdanović 87.Izabrane stranice, Jovan Popović i Đorđe Jovanović 88.Čuvari sveta, Stanislav Vinaver 89.Poezija.Eseji, Skender Kulenović 90.Pripovetke, Branko Ćopić 91.Lelejska gora, Mihajlo Lalić 92.Noć duža od snova (Izbor tekstova), Milan Dedinac 93.Koreni, Dobrica Ćosić 94.Bitka oko zida (Izbor tekstova), Dušan Matić 95.Derviš i smrt, Meša Selimović 96.Cveće i bodlje.Izabrane pripovetke, Erih Koš 97.Velika deca.Pripovetke, Antonije Isaković 98.Pesme, Vasko Popa 99.Pesme, Stevan Raičković 100.Dokolice, Dušan Radović

PRODAJEM KOMPLET OD 22 NAJBOLJA ROMANA SRPSKE KNJIŽEVNOSTI U 27 KNJIGA. Podaci o kompletu su sledeći: Naziv kompleta: „SRPSKA KNJIŽEVNOST“ Izdavač: „NOLIT“ Beograd Mesto i godina izdanja: Beograd, 1981. Povez: TVRD, LUKSUZNI, KOŽNI, SA GRAVURAMA I ZLATOTISKOM Jezik: srpskohrvatski Pismo: ćirilica Stanje: IZUZETNO DOBRO OČUVANE KNJIGE, KAO NOVE. STAJALE SU U VITRINI, U STANU NEPUŠAČA, TE JOŠ UVEK MIRIŠU NA NOVO. VEĆINA NIKADA NIJE OTVORENA I NEMA ZNAKOVE KORIŠĆENJA. NA VRLO MALOM BROJU KNJIGA SE PRIMETE NEZNATNI TRAGOVI KORIŠĆENJA I STAJANJA. Sadržaj kompleta (22 odabrana romana u 27 knjiga): 01. ARISTID I NATALIJA - Atanasije Stojković (193 strane) 02. --- 03. --- 04. --- 05. TRPEN SPASEN - Jakov Ignjatović (270 strana) 06. VEČITI MLADOŽENJA - Jakov Ignjatović (235 strana) 07. VASA REŠPEKT - Jakov Ignjatović (221 strana) 08. BAKONJA FRA BRNE - Simo Matavulj (382 strane) 09. VUKADIN - Stevan Sremac (203 strane) 10. --- 11. --- 12. --- 13. JEDAN RAZOREN UM - Lazar Komarčić (185 strana) 14. HADŽI DIŠA - Dragutin J. Ilić (251 strana) 15. --- 16. GORSKI CAR - Svetolik Ranković (275 strana) 17. --- 18. --- 19. --- 20. ČEDOMIR ILIĆ - Milutin Uskoković (267 strana) 21. --- 22. --- 23-1. SEOBE I - Miloš Crnjanski (213 strana) 23-2. SEOBE II - Miloš Crnjanski (425 strana) 23-3. SEOBE III - Miloš Crnjanski (462 strane) 24-1. ROMAN O LONDONU I - Miloš Crnjanski (349 strana) 24-2. ROMAN O LONDONU II - Miloš Crnjanski (351 strana) 25. --- 26. --- 27. --- 28-1. --- 28-2. --- 29. --- 30. NA DRINI ĆUPRIJA - Ivo Andrić (377 strana) 31. TRAVNIČKA HRONIKA - Ivo Andrić (483 strane) 32. PROKLETA AVLIJA - Ivo Andrić (194 strane) 33. --- 34. --- 35. KORENI - Dobrica Ćosić (363 strane) 36-1. DEOBE I - Dobrica Ćosić (401 strana) 36-2. DEOBE II - Dobrica Ćosić (284 strane) 36-3. DEOBE III - Dobrica Ćosić (290 strana) 37. --- 38. --- 39. --- 40. --- 41. --- 42. --- 43. HODOČAŠĆE ARSENIJA NJEGOVANA - Borislav Pekić (338 strana) 44. --- 45. PETRIJIN VENAC - Dragoslav Mihajlović (371 strana) 46. FASCINACIJE - Pavle Ugrinov (380 strana) 47. UPOTREBA ČOVEKA - Aleksandar Tišma (321 strana) 48-1. --- 48-2. --- 49. --- 50. VRATA OD UTROBE - Mirko Kovač (369 strana) OVO JE PRAVI KOMPLET ZA VAŠU KUĆNU BIBLIOTEKU, ZA KOLEKCIONARE - KOMPLET KOJI VREDI IMATI. Ovde možete pogledati sve predmete koje prodajem: http://www.kupindo.com/Clan/arbi/SpisakPredmeta

Dobro očuvana 359 grama 263 strane

Informacije SKU 9788651912255 Kategorije DOMAĆI PISCI Proizvođač Službeni glasnik Povez knjige Mek Pismo latinica Izdavač Službeni glasnik Tagovi Desanka Maksimović Knjiga Knjizara Domaći pisci Službeni glasnik Beletristika Beletristika-Domaći pisci

Kino projektor Roland Boleks Switzerland. ISPRAVAN.Dodato.PROJEKTOR KAD SE UPALI RADI OKRECE I BACA SVETLO POSTO NEZNAM KAKO SE NAMESTA TRAKA TO JEST POVEZUJE NIJE ISPROBAN DO KRAJA,ALI MISLIM DA RADI I BACA SLIKU.ODLUCITE SAMI.

