Moj Mikro (18) broj 6 iz 1986.godine - jun 1986 - 1986/6 (3) Izdavač: ČGP Delo, OOUR Revije, Ljubljana - Moj mikro (mikroračunalo) je slovenački časopis za informatiku koji je prvi put objavila slovenačka kompanija ČGP Delo. Prvi broj na slovenačkom jeziku izašao je u junu 1984., dok je prvo izdanje na srpskohrvatskom (latinica) izašlo u januaru 1985. Ukupno je izašlo 82 broja (od toga je 6 dvobroja, znači fizički je izašlo 76 zasebnih časopisa) dimenzije: 22cm x 30cm broj strana: 68 težina 140 grama Očuvanost: 4 požuteo Tekstovi: AMIGA, prijateljica na probu ; Micros `86 ; AMIGA preko plastike i silicijuma do stereo zvuka ; Povezujemo spektrum i VC 1541 (2) ; Disk jedinica VC 1571 ; Računari ATARI ; Numeričko diferenciranje ; DB Masrer One - Stoneware ; Paskal CCD ; IGRE : Movie (spektrum 48K, amstrad) ; Tomahawk (spektrum) ; Enigma Force ; Impossible mission (spektrum, C64, amstrad) ; Back to the Future (C64 , spektrum)

Srpske organske studije / casopis za organski filozofiju i domacinski sistem god. 1,2, 1999, sveska 1 Tema broja: Srpski monarhizam Mek povez, strana 225 Dobro ocuvana

UNUTRA IMA JOS DEO OD ETIKETE, Duzina 91 cm ramena nisu definisana- secena poluobim grudi 45 cm- 56 cm poluobim struka47 cm- 59 cm poluobim kukova 52 cm- 69 cm

Stari jugoslovenski suvenir tanjirić BUDVA linorez i drvorez prečnik tanjirića 12 cm

CARL TIELSCH-HUTSCHENREUTHER-Trodelni set `Iris` (1948) Set iz tri dela: Šoljica (visina: 5 cm, širina: 12 cm, širina otvora: 10 cm) Tacna za šoljicu (prečnik: 15 cm, visina: 1,5 cm) Dezertni tanjir (prečnik: 19 cm, visina: 2 cm) Ukupna težina: 500 g Zlatni krug na dnu tacne i na ivici dezertnog tanjira je mestimično izledeo - vidljivo je na slikama. Sitni, jedva vidljivi tragovi pribora na dnu dezertnog tanjira. Žig na dnu: (Inicijali) C. T. (za Carl Tielsch, pored orla raširenih krila) HUTSCHENREUTHER ARZBERG BAVARIA Germany IRIS (na šoljici i dezertnom tanjiru) „Porzellanfabrik C. Tielsch & Co., Abteilung der C. M. Hutschenreuther AG.“ U Arzbergu koristila je žig 1948. godine. Tokom 1932. godine kompanije Tielsch (Tilš) i Hutschenreuther (Hučenrojter) su se spojile i fabrika u mestu Altwasser (Altvaser, danas Stary Zdrój, u Poljskoj) kod Waldenburga (danas Wałbrzych). nastavila je da radi kao ogranak kompanije Hutschenreuther, sa svojih 1200 radnika,pod imenom „Porzellanfabrik C. Tielsch & Co., Abteilung der C. M. Hutschenreuther AG.“ 8. maja 1945. godine područje su okupirale sovjetske trupe, porodica Tielsch je pobegla iz Poljske, a kompanija Hutschenreuther ostala je bez svojih pogona u Altwasseru. Kako bi nastavila sa proizvodnjom izgradila je fabriku u mestu Arzberg (Arcberg). Još jedno kratko vreme imala je pravo da koristi inicijale CT sa slikom orla. Prodaje se bez držača za tanjire. (114/45-34/107-kp/1137)

tUNIKA JE JKO OCUVANA Broj je 38/40- videti mere. Jako lepo pada ima neku tezinu.Pozadi moze da se veze. Duzina 75 cm ramena 41 cm- 50 cm poluobim grudi 41 cm- 54 cm poluobim struka 34 cm- 44 cm

Interesantna haljina,tunika, može se nositi sa i bez maice. Ima ukrasne drvene alke. Boja je u osnovi plava sa svetlijim cvetićima. Napred ima dva veća džepa, sa ukrasnim trakicama. Preko grudi je nacigovana. Širina pazuh-pazuh 53cm Struk poluobim 63cm Ukupna dužina 75cm

Stara limena kutija. Napomena: Potrebno je dobro čišćenje od prljavštine! Uslovi prodaje prodavca Plaćanje Tekući račun (pre slanja), Lično Slanje Lično preuzimanje, Post express, Pošta

Emajlirana serpica Yugoslavija. Izuzetno ocuvana. Precnik 15,5 cm visina 8,5 cm.

