U dobrom stanju. Pečati biblioteke. Ukoričeni svi brojevi lista Komunist iz 1964. Veliki format, 57x40 cm, težina oko 5 kg. Slika s rukom je ilustrativna (različita knjiga) da bi se stekao utisak o dimenzijama. Prvi broj `Komunista` izašao je 1. januara 1925. kao organ CK KPJ i štampan u njegovoj ilegalnoj štampariji u Beogradu. U 1934/1935. i 1940. izlazi kao organ Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju. Od 1946. ponovo izlazi kao organ CK KPJ, a od 1949. menja naziv i do 1953. izlazi kao `Partiska izgradnja`. Od 1953. opet izlazi kao `Komunist`. Godina 1956. obeležena je kao XV godište. Pretpostavlja se da su uračunata i godišta `Komunista` koji je izlazio pre rata, kao i godišta `Komunista` koji je počeo da izlazi od 1946., ali i tada se godišta ne poklapaju. Od 1957. `Komunist` izlazi u obliku novina. Podnaslov od br. 27 (1957) organ Saveza komunista Jugoslavije Glavni i odgovorni urednici: od br. 27 (1957) Krsto Bulajić; od br. 44 (1958) Nikola Vujanović; od br. 218 (1961) Krsto Bulajić; od br. 297 (1963) Bogdan Osolnik; od br. 458 (1966) Slobodan Sabić; od br. 545 (1967) Gavro Altman; od br. 821 (1972) Milan Rakas; od br. 1107 (1978) Zdravko Leković; od br. 1151 (1979) Veljko Miladinović; od br. 1475 (1985) Vlajko Krivokapić Izdavač: od br. 1 (1955) Kultura; od br. 141 (1960) Komunist Izlazi od 1. maja 1957. nedeljno; od br. 27 (1957) petkom; od br. 773 (1972) četvrtkom; od br. 877 (1974) ponedeljkom

U dobrom stanju. Pečati biblioteke. Ukoričeni svi brojevi lista Komunist iz 1959. Veliki format, 57x40 cm, težina oko 5 kg. Slika s plavim koricama je ilustrativna, da bi se stekao utisak o dimenzijama. Prvi broj `Komunista` izašao je 1. januara 1925. kao organ CK KPJ i štampan u njegovoj ilegalnoj štampariji u Beogradu. U 1934/1935. i 1940. izlazi kao organ Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju. Od 1946. ponovo izlazi kao organ CK KPJ, a od 1949. menja naziv i do 1953. izlazi kao `Partiska izgradnja`. Od 1953. opet izlazi kao `Komunist`. Godina 1956. obeležena je kao XV godište. Pretpostavlja se da su uračunata i godišta `Komunista` koji je izlazio pre rata, kao i godišta `Komunista` koji je počeo da izlazi od 1946., ali i tada se godišta ne poklapaju. Od 1957. `Komunist` izlazi u obliku novina. Podnaslov od br. 27 (1957) organ Saveza komunista Jugoslavije Glavni i odgovorni urednici: od br. 27 (1957) Krsto Bulajić; od br. 44 (1958) Nikola Vujanović; od br. 218 (1961) Krsto Bulajić; od br. 297 (1963) Bogdan Osolnik; od br. 458 (1966) Slobodan Sabić; od br. 545 (1967) Gavro Altman; od br. 821 (1972) Milan Rakas; od br. 1107 (1978) Zdravko Leković; od br. 1151 (1979) Veljko Miladinović; od br. 1475 (1985) Vlajko Krivokapić Izdavač: od br. 1 (1955) Kultura; od br. 141 (1960) Komunist Izlazi od 1. maja 1957. nedeljno; od br. 27 (1957) petkom; od br. 773 (1972) četvrtkom; od br. 877 (1974) ponedeljkom