Projektor Chinon Sound 7500 Projektor je ispravan, ima traku za puštanje. Potrebne su mu baterije, ima film (xxx). . . Dodatno se naplaćuje metalna kutija (150-200 Eura). Kupljen je u Australiji! Može da se koristi u školama, kinotekama, a može da služi kao eksponat kome će cena samo rasti! Može prodaja i bez metalnog kofera, a za kupovinu više predmeta ostvarujete novi popust! Morate navesti šta želite, kako bi se uklopila cena... ---------------------------------------------------------------- Cena ovakvih uređaja će sve više i više rasti, kolekcionari i profesionalci znaju šta vredi.......

SAMSUNG soundbar HW-S50B/EN – Dolby Digital 5.1 / DTS Virtual:X, All-in-one, Q-Symphony, Ugrađeni središnji zvučnik Deklaracija Naziv i vrsta robe: SAMSUNG soundbar HW-S50B/EN Količina izražena u jedinici mere: komad Uvoznik: KImtec D.O.O. Zemlja porekla: Kina Prava potrošača: Zagarantovana sva prava kupaca po osnovu Zakona o zaštiti potrošača, kao i odgovornosti za saobraznost Povrat robe moguć unutar 14 dana

SAMSUNG soundbar HW-Q700B/EN – 3.1.2Ch; Dolby Atmos / DTS:X; Samsung Acoustic Beam Technology; HDMI eARC; Bluetooth Težina 13.9 kg Dimenzije 47 × 27 × 117 cm Deklaracija Naziv i vrsta robe: SAMSUNG soundbar HW-Q700B/EN Količina izražena u jedinici mere: komad Uvoznik: KImtec D.O.O. Zemlja porekla: Kina Prava potrošača: Zagarantovana sva prava kupaca po osnovu Zakona o zaštiti potrošača, kao i odgovornosti za saobraznost Povrat robe moguć unutar 14 dana

SAMSUNG soundbar HW-S801B/EN – True 3.1.2ch Sound, Q-Symphony, Wireless Dolby Atmos, Ultra Slim Design Deklaracija Naziv i vrsta robe: SAMSUNG soundbar HW-S801B/EN Količina izražena u jedinici mere: komad Uvoznik: KImtec D.O.O. Zemlja porekla: Kina Prava potrošača: Zagarantovana sva prava kupaca po osnovu Zakona o zaštiti potrošača, kao i odgovornosti za saobraznost Povrat robe moguć unutar 14 dana

CQ32G2SE/BK, 31,5, 16:9, Panel VA, 2560×1440, 250cd/m2, Kontrast 3.000:1, 178/178, 1ms, 3,5 mm Audio Jack, DP, HDMI x2, Zvučnici da, Zakrivljeni, Boja Crna, Postolje swivel, Frekvencija osvežavanja 165Hz

SAMSUNG QLED TV QE50Q80BATXXH, 4K, SMART – Direct Full Array, Dolby Atmos, Quantum 4K procesor, EyeComfort način rada, Quantum Dot t ehnologija, Opcija Motion Xcelerator Turbo+,FreeSync Premium Pro, Q-Symphony tehnologija, Multi View

SAMSUNG soundbar HW-C450/EN- 2.1Ch, 300W; Bass Boost; Adaptive SoundLite; Režim igre; Bluetooth Težina 8 kg Dimenzije 100 × 32 × 42 cm Deklaracija Naziv i vrsta robe: SAMSUNG soundbar HW-C450/EN Količina izražena u jedinici mere: komad Uvoznik: KImtec D.O.O. Zemlja porekla: Kina Prava potrošača: Zagarantovana sva prava kupaca po osnovu Zakona o zaštiti potrošača, kao i odgovornosti za saobraznost Povrat robe moguć unutar 14 dana

Borisav Stanković KOMPLET SABRANA DELA 1-6 Prosveta i Slovo ljubve Beograd, 1979. godine, tvrd kožni povez, zlatotisak, suvi žig, obeleživač za stranice, ćirilica. Knjige su nove. Komplet sadrži sledeće naslove: 01. STARI DANI * BOŽJI LJUDI 02. IZ MOGA KRAJA 03. NEČISTA KRV 04. DRAME - KOŠTANA * TAŠANA * JOVČA 05. GAZDA MLADEN * PEVCI 06. PEČAL - PROZNI RADOVI * FRAGMENTI * ČLANCI Borisav Bora Stanković (1876 - 1927), srpski književnik, pripovedač, romansijer, dramatičar. Njegovo stvaralaštvo uglavnom se svrstava u realizam, ali ima osobine koje naginju ka naturalizmu. Novija kritika svrstava ga u začetnike moderne srpske književnosti. Njegovi romani i pripovetke oslikavaju život ljudi sa juga Srbije, iz rodnog Vranja. Pripada grupi pripovedača koji su se pojavili na prelazu iz XIX u XX vek, Ivi Ćipiku, Petru Kočiću, Milutinu Uskokoviću i drugima. Pravni fakultet u Beogradu završio je 1902. godine. Državni službenik postaje 1904. kao carinik, zatim poreznik i činovnik Ministarstva prosvete. Stvarao je u vreme kad se mlađa generacija književnika više orijentisala prema zapadnjačkim uzorima, dok je on ostao privržen realističkim tradicijama, sa simpatijom za patrijarhalni svet stare Srbije. Opisujući tragične ličnosti, junake koji propadaju kao poetične žrtve ljubavi, dao je upečatljivu sliku zavičajnog Vranja, raslojavanje i degeneraciju starih trgovačkih porodica, prodiranje seoskog elementa u grad. Bio je slikar strasnih sukoba i nostalgije za mladošću, proza mu je nadahnuta osećajem fatalizma i istočnjačke čulnosti. Pored pripovedaka i romana, okušao se i kao dramski pisac, sa velikim uspehom. Svoju najpoznatiju dramu KOŠTANA objavljuje 1902. godine, gde prvi put u književnom delu koristi vranjski izgovor, što izaziva velike književne kritike. Jedan od najpoznatijih srpskih romana, NEČISTA KRV, objavljuje 1910. godine. Za vreme Prvog svetskog rata biva zarobljen i transportovan u logor Derventa. Uz pomoć prijatelja, prebačen je iz Dervente za Beograd, gde je radio kao novinar. Nakon rata radio je u Ministarstvu prosvete Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Umro je 1927. godine u Beogradu. # 555