UTZSCHNEIDER & CIE. Sarreguemines - Dve šoljice(1860-1922) Dimenzije: Visina: 4 cm Širina: 11,5 cm Prečnik dna: 4 cm Prečnik otvora: 9,5 cm Ukupna težina: 190 g Jedna šoljica ima naprslinu na dnu, druga na boku - vidljivo je na kolaž slici. Žig na dnu: Grb Lorene ispod krune. Fabrika “Utzschneider & Cie.” koristila je ovaj žig od oko 1860. do 1922. godine. Fabrika “Utzschneider & Cie.”, u francuskom gradu Sarreguemines (Sargemin), u regionu Lorene, proizvodi porcelan i keramiku od oko 1775. U toku dva veka, mali porodični posao, započet tokom Revolucije, prošao je dug put. Paul Utzschneider (Pol Ucšnajder) i Paul de Geiger (Pol de Žežer), pravi umetnici svog posla, doveli su mali grad Sarreguemines u sam vrh evropske industrije posuđa. Prvu fabriku otvorio je 1790. godine Nicolas-Henri Jacobi (Nikola-Anri Žakobi) zajedno sa dva partnera. Neprijateljski stav lokalnog stanovništva, teško dobavljanje sirovine, oštra konkurencija engleskih i francuskih fabrika i nemiri zbog revolucije učinili su da Jacobi odustane od posla. 1800. godine fabriku je preuzeo Paul Utzschneider, poreklom iz Bavarske, i posao je uskoro krenuo nabolje. Napoleon I postao je jedan od glavnih klijenata, i fabrika je isporučivala keramičke pločice kojima su dekorisani zidovi Pariskog metroa. Istovremeno, Utzschneider je uveo nove postupke dekoracije, i ekspanzija je bila takva da je morao da otvara nove radionice. 1836. godine Utschneider je upravljanje fabrikom prepustio svom zetu, Alexandre-u de Geiger-u (Aleksandr de Žežer), koji je nastavio da ga uspešno vodi. 1838. godine Alexandre de Geiger se pridružio koncernu “Villeroy & Boch”, što se pokazalo dobrim potezom, i posao se dalje uvećavao. 1871. godine, zbog nemačke aneksije pokrajine Mozel, Alexandre de Geiger napustio je Sarreguemines i preselio se u Pariz, a upravljanje fabrikom preuzeo je njegov sin Paul de Geiger (Pol de Žežer). Izgrađene su dve nove fabrike, u Digoinu (Digon) i Vitry-le-François (Vitri-le-Fransoa). Pol de Geiger je umro 1913. godine a upravljanje kompanijom preuzela je porodica Cazal (Kazal). Tokom Drugog svetskog rata fabrika je bila rekvirirana od 1942. do 1945. godine i za to vreme njome je nastavio da upravlja koncern “Villeroy & Boch”. 1978. godine fabriku je kupila grupa Lunéville-Badonviller-Saint-Clément (Ludenvil-Badonvile-San-Klemon) porodice Fenal, što se pokazalo presudnim za istoriju fajansa u Sarregueminesu. Fabrika u Vitry-le-François nastavila je da proizvodi sanitarnu keramiku, fabrika u Digoinu ugostiteljsku keramiku a fabrika u Lunévile-Saint-Clémentu umetničke i dekorativne figure. 2002. godine 26 zaposlenih i menadžera postali su akcionari fabrike. Oni su preuzeli upravljanje fabrikom i pokušali da održe proizvodnju, ali je sud 9. januara 2007. godine naložio likvidaciju. Za manje od mesec dana, sve aktivnosti u fabrici su prestale. (114/47-34/107-kp/1139)

Lepa stara drvena kutija sa duborezom suvenir iz BOHINJA (Slovenija) dimenzije 13 x 11 x 6 cm *ŠK 3

sve sa slike kablovi novi daljinski ispravni

3D naočare

prelepa stara kutijica za nakit sa filigranskim detaljima i školjakma dimenzije prečnik 5,5 cm , visina 3 cm K2

Proleće 1998 Izdato u Beogradu Stanje kao na slikama Mek povez 245.strana

Časopis za književnost i kulturu i društvena pitanja Br 57/3 Mart Beograd Stanje kao na slikama Mek povez 415.strana

Nov kabl sa činč konektorima dužine 150cm (1,5 metra) Za povezivanje sa: pojačalo, risiver, cd player, dek, gramofon...

