TAJNA DRUŠTVA: Klaus-Ridiger Maj Naslov Tajna društva : moć, mit i stvarnost / Klaus-Rudiger Mai ; prevela s nemačkog Jelena Mićović Jedinstveni naslov Gehem Bünde. scc Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 2011 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Laguna, 2011 (Beograd : Margo-art) Fizički opis 394 str. : ilustr. ; 20 cm Drugi autori - osoba Mićović, Jelena, prevodilac, 1964- = Mićović, Jelena, prevodilac, 1964- ISBN 978-86-521-0539-7 (broš.) Napomene Prevod dela: Gehem Bünde / Klaus-Rüdiger Mai Tiraž 2.000 O autoru: str. 385 Napomene i bibliografske reference uz tekst Bibliografija: str. 367-369 Registar. Predmetne odrednice Tajne organizacije Zavera Ko iz pozadine upravlja našim životima? Sionski priorat, iluminati, slobodni zidari, loža P2, Opus Dei, Lobanja i kosti, i mnogi drugi – raskrinkavajućih teorija o mračnoj i tajanstvenoj moći tajnih društava danas ima možda više nego ikad. Savremeni svet je ogolio mnoštvo tajni, ali „vladari iz senke“ i njihova moć i dalje su prekriveni velom poluistina. Postoji li jasna granica između paranoje i opravdane sumnje? Njihova moć je stvarna. Mnogo toga je mit. Ponešto je ipak istina. Evo činjenica. Odlično očuvana knjiga. ms

Haljina HM 36 nova pamuk Sirina grudi 45 duzina ledja 85 izuzetno tanka i prijatna ,nije providna

20 cm pozadi plis, nov okrugao stakleni

Stanje kao na slici. Ako niste sigurni da Vam odgovara, pitajte za dodatni opis knjige PRE kupovine, i bice Vam odgovoreno u najkracem roku. Naknadne reklamacije ne prihvatam. Robu šaljem nakon uplate. Troskove slanja snosi kupac. A 409

Neal Ascherson, cijenjeni škotski novinar i istoričar, autor je bestselera “Crno more… “Crno more” je zadivljujuća priča o jednom od najzanimljivijih i najturbulentnijih prostora europske istorije, knjiga pisana perom vrsnog reportera i istoričara koja, među ostalim, otkriva zašto su za Krim i ukrajinske stepe ratovali Grci, Skiti, Sarmati, Hazari, Huni, Goti, Turci, Tatari, Poljaci, Rusi, Ukrajinci... Izdavač - Buybook, Sarajevo , 2009 .g 382 strana , meke korice Stanje očuvanosti: odlično

Naslov: Rodoslovi konjuško-brestovačkih porodica u Gruži Autor: Radenko M. Petronijević Izdavač: Kragujevac : Fond Petronijević Pismo: ćirilica Br. strana: 220 ; ilustrovano Format: 24 cm Povez: meki sa klapnama Knjiga je u celosti (listovi, korice, povez) odlično očuvana: listovi su potpuno čisti i ravni, nigde nema podvlačenja, obeležavanja, dopisivanja, i sl. Srpska akademija nauka i umetnosti - biblioteka Hronike sela a) Porodice - Konjuša b) Porodice - Brestovac (Šumadija) - Gruža

BIGZ, jugoslavija publik, SKZ, Sabrana dela SJ, tom 11, odlično stanje, 925str.,tvrdi povez,24cm, š j24

100% pamuk, lagana tanka haljina,stanje odlicno- samo oprana.