U dobrom stanju. Pečati biblioteke. Ukoričeni svi brojevi lista Komunist iz 1959. Veliki format, 57x40 cm, težina oko 5 kg. Slika s plavim koricama je ilustrativna, samo pokazuje dimenzije. Prvi broj `Komunista` izašao je 1. januara 1925. kao organ CK KPJ i štampan u njegovoj ilegalnoj štampariji u Beogradu. U 1934/1935. i 1940. izlazi kao organ Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju. Od 1946. ponovo izlazi kao organ CK KPJ, a od 1949. menja naziv i do 1953. izlazi kao `Partiska izgradnja`. Od 1953. opet izlazi kao `Komunist`. Godina 1956. obeležena je kao XV godište. Pretpostavlja se da su uračunata i godišta `Komunista` koji je izlazio pre rata, kao i godišta `Komunista` koji je počeo da izlazi od 1946., ali i tada se godišta ne poklapaju. Od 1957. `Komunist` izlazi u obliku novina. Podnaslov od br. 27 (1957) organ Saveza komunista Jugoslavije Glavni i odgovorni urednici: od br. 27 (1957) Krsto Bulajić; od br. 44 (1958) Nikola Vujanović; od br. 218 (1961) Krsto Bulajić; od br. 297 (1963) Bogdan Osolnik; od br. 458 (1966) Slobodan Sabić; od br. 545 (1967) Gavro Altman; od br. 821 (1972) Milan Rakas; od br. 1107 (1978) Zdravko Leković; od br. 1151 (1979) Veljko Miladinović; od br. 1475 (1985) Vlajko Krivokapić Izdavač: od br. 1 (1955) Kultura; od br. 141 (1960) Komunist Izlazi od 1. maja 1957. nedeljno; od br. 27 (1957) petkom; od br. 773 (1972) četvrtkom; od br. 877 (1974) ponedeljkom

U dobrom stanju. Pečati biblioteke. Ukoričeni svi brojevi lista Komunist iz 1962. Veliki format, 57x40 cm, težina oko 5 kg. Prvi broj `Komunista` izašao je 1. januara 1925. kao organ CK KPJ i štampan u njegovoj ilegalnoj štampariji u Beogradu. U 1934/1935. i 1940. izlazi kao organ Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju. Od 1946. ponovo izlazi kao organ CK KPJ, a od 1949. menja naziv i do 1953. izlazi kao `Partiska izgradnja`. Od 1953. opet izlazi kao `Komunist`. Godina 1956. obeležena je kao XV godište. Pretpostavlja se da su uračunata i godišta `Komunista` koji je izlazio pre rata, kao i godišta `Komunista` koji je počeo da izlazi od 1946., ali i tada se godišta ne poklapaju. Od 1957. `Komunist` izlazi u obliku novina. Podnaslov od br. 27 (1957) organ Saveza komunista Jugoslavije Glavni i odgovorni urednici: od br. 27 (1957) Krsto Bulajić; od br. 44 (1958) Nikola Vujanović; od br. 218 (1961) Krsto Bulajić; od br. 297 (1963) Bogdan Osolnik; od br. 458 (1966) Slobodan Sabić; od br. 545 (1967) Gavro Altman; od br. 821 (1972) Milan Rakas; od br. 1107 (1978) Zdravko Leković; od br. 1151 (1979) Veljko Miladinović; od br. 1475 (1985) Vlajko Krivokapić Izdavač: od br. 1 (1955) Kultura; od br. 141 (1960) Komunist Izlazi od 1. maja 1957. nedeljno; od br. 27 (1957) petkom; od br. 773 (1972) četvrtkom; od br. 877 (1974) ponedeljkom

HENRI MILER RAKOVA OBRATNICA NOVOSTI BEOGRAD 2004 Biblioteka Novosti XX VEK ŽIRILICA TVRDE KORICE O M O T 21 CM 347 STRANICA NEKORIŠĆENO GARANCIJA PERFEKT EKSTRA **********

IZ ZEMLJE AMANULLAHA Putopisi Iz sadržaja -Afganistan -Putovanje u Njemačku -Fronta Larrisa Reissner znala je u sebi ujediniti publicistiku s umjetnikom, što je u današnje vrijeme veoma vrijedno i teško. Ona je oštro zapažala i pronalazila sitnice, ali potrebne i važne, i znala je povući iz njih značajne zaključke; znala ih je generalizirati, ujedinjujući ih jednom stvaralačkom sintezom, nikada ne zaboravljajući ono što je osnovno, i pazeći na cjelovitost. Format: 20x15 cm Broj stranica: 245 Uvez: tvrdi Godina izdanja: 1935 Izdavač: Naklada knjiga Zagreb, Zagreb Preveo: Branko Kojić K.D.S.3.2.

