U ovoj knjizi čovek nalazi na poslu „podzemnika“, bušača, kopača, podrivača. Čovek ga vidi, pod pretpostavkom da ima oči za takav dubinski rad, kako lagano, smišljeno, s blagom neumoljivošću kroči napred, da se ne bi suviše pojavljivala preka potreba koju sa sobom donosi svako dugo lišavanje svetlosti i vazduha; čovek bi njega samog pri njegovom mračnom poslu mogao nazvati srećnim. Ne čini li se da ga vodi neka vera, da ga obeštećuje nekakva uteha? Da možda hoće da ima sopstvenu dugu tamu, nešto svoje nerazumljivo, skriveno, zagonetno, jer zna šta će i on imati; sopstveno jutro, sopstveno izbavljenje, sopstvenu zoru?… Izvesno je da će se on vratiti: ne pitajte ga šta želi tamo dole, on će vam to već sam reći, raj prividni Trofonije i podzemnik, tek kada opet postane čovek. Čovek se temeljno oduči od ćutanja kad je tako dugo kao on bio krtica, usamljen…

Iz recenzije: „Nastavljajući u maniru Karantina udvoje, prvog romana kod nas o fenomenu Kovida-19, sa temom pandemije, pisac Petar Zec nudi najnovije delo Distanca nova bliskost udvoje. Prateći romaneskno, na dramatičan način, život pod kapom pandemije, kroz lični doživljaj glavnog junaka i sveta oko njega, autor objašnjava novonastalu bliskost udvoje. Smešten u vremenski okvir od pola godine i na tri kontinenta, roman razotkriva ubrzane fenomenološke promene koje su zadesile planetu, od bolesti izazvane virusom do ekoloških katastrofa. Ispovedajući se, junak, kroz priče svoje dece i svoj lični odnos prema voljenoj ženi upečatljivo dočarava kako je virus za tri godine uspeo da promeni sve tokove, stavljajući pred iskušenje nastavak života koji podrazumeva ne ljubljenje, ne grljenje, bez dodira, sa distancom i maskom. Živimo neizvesnu budućnost sve nemoćniji, sve slabiji da se odupremo izazovima, iskušenjima, strahovima, bolestima, smrti. Roman odgovara na najaktuelnija pitanja, kako se postaviti prema pandemiji, kako zaštititi sebe i druge, vakcinisati se ili ne, kako se odupreti manipulacijama, lažima i teorijama zavere, kako sačuvati slobodu i sopstveno dostojanstvo, kako pobediti strah i živeti život. Pred nama je savremen roman, roman naših dana, hronika svega što nam se dešava podignuta na univerzalni nivo. Bez vremenske distance pisac je uspeo da pobedi distancu, kao fenomen, koji nije u stanju da porazi život.” Dušica Milanović

Univerzum želi da postignete sve što želite u životu, a uz pomoć ove praktične knjige vi to i možete da učinite. Veruj i dobićeš je moćna referentna knjiga koja proučava četrdeset prirodnih zakona univerzuma kroz realistični pristup. Ove prirodne zakone možete da koristite da biste svesno radili na ostvarivanju svojih ciljeva.Melisa Alvarez posvetila je po jedno poglavlje svakom od ovih zakona, upotpunivši sve opisom zakona i njegovim istorijatom, odgovarajućim afirmacijama, korisnim savetima za primenu zakona i vežbama koje možete odmah da radite. Veruj i dobićeš olakšava nam primenu ovih prirodnih zakona i pomaže nam da razumemo kako nas oni povezuju sa univerzumom. Kada znate kako da pravilno kombinujete svoje misli, osećanja, uverenja i očekivanja sa pozitivnom energijom, duhovno se razvijate i počinjete da živite srećno u izobilju.Rad sa prirodnim zakonima univerzuma dovešće do promena u načinu na koji reagujete na situacije u svom životu. Naučićete kako da prepoznajete pozitivne mogućnosti u svemu, umesto da pretpostavljate najgore ili primećujete ono negativno, i dovešće do toga da se osećate kao jedno sa svime što postoji.Inspirativna knjiga prepuna praktičnih saveta. Duhovni zakoni univerzuma mogu da rade za naše dobro ili protiv nas, a Melisa Alvarez pokazuje nam kako da ih navedemo na to da svaki put rade za nas.

Reč jednog od autora: Jedne večeri smo se, „tako“, „mi“, junak ove povesti (Skot Abot) i njen Pripovedač (moja malenkost), zadesili u nekom nepoznatom gradu. Doputovali smo „ovamo“ tragajući za bilo kakvim materijalnim dokazom boravka „ovde“ Trećega: našeg zajedničkog Junaka (Petera Handkea). Žarko Radaković

Kad sazna da joj je svekrva Ana umrla, Idi će osećati olakšanje i mir. Svekrvu je krivila za nesreću koja joj je rasturila porodicu. Kada zbog Aninog testamenta bude primorana da ode u Vilu dela Madona del mare na Siciliji, Idi će shvatiti da Ana i iz groba pokušava da je pomiri sa bivšim suprugom Džoom. Idi će stoga želeti da što pre ode odatle. Međutim, Idi će početi da se otkrivaju stare i zakopane tajne vile...

Zbirka religijsko-filozofskih spisa.

Ako se osećate nesnađeno u sopstvenom životu i ako vam više ni do čega nije stalo, to znači da živite na autopilotu. Ne mislite o budućnosti, vučete se kroz život dok drugima izgleda da držite sve konce u svojim rukama. Vreme je da se trgnete! Ako nastavite ovako, upropastićete se. Ova knjiga vam pokazuje kako da se resetujete i pronađete novu motivaciju za ispunjeniji i srećniji život. Iz recenzije: „Vreme je da napravite smelu i odgovornu promenu u životu, a Prestanite da živite na autopilotu pravi je vodič koji vam je za to potreban.” Mari Forleo, autorka knjige Everything is Figureoutable, vodećeg bestselera Njujork tajmsa

U Lanskenet, mali grad u Francuskoj, jednog dana stiže Vijan Roše. Odlučuje da preko puta crkve otvori čokolateriju. Čokolaterija i Vijanine poslastice izazvaće oprečne reakcije meštana... Iz recenzija: „Vijan privlači nepodobne i neprilagođene. Čokolada joj je puna dobrote i utehe. Od njene radnje vodi put ka boljem životu. Čokolada je roman pun vedrine i nade.“ Guardian „Priča o grehu, krivici, radosti i ljubavi, zaslađena drskim čokoladnim delikatesima, koja će vas raznežiti i obodriti.“ Publishers Weekly „Slatko, bogato i opojno poput najfinijeg čokoladnog musa. Pažnja osobama koje su na dijeti: ova bujna proza puna je opisa ukusnih poslastica koje bi mogle da istope i najjaču volju.“ Wall Street Journal „Poslastica kojoj će malo ko odoleti.“ New York Times Book Review

U tami budućnosti, gde celokupno čovečanstvo živi u poslednjem postojećem gradu, samo jedan čovek dovoljno je hrabar da pronikne u tajne univerzuma. Nakon što je istražila svemir i zavladala zvezdama, ljudska vrsta izgubila je okršaj protiv Osvajača i naterana je da se povuče u poslednji bastion čovečanstva – izolovani, visokotehnološki grad Dijaspar. Čovečanstvo, praktično besmrtno zahvaljujući bankama memorije koje omogućuju vaskrsenje, u Dijasparu živi već milenijumima. A onda dolazi do anomalije: novo ljudsko biće je rođeno. Alvin je potpuno jedinstven i nije živeo ranije, ali to nije jedino što ga razlikuje od njegovih sunarodnika. Alvin se ne boji pustoši izvan grada i poseduje neutaživu želju da napusti Dijaspar, otisne se u istraživanje i shvati šta se zapravo desilo sa čovečanstvom nakon što im je uskraćen pristup zvezdama. Napisan daleke 1956. godine, roman Grad i zvezde predstavlja novu verziju Klarkovog prvog romana Ka spuštanju noći, u kojoj je autor revidirao prethodno delo i dopunio ga svim što je u međuvremenu naučio o pisanju. Ova majstorska vizija budućnosti smatra se jednim od njegovih najboljih ostvarenja.

Poznati istoričar Sajmon Sibag Montefjore odabrao je pisma koja su menjala tok svetskih događaja, govorila o bezvremenim osećanjima ili oslikavala epohu u kojoj su pisana. Neka od pisama su uzvišena i pružaju nadahnuće, druga su odbojna i uznemirujuća. Pojedina su izuzetna književna dela, dok su mnoga surova, gruba i jednostavno besramna. Tu su i ona erotična, kao i lascivna, dok ima i pisama koja su krajnje dirljiva. Ovaj pažljivo promišljeni izbor pisama iz svih krajeva sveta, koja datiraju sve od drevnog doba do XXI veka, prilagođen današnjem čitaocu, obuhvata ljubavna pisma ali i pozive na oslobođenje, objave rata i razmišljanja o životu i smrti. Pisci su različiti: od Elizabete Prve i Katarine Velike, preko Staljina i Pikasa do Mandele, od Fani Berni i Ejde Lavlejs preko Emelin Pankherst do Roze Parks, od Mikelanđela i Mocarta preko Puškina, Balzaka i Oskara Vajlda do Čehova, od Ramzesa Velikog i Avgusta preko Sulejmana Veličanstvenog i Linkolna do Hitlera i Čerčila. Živopisnim i pristupačnim stilom majstora pripovedanja Montefjore pokazuje zbog čega su ova pisma nezaobilazno štivo, kako mogu da razotkriju i osvetle prošlost – i obogate naš današnji život. Sajmon Sibag Montefjore, istoričar i pisac, (1965) studije je završio na univerzitetu u Kembridžu. Njegova knjiga Katarina Velika i Potemkin našla se u užem izboru za nekoliko prestižnih nagrada. Svetski slavu stekao je zahvaljujući knjizi Staljin: Dvor crvenog cara za koju mu je 2004. godine dodeljena britanska nagrada za knjigu godine u žanru istorije. Godine 2007. objavio je i knjigu Mladi Staljin. Montefjore je član Britanskog kraljevskog udruženja pisaca.

“Zadivljujuća simfonija o praškoj književnoj i filozofskoj semiosferi… Jedna od najsavremenijih kulturoloških studija u evropi” Venko Andonovski Gojko Čelebić studirao je starogrčki jezik i književnost na Karlovom univerzitetu, a diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Pragu. Doktorat u oblasti svetske komparatistike, o Miguelu de Cervantesu, i uticaju na slovensku književnost, odbranio je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. On je pre svega romansijer (objavio je 12 romana), zatim pripovedač (11 zbirki pripovedaka), sa još petnaestak knjiga u gotovo svim žanrovima- eseji, naučne proze, drame, scenarija, uključujući četiri pesničke zbirke. U scenskom stvaralaštvu, pored pozorišnih i filmskih režija, za njm je dvadesetak drama, dramatizacija, filmskih scenarija i sl. Autor je dva dugometražna filma. U službenoj karijeri bio je visoki diplomata u Buenos Ajresu, Tokiju, Njujorku, Kairu i Rimu.

Radnja Nebesa smeštena je u distopijsku budućnost – bivšu prestonicu Finske, grad-državu Helsinki 2058. godine. Društvo je propalo nakon građanskog rata, a vlast je preuzeo nacionalistički pokret pod nazivom Svetlost. Politički disidenti prebegli su na sever. Sve granice su zatvorene, a kontakt sa spoljnim svetom ne postoji, i niko više nema viziju svetlije budućnosti. Umesto toga, Svetlost je svojim građanima podarila Nebesa: virtuelnu stvarnost. Na Nebesima i dalje postoji nekadašnji svet, živopisniji i lepši nego što je ikada zaista bio. Pristup Nebesima omogućen je samo dobrostojećem delu populacije, dok običan svet životari i gladuje u neofašističkom poretku. Akseli radi na univerzitetu i pokušava da otkrije uzrok epidemije apatije. Ljudi jedva da izlaze iz svojih stanova, ne razgovaraju jedni s drugima, a bebe se ne rađaju. Kada Akseliju bude omogućen potpuni pristup Nebesima, virtuelna stvarnost će ga sasvim obuzeti sve dok ne susretne devojku po imenu Ina. Susret je toliko upečatljiv da odlučuju da se sretnu i u stvarnosti. Nakon toga, sve se menja. Ovaj distopijski roman bavi se aktuelnim pitanjima: klimatskim promenama, rastućom nejednakošću unutar socijalne države, pitanjem moći tehnoloških izuma i nacionalističkim pokretima. Roman je dobio sjajne kritike, a 2019. je nagrađen Nagradom Evropske unije za književnost. Takođe je nominovan za književnu nagradu Helmet, koju helsinške biblioteke dodeljuju budućim klasicima. Knjiga je objavljena u okviru projekta “Govorite li ženski? Književnost kao način osnaživanja žena”. Projekat je podržan od strane Kreativne Evrope. Pia Leino rođena je 1977. Skoro dve decenije radila je kao novinarka u finskoj novinskoj agenciji STT. Magistrirala je novinarstvo na Univerzitetu u Tampereu 2004 i dve godine studirala kreativno pisanje na renomiranoj helsinškoj akademiji Kriittinen korkeakoulu. Njen prvi roman, Ružna blagajnica (Ruma kassa, 2016), duhovito se bavi rijaliti programima i pritiscima sa kojima se žene suočavaju. Distopijski književni triler Nebesa (2018), smešten u Finsku 2058. godine, nagrađen je Nagradom Evropske unije za književnost. Autorkin treći roman, Prekovremeni rad (Iliaika, 2020), takođe je smešten u blisku budućnost i bavi se pitanjem koje smo svi jednom postavili sebi: kako biste živeli svoj život da znate kada morate umreti? Njena interesovanja uključuju popularnu kulturu, društvene medije i politiku. Živi sa porodicom u Helsinkiju.

U Karbidu se pripoveda o grupi ljudi iz jednog pograničnog ukrajinskog mesta Medvedovo, u trouglu između Ukrajine, Slovačke i Mađarske, koji planiraju da, svako iz svojih razloga, prokopaju tunel do Mađarske i da tako na neočekivan način povežu Ukrajinu i Evropsku uniju. Jedni junaci romana Karbid učestvuju u tom poduhvatu zato što veruju u ideju Evropske unije i smatraju da bi rešenje za Ukrajinu bilo da ona uđe u Evropsku uniju. Drugi, međutim, u tom tunelu vide mogućnost za još masovniji i sigurniji šverc robe i šverc migranata iz različitih zemalja Istoka. Zasnovan na realnim događajima, beskrajno duhovit, roman Andrija Ljubke u modelu društvenog romana i političke satire preispituje neke od ključnih savremenih tema. Pripovedajući o najrazličitijim načinima prelaženja granica, Karbid Andrija Ljubke prevazilazi granice pripovedačke mašte, političke satire i političke korektnosti. Podnaslov Karbida istovremeno je i najbolje objašnjenje ovog neobičnog, provokativnog i uzbudljivog romana: „Neverovatni tragikomični doživljaji jednog dobrog i plemenitog čoveka i čitave bande lupeža koji su se provlačili preko granice zemljom, nebom i vodom, i bili toliko pohlepni da su oterali junaka čak u podzemno carstvo senki.“ „Uspeh Karbida bio je veoma neočekivan za mene. Dok sam pisao ovaj roman, nisam sebi postavljao nikakve konkretne ciljeve, jednostavno sam hteo da Zakarpatje opišem kao fenomen, pribegavajući sopstvenim zapažanjima i iskustvima koja su me proganjala. Međutim, ispostavilo se da je sadržaj ovog romana veoma razumljiv i ljudima koji samo površno znaju Zakarpatje i Ukrajinu. Zašto? Upravo zbog fenomena šverca. Slažem se da fenomen šverca utiče na formiranje odgovarajućih društvenih i kulturnih navika. Neko će, možda, pomisliti da je ova tema malo neprijatna. Ali moram da naglasim: šverc je kao seks – u njemu učestvuju dve strane.“ Andrij Ljubka Andrij Ljubka (1987), ukrajinski pesnik, prozni pisac i esejist. Završio je Vojnu školu u Mukačevu, ukrajinsku filologiju na Univerzitetu u Užgorodu i balkanske studije na Univerzitetu u Varšavi. Knjige pesama: Osam meseci šizofrenije (2007), Terorizam (2009) i 40 dolara i napojnica (2012). Knjige priča: Ubica (2012) i Soba za tugu (2016). Knjige eseja: Spavati sa ženama (2014), Nostalgija (2017) i U potrazi za varvarima (putopisni eseji o Balkanu; 2019). Romani: Karbid (2015), Vaš pogled, Ćo-Ćo-san (2018) i Mali ukrajinski roman (2020). Roman Karbid uvršćen je među pet najboljih ukrajinskih knjiga godine po izboru BBC Ukrajine, dok je poljsko izdanje romana bilo u najužem izboru za srednjoevropsku nagradu „Angelus“ (2017). Dobitnik je nagrada „Debi“ (2007) i „Kijevski lovor“ (2011), kao i nagrade fondacije Kovaljev (SAD) i nagrade Ševelov za najbolju knjigu eseja objavljenu u Ukrajini (2017). Prevođen je na engleski, nemački, poljski, slovenački i srpski jezik.

Iz recenzije: „Sabrane drame Marije Karaklajić, dobitnice Nagrade „Borislav Mihajlović Mihiