Cena knjige bitno smanjena Povez : mek format :28 cm x 20 cm Broj strana :202 Stanje :mrljice na koricama unutrašnjost knjige u odličnom stanju

ČASOPIS ZA FILOZOFIJU I DRUŠTVENU TEORIJU MPUS-1/P-1

Kultura Beograd 1966. 496 str tvrd povez nigde nije podvlačeno format 22 cm sadržaj Moto Predgovor Živojin Simić Prorok Isaija, Beseda prva Eklesijast, Hvalimo sad savne ljude Gotama Buda, Beseda Kandareko Temistokle, Beseda pred persijskim carem Volumnija, Beseda pred Koriolanom Prodik, Herakle na raskrsnici Perikle, Nadgrobna beseda Kraljica Artemisija, Prva beseda caru Kserksu Kraljica Artemisija, Druga beseda caru Kserksu Dionisije, fokejski vojvoda, Beseda Jonjanima Sokrat, Odbrana pred atinskim sudom Isokrat, Na zboru Likurg, Protiv Leokrata Demosten, O vencu Aleksandar Makedonski, Beseda u Opidu Hanibal, Beseda uoci bitke kod Ticina Gaj Marije, Beseda protiv optimata Adherbal, Beseda u Senatu Marko Tulije Kikeron, Prva beseda protiv Katiline Marko Tulije Kikeron, Druga beseda protiv Katiline Marko Tulije Kikeron, O vrednosti poezije Kremutije Kord, Beseda Isus Hristos, Beseda na gori Jovan Zlatousti, Beseda na Usekovanja a4a

SOLIDNO OČUVANA MPUS-1/P-3

PROBLEMI FILOZOFIJE Bertrand Rasl nolit 1980 mek povez stanje vrlo dobro

Eseji o pravnim i moralnim problemima - Stevan M. Slijepčević Osijek 1978 225 str. stanje vrlo dobro S.S.

Tehnicka knjiga,beograd,1992g.,167str.

Drži to zajedno Dvanaest velikih mislilaca vas mirno vodi kroz teška vremena u životu i pomaže vam da ostanete zajedno, čak i kada se čini da se sve raspada. Bilo da se suočavate sa neočekivanim raskidom, društvenim događajem iz noćne more ili lažnom željom da odete na radikalnu detoksikaciju sokova, kao što pokazuje profesorka filozofije Mari Robert, ponekad su najbolja rešenja za današnje probleme vanvremenska. Otkrijte Epikurov odgovor na pitanje kako da se odvojite od digitalnih medija, pustite Aristotelu da izleči vaš mamurluk, uđite u formu sa Ničeom i pronađite odgovore na sve životne dileme koje su najhitnije u ovoj maloj knjizi filozofije za stvarni svet. nova/ nekorišćena na prednjoj korici fleka unutrašnjost nova JES.20/13

IZDAVAČ: Gradjevinska knjiga GODINA: 1973. POVEZ: tvrd PISMO: latinica STRANA: 616 STANJE: dobro očuvana, čitljiva, korice dosta uprljane, ocena 3-

Nedostaje CD IZDAVAČ: Autodesk inc GODINA: 2004. POVEZ: mek, veći format PISMO: latinica STRANA: 436 STANJE: dobro očuvana, ocena 3

TEORIJA KRETANJA MOTORNIH VOZILA - Dimitrije Janković - TEORIJA KRETANJA MOTORNIH VOZILA Dimitrije Janković, Jovan Todorović, Univerzitet u Beogradu, Mašinski fakultet, 1990., 436 strana, mek povez, ilustrovano, odlično očuvano, 900

REŠENI ZADACI IZ MOTORNIH VOZILA - D. Janković - Mašinski fakultet, Beograd, 1991., mek povez, 398 strana, sem blago zacepljenog predlista, super očuvana, 1000

TEHNOLOGIJE ODRŽAVANJA VOZILA I - Čedomir V. Duboka - Mašinski fakultet, Beograd, 1992., mek povez, 256 strana, ekstra očuvana, 750