Najpre bi trebalo razjasniti naslov. Zašto ’nakaze i bogalji’, uz dodatak kiborga, a ne druga, politički korektnija oznaka, poput ’invalida’, ’hendikepiranih’, ’nesposobnih’, čak ’onesposobljenih’? Razlozi za to proističu iz pristrasne pozicije priređivača: bivajući i sam invalidno telo, odlučio sam se za pogrdne, neprimerene termine ’nakaza’ i ’bogalj’ (kiborg zasad nije pogrdan, mada je ambivalentan), zbog toga što oni ističu različitost oštećenog, nesposobnog, hendikepiranog tela, istovremeno ga politizuju i stvaraju nelagodu pri korišćenju takvih termina. Naposletku, pompeznije i privlačnije zvuče, pretvaraju nekadašnje reklamne uzvike sa vašara nakaza u strategiju otpora, dok naglašavaju invalidima dobro poznato osećanje zurenja i istovremene privlačnosti i odbojnosti oštećenog, izuzetnog tela. Sadržaj: - Lenard Dejvis - „Bogalji uzvraćaju udarac: Uspon studija invaliditeta“ - Homer - Hefestova radionica, Ilijada, XVIII pevanje - Krivonogi Tersit vređa Agamemnona, Ilijada, II pevanje - Vilijam Ebenštajn - „Ka arhetipskoj psihologiji invalidnosti zasnovanoj na mitu o Hefestu“ - Biblija - Kako je Jakov postao hrom i dobio ime Izrael, Prva Mojsijeva, glava 32 - „U koga bi bila mana na tijelu, neka ne pristupa da prinosi hljeb Boga svojega“, Treća Mojsijeva, glava 21 - Isus Hristos isceljuje bogalja u Vitezdu, Jovan, glava 5 - Saul M. Olian - „Invalidnost u jevrejskoj Bibliji“ - Sveti Avgustin - „Adamovi potomci“ (odlomak iz Države Božje) - Anri-Žak Stiker - „Sistem(i) dobročinstva“ - Poglavlje iz knjige „Istorija invaliditeta“ - Mišel de Montenj - „O bogaljima“ (odlomak iz eseja) - Šeron L. Snajder - „Bezbroj oblika: Invalidna figura u umetničkoj tradiciji“ - Lord Gordon Bajron - „Izobražen preobražen“ (odlomak iz drame The Deformed Transformed) - Fridrih Niče - „O iskupljenju“ (odlomak iz Tako je govorio Zaratustra) - Rozmeri Garland Tompson - „Američki vašar nakaza, 1835-1940“ - Edgar Allan Poe - „Skočižabac“ (odlomak iz pripovetke) - Ivan Velisavljević - „Teatar bogalja: Invalidno telo u dramama Beketa i Bernharda“ - Thomas Bernhard - „Uzrok“ (odlomak iz romana) - Karen Kadora - „Feministički kiberpank“ - Dajan M. Nelson - „Fantomski udovi i nevidljive ruke: Tela, proteze i identifikacije kasnog kapitalizma“ ______________________________________ GRADAC br.182: NEOBIČNA TELA Izdanje: GRADAC Čačak, 2012. F: 18x24 cm O: 110 cm Mek povez, ćirilica. Ilustrovano crno-belim fotografijama