Autor - osoba Perović, Latinka, 1933- = Perović, Latinka, 1933- Naslov Srpski socijalisti 19. veka : prilog istoriji socijalističke misli / Latinka Perović Vrsta građe knjiga ; odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 1995 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Službeni list SRJ, 1995 (Beograd : Vojna štamparija) Fizički opis 244 str. ; 24 cm (karton) Napomene Tiraž 1.000 Napomene i bibliografske reference uz tekst Registar. Predmetne odrednice Narodna radikalna stranka – 19v Socijalisti – Srbija – 19v Socijalistički pokret – Srbija – 19v a) Narodna radikalna stranka - 19v b) Socijalisti - Srbija - 19v c) Socijalna misao - Srbija - 19v d) Socijalistički pokret - Srbija - 19v SADRŽAJ: DOKTRINA NARODNJAŠTVA Teorijski okvir srpskih socijalista DEO PRVI NARODNO-RADIKALNA STRANKA 1. Razdoblje bez vođe (1875–1881). -/ Kristalizacija ideja. Uspon, privredna oseka i plima pokreta 2. Osnivanje stranke i program 3. Timočka buna: -/ kraj jednog i početak drugog razdoblja u životu NRS 4. Ideologija i društvena filozofija radikala 5. Politička organizacija i osvajanje vlasti DEO DRUGI SOCIJALNO-REVOLUCIONARNA STRUJA 1. Idejni koreni socijalno-revolucionarne struje -/ Začetak i razvoj u srpskom socijalističkom pokretu 2. Istoriografija socijalno-revolucionarne struje 3. Ideologija i organizacija IMENSKI REGISTAR Latinka Perović (Kragujevac, 4. oktobar 1933 – Beograd, 12. decembar 2022) bila je jugoslovenska i srpska istoričarka, političarka i aktivistkinja. Od 1968. do 1972. godine, bila je sekretarka Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije (SKS), kada je smenjena s Markom Nikezićem, tadašnjim predsednikom CK SKS, u tzv. čistki srpskih liberala. Tada se smatrala jednom od najmoćnijih žena u Srbiji. Bavila se poboljšanjem prava žena, a sa 27 godina je postala predsednica Antifašističkog fronta žena Srbije. Radila je na Institutu za istoriju radničkog pokreta – Beograd od 1976. do 1998. godine. Od 1993. do 1998. godine bila je glavna i odgovorna urednica časopisa Tokovi istorije. Tokom ratova devedesetih Latinka Perović se zalagala za mir u regionu i demilitarizaciju. Latinka Perović je ponekad nazivana „majkom Druge Srbije”. Njen rad naišao je na podeljenu recepciju. Pojedinci su cenili njen istoriografski i politički rad. Milo Lompar je posvetio nekoliko publikacija kritičkoj analizi njenog rada, koji je ocenio kao ukupno negativan i izneo nekoliko faktografskih grešaka. U Beloševcu, selu kod Kragujevca je provela vreme okupacije tokom Drugog svetskog rata. Veliki broj članova njene porodice bili su partizani, njeni ujaci i stričevi. Kao prvi traumatičan događaj koji pamti, ona navodi streljanje u Kragujevcu. Taj događaj pamti jer je ubijen veliki broj članova njene porodice sa očeve strane, njeni stričevi i braća, kao i zbog opasnosti koju je njen otac izbegao tokom ovog perioda. Obrazovanje Srednju školu je započela u ženskoj gimnaziji, a u poslednjoj godini stvorena je zajednička gimnazija što navodi kao tada najveću reformu. Tokom svog školovanja bila je naklonjena predmetima iz društvenih nauka. Proglašena je za najbolju učenicu generacije, a tada je jedan od profesora rekao: „To je pravedno, ali možda će nam neko zameriti što smo to dali devojci, a ne mladiću.” Tokom školovanja učestvovala je u radnim akcijama, što je bilo uobičajeno za to vreme. Ona je isticala da je to bio duh vremena u kojem su se oni osećali da učestvuju u izgradnji i obnovi zemlje. Završila je Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu 1954. godine, a dve godine kasnije je na istom fakultetu magistrirala. Tokom studija prve dve godine je stanovala kod ujaka i hranila se u studentskoj menzi. Ostale dve godine je boravila u studentskom domu. Te pedesete opisuje kao najveće siromaštvo, a osećala se opasnost u čitavoj Jugoslaviji zbog sukoba sa Sovjetskim Savezom. Intelektualni život tada opisuje kao značajan uz isticanje časopisa Nova Misao. Uskoro je došao I Slučaj Milovana Đilasa