Godina X Br 1 i 2 2005 / nova serija ARS – Časopis za književnost, kulturu i društvena pitanja Prvi broj časopisa za književnost, kulturu i društvena pitanja Ars, publikovan je 1986. godine, u izdanju Književne opštine Cetinje. Članovi prve redakcije časopisa su bili Mladen Lompar (glavni urednik), Krsto Mijanović, Slavko Perović, Milorad Popović i Borislav Cimeša. Svojom koncepcijom, dizajnom (autor Bogdan Kršić), krugom saradnika Ars je od samog početka, u inače sumornom provincijskom kulturnom miljeu Crne Gore, najavljivao jedan novi, moderniji senzibilitet i veću otvorenost u odnosima između alternativnih i disidentskih kulturnih i političkih koncepata. Ars je ubrzo postao jedini časopis iz Crne Gore koji je i u najširem kontekstu ondašnje Jugoslavije imao stanoviti renome ozbiljne književne publikacije. Uz to, krug oko ovog časopisa je anticipirao mnoga društvena i politička pitanja koja će početkom devedesetih eskalirati u najgore oblike kleronacionalizma i balkanskog kriptofašizma. Zbog svojih neortodoksnih stavova Ars, i njegov izdavač Književna opština Cetinja, našli su se na udaru ondašnje komunističke oligarhije, pa je izlaženje časopisa prisilno obustavljeno prema direktivi Predsjedništva Centralnog komiteta Saveza komunista Crne Gore. Časopis za književnost, kulturu i društvena pitanja ARS. Ars je ponovno počeo izlaziti 1999. godine, kada je za predsjednika Crnogorskog društva nezavisnih književnika izabran Milorad Popović. U novoj redakciji Ars-a, iz starog uređivačkog tima su ostali Mladen Lompar i Milorad Popović, kao i njihovi saradnici iz osamdesetih godina, Ljubomir Đurković i Božo Koprivica, ali glavni agens nove serije čine mladi pisci koji su se na književnoj sceni pojavili tokom devedesetih godina proteklog stoljeća: Pavle Goranović, Balša Brković, Aleksandar Bečanović, Andrej Nikolaidis. Upravo je s njima nova serija Ars-a, proširila prvobitni tematski i žanrovski krug. Tako je u novoj seriji pored domaće i inostrane književnosti, likovne umjetnosti, teatra i društvenih pitanja, u značajnoj mjeri zastupljena rok kultura i filmsko stvaralaštvo. No, kako je Ars prevashodno književni časopis, njegov glavni koncepcijski zadatak je da pored kritičke prezentacije savremene crnogorske književnosti i prevođenja inostrane literature uspostavi ponovnu saradnju pisaca, publikacija i izdavača EX JU književnosti. Tako su u posljednjih par godina u Ars-u objavljeni temati iz savremene slovenačke, hrvatske, bosanske i makedonske književnosti, a broj 5/6 01 su uredili članovi EX JU PEN centra iz Amsterdama. Kako izdavač Ars-a, Crnogorsko društvo nezavisnih književnika, časopisu nije moglo obezbijediti ni minimalne tehničke uslove za pripremu, rad i distribuciju, 2001. godine, Otvoreni kulturni forum sa Cetinja je postao suizdavač časopisa, pa u potonje vrijeme veći dio tehničkih i materijalnih sredstava obezbjeđuje ova nevladina kulturna organizacija. Stanje kao na slikama Mek povez 349.strana Neke stranice su podvlačene

Stanje kao na slikama Mek povez 240. strana

Materijal: Glina Postoji mogućnost da je nenamernom greškom unešena pogrešna vrsta materijala. Na fotografijama se uglavnom vidi stanje kao i dimenzije.

Moj Mikro (29) broj 5 iz 1987.godine - maj 1987 - 1987/5 (drugi primerak) Izdavač: ČGP Delo, OOUR Revije, Ljubljana - Moj mikro (mikroračunalo) je slovenački časopis za informatiku koji je prvi put objavila slovenačka kompanija ČGP Delo. Prvi broj na slovenačkom jeziku izašao je u junu 1984., dok je prvo izdanje na srpskohrvatskom (latinica) izašlo u januaru 1985. Ukupno je izašlo 82 broja (od toga je 6 dvobroja, znači fizički je izašlo 76 zasebnih časopisa) dimenzije: 22cm x 30cm broj strana: 84 težina 150 grama Očuvanost: 5-- požuteo Tekstovi: Schneider PC 1512 ; Euro PC ; Nova klasa IBM PS-2 ; Lola 8A ; Motorola 68000 ; LAN ; KOPA i lokalne računarske mreže ; IGRE: Golf , Super Soccer ; Super Cycle ; Asterix and the Magic Cauldron ; Shao Lin`s Road ; Agent X ; Kwah ; Flash Gordon ; XIV 2 ; Mailstrom ; Tarzan ; Sigma 7 ; Revolution

prelepa tacna za bilo sta 33x16 cm

Kineska vazica s japanskim motivom, visina 15,5 cm.

drvena rezbarena posuda

5