ukoričeni časopisi dosta dobari kompletan

rvi broj Rizoma donosi temat o savremenoj američkoj poeziji, koji je priredio novosadski pesnik Stevan Bradić. Autori/ke zastupljeni u ovom tematu po prvi put su prevedeni na srpski jezik, a to znači i prvi put uvedeni u našu kulturu (sa izuzetkom Luiz Glik). Ovaj temat predstavlja celovit blok tekstova, koji su međusobno povezani, sa pratećim prevodima eseja i intervjua, koji ih dopunjavaju, bili oni pesnički ili teorijski i društveni. Zastupljeni glasovi su manje ili više prepoznatljivi u samoj SAD i predstavljaju različite poetike, kao i različite zajednice, što je dakako bitan faktor u savremenom američkom pesništvu. U tematu je zastupljena poezija sledećih autora i autorki: Luiz Glik, Ričarda Sajkena, Terensa Hejsa, En Bojer, Danijela Borzuckog, Ade Limon, Patriše Lokvud, Tao Lina, Tomi Pikoa i Aditi Maćado. Temat sadrži i eseje Dženifer Ešton, o savremenoj američkoj pesničkoj sceni i Danijela Morisa, o pesništvu Luiz Glik, kao i mnoge druge priloge posvećene američkom društvu i kulturi (intervjui, članci, prikazi itd). Žanr: časopis Priređivač: Stevan Bradić Godina izdanja: jesen-zima 2020. Broj strana: 152 Pismo: latinica Povez: mek Format: 20x13

Pred čitaocima Rizoma je skup tekstova, eseja, radova, poezije, proze domaćih i stranih autorki i autora, koji iz različitih uglova govore o invalidnosti, a koje je priredio novosadski pesnik i aktivista Siniša Tucić. Temat je podeljen na tri celine. U prvoj se nalaze devet teorijskih tekstova eminentih predavača na programima Studija invalidnosti širom sveta: Toma Šekspira, Šeli Trejmen, Tobina Sibersa, Teodora Mladenova, Simi Linton, Majkla Dejvidsona, G. Tomasa Kouzera, Dejvida Mičela i Šeron Snajder. Dtruga celina obuhvata tekstove domaćih autora i autorki: Milese Milinković, Ivana Velisavljevića, Jelene Zagorac i Tanje Đurić. Treći deo temata donosi književne priloge, poeziju i prozu osoba sa invaliditetom ili onemogućavanih osoba koji u svojim književnim ostvarenjima tematizuju invaliditet: pesnički ciklus Kenija Frisa američkog pesnika i teoretičara invalidnosti, poezija američke pesnikinje i performeke Šeril Meri Vejd, poezija Marije Mace Obrovački, prozni zapisi Marije Vrebalov Đorđević i jedna pesma Siniše Tucića. Žanr: časopis Priređivač: Siniša Tucić Godina izdanja: jesen-zima 2020. Broj strana: 155 Pismo: latinica Povez: mek Format: 30 cm

Hrvatsko izdanje. Iz licne kolekcije.

glanc

5

Odlično očuvano. Slike.

MIKIJEV ZABAVNIK 484 1984 MIKIJEV ZABAVNIK 648 1987 MIKIJEV ZABAVNIK 732 1988 MIKIJEV ZABAVNIK 754 1989 god. Na naslovnoj stranici milimetarski zacepan kao i na drugom listu ,zanemarljivo MIKIJEV ZABAVNIK 819 1990 god. Stanje sa slike OSTALI MOJI PREDMETI NA KUPINDU : https://www.kupindo.com/Clan/180001/SpisakPredmeta

5-,malo izgrebana naslovnica

5,potpis na naslovnici

glanc italijanski

glanc italijanski

zagor 496 5 italijanski

5 italijanski

glanc italijanski

5 italijanski

Zamenska narukvica za pametni sat Kronos 4.

Ukotrljajte se u Donkey Kong avanturu, voljenu franšizu ekskluzivno za Nintendo Switch. Prelazi ostrvo puno akcija kao u klasičnim Kong igrama ili izmeni stvari i igraj kao Funky Kong u novom Funky Modu.Invazija sa Antartika je pretvorila Donkey Kong ostrvo u njihovu ličnu zamrznutu tvrđavu i na vama je da spasite sve. Igraj kao Donkey Kong ili se udruži sa Diddy Kongom, Dixie Kong i Cranky Kongom, svaki sa jedinstvenim sposobnostima koji će ti pomoći da savladaš svaki izazov.