čini je slučaj za nju bio „jedinstven”. Na njena levičarska uverenja uticalo je odrastanje u toku rata tokom kojeg su bile jasno polarizovane strane „dobra i zla”. Takođe i ruski pritisak koji se tada dešavao za nju je bio jedno veliko iskustvo za nju. Završila je i drugu magistraturu 1965. godine na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, a 1975. godine je na njemu doktorirala. Radila je na Institutu za istoriju radničkog pokreta – Beograd od 1976. do 1998. godine. Preminula je 12. decembra 2022. godine. Nakon njene smrti Dubravka Stojanović joj je, pored ostalih, posvetila tekst.[6] Sonja Biserko je tada napisala „Njena smrt ostavlja ogromnu prazninu u političkom i naučnom životu Srbije”. Politička karijera Početak njenog političkog angažmana bio je u predsedništvu Centralnog Komiteta omladine Srbije 1953/1954 godine gde je bila najmlađa članica. Tu joj je bilo jako zanimljivo obzirom da je tu bilo ljudi iz čitave Jugoslavije. Perovićeva je redovno tada radila, išla na teren, organizovala razne događaje. Nakon toga je prešla u Centralni Komitet Jugoslaviji 1956. godine. Tu je provela četiri godine kao predsednica Konferencije za društvenu aktivnost žena Jugoslavije. Tada je završila drugu magistraturu i ujedno je bila trudna. Kada je ušla u politiku, to je prihvatila ali nije mislila da je to njena sudbina. Latinka Perović je 1969. godine postala sekretarka Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije, sve do događaja pod nazivom „čistka liberala” 1972. godine. Smatrala se jednom od najmoćnijih žena tog vremena. Marko Nikezić joj je govorio „Ti se uvek pomalo stidiš što si sekretar CK!” Period čistke levičara 1972. opisuje kao dramatično vreme. Ipak ističe da je bila na strani gde su bili ljudi koje je poštovala poput Marka Nikezića, Koče Popovića, Predraga Ajtića, Dobrivoja Radosavljevića i Mirka Tepavca. Period od 1972. Do 1975 je provela u sobi, završila doktorat, distancirala se. Tada je napisala Zatvaranje kruga. Tada je Nikezić pogledao to delo i rekao joj da to objavi. „Znate šta, ja sam sigurno neka mešavina liberalne i levičarske osobe, ja nikad ne bih porekla princip socijalne pravde iako mislim da to nije isto što i socijalno jedinstvo koje je uvek zagovarano u nacionalnoj ideologiji… –Ja sam, naravno, Jugoslaviju videla kao veliku mogućnost, i za srpski narod i za druge narode, kao jednu sjajnu ideju, liberalnu ideju u osnovi.” Jugoslaviju je smatrala „našom prvom Evropom” koja se sastojala od različitih naroda. Ona se verbalno obrušavala na srpski identitet u sklopu obračuna komunista sa srpskom tradicionalnom i nacionalno orijentisanom inteligencijom. Kada se zaposlila u Institut za istoriji radničkog pokreta Srbije, nije joj bilo dozvoljeno 8 godina ništa da objavi. „Nikad nisam bila unitarista! Ja se deklarišem, naravno, kao Srpkinja, ja sam tu rođena, moji roditelji su bili Srbi, govorim srpski jezik, studirala sam srpski jezik i književnost, bavila sam se srpskom politikom, srpskom istorijom, nikad nisam smatrala da je moja zasluga što je moj deda bio solunac, što je imao Karađorđevu zvezdu iako sam u detinjstvu o tome slušala, ali ja moram da kažem da se moj identitet ne iscrpljuje u tome.” Bila je članica Političkog saveta Liberalno-demokratske partije i Građanskog demokratskog foruma. Aktivizam Feminizam Ona je bila predsednik Antifašističkog fronta žena Srbije. Rad u ženskoj organizaciji je predstavljao za nju zanimljivo iskustvo. U njoj su učestvovali i muškarci. Mnogo je žena tada ušlo u politiku, a Latinka Perović navodi i da je Narodna skupština tada imala najveći broj poslanica. Pokrenuta su pitanja prosvećivanja žena, zdravstva, kontracepcije, pomoći zaposlenim ženama, osobama sa invaliditetima… Od žena koje su bile u toj organizaciji navodi Milku Minić, Bosu Cvetić, u Sloveniji Vida Tomšič, Lidija Šentjurc, u Hrvatskoj Marija Šoljan. Angažovane su i lekarke, inženjerke i pokretale su nove aspekte vezene za prava žena. Ona navodi da je taj sistem učinio mnogo za emancipaciju žena. „Komunistički pokret je nezamisliv bez žena.” Mitru Mitrović je nazivala ženom od „velikog formata” kao i jednom od značajnih u srpskoj istoriji. Kada je Mitra preminula, Vukica Đilas je zamolila Latinku da napiše nekrolog o njenoj majci. Govorila je u dokumentarcu „Ona se budi” prikazanom na televiziji N1 2022. godine čiji je autor Mia Bjelogrlić. Ona je bila član međunarodnog sudskog veća Ženskog suda za zločine počinjene na tlu bivše Jugoslavije održanog u Sarajevu 2015. godine. Devedesetih Perovićeva je smatrala da je rat u Jugoslaviji dugo pripreman na različite načine, ističući ulogu nacionalnih ideologija u tome. Bila je protivnica ratova. Ona je od kraja šezdesetih godina tvrdila da Srbiju najviše politički ugrožava nacionalizam koji bi kao konzervativni činilac u Srbiji ugušio prvo levicu pri čemu na takvim idejama stvorena država ne bi bila napredna. Isticala je da je rat na kraju 20. „veka pojeo srpsku intelektualnu elitu”. „Dugo sam odbijala da se negde angažujem i da rata nije bilo, da nije bilo tih dramatičnih situacija, možda ja i ne bih uzela bilo kakvo učešće u ovoj vrsti javnog života, ali tu su već na probi bile druge stvari, vaš moral, vaše stanovište, neću da delim odgovornost za nešto što mi je duboko tuñe, tako da sam počela da se angažujem, da iznosim svoje mišljenje u Republici, Helsinškoj povelji, onda sam, kad su ljudi počeli da zovu, prihvatila predavanja, zajedničke projekte…” Pred početak oružanih sukoba 1991. godine pisala je da na kraju žrtve destrukcije i represije postaju i oni koji su ih imali kao oruđe u borbi. Godinu dana kasnije je isticala da Srbiji sledi intenzivna militarizacija, dugo ratovanje i ekonomsko propadanje. 1993. godine je naznačila da međunarodna zajednica neće dozvoliti da se srpske zemlje ujedine što bi značilo prelaženje „preko tuđih teritorija i leševa”, a 1994. o snu ujedinjenja srpskih zemalja je pisala da će „završiti u dubokoj podeljenosti samog srpskog naroda“. Tvrdi se da se to pokazalo sve kao tačno. Bila je jedna od prvih intelektualaca koja je osudila Genocid u Srebrenici, kako ga je nazvala. Ona je učestvovala u obrazovnim programima Žena u crnom, pisala je Staša Zajović. Zbog svog aktivizma i angažovanja bila je predmet napada. „Za autonomnost se svuda plaća neka cena.” Ona je bila odgovorna urednica časopisa Tokovi istorije. Osvrt na delo Dobrica Ćosić je pisao za Latinku Perović da je „lažni liberal” kao i da je Titov obračun sa njom i drugim „liberalima” iz Srbije poslužio za postizanje simetrije sa Hrvatskom, koja je bila uvređena zbog ranijih političkih akcija. Deo svoje i dokumentacije Marka Nikezića zaveštala je arhivu u Sloveniji, što je istoričar Predrag J. Marković interpretirao kao negativan stav Latinke Perović ka sopstvenoj zemlji. O njenom delu je kritički negativno pisao je dr Milo Lompar. Za Lompara je Perovićeva jedan od ključnih ideologa današnje „okupaciono-kolonijalne moći” i u svome pisanju Lompar nalazi nekoliko faktografskih grešaka u njenom radu. Mira Bogdanović je o njenom radu i delu 2016. godine napisala knjigu Elitistički pasijans: o nemislicama, nedomislicama, dvomislicama i besmislicama. Dela Kultura u socijalizmu (1965) Savez komunista u novim uslovima (1967) Savremena uloga avangarde: idejno-politička praksa Saveza komunista Srbije (1969) Pera Todorović (1983) Od centralizma do federalizma (1984) Srpski socijalisti 19. veka: prilog istoriji socijalističke misli (1985) Planirana revolucija (1988) Zatvaranje kruga (1991) Srbija u modernizacijskim procesima XIX i XX veka (1994) Između anarhije i autokratije: Srpsko društvo na prelazima vekova (XIX–XXI vek) (2006) Snaga lične odgovornosti (2008) Zoran Đinđić i srpsko društvo (2013) Sarajevo atentat: 100 godina kasnije (2014) Dominantna i neželjena elita – Beleške o intelektualnoj i političkoj eliti u Srbiji (XX–XXI vek) (2015) Zatvaranje kruga: ishod rascepa 1971–1972. (2018) Ruske ideje i srpske replike (2019) MG11 (N)

CASIO punjač BC-11L za baterije NP-20, u kompletu sa strujnim kablom, odgovara za sve Casio Exilim modele koji koriste ovaj tip baterije, pre kupovine svakako i sami proverite na net-u da li odgovara za Vašu bateriju / aparat, provereno ispravan, stanje kao na slikama ... baterija sa slike 4 nije predmet ove prodaje ! Lično preuzimanje : KOD MENE KUĆI u BG na Senjaku ! Slanje : Post Express-om o trošku kupca ! ***** Pogledajte i ostalu moju prodaju na Kupindu, možda nađete nešto interesantno : http://www.kupindo.com/Clan/nin2/SpisakPredmeta

ČUVAR SVETIH HUMKI - Mišo Vujović Princip press Beograd 2009 , Dirljiva priča o porodici Mihailović, koja od 1927. u tri generacije uzastopno čuva Srpsko ratničko groblje u Solunu, i pre svega Đorđu Mihailoviću, koji je čuvar neprekidno od 1960. do njegove smrti 2023. tvrd povez, format 20,5 x 21 cm , ilustrovano, ćirilica, 288 strana kol 2+

SVEDOČANSTVA O STRADANJU SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE I SRPSKOG NARODA OD 1945-2005 GODINE NA KOSOVU I METOHIJI.. Stanje kao na slikama.. Tvrd povez. Izdanje 2007 godine,240 strana

Beograd 1989. Tvrd povez, ćirilica, ilustrovano, 285 strana + strane sa fotografijama + mape. Napomena: na predlistu posveta; ako se to izuzme, knjiga je odlično očuvana. U ovoj monografiji prikazan je ratni put 5. kosovsko-metohijske brigade od njenog formiranja 24. septembra 1944, pa do završetka rata. Knjiga je priča o ljudima, o običnim borcima i starešinama, o patnjama i stradanjima, ali i o veri u budućnost i u pobedu, nad okupatorom i domaćim izdajnicima. Dokumentovana je brojnim fotografijama iz rata, faksimilima dokumenata, skicama. U prilogu sadrži spiskove starešinskog sastava i boraca koji su prošli kroz brigade i tako dali značajan doprinos u pobedonosnom pohodu brigade ka slobodi i konačnom oslobođenju zemlje. Sadržaj: PREDGOVOR REČ AUTORA UVOD Aprilski slom Kraljevine Jugoslavije 1941. godine i njegove posledice — Pripreme za ustanak na Kosovu i Metohiji — Vojno-politička situacija u vreme formiranja brigade PRIPREMA ZA FORMIRANjE BRIGADE — Formiranje Brigade BORBENA DEJSTVA BRIGADE PROTIV OSTATAKA ČETNIKA DRAŽE MIHAILOVIĆA U KOSANICI BORBE PROTIV NEMAČKOG OKUPATORA I NjEGOVIH SLUGU ZA OSLOBOĐENjE KOSOVA I METOHIJE — Sadejstvo sa jedinicama Bugarske narodne armije i njihovo ponašanje — Osvajanje Dražnja Čuke i dejstvo prema Prištini — Boravak u Prištini i ponovni odlazak u lapski srez BORBENA DEJSTVA BRIGADE PROTIV POBUNE NA KOSOVU I METOHIJI 1944. i 1945. godine — Napad na Gnjilane . — Povratak u rejon Malog Kosova i Podujeva — Borbena dejstva brigade u ugušivanju pobune u Drenci — Likvidacija kontrarevolucionarnih ostataka PARTIJSKO-POLITIČKI RAD U BRIGADI PRILOZI - SEĆANjA BORACA I RUKOVODILACA 1. Božidar Vešković Sveto, O NASTANKU I BORAČKOM SASTAVU BRIGADE 2. Marko Sakić, PRVA BORBA I PRVA POBEDA 3. Branko Jovović Faljko, NEKE AKCIJE OBAVEŠTAJNE AKTIVNOSTI U BRIGADI 4. Milo Ljumović Kaplap IZ PRVIH BORBENIH LINIJA NA PRVI KONGRES USAOS-a 5. Čedomir Savić, BELE SVINjE MOJE MAJKE 6. Danilo Tepavčević, AGITACIONO-PROPAGANDNI I KULTURNO-ZABAVNI RAD U BRIGADI 7. Vojislav Nikčević, KAD ČU SESTRA ZA BRATOVU POGIBIJU CIKNU KAO GUJA 8. Slavomir Bukić Aco, POGIBE NAŠ PERO 9. Savo Miladinović, PESMA NAS JE ODRŽALA 10. Radivoje Cvetković, JEDNOVREMENI PUCANj 11. Svetislav Deljanin, PRVI ZAROBLjENI BALISTI ŠABANA POLUŽE 12. Blažo Strugar, ZAŠTO NIJE UPOTREBLjENA NAŠA ARTILjERIJA 13. Mirko Popović, VLAŽNA MUNICIJA NE MOŽE DA PALI 14. Emin Malić Malići, ZA NEDOKUVANIM PASULjOM ŽALIM I DANAS 15. Drago Popić, STUPANjE U 5. KOSOVSKO-METOHIJSKU BRIGADU I PRIJEM U SKOJ 16. Branko Jovović Faljko, NOĆ U RUDNIKU STARI TRG 17. Mile Bukilić, U OSINjAKU KONTRAREVOLUCIJE 18. Čedomir Cvetković, NEBUDNOST I SPAS U BELOJ PELERINI 19. Pavle Jocić, NAJLAKŠE JE UBITI RANjENOG I VEZANOG 20. Nada Popović, NAJTEŽI DAN U MOM ŽIVOTU 21. Radman Jelić, IZDAJA »PARTIZANSKE STRAŽE« U SELU GORNjE PREKAZE 22. Boko Kovačević, TREĆA ČETA 4. BATALjONA U BORBI U SELU PREKAZE 23. Jovo Mandić, RANE NA RANE 24. Panto Dondić, KAMION RANjENIKA KROZ BALISTIČKU ZASEDU 25. Uglješa Pavlović, MLADI SU UVEK BILI U PRVIM BORBENIM REDOVIMA 26. Bazim Šabani, NE POJEDE KOSOVSKU POGAČU MOJ SESTRIĆ AZEM 27. Branko Jovović Foko, DOLAZI BRZO, ODGRIZE MI UVO 28. Jovan Lepović, BORBA PROTIV NEPRIJATELjEVE PROPAGANDE BILA JE VRLO TEŠKA 29. Milan Ivanišević, SAMOKRITIKA I KRITIKA MENjAJU ODLUKU 30. Branko Jovović Faljko, NISMO SE BORILI SAMO S PUŠKOM U RUCI 31. Jusuf Balje, NAPAD NA BUNKER U ŠUMI 32. Džemšit Mehmedi, DIM I PRAŠINA POKRILA SU POLOŽAJ BALISTA 33. Sali Vehati, UHVATISMO BALISTU NA SPAVANjU 34. Bahtijar Bahtijari, BUNAR - SKROVIŠTE MUNICIJE I BOMBI 35. Ramo Zuraku, ZALUTAH KAO ČETNI KURIR 36. Arif Hodža, IZ »BOŠČE« SE PROSUŠE MUNICIJA I BOMBE 37. Arif Hodža, ARIFOV RANjENI »BALISTA« NE GOVORI VEĆ MUČE 38. Slavomir Bukić Aco, I TAKO SMO DODELjIVALI ODEĆU I OBUĆU 39. Slavomir Bukić Aco, DOGODOVŠTINE SA ČIKA DUŠKOM PRILOZI: Pregled brojnog stanja brigade (nacionalni i socijalni sastav) Spisak boraca i rukovodilaca brigade Spisak poginulih, boraca i rukovodilaca brigade Spisak ranjenih i promrzlih boraca i rukovodilaca brigade

PROCESI PROTIV CAROBNJAKA U EVROPI A NAPOSLE U HRVATSKOJ - IZDAVAC ; INFORMATOR - ZAGREB 1982 GOD. 802 STR. TVRDI POVEZ , DOBRO OCUVANO

IZDAVAC ; DERETA - BEOGRAD 2018 GOD. 383 + 215 STR. MEKI POVEZ , NOVO

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Srpskih - Jugoslovenskih - Zemalja u Turskoj i Austriji Knjiga Odlomci istorije Srba i srpskih-jugoslavenskih-zemalja u Turskoj i Austriji izdata 1872. god u Državnoj štampariji u Beogradu, predstavljala je samo najavu pune Istorije Srba od Miloša S. Milojevića u 16 tomova. Međutim, te knjige nisu nikada objavljene, a posle Prvog svetskog rata im se gubi svaki trag. Miloš S. Milojević (Crna Bara, 16. oktobar 1840 — Beograd, 24. jun 1897) bio je srpski publicista, učitelj, pravnik i oficir. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Šapcu i Beogradu. Školovanje je potom nastavio u Kijevu i Moskvi. Godine 1870. postao je profesor gimnazije u Beogradu, da bi od 1873. do 1876. godine, bio upravitelj i profesor drugog odeljenja beogradske Bogoslovije. Aktivno je učestvovao u Srpsko-turskim ratovima 1876—1878. Za profesora i direktora gimnazije u Leskovcu postavljen je 1881. godine. Godine 1890. postavljen je za upravitelja Svetosavske večernje bogoslovsko-učiteljske škole. Bio je i upravnik Svetosavske večernje škole (1891−1893). Njegov rad su javno i oštro kritikovali sledeći njegovi savremenici: Stojan Novaković, Jovan Cvijić i dr. O tome postoje brojna svedočanstva, a njegovo uklanjanje iz naučne sfere vremenom je postala trajna i nepromenljiva činjenica, zbog kako su naveli štetnog delovanja i revizije srpske naučne istoriografije. Istaknuti istoričari njegovog doba su bili izrazito kritični prema Milojevićevom istoriografskom radu. Nije izabran u Srpsku kraljevsku akademiju nakon članstva u Srpskom učenom društvom. Akademija mu se zahvalila počasnim članstvom ali ne angažovanjem u istoj.[1] Poreklo i školovanje Rođen je u svešteničkoj porodici u selu Crna Bara, u Mačvanskom srezu (Podrinjski okrug) od oca Stefana (18??-1849) i majke Sofije (18??-1874).[2] Zbog toga su ga zvali po rodnom kraju „Mačvanin”. Osnovnu školu završio je u selu Glogovcu, a gimnaziju u Beogradu (1859). Od 1859. do 1862. godine, izučavao je pravne nauke na Beogradskom liceju, a zatim je kao »državni pitomac« (stipendista države) pohađao (po šest semestara) na Pravnom i Filozofskom fakultetu u sklopu Moskovskog univerziteta. U Moskvi je konkretno studirao (ne završivši studije[3]) Filologiju slavenskih živih i izumrlih plemena s političkom istorijom i književnošću. Među tamošnjim profesorima na njega je najveći utisak ostavio ruski slavista prof. Josif Maksimovič Bođanski (rus. О́сип Макси́мович Бодя́нский: 1808—1877). Podstaknut usvojenim znanjima, prvi put se javno oglasio 1866. godine člankom „Propagande u Turskoj“, budući da su Srbi u to vreme još uvek bili pod stranom vlašću.

