Jedna lepa knjiga za decu, prati zanimljivog patuljka koji živi u rupi u zidu sobe jedne, male devojčice, Laure. Gospodin Oliver, patuljak, ima sto osamdeset i pet godina, veruje da je biti prijatelj najlepše zanimanje, zato je sklopio vredno prijateljstvo sa Laurom. Uživa da sa njom razgovara, da pišu sastave i da sviraju flautu.

Reč izdavača: ’’Gospodar Vrana je novela koja otvara našu ediciju „Fantastika za u džep“ sa tematikom iz oblasti epske fantastike. Surovi svet stanovnika planine Razdor izmučen je večnim ratovima. Lagrenjani, gospodari Kamenog grada, decenijama ratuju s narodom Vrana. Priča prati šta se događa kada sudbina reši da se poigra s neprijateljima i dovede ih na isto mesto, u takozvano Utočište. Može li postojati sklonište i za one čiji su telo i duša izmučeni večnim sukobima? Lišen svega, jedan ratni zapovednik pokušava da konačno nađe mir i nadu, vagajući mogu li neprijatelji ikada postati prijatelji i postoji li čast u ratovanju…’’

Odlomak: Ova knjiga je namenjena onima koji prave prve korake u oblasti obrade i analize podataka. Detaljno su opisane biblioteke programskog jezika Pajton koje se koriste u radu sa podacima, kao i interaktivno radno okruženje Džupiter, u kome su rađeni svi primeri.

Iz recenzija: „Kako izgleda kada ljudi nakon rata i progona pokušaju da pronađu novi put do normalne svakodnevice u životu? Ova knjiga daje nam primer. /…/ U svoj svojoj svakodnevnosti, ovo je odlicno napisana, zanosna knjiga s mnoštvom književnih kvaliteta, koja zavređuje pažnju i pruža uvid u igru slucajnosti i nasumicnosti u stvarnom životu.“ BTJ „Snažan i nenametljiv prikaz ljubavi, mržnje i života nakon Holokausta.“ Boros Tidning (Borås Tidning) „338 stranica procitanih u jednom dahu, sa suzama u ocima kada na kraju seta preraste u radost.“ Smolandsposten (Smålandsposten) „Ovo je dokument koji sadrži dva isprepletana svedocenja iz najmracnijeg srca dvadesetovekovne Evrope, noseci u sebi nepobitnu vrednost: kako je bilo deci posle Holokausta?“ Dagens Niheter (Dagens Nyheter)

Zbirka poezije. Iz recenzije: „Dete delijovanskih proplanaka, nije pesnik grada još manje sadašnjeg, od sivih fasada i crnih fabričkih dimnjaka. U svojoj viziji plavetnila života on čuje u sebi reči nekog od svojih duhovnih roditelja i sluti dan kad bi se sivi zidovi gradske ubitačne civilizacije mogli porušiti. „Tu ćemo – kaže pesnik – sagraditi grad od trske i visine, sine“. Tada treba pustiti glas i gromoglasan smeh… „neka se kamenje ruši, neka zatrpa sve što smo rekli“. Mladenović veruje u pesnika; pesnik ne može biti slep, ni Homer nije bio slep, svejedno što je bio bez vida. Pesnik će, kao zvezda, pobeći u pesmu, uvući se u nju celim svojim bićem, slušati žamor vekova, ali ne verovati slepo svemu što je proglašavano bilo drvom života bilo znanjem života, nego iz ikustva prošlosti slušati budućnost. U tom mnoštvu iskustva najveće je, misli Mladenović, iskustvo Isusovo, a ono, kao iskustvo i ver je istovremeno i „stablo storuko i zmija pored plota“. Pesnik nikad ne me da zaboravi da je u maršu kroz vreme i istoriju njegova lozinka „Leva! Leva! Leva! svakako i onda kad na to zaborave oni koji su u tom maršu pod tom lozinkom koračali. Negde pod Deli-Jovanom život je stao, zalutalo se zbog nekog lošeg putokaza, ali čovekovo je da traga i veruje; naravno, i da zasuzi kad oseti teret neživota i samoće. To bi bila poruka poezije Vlaste Mladenovića.” Vukašin Stanisavljević

Iz recenzije: ’’Sampas je poema puta. Sampas je roman. Sampas je muzika. Od prve do poslednje stranice ove knjige, od Ade Bojane, preko Bokokotorskog zaliva pa do Podgorice, Ilija Đurović rafiniranim književnim stilom pred nas postavlja slike i situacije celog jednog života, života kao traganja za boljim, života kao kolopleta milih i nemilih okolnosti i događaja – onoga što bi se zaista moglo nazvati: život, literatura. Savremeni crnogorski, odnosno rasparčano-jugoslovenski, odnosno balkanski kontekst – milje je kroz koji likovi ove knjige traže svoj: sampas. Ili spas? Ilija Đurović vešto sastavlja književni puzzle od kojeg nas katkad podilaze srsi, a katkad milina. Besprekoran stil kojim je ovaj roman napisan čini da ne poželimo da je kraj. Ali kraj čega? Kraj puta? Kraj traganja? Sampas nam ne dopušta da stavimo tačku. Sampas je knjiga o ljubavi prema životu, uprkos svemu. Bojan Krivokapić

Iz recenzije: „Istorijsko-epska ličnost Kraljevića Marka bila je od velikog „interesa kako za istoričare i ispitivače srpske prošlosti u doba raspadanja velike i silne Dušanove carevine i propadanja srpske samostalnosti i slobode, tako i za književnike i ocenjiavače narodnih predanja, a naročito narodne epske poezije, u kojoj je Marko uzdignut na nedostižnu visinu“. Stojkovićevo literarno istraživanje uzroka Markove slave i popularnosti u srpskom narodu na celoviti način osvetljava i dramatične tokove srpske srednjevekovne istorije kada je i nastajao i mit o Kraljević Marku."

Iz recenzija: „Reč je o modernim bajkama lišenim empirijskog realizma. Serensenovi likovi delaju u univerzumu u kojem zdrav razum i naučnu logiku narušavaju natprirodna ili pak nadlogična dešavanja.“ Mete Estgor Serensen „Čudne priče su zbirka alegorijskih priča složene simbolike i istinski klasik književnosti danskog modernizma. Humoristički i nadrealistički intoniranim jezikom Serensen istražuje duboki raskol unutar modernog čoveka.“ Srđan Gagić

Zbirka kratkih priča.

Zbirka poezije. Odlomak: Dok smo išli kroz Crvenu pustinju, na ivici puta stajali su službenici, ne nekakvi proroci. Govorili su: držite međusobno rastojanje. Udaljite se jedni od drugih. Ne idite svojim putem, iskopajte rupu i zavucite se unutra. Verovali smo im: razum je cvet u močvarama. Nebo, od prašine. Sunce, svetska banka. Nebeski svod, smetlište za zvezde. U Crvenoj pustinji postoje stajališta i brzi vozovi hrle do tačke bez povratka. Smrt je praktična. Kad neko umre, dospe u novinske naslove. Šuplji muškarci naređuju životu da stane. Sve su boje iste. Vera je crna. Svaka nada je još crnja. Kad neko govori o ljubavi, smeste ga u praznu sobu. Mi smo to, ti ljubavnici u osećajnim pustinjama.

Zbirka poezije. Reč autora: Ne znam da li je pesma data od Boga, kao što je Josif Brodski izjavio isledniku koji ga je ispitivao, ali mislim da pesme (barem neke) imaju dušu. Znaju više i vide više nego onaj ko ih piše.

Iz recenzije: ’’Oluja na napuštenim teniskim terenima pored škole, September je plesala među stablima, izazivala smehom nebesa. Bila je previše živa, toliko da je uzela život svima oko sebe. Džulaj će se nositi s tim dok joj kosa ne osedi. Džulaj i September su sestre tinejdžerke, skoro kao bliznakinje. Nakon nezgode u školi, sele se s majkom Šilom u Jorkšir, u Vilu Setl, duboko uznemirujuće mesto blizu mora. I dok sestre provode dane čeprkajući po praznoj i trošnoj kući, igrajući se žmurke i smišljajući nove smelosti, Šila se ukopava dublje u krevet i izlazi samo noću kada devojčice spavaju, mada ni tada ne uspeva da pobegne od mračne prošlosti i jakog destruktivnog uticaja mrtvog muža. Dejzi Džonson nas smelo i impresionistički vraća u prošlost, stvarajući atmosferu straha i propasti, uvek uz nagoveštaj da koračamo ka nečem još gorem. Sestre su snažan i duboko dirljiv prikaz tuge i krivice, a pre svega ogromne ljubavi i sestrinske povezanosti koja briše pojedinačne granice postojanja.’’

Iz recenzije: ’’Izgleda da duža forma ponajviše odgovara temperamentu Zorana Krstića koji nam je odranije poznat po kratkoj priči i poeziji pa deluje kao da je u kraćim žanrovima „izbrusio pero“ za pisanje prvog romana. U pitanju je atmosfera napuštenog sela, predgrađa, fabričke hale, nesolidne kuće, kafane i brzog restorana. Knjiga u autobiografskom ili preciznije u dnevničkom maniru, pošto pratimo junaka u sadašnjem trenutku i ne znamo „šta će dalje biti“, govori o čoveku u jednom od njegovih prelomnih perioda u životu. Turobnost svakodnevice Krstić ublažava humorom i jezičkim obrtima, dijalozima u lokalnom govoru koji se menja u zavisnosti od sagovornika, dajući veoma upečatljivu, zvučnu sliku takozvanih običnih ljudi u takozvanim običnim situacijama porodičnog ručka, izlaska, posete zavičaju, roditeljske bukvice, (ne)prijateljskog razgovora, sastanka sa nadređenima itd. U romanu ima vremena za postupni razvoj likova i prikazivanje tananih emocija bez suvišne analize i komentara – sve je u trenutku pripovedanja, u replikama, u pokretima i mimici. Prikazana je i razlika između onoga što junak misli i oseća, i kako postupa prema članovima porodice i bliskim ljudima, prikazan je ovamošnji mentalitet koji duboke emocije i brigu prikriva surovim pedagoškim porukama koje ne štede reči osude i omalovažavanja. Narator je vozač viljuškara koji slaže paletu po paletu ljubavne priče, otkrivajući nam da ispod automata koji smo postali i dalje živi treperava ljudska priroda.’’

Ova knjiga predstavlja našu narodnu nošnju sa teritorije cele Srbije i analizira obrasce stila u oblačenju.

Zbirka kratke proze. Iz recenzije: „Anegdote sabrane u ovoj knjizi predstavljaju poetološku i kulturološku cjelinu višega reda. Kao cjelina, knjiga ima svoje omiljene junake, svoje omiljene teme i svoju teritoriju (kažemo: knjiga ima, a ne: pisac ima, jer to knjiga sabira, a Ćorović je tek objektivni hroničar). A i epoha je tu praktično jedna: sve bi to mogao da doživi, kao svjedok i posmatrač, jedan čovjek. On bi, taj čovjek, mogao da obilazi sva ta mjesta, sa Žabljaka i iz Šavnika lako mu je doći i u Pivu, a i red je da obiđe rođake u Bačkom Dobrom Polju. Nije drama, ali ima dramsko – ima i neko jedinstvo mjesta, i zacijelo jedinstveno epohe, jedino je radnja razdrobljena kao i sam Drobnjak, koji sabira junake i njihove priče…“ dr Radmilo Marojević

Iz recenzije: ’’Njihovo glavno oružje bila je reč – izgovorena ili napisana. U kakvim okolnostima su stasavali, kakve su bile njihove pojedinačne i kolektivne akcije i sudbine, kako su nadzirani, praćeni, prisluškivani, zatvarani, koliko su bili spremni na samožrtvovanje, koje ličnosti su same sebe promovisale u disidente? To su samo neka od pitanja kojima se Slobodan Kljakić, dugogodišnji novinar i publicista, bavi u ovoj knjizi. Autor je dugo istraživao temu disidentstva, a mnogi koji su stekli ovu „titulu” lično su mu se ispovedali u dugim razgovorima i prepiskama, poput Vladimira Dedijera. Kako su njihova imena i načini delovanja imali različitu težinu, tako su i različitim vrstama represije bili izloženi. Od nesporno najpoznatijih i onih koji su podneli najveće žrtve, poput Milovana Đilasa i Mihajla Mihajlova, zatvaranog profesora Mihaila Đurića, do otpuštanja profesora sa Pravnog i Filozofskog fakulteta, progona vođa studentskih protesta 1968, stalnih prozivanja grupe iz Simine 9, višesatnih polemika sa Dobricom Ćosićem, zabrana knjiga, časopisa, skupova. Knjiga je nastojanje autora da ukaže da tek treba razlučiti različite izvore disidentstva u Srbiji, postaviti jasnije granice između partijskih pobunjenika i opozicionara, između jeretika i disidenata. Utoliko pre što je i među našim disidentima bilo i onih koji su pristali na ,,poljubac smrti“, na šurovanje s vlastima, uključujući i tajne službe. Ova knjiga je tu da istinu što više približi svima onima koji za njom tragaju.’’

Odlomak: Nedostaje nam Bog. Ničim se ne može uticati da se ne pojavi ta praznina koju otkrivamo jednog dana u mladosti. Alkohol je stvoren da bi se podnela praznina univerzuma, balansiranje planeta, njihovo nepokolebljivo kružno kretanje u prostoru, njihova ravnodušna tišina prema vašem bolu. Čovek koji pije je interplanetarni čovek. On se kreće u interplanetarnom prostoru. Tu on vreba. Alkohol uopšte ne pruža utehu, on ne popunjava psihološki prostor pojedinca, on samo zamenjuje nedostatak Boga. Ne teši čoveka. Naprotiv, alkohol podržava čoveka u njegovom ludilu, prenosi ga u najviše predele gde je on gospodar svoje sudbine. Nijedno ljudsko biće, nijedna žena, nijedna pesma, nikakva muzika, nikakva književnost, nikakvo slikarstvo ne mogu da zamene alkohol u ulozi koju on ima kod čoveka; iluziju najvećeg stvaralaštva. On je tu da je zameni. Pored svega, on predstavlja deo sveta koji bi trebalo da veruje u Boga, a koji više ne veruje u njega.

Iz Predgovora: Ja na tu distancu nisam imao pravo. Vjerujem da će čitaoci razumjeti dah u kojemu se piše, a koji se ubrzavao sa nedostajanjem vazduha i prelivanjem na sve strane iracionalnog i prijetećeg. Bilo je to i vrijeme u kojemu su ruku pod ruku putovale politika i kuga. Nažalost, još uvijek, putovanju nije kraj. Izvjesno, mnogima će se tek otkriti novi horizonti pisanja i zapisivanja, ali jedna epska cjelina uokvirena je i specifičnim događajima i posebnim ljudima pa u mom svijetu, u koji se vraća, makar, privid mira, izgleda kao epoha koja zaslužuje da se istrgne od ostatka svijeta i vijeka. Da, ovdje je riječ i o posebnim ljudima.

Reč izdavača: ’’Kralj Milutin je svojom dugotrajnom vladavinom (1282–1321), mudrom politikom, čvrstim opredeljenjem za pravoslavnu veru, neprevaziđenim zadužbinarstvom i stvaranjem novog središta srpske države i srpskog naroda na prostorima od Kosova i Metohije do Skopske i Vranjske kotline, korenito promenio tok srpske istorije. Detaljnom analizom svih raspoloživih izvora, srpskih, vizantijskih, bugarskih, latinskih, knjiga „Milutin – Sveti kralj“ otkriva do sada nepoznate aspekte državničke politike srpskog kralja. Posebna pažnja je posvećena njegovom svetiteljstvu, snažnom kultu i moštima Svetog kralja, koje od srednjovekovnih vremena do danas čudotvore i isceljuju, zauzimajući posebno mesto među pravoslavnima na čitavom Balkanu. Njegove mošti, koje su pohranjene u crkvi Svete Nedelje u Sofiji, svečano se presvlače svakog 29. oktobra, u predvečerje praznika Svetog kralja. Povodom velikog jubileja, sedam vekova od smrti kralja Milutina, knjiga profesora Vlade Stankovića „Milutin – Sveti kralj“ donosi iscrpan i inspirativan pogled na život, dela i vreme jednog od najznačajnijih vladara srpske istorije.’’

Odlomak: Ti nisi jedina... Nikad nisi upoznala ostale supruge. Nijedna od vas ne poznaje one druge. Viđaš muža samo jednom nedeljno. Četvrtak. Ali ne mariš, toliko ga voliš da ti je svejedno. Ili si makar to rekla sebi... A onda, jednog dana, sve se promeni. Mislila si da ti to ne smeta, to što imaš samo deo muža. Ali ne možeš da odoliš, i krećeš da kopaš. Počneš da ih pronalaziš, te druge dane... Ko je Ponedeljak i zašto ima modrice na rukama? Da li je zlostavljana? Ko ju je zlostavljao? Njen muž? Tvoj muž? Šta još krije od tebe? I ko je on, u stvari? Iz recenzija: „Kompulzivan, sjajan, očaravajući triler... roman koji potpuno prikazuje slepu ljubav i krajnju obmanu, potpunu opsednutost i surovu izdaju. Nisam ga ispuštala iz ruku do poslednje stranice." Adel Parks, autorka bestselera Sunday Times „Držaće u neizvesnosti i najsamouverenijeg čitaoca do poslednje pročitane reči." Kolin Huver, autorka bestselera New York Times „Ne samo originalna priča nego i podjednako originalan obrt u zapletu... emotivan i psihološki vrhunac koji će držati čitaoce napetim do poslednje stranice." USA Today

Odlomak: Ništa čoveka ne zaboli kao nedostatak ljubavi, prvo roditeljske, a zatim partnerske, i ništa ne pokreće kao ljubav. Kada smo zaljubljeni i imamo za koga, stvorićemo čuda. S druge strane, veliki problem je što partnere biramo po određenim nesvesnim obrascima koji nas vrte u destruktivnim emocijama, a to utiče na naš posao, na zdravlje, kao i na druge odnose. Mi mislimo da svesno pravimo izboru odabiru partnera, a zapravo nam je u podsvesti odavno ucrtano šta da tražimo i kako to da prepoznamo. Zato su Lava i Darko objedinili iskustva u radu sa muškarcima i ženama kako bi iz obe perspektive najbolje objasnili obrasce manipulacije u odnosima. Kroz iskustva sa klijentima, prožimaju se i njihova lična iskustva sa porodicama, jer se najbolje uči na sopstvenom iskustvu. Darko daje pogled iz muške perspektive, a Lava iz ženske, kako biste stekli još dublje razumevanje. cilj ove knjige jeste da osvestite obrasce i unapredite postojeću vezu, ili ukoliko još uvek nemate partnera, da se oslobodite stečenih obrazaca i naučite da prepoznate pravu ili pravog sa kojima možete živeti u svesnoj ljubavi. Jer, ljubav pokreće SVE(T). Lava i Darko

Kroz deset priča pisac gradi knjigu o detinjstvu, o izgubljenoj nevinosti savremenog sveta. Svaki lik (bilo da je to dečak koji sa ocem nosi televizor na popravku, ili devojčica koja ide na vašar da vidi kita Golijata, čuvar ribnjaka čiji je jedini „prijatelj“ šaran, ili starica koja se napije čekajući da joj se sin vrati iz zatvora) za kratko vreme proživljava pravu avanturu, dramu ili komediju – istovremeno prirodnu i ljudsku ali i spektakularnu. Za pripovedača, život je igralište na kome nije važno gubite li ili pobeđujute ako uspete da budete srećni makar na trenutak, igrajući po svojim pravilima, uz kontinuiranu umetnost improvizacije.

Reč autora: Život treba posmatrati kao gomilu semafora na ulazu u grad. Nekad uhvatimo zeleni talas i bez stajanja prođemo kroz sve raskrsnice, a nekad se crveno svetlo pojavljuje na svakih nekoliko desetina metara. Bez obzira da li je to negde zapisano, znam da ću uspeti. Ako to nije predodređeno, predodrediću, ili ako nije suđeno, ja ću to da uradim. Ako stignem do granice, precrtaću je, ako naiđem na kraj, stvoriću od njega početak. Koliko puta se čoveku zadesi da potone, upadne u neki vrtlog beznađa i ne radi ništa, verujući da se samo nekim čudom može izvući. Potom se pad nastavi. Čudo se mora izazvati, isprovocirati, prizvati da bi se pojavilo. Nekad je dovoljno da čovek samo mahne rukom na gore, pokaže trud i želju za postojanjem, za opstankom, a zvezde će onda prepoznati put kojim to čudo treba da vode. Duboko verujem da se veličina jednog čoveka ne ogleda u tome koliko ume, zna i može već koliko je spreman da podeli sa onima koji to isto nemaju, ne znaju i ne mogu.

Zbirka poezije. Iz recenzije: „Radmilo Đurović – izuzetak u savremenoj srpskoj poeziji. I po tome o čemu peva, I po tome kako peva.“ Ljiljana Šop

Sadržaj: Uvod Poglavlje 1: Pre nego što počnete da radite Poglavlje 2: Vodič kroz program Maya Poglavlje 3: Interakcije u programu Maya Poglavlje 4: Zaronite u svoju prvu animaciju Poglavlje 5: Modelovanje pomoću poligona Poglavlje 6: Modelovanje lika pomoću poligona i izdeljenih površina Poglavlje 7: Više o modelovanju pomoću izdeljenih površina Poglavlje 8: Modelovanje pomoću NURBS krivih Poglavlje 9: Materijali Poglavlje 10: Osvetljavanje Poglavlje 11: Osnove animacije Poglavlje 12: Animiranje lika Poglavlje 13: Kamere i vizuelizacija Poglavlje 14: Paint Effects Poglavlje 15: Sistemi čestica i dinamika Poglavlje 16: Vaši sledeći koraci: efikasnost i kreativnost Dodatak A: Prelazak na program Maya za korisnike 3ds maxa Dodatak B: Prelazak na program Maya za korisnike LightWavea Prečice Spisak termina korišćenih u knjizi Indeks