Borisav Stanković KOMPLET SABRANA DELA 1-8 Svetozar Marković i BIGZ Beograd, 1983. godine, tvrd kožni povez, zlatotisak. Knjige su odlično očuvane, čiste i uredne. Komplet se sastoji od sledećih naslova: 1. STARI DANI 2. IZ MOG KRAJA 3. NEČISTA KRV 4. KOŠTANA * TASANA 5. GAZDA MLADEN * PEVCI 6. IZ BEOGRADA 7. PEČAL 8. O BORISAVU STANKOVIĆU Borisav Bora Stanković (1876 - 1927), srpski književnik, pripovedač, romansijer, dramatičar. Njegovo stvaralaštvo uglavnom se svrstava u realizam, ali ima osobine koje naginju ka naturalizmu. Novija kritika svrstava ga u začetnike moderne srpske književnosti. Njegovi romani i pripovetke oslikavaju život ljudi sa juga Srbije, iz rodnog Vranja. Pripada grupi pripovedača koji su se pojavili na prelazu iz XIX u XX vek, Ivi Ćipiku, Petru Kočiću, Milutinu Uskokoviću i drugima. Pravni fakultet u Beogradu završio je 1902. godine. Državni službenik postaje 1904. kao carinik, zatim poreznik i činovnik Ministarstva prosvete. Stvarao je u vreme kad se mlađa generacija književnika više orijentisala prema zapadnjačkim uzorima, dok je on ostao privržen realističkim tradicijama, sa simpatijom za patrijarhalni svet stare Srbije. Opisujući tragične ličnosti, junake koji propadaju kao poetične žrtve ljubavi, dao je upečatljivu sliku zavičajnog Vranja, raslojavanje i degeneraciju starih trgovačkih porodica, prodiranje seoskog elementa u grad. Bio je slikar strasnih sukoba i nostalgije za mladošću, proza mu je nadahnuta osećajem fatalizma i istočnjačke čulnosti. Pored pripovedaka i romana, okušao se i kao dramski pisac, sa velikim uspehom. Svoju najpoznatiju dramu KOŠTANA objavljuje 1902. godine, gde prvi put u književnom delu koristi vranjski izgovor, što izaziva velike književne kritike. Jedan od najpoznatijih srpskih romana, NEČISTA KRV, objavljuje 1910. godine. Za vreme Prvog svetskog rata biva zarobljen i transportovan u logor Derventa. Uz pomoć prijatelja, prebačen je iz Dervente za Beograd, gde je radio kao novinar. Nakon rata radio je u Ministarstvu prosvete Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Umro je 1927. godine u Beogradu. # 10