SPOMENICA PANČEVAČKOG SRPSKOG CRKVENOG PEVAČKOG DRUŠTVA: Mihovil Tomandl Naslov Spomenica Pančevačkog srpskog crkvenog pevačkog društva : 1838-1938 / napisao i priredio Mihovil Tomandl ; sa predgovorom Milana Ćurčina Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 2008 Izdanje Reprint izd. iz 1938. Izdavanje i proizvodnja Pančevo : Istorijski arhiv : Srpsko crkveno pevačko društvo, 2008 (Beograd : Propets) Fizički opis XI, 350 str. : fotogr. ; 24 cm Drugi autori - osoba Ćurčina, Milan Sadržaj Sadrži i: Program proslave stogodišnjice : 11 i 12 juna u Pančevu. ISBN 978-86-83347-57-5 (karton sa omotom) Napomene `Jubilarno izdanje Pančevačkog srpskog crkvenog pevačkog društva prilikom svoje proslave stogodišnjice opstanka i rada` --> nasl. str. Pančevo kao kulturno središte: str. VII-XI Napomene i bibliografske reference uz tekst Registar Predmetne odrednice Srpsko crkveno pevačko društvo (Pančevo) -- 1838-1938 Ex libris nalepnica sa unutrašnje strane korice. Odlično očuvana knjiga. td

IZDAVAC ; EDICIJA D.O.O - BEOGRAD 2015 GOD. 527 STR. ILUSTROVANO , TVRDI POVEZ , VECI FORMAT , NOVO

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Književna hrestomatija - Iz kulturne baštine srpskog naroda u Hrvatskoj

BEOGRAD: B. N. Gavrilović S. Pandurović R. Parežanin Izdavač: Dereta, Beograd, 2004. Meki povez, ćirilica, 473 stranice, odlično očuvana knjiga. gd

Stanje kao na slici. Ako niste sigurni da Vam odgovara, pitajte za dodatni opis knjige PRE kupovine, i bice Vam odgovoreno u najkracem roku. Naknadne reklamacije ne prihvatam. Robu šaljem nakon uplate. Troskove slanja snosi kupac. A 268

Only haljina iz modiane Velicina S Haljina ima i postavu Grudi poluobim 43-45 Poluobim ispod grudi 36 Kukovi poluobim 55 Duzina (mereno bez kaisa koji se vezuje oko vrata)73

Slobodan Tomović - Crnogordske vojvode Marko Miljanov i Miljan Vukov odlično očuvana kao nova

INSTITUT ZA ISTORIJU SKZ Beograd 1976. tvrde korice, omotnica 676 str. ilustrovana odlično očuvana kao nova zL0.8