MAŠINE ALATKE II - V. R. Milačić - Mašinski fakultet, Beograd, 1990., mek povez, 402 strane, ekstra očuvana, nepodvlačena, kao nova, 600

Spolja kao na slikama, unutra dobro očuvano. Autor - osoba Byčkov, Viktor Vasilʹevič Naslov Vizantijska estetika : teorijski problemi / V. V. Bičkov ; s ruskog preveo Dimitrije M. Kalezić Jedinstveni naslov Византийская эстетика. srp Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1991 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Prosveta, 1991 (Beograd : BIGZ) Fizički opis 329 str. ; 21 cm Drugi autori - osoba Kalezić, Dimitrije M. Zbirka Ѣ biblioteka (karton sa omotom) Napomene Prevod dela: Византийская эстетика / В. В. Бычков Tiraž 2.000 Beleška o piscu: str. [333]. Predmetne odrednice Estetika -- Vizantija 1. Estetika u sistemu vizantijskoga shvatanja svijeta 2. Ljepota, prekrasno i njihove modifikacije 3. Slika i simbol 4. Umjetnost 5. Estetika unutrašnjega 6. Antičke tradicije 7. Kanon, Beleška o piscu BELEŠKA O PISCU Viktor Vasiljevič BIČKOV rođen je 1940. godine. Stalno je nastanjen u Moskvi. Po završetku srednje škole sa zlatnom medaljom (1960), upisao se na Moskovski energetski institut koji je završio 1965. godine, specijalnost radiofizika. Ali jour u studentskoj klupi kod Bičkova se ispoljila sklonost prema humanističkim naukama. Naporedo sa studijama u Institutu proučavao je istoriju umjetnosti, estetiku, istoriju filosofije, posjećivao predavanja prof. M. A. Alpatova, V. N. Lazareva, V. F. Asmusa. Po završetku instituta radio je kao inženjer, nastavljajući istovremeno da izučava istoriju filosofije, istoriju kulture i stare jezike (na Odjeljenju za klasične nauke Moskovskoga državnog univerziteta kod prof. A. F. Losjeva). Godine 1969. upisao se na redovni tečaj aspiranture Moskovskoga univerziteta, gdje je nastavio da se zanima starim jezicima, istorijom religije, estetikom. Po završetku aspiranture primljen je u Odeljenje za estetiku Instituta za filosofiju Akademije nauka SSSR, gdje se i sada nalazi. Još prije stupanja na studije, odnosno pripreme za aspiranturu, već su se odredile naučne sklonosti V. Bičkova – umjetnost, estetika, duhovna kultura Vizantije i zemalja njenoga regiona. Godine 1973, odbranio je na Filosofskom fakultetu Moskovskoga univerziteta disertaciju za kandidata filosofskih nauka na temu Uzajamna veza filosofskog, religijskog i estetskog u istočnohršićanskoj umjetnosti. Za vrijeme rada u Institutu za filosofiju Bičkov je aktivno izučavao patristiku na materijalu koji je on pripremio i na osnovu njega objavio monografije Vizantijska estetika. „Teorijski problemi“, Moskva 1977. god., zatim „Estetika pozne antike, II–III vijek“, Moskva, 1981. pa „Estetika Aurelija Avgustina“, Moskva 1984. i čitav niz naučnih članaka i referata koji su se pojavili u Rusiji i u inostranstvu (u Austriji, Bugarskoj, Saveznoj Republici Njemačkoj, Grčkoj, Jugoslaviji). Godine 1981, na naučnom savjetu Filosofskog instituta AN SSSR Bičkov je odbranio disertaciju i stekao naučni stepen doktora filosofskih nauka, sa temom Estetske ideje patristike II–V vijeka. V. V. Bičkov je bio učesnik niza međunarodnih skupova i konferencija iz filosofije, umjetnosti i vizantologije. Njegove monografije „Vizantijska estetika“ i „Estetika pozne antike“ sa velikim je interesovanjem dočekala naučna javnost, dobile su visoku ocjenu u nizu naučnih publikacija. „Vizantijska estetika“ je prevedena i izdata u Italiji (1983), u Bugarskoj (1984), u Mađarskoj (1988), a pripremljen je i njemački prevod Verlag der Kunst – Dresden, „Estetika pozne antike“ je publikovana u rumunskome prevodu (Bucureçti, 1984). V. V. Bičkov je zauzet velikim naučnoorganizacionim poslom. Niz godina on je rukovodio autorskim kolektivom na izradi prva dva toma „Istorije estetičke misli“ (izdanje: „Iskusstvo“, Moskva, 1985); sada rukovodi autorskim kolektivom koji radi na izradi prva dva toma „Istorije ruske estetike“ (tom I: Drevnяя Rusь, tom P: XVII vek). MG148 (N)

Poput većine istorijskih junaka iz davne prošlosti, čiji se životi i dela izrazito razlikuju od onih običnog ljudskog roda, Apolonije je do danas ostao zagonetka koja nije našla svog Edipa. Njegov život obavijen je takvim velom tajne da se često pogrešno shvata kao bajka, mit. Međutim, prema svim zakonima logike i razuma, potpuno je jasno da Apolonija nipošto ne bi trebalo gledati u tom svetlu. Ukoliko tijanski teurg sme da se smatra izmišljenom ličnošću, onda istorija nema pravo na svoje Cezare i Aleksandre. Potpuno je tačno da je taj mudrac, koji je sve do danas bez premca u čudotvornim moćima – na osnovu istorijski potvrđenih dokaza – stupio na poprište javnog života a da možda niko nije znao odakle je došao, i nestao iz njega a da možda niko nije znao kuda je otišao. Ali razlozi za to su očigledni. Upotrebljena su sva sredstva – naročito tokom četvrtog i petog stoleća naše ere – da se iz ljudskih umova izbriše sećanje na uzvišene i svete ljude. Hrišćani su sprečili kolanje njihovih biografija, koje su bile brojne i ushićujuće, i za to su, kao što ćemo videti, imali jake razloge. Na krajnje čudesan način je opstao Damisov dnevnik, i ostao jedini da ispriča priču. No, ne sme se zaboraviti da Justin Mučenik često govori o Apoloniju, a karakter i istinoljubivost tog dobrog čoveka su besprekorni, tim više što je imao valjan razlog da se oseća zbunjeno. Isto tako, ne može se osporiti činjenica da u prvih šest vekova jedva da je postojalo ijedno svešteno lice koje nije spomenulo Apolonija. H.P. Blavacka Tvrd povez, 360 str.

Beograd 1996, mek povez, očuvana, nešto podvlačenja i zaokruživanja, 24 cm, 432 strane, teđina oko 750 gr

na ruskom jeziku konstrucije konstruisanje ,,, velok3rus

Republički zavod za zaštitu spomenika kulture 2000 161 strana : ilustrovano ; jezik srpski, engleski odlična očuvanost Korpus sakralne arhitekture Srbije u kasnom srednjem veku 1355-1495.

50 godina rada Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Republički zavod za zaštitu spomenika kulture 1998 185 strana : ilustrovano očuvanost 4

Rico holding company - training centre 2006 269 strana odlična očuvanost

‘’U ovom ogledu želimo prikazati antihumanizam koji je svojstven savremenoj filozofiji, i da, suprotstavljajući se toj filozofiji zastupamo osnovnu ideju filozofije koja bi vodila računa o čoveku’’ Mikel Difren (9. februara 1910. u Klermontu, Oise - 10. juna 1995. u Parizu) bio je francuski filozof i estetičar. Poznat je kao filozof egzistencijalizma, naročito je zapažen njegov rad Fenomenologija estetskog iskustva (1953. godine. Dok je bio ratni zarobljenik u logoru naišao je na rad Karla Jaspersa zajedno sa Polom Rikerom. Difren i Riker su kasnije sarađivali na knjizi o Jaspersu. / Preveo: Branko Jelić Urednik: Miloš Stambolić Naslov originala: Mikel Dufrenne - Pour l’homme Sadržaj: Prvi deo: GLAVNE TEME SAVREMENE FILOZOFIJE 1. Filozofija bića 2. Filozofija pojma 3. Arheološka epistemologija 4. Epistemologija marksizma ili marksizam kao epistemologija 5. Filozofija ljudskog jezika 6. Vladavina strukture 7. Nesvesno 8. Filozofija istorije. Drugi deo: PRISTUP JEDNOM RAZMIŠLJANJU O ČOVEKU 1. Filozofija i čovek 2. Subjekt i objekt 3. Ja i drugi 4. Ka jednom ekspliciranju ideje čoveka 5. Filozofija i etika 6. Filozofija čoveka i nauke o čoveku - Pogovor: Izgledi koje čovek danas ima. Nolit, Beograd, 1973 340 str.; meki povez; Biblioteka: Sazvežđa (36)

Vilhelm Vindelband / Wilhelm Windelband - ISTORIJA FILOZOFIJE Naslov originala: Lehrbuch der Geschichte der Philosophie / Welhelm Windelband Book and Marso, 2007. Biblioteka Temelji; Nada Šašel, Danko Grlić, Danilo Pejović (prevod); 579 strana, tvrd povez, udžbenički format. - Grčka filozofija - Helenističko-rimska filozofija - Srednjevekovna filozofija - Filozofija renesanse - Filozofija prosvetiteljstva - Nemačka filozofija - Filozofija devetnaestog veka - Filozofija u dvadesetom veku… Vilhelm Vindelband je roden 11. maja 1848. godine u Potsdamu. Započeo je studije medicine i prirodnih nauka, a kasnije je prešao na studije istorije i filozofije u Jeni, Berlinu i Getingenu. Doktoriraoje 1870. kod novokantovca Hermana Locea, radom na temu: Učenja o slučaju. Stažirao je (habilitirao) od 1873. godine u Lajpcigu, a 1876-77. postaje redovni profesor u Cirihu. Potom je 1877-82. godine bio redovni profesor na Katedri za filozofiju u Frajburgu. Od 1882. do 1903. bio je profesor na Katedri za filozofiju u Strazburu, a 1903. prelazi u Hajdelberg na katedru neokantovca Kuna Fišera i tamo je predavao sve do smrti. Umro je 22. oktobra 1915. godine u Hajdelbergu. U svojim isfraživanjima Vindelbandje tragao za odgovorom na pitanje koje su vrednosti ostale nepromenjene ili opšteprihvaćene tokom ljudske istorije. Nezavisno od čoveka, rase i kulture, u svojoj prostornoj i vremenskoj dimenziji, ove vrednosti bi bile tajne i večne, postojane i sveopšte — moralno apsolutne. Vindelband je smarao da se društvene pojave suštinski razlikuju od prirodnih, da ih je nužno6ispitivati posebnim metodama, kako bi se otkrile univerzalne i opštevažeće vrednosti.

1. Semjon Frank. `Rušenje idola ; Fridrih Niče i etika `Ljubavi prema dalјnjemu` `. Ruski bogotražitelјi. 11, Beograd: Logos, 1996. 129 str. ; 20 cm. 2. Nikolaj Loski. `Bog i svetsko zlo ; Karakter ruskog naroda.` Ruski bogotražitelјi. 39, Beograd: Logos, 2001. 271 str. ; 21 cm. 3. Ivan Ilјin. `O suprotstavlјanju zlu silom.` Ruski bogotražitelјi. Beograd: Logos, 2020. 2. izd. 193 str. ; 21 cm.

1. Lav Nikolajevič Tolstoj. `Vaskrsenje / [preveo s ruskog Milivoje Jovanović].` Knjiga za svakoga. 33, Beograd: `Branko Đonović`, 1964. 461 str. ; 17 cm. 2. Konstantin Leontjev. `Beleške pustinjaka.` Ruski bogotražitelјi. 22, Beograd: Logos, 1997. 159 str. ; 20 cm. 3. Andrej Beli. `Smisao umetnosti.` Reč. Beograd: Logos, 2008. 60 str. ; 18 cm.