Ispravna matična ploča Samsung QE55Q64RAT

Kao na slikama prvo izdanje prosveta 1960 Branko Miljković (Niš[1], 29. januar 1934 — Zagreb, 12. februar 1961) bio je srpski i jugoslovenski pesnik, esejista i prevodilac. Miljković je jedan od najpoznatijih srpskih pesnika druge polovine dvadesetog veka.[2] Biografija[uredi | uredi izvor] Brankov otac Gligorije (1907–1999) poreklom je iz Gadžinog Hana, a majka Marija (1908. rođena Brailo) iz sela Trbounja kod Drniša. Imao je i brata Dragišu (1939–1993) čijim zalaganjem je za života i posle pesnikove smrti sređena i sačuvana Brankova zaostavština. Miljkovićeva porodica vodi poreklo iz Zaplanja kod Niša, odakle su se njegovi roditelji doselili u Niš.[3] Miljković je detinjstvo provodio u periodu Drugog svetskog rata u porodičnoj kući na periferiji Niša u ulici Ljube Didića 9. Brankovo odrastanje u porobljenom Nišu, u kome je bio svedok svih strahote rata i nasilja, najverovatnije će kasnije u psihološkom smislu biti začetnik tema o smrti u njegovoj poeziji. Na Veliki petak 1944. godine, Branko posmatra kako savezničke bombe padaju na Sabornu crkvu, ali i na školu `Sveti Sava`. Video je svoju mladu komšinicu Ružu, svoju prvu ljubav, kako je u nesvesnom stanju odnose u bolnicu. Uzalud su se Brankova majka i druge žene molile za Ružu. Ona se više nikada nije probudila, a Branko će svoja dečačka osećanja prema njoj iskazati dosta godina kasnije, u svojoj pesmi Uzalud je budim.[4] Miljković je stekao srednje školsko obrazovanje u Prvoj niškoj gimnaziji „Stevan Sremac“ Od 1941. do 1945. pohađao je osnovnu školu. Prvi, drugi i treći razred završio je u osnovnoj školi „Vožd Karađorđe“ u Nišu, a četvrti, pred kraj rata, u očevom rodnom mestu Gadžinom Hanu.[3][5] Od 1949. do 1953. godine Miljković je bio učenik Prve niške gimnazije „Stevan Sremac“ u Nišu, gde je njegov pesnički dar otkriven u školskom književnom društvu „Njegoš“, u kome je, pored ostalih, bila i pesnikinja Gordana Todorović. U Nišu piše i pred svojim vršnjacima i profesorima čita svoje prve pesme sa trinaest godina. Prvu pesmu objavio je 1952. u beogradskom listu „Zapisi“, imao je tada osamnaest godina. U Nišu, pesme objavljuje u „Službenom glasniku“, „Glasu omladine“, „Našem putu“, „Gledištima“...[3] Tokom gimnazijskog školovanja veliki uticaj na pesnika imao je profesor književnosti Dragoljub Milosavljević i, naročito, profesor filozofije, Fridrih Troj. Oni su najviše doprineli da upiše studije filozofije(1953) i da nastavi da se bavi književnošću.[2] Godine 1953. iz Niša je otišao u Beograd na studije filozofije i na Filozofskom fakultetu diplomira 1957. Još kao student (1956) pripadao je grupi neosimbolista, čiji je idejni vođa bio prof. Dragan M. Jeremić, a koju su, pored Miljkovića, činili: Božidar Timotijević, Žika Lazić, Dragan Kolundžija, Milovan Danojlić, Petar Pajić, Kosta Dimitrijević, Vera Srbinović, Rajko Čukić... [6] Nastojeći da u poeziji sintetizuje pesničko iskustvo simbolista i nadrealista. Rukopisi Branka Miljkovića. Kada je došao u Beograd, Branko je pune tri godine, obilazio redakcije mnogih časopisa ali nije naišao na razumevanje.[7] Prve pesme u Beogradu mu objavljuje Oskar Davičo 1955. u časopisu „Delo“, i time mu otvara vrata ostalih izdavača i stranice brojnih časopisa. Ubrzo potom sledi njegova prva zbirka pesama „Uzalud je budim“ 1956, kojom postiže uspeh kod publike i kritičara, a potom i zbirke pesama: „Smrću protiv smrti“ (zajedno sa Blažom Šćepanovićem, 1959), „Poreklo nade“ (1960), „Vatra i ništa“ (1960), „Krv koja svetli“ (1961)... Književna kritika ga je vrlo brzo, bez obzira na njegovu mladost, svrstala u sam vrh srpske poezije. To je potvrdila dodela Branku jedne od, u to vreme, najprestižnijih nagrada – Oktobarske. Branko je potom počeo da vodi računa o svom oblačenju, mogao se videti kako ide preko Terazija u sivom odelu, u prsluku višnjeve boje, sa leptir-mašnom, šeširom velikog oboda... Od studenta boema – postao je gospodin.[8] Njegove rane pesme pokazuju uticaj francuskih simbolista Valerija i Malarmea, kao i Heraklitove filozofije. Najznačajnija je njegova zbirka „Vatra i ništa“ u čijoj se osnovi, pored antičkih mitova, nalaze nacionalni mitovi i legende koje je on utkao u sopstvenu poetiku, posebno u ciklusu „Utva zlatokrila“. Pismo Branka Miljkovića redakciji lista `Delo`, u vezi pesama Petra Pajića. Original se nalazi u Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju Adligat u Beogradu. Pored poezije, pisao je eseje i kritike i bavio se prevođenjem ruskih i francuskih pesnika. Po jednima usled ličnih nesporazuma sa jednim brojem pesnika i prijatelja, a po drugima (kako to u knjizi „Branko Miljković ili neukrotiva reč“, navodi Petar Džadžić) zbog problema „uzrokovanih ljubavnim jadom“, napušta Beograd, u jesen 1960, i odlazi za urednika Literarne redakcije zagrebačkog radija. U Zagrebu, najverovatnije nezadovoljan svojim životom, Branko se odaje alkoholu. Tragično je preminuo u Zagrebu u noći između 11. i 12. februara 1961. godine. Tom događaju prethodila su sledeća događanja. U januaru 1961. u zagrebačkoj pozorišnoj kafani koju su njeni gosti nazivali „Kavkaz“ prema svedočenjima Vladimira Bogdanovića on i Branko su jedne večeri privođeni u zagrebačku miliciju nakon jedne Brankove izjave u pijanom stanju: „ U jednom trenutku Branko je ustao, stao uz nisku ogradu i oslonjen rukama, malo nagnut, gledao dole. Pomislih namah da tamo nekoga traži, ili očekuje, ali se i uplaših da bi onako nagnut, a visok i već dobro podnapit, mogao da izgubi ravnotežu i padne dole. U jednom trenutku Branko je uzviknuo: „Zašto ubijaju pesnika u socijalizmu`? Pokušah da ga povučem, ali on podiže ruke i nanovo viknu još jače. Sala je, na tren, utihnula. Svi gledaju gore u nas. Neko je pozvao miliciju. Uspeh nekako da ga vratim do stola. Seo je i u jednom gutljaju ispraznio čašu. Ubrzo, na galeriju popeše se dva milicionera. Uzeše nam legitimacije i, gurajući nas niz spiralne stepenice, nimalo nežno, izvedoše do kola koja su bila parkirana do samog ulaza. ” Ubrzo nakon ovog događaja, 12. februara 1961, Branka nalaze obešenog o drvo na periferiji Zagreba. Njegova iznenadna i prerana smrt otvorila je Pandorinu kutiju raznih interpretacija i nagađanja. Ovaj događaj i dalje izaziva mnoge kontroverze. Tanasije Mladenović je smatrao, da Branko Miljković nije izvršio samoubistvo. Maleno drvo, o koje se Miljković, navodno, obesio, naprosto nije moglo da izdrži krupno telo srpskog pesnika, navodi Mladenović. U razgovoru za „Politiku”, Mladenović je 1995. godine, doslovce, rekao: „Na licu mesta, posle nekoliko dana po Miljkovićevoj sahrani, vrativši se tada sa puta po inostranstvu, utvrdio sam čitav niz činjenica koje jasno govore da je tadašnjim vlastodršcima, i u Zagrebu, i u Beogradu, bilo veoma stalo da se čitav „slučaj” prekrije velom zaborava. Kvarilo bi to, zaboga, naše idilično i za večna vremena projektovano – bratstvo i jedinstvo”.[9] Mada, uprkos navodima, do danas je najverovatnija verzija Brankove smrti – samoubistvo.[10] Posle tragične smrti Branka Miljkovića u Zagrebu 1961. godine, celokupna pesnikova posmrtna ostavina nalazila se u njegovoj roditeljskoj kući u Beogradu, na Voždovcu, u ul. Đorđa Kratovca 52.[2][11] Skromna porodična kuća, koju su pesnikovi roditelji kupili i kasnije se doselili iz Niša u Beograd 1954. godine, dozidana je sa još jednom prostorijom (radnom sobom) u kojoj je živeo i stvarao veliki pesnik, u ambijentu „pesničke laboratorije“ i bogate lične biblioteke. Pesnikova kuća bila je i duhovno stecište čitave jedne generacije pesnika i pisaca u usponu, pedesetih i šezdesetih godina 20. veka.[2] Pesništvo[uredi | uredi izvor] Srpski pisac Branko Miljković (1934–1961). U anketi o iskušenju poezije, objavljenoj u književnom časopisu Delo, Branko Miljković je na pitanje `Vaš put do pesme` naveo sledeće:[12] „ Pesnik vidi više od drugih jer sluti ono što je drugima nepristupačno; s druge strane, on vidi neodređenije od drugih jer sluti i ono što je drugima očigledno. Pesnikovo geslo i treba da bude ono Elijarovo `uprkos svakoj očiglednosti`. To je taj put do pesme: borba na činjenicama koje ništa ne kazuju, borba protiv Svete Očiglednosti... ” Pišući o poeziji Alena Boskea, čiji je uticaj na pesnika nesumnjiv, Miljković je izrazio suštinu svog shvatanja pesništva, i poezije uopšte; da je „poezija pobeda nad pesnikom”, da je, u stvari, ona autonomna i nezavisna od realnosti i da „nije imenovanje postojećih stvari koje nas okružuju, ona je stvaranje”. U traganju za čistom poezijom i mogućnostima transpozicije stvarnosti u hram reči i simbola, po njemu ona „stvarnost pretvara u mogućnost”, a pesnika vidi kao „žrtvu” svoje poezije. O tome dalje kaže da „Pesma i pesnik vrlo brzo zamene svoje uloge. Pesnik umesto da kaže biva kazan. Da bi zadržao svoje pravo na reči, pesnik je prinuđen da postane objekat poezije. Umesto da pesnik piše poeziju, poezija piše pesnika.”8 U svojim kritičkim napisima i ogledima o poeziji uopšte i pesnicima, Miljković je, po mišljenju mnogih kritičara, pisao o suštini i dilemama sopstvene poetike, tražio odgovore na pitanja koja su proizilazila iz bića njegove pesme, želeći na određen način „da se stavi na mesto odakle bi mogao da posmatra sopstvenu poeziju nepristrasnije, kao svoj sopstveni kritičar, kao pesnički dvojnik koji bi mu osvetljavao put u tami“.[2] „ Čovek zagledan u svet ima pred sobom dve alternative: da oseti svoju ništavnost ili da se divi. Divljenje nas izjednačuje sa onim čime se divimo. Poeziju sam počeo da pišem iz straha... ” Njegove pesme su bile hermetične pesme, a on je o njima govorio: „ Ono što ne možemo da izrazimo, sve se više udaljava, ali i gubi pri tom svoj prvobitni smisao neizrecivog i postaje nešto što se može razumeti, mada samo pod pretpostavkom, kao iznutra sažeto, neprilagođeno bilo čemu spolja. Tako nastaje hermetična pesma. Tamo gde prestaje, istinski započinje. To je tamo gde počinje zaborav ili zaboravljeno sećanje kako bi rekao Sipervjel. I njen sadržaj je svet, jedinstven i nikad drugi svet, ni kada duh izneveri ohološću i podelama. Ali sve svoje skorašnje hermetična pesma preuredi iznutra snagom zaborava, spajajući različito, razdvajajući jedno. ” Za Miljkovića je simbol bio „inkarnacija stvarnosti, kondenzovanje stvarnosti u prostoru i vremenu u ono što je esencijalno i bitno.“ Sa druge strane, nadrealistička načela su mu poslužila da otkrije i dosegne onostrano, da otkrije podsvest, san, i da od iracionalnih izvora bića otkrije novu realnost. „Nejasnost je njena prednost, a ne nedostatak.“ Težio je nadrealističkom oslobađanju čoveka kroz prizmu simbola, do potpunog prožimanja stvarnosti i suštinskog izraza. U ovoj sintezi nastajali su stihovi koji su zračili magijskom lepotom i dubinom i koji su često izmicali dekodiranju. Jedan od najzanimljivijih i značajnijih ciklusa u zbirci Uzalud je budim je drugi po redu ciklus Sedam mrtvih pesnika. Branko je u ovom ciklusu posvetio po jednu pesmu pesnicima koje je verovatno najviše cenio jer su mu veoma slični po tematici i motivima u svojim pesmama. To su: Branko Radičević, Petar Petrović Njegoš, Laza Kostić, Vladislav Petković Dis, Tin Ujević, Momčilo Nastasijević i pesnik Goran, Brankov prijatelj.[13] Ostali rad[uredi | uredi izvor] Uporedo sa pesničkim radom, Miljkovićevo stvaralaštvo obuhvata intenzivnu kritičko-esejističku delatnost, objavljivanjem oko šezdesetak priloga u listovima i časopisima širom Jugoslavije u periodu od 1955. do 1961. god. Prvu kritiku (prikaz) objavio je 1955. god. u beogradskom listu Vidici, povodom zbirke pesama Velimira Lukića, Leto. Sagledavajući njegov kritičarski opus, može se sa pravom reći da je Miljković bio svojevrsni hroničar književnih zbivanja na jugoslovenskom prostoru; nema praktično nijednog značajnijeg imena savremene jugoslovenske (i srpske) poezije o kojima nije pisao. Nesumnjivo je da je svojim kritičarskim tekstovima i prikazima znatno doprineo predstavljanju tzv. druge posleratne generacije pesnika, kojoj je i sam pripadao.[2] Branko Miljković ili Orfejev dvojnik Za pesnike simbolističke orijentacije, pesnike koji nastoje da “sve zamene rečima” posebno je važna sloboda u kombinovanju reči. Tragajući za tom slobodom, Branko Miljković se posebno u pesmama Poreklo nade, približio pojedinim elementima nadrealističke poetike. Za njega su posebno bili izazovni oni elementi nadrealističke poetike koji su insistirali na udaljavanju od realnih stvari i pojava, na ulozi sna i nesvesnog.[14] Mada nema sumnje, za Miljkovića su najizazovniji bili pokušaji nadrealista da izgrade jednu takvu tehniku gradnje verbalne jave koju je on gotovo divinizovao u pesmi Kritika metafore. Miljković je prihvatio i jedan groteskno-humorni ton (tako važan za nadrealiste) da bi mogao da relativizuje ono stanovište koje dominira u pesmama sadržanim u knjizi Vatra ili ništa. Jednostavno rečeno, stavljajući pesniku zadatak da u jeziku izgradi posebnu realnost, paralelni svet, Branko Miljković je samu pesmu i njenu egzistenciju učinio paralelnom sa egzistencijom samog pesnika...[14] Nagrade[uredi | uredi izvor] Oktobarska nagrada Beograda, 1960, za zbirku Vatra i ništa. Nasleđe[uredi | uredi izvor] Film o Branku Miljkoviću[uredi | uredi izvor] Vatra i ništa (igrano-dokumentarni film, Niš, 1995, proizvodnja: ПП Krug, uz materijalnu podršku Ministarstva kulture Republike Srbije i Skupštine grada Niša, scenario i režija: Marislav Radisavljević, direktor fotografije filma: Ivan Zdravković, snimatelj: Darko Ković, scenograf: Boris Čerškov, kostimograf: Jelka Ašanin, kompozitor: Blagoje Radojević, slikar dekora: Perica Donkov, glumci: Goran Milev, Slađana Vlajović. Postoji i dokumentarni film o Branku Miljkoviću, pod imenom Princ Poezije. Film je snimljen u Nišu i Beogradu, uz obilnu muzejsku građu, a Miki Stamenković je uspeo da preko svojih prijatelja iz Zagreba obezbedi potrebnu dokumentaciju. Snimatelj filma je Jovica Krstić, montažer Miljan Đurović, stihove u filmu govori Predrag Ejdus, tekst čita Žarko Obračević, a muziku je napisao Žarko Stanković. Spomen soba Branka Miljkovića[uredi | uredi izvor] U porodičnoj kući u Beogradu, u pesnikovoj sobi, 12. februara 1962. god, na prvu godišnjicu njegove smrti, otvorena je Miljkovićeva spomen-soba u autentičnom ambijentu, gde je bila izložena njegova zaostavština: nameštaj, lični predmeti, rukopisi, prepiska, fotografije, biblioteka...24 (kat. br. 100) Roditelji, i posebno, brat Dragiša, brižljivo su sačuvali sve što se zateklo u kući od pesnikove ostavštine.25 U Knjizi utisaka povodom predaje zaostavštine i otvaranja Spomen-sobe u niškom Muzeju 1971. god, porodica Miljković je zapisala:[2] „ Drage Nišlije, Branko nije stigao da vam se vrati, ali se vratilo njegovo delo i radna soba. Čuvajte i jedno i drugo, jer je od danas to vaše (majka Marija, otac Gligorije, brat Dragiša Miljković; 11. 2. 1971.) ” Književno-memorijalna postavka Stevan Sremac i Branko Miljković. Povodom desetogodišnjice smrti, pesnikovi roditelji Marija i Gligorije, 1971. god. ustupaju deo zaostavštine svoga sina gradu Nišu, odnosno Narodnom muzeju, uz svesrdno posredovanje predstavnika grada, Muzeja i poslenika iz kulturnog života. Osnovna namera bila je da se ustupanjem, prenosom i kasnijom muzejskom ekspozicijom fonda sačuva trajno uspomena na velikog pesnika, koji je duhovno i stvaralački stasao u svom rodnom gradu Nišu. Na dvadesetogodišnjicu pesnikove smrti 1981. god, njegovi roditelji poklanjaju Narodnom muzeju pesnikovu sobu iz beogradske kuće (sobe), jedan broj ličnih predmeta i prva izdanja pesnikovih zbirki pesama (Uzalud je budim i Vatra i ništa).[2] Narodni muzej u Nišu čuva celokupnu zaostavštinu pesnika Branka Miljkovića. Formiran je i fond istoimene muzejske zbirke. Godine 1971, povodom desetogodišnjice pesnikove smrti, njegovi roditelji, Marija i Gligorije i brat Dragiša, poklonili su muzeju u Nišu sačuvanu zaostavštinu: lične predmete, odeću, dokumenta, fotografije, rukopise, nameštaj iz roditeljske kuće u Nišu i Beogradu, prepisku, ličnu biblioteku sa oko 400 knjiga i časopisa i bogatu hemeroteku sa isečcima pesnikovih objavljenih radova i drugih tekstova iz novina i časopisa. Zaostavštini pripada 1649 predmeta.[15] Povodom 50 godina od smrti Branka Miljkovića 2011. godine organizovana je velika izložba njegovih ličnih stvari koju je posetilo oko 9 hiljada ljudi u Nišu i Beogradu.[16][17] Tom prilikom je planirano da se do 2014. izdaju njegova sabrana dela.[18] Sabrana dela bi imala 12 knjiga, ali njihovo izdavanje nije realizovano u planiranom roku.[17] Spomen soba Branka Miljkovića kao deo izložbe u Sinagogi u Nišu u povodu obeležavanja 50. godišnjice od njegove smrt (29. septembar 2011) O životu i tragičnoj smrti Branka Miljkovića Dejan Stojiljković je napisao roman „Zvezda nad prazninom”.[19] Dela[uredi | uredi izvor] Sabrana dela Branka Miljkovića[uredi | uredi izvor] Bista Branka Miljkovića u Nišu, ispred Narodnog pozorišta. Na osnovu Protokola o izdavanju sabranih dela Branka Miljkovića, iz 2015. godine, čiji su potpisnici Filozofski fakultet iz Niša, Niški kulturni centar, Narodna biblioteka i Narodni muzej iz Niša, konačno su se stekli uslovi (jer su obezbeđena materijalna sredstva iz budžeta Grada Niša), da se krene u realizaciju projekta koji je trebalo da bude započet do kraja 2014. Prema navedenom Protokolu, do kraja 2015. godine biće štampani prvi tomovi sabranih dela Branka Miljkovića (1934—1961), dok bi čitav projekat, od 6 knjiga, završen krajem 2018. godine.[20] Knjige pesama[uredi | uredi izvor] Za života je objavio pet knjiga pesama: Uzalud je budim (Mlado pokolenje, Beograd, 1957), Smrću protiv smrti (zbirka patriotskih pesama u koautorstvu sa Blažom Šćepanovićem, Mlado pokolenje, Beograd, 1959), Poreklo nade (Lykos, Zagreb, 1960), Vatra i ništa (Prosveta, Beograd, 1960). Za zbirku pesama Vatra i ništa dobio je 1960. god. prestižnu Oktobarsku nagradu grada Beograda za književnost. U izdanju „Zadužbine Ras“ izašla je njegova poslednja knjiga Krv koja svetli (1961), bibliofilsko izdanje odabranih pesama patriotske poezije iz knjige.[2] Uzalud je budim, Beograd, 1957, Smrću protiv smrti, (Zajedno sa Blažom Šćepanovićem), Beograd, 1959. Vatra i ništa, Beograd, 1960, Poreklo nade, Zagreb, 1960, Krv koja svetli, Beograd, 1961. Prevod Osip Mandeljtšajm: Šum vremena, (zajedno sa Milicom Nikolić) Knjige kritika o Miljkoviću i njegovom životu[uredi | uredi izvor] Petar Džadžić, Branko Miljković ili neukrotiva reč, Beograd 1965; Kritičari o Branku Miljkoviću, zbornik radova (prir. Sava Penčić), Niš 1973; Branko Miljković u sećanju savremenika, zbornik (prir. Vidosav Petrović), Niš 1973; Vidosav Petrović, Pesnikov uzlet – Sećanja na Branka Miljkovića, Niš 1988; Miodrag Petrović, Pesnički svet Branka Miljkovića, Niš 1991; Knjige kritika o Miljkoviću i njegovom životu. Poezija i poetika Branka Miljkovića, zbornik radova (ured. Novica Petković), Beograd 1996; Branko Miljković i savremena srpska poezija, zbornik radova (ured. Radivoje Mikić), Gadžin Han/Beograd, 1997; Radivoje M. Petković, Branko Miljković – školski dani, Niš 1999; Radivoje Mikić, Orfejev dvojnik – o poeziji i poetici Branka Miljkovića, Beograd 2002; Radovan Popović, Princ pesnika, životopis Branka Miljkovića, Niš 2002; Kosta Dimitrijević, Ubijeni pesnik, roman o Branku Miljkoviću, Beograd 2002; Kosta Lozanić, Slike iz života Miljkovića, (Roman o Branku Miljkoviću u 77 slika), Obrenovac 2003; Poezija Branka Miljkovića – nova tumačenja, Zbornik (prir. Radivoje Mikić), Niš 2003; Gojko M. Tešić, Bio-bibliografija Branka Miljkovića i radova o njemu (1951–1973), I–II, Književna istorija (Beograd), VII/ 25 i 26, (1974): 151–197, 343–396; Tematski broj časopisa „Gradina“ posvećen Branku Miljkoviću i Nagradi Branko Miljković, Gradina, Niš, Nova serija broj 4/2004, 2004. Dragica S. Ivanović, Osvešćeni zaborav: imanentna poetika Branka Miljkovića, Narodna biblioteka `Stefan Prvovenčani`, Kraljevo, 2010; Nedeljko Bogdanović, Reč i pesma (`Utva zlatokrila“ Branka Miljkovića), 2011; Marija Jeftimijević Mihajlović, Miljković između poezije i mita, Institut za srpsku kulturu Priština/Leposavić, Leposavić, 2012; Ljubisav Stanojević (1927—2005): Poezija i poetika Branka Miljkovića - orfejski iskaz i poetska sublimacija neizrecivog (doktorska disertacija, rukopis, 1973) Branko Miljković, prepiska, dokumenti, posvete, priredio Jovan Mladenović, Niš, 2012;[17]

New Avenue Books in partnership with Čigoja Publishing of Belgrade Serbia, has issued a unique collection of Serbian anthologies in English. The five-volume set edited by the noted American based Slavist Dr. Branko Mikasinovich includes: Serbian Fantastic Prose (2014), Selected Serbian Plays (2016), Serbian Satire and Aphorisms (2017), Selected Serbian Comedies (2018) and Great Serbian Short Stories (2019). This is the first time ever that a Serbian publisher had come out with such a comprehensive collection of anthologies of Serbian literature in English in one package. The uniqueness of this collection lies in the fact that these anthologies cover some of the finest works by the most prominent of Serbian authors embracing the genres of fantastic prose, plays, satire, aphorisms, comedies and short stories. *** Izdavač New Avenue Books u saradnji sa Čigoja štampom iz Beograda objavio je jedinstvenu kolekciju antologija srpske književnosti na engleskom jeziku. Paket od pet antologija obuhvata Srpsku fantastičnu prozu (2014), Odabrane srpske drame (2016), Srpska satira I aforizmi (2017), Odabrane srpske komedije (2018) i Velike kratke srpske priče (2019). Ovo je prvi put da je jedan srpski izdavač i objavio tako sveobuhvatan opus antologija srpske knjizevnosti. Jedinstvenost ovog poduhvata lezi u činjenici da te one obuhvataju najbolje radove najpoznatijih srpskih pisaca prezentirajući žanrove fantastične proze, drame, satire i aforizma, komedije i kratke pripovetke.

Džordž Orvel ODABRANA DELA KOMPLET 1-6 August Cesarec Zagreb, 1983. godine, tvrd povez, zaštitni omot. Knjige su nove. Komplet sadrži sledeće naslove: 01. KATALONIJI U ČAST 02. TISUĆU DEVETSTO OSAMDESET ČETVRTA 03. NITKO I NIŠTA U PARIZU I LONDONU 04. BURMANSKI DANI 05. ŽIVOTINJSIA FARMA 06. ZAŠTO PIŠEM I DRUGI ESEJI Erik Artur Bler, poznat po pseudonimu Džordž Orvel - Orvel je bila njegova omiljena reka na čijim obalama je provodio mnogo vremena, engleski književnik, esejista, novinar i kritičar (1903 - 1950). Lucidna proza, društvena kritika, opozicija totalitarizmu i podrška demokratiji, glavne su odlike Orvelovog književnog opusa. Dve knjige su posebno doprinele njegovoj popularnosti planetarnih razmera: ŽIVOTINJSKA FARMA i 1984. U ŽIVOTINJSKOJ FARMI Orvel duboko uranja u alegoriju. Životinje na jednoj seoskoj farmi su se pobunile, prognale ljude i uspostavile sopstveni sistem vrednosti i vlasti. Međutim, svinje, koje i inače važe za inteligentne životinje, gladne vlasti i moći, nametanjem svoje volje, poništavaju tekovine revolucije na farmi i uspostavljaju tako čudovišan oblik diktature koji je gori nego što je bio ljudski, protiv koga su se životinje i pobunile. Tipično orvelovski. U 1984. Orvel anticipira budućnost u još jačem i drastičnijem vidu, i to tako što prikazuje imaginarni režim koji svoje postojanje i vlast uspostavlja i održava sistemskim izvrtanjem istine (spinovanjem - noviji izraz!), prekrajanjem istorije, zarad ostvarenja sopstvenih ciljeva. Takođe orvelovski. Potrebno je napomenuti da je u romanu KATALONIJI U ČAST, Orvel zapravo pisao o Španskom građanskom ratu u kome je učestvovao i u kome je ranjen, čime je značajno oštećeno njegovo i inače krhko zdravlje. Ovo je, na određen način, oda španskim borcima za Republiku. Orvel je, sudeći po svojim publicističkim i novinarskim tekstovima, kao i po celokupnom književnom stvaralaštvu, bio oponent vlastima, što bi se reklo komunističkim jezikom - disident, večito na strani potlačenih i obespravljenih. Ta socijalna nota ne promiče pažljivom oku čitalaca i time je njegova popularnost veća i delo značajnije, jer, ako se za ikoga može reći da je angažovani pisac - ma šta to značilo - to je upravo bio Džordž Orvel. Orvelovo delo ostaje uticajno i u popularnoj i u političkoj kulturi, a pridev `orvelovski` koji opisuje totalitarne i autoritarne društvene prakse i režime, i drugi izrazi - `veliki brat`, `policija misli`, `rupa u pamćenju`, `dvorazmišljanje`, `misaoni zločin`, deo su engleskog jezika, kao i mnogi njegovi neologizmi. Džordž Orvel i Oldus Haksli bili su savremenici, tačnije, Haksli je Orvelu predavao francuski jezik na koledžu. Mnogi danas porede Orvela i Hakslija, praveći paralele između njihovih teza i razmišljanja. Recimo, Stjuart Makmilan je napravio duhovito, ali i malo gorko poređenje između dva književnika i njihovih promišljanja, analizirajući Hakslijev VRLI NOVI SVET i Orvelovu 1984: U romanu 1984 ljude kontrolišu nanošenjem bola. U romanu VRLI NOVI SVET ljude kontrolišu preko zadovoljstva. Orvel se plašio da će nas uništiti ono što mrzimo (oružje, bombe, ratovi). Haksli se plašio da će nas uništiti ono što volimo (danas smo svedoci robovanja mobilnim telefonima, kompjuterima). Orvel je strahovao od onih koji bi hteli da zabrane knjige (cenzura i slično). Haksli je strahovao da neće biti razloga za zabranu knjiga, jer niko neće hteti da ih čita. (!) Orvel je strahovao da će istinu skrivati od nas. Haksli je strahovao da će istinu ugušiti u moru nebitnih podataka i bespotrebnih informacija. Orvel se bojao da ćemo se pretvoriti u kulturu zatočenika. Haksli se bojao da ćemo postati trivijalna kultura, preokupirana igrama i raznim medijskim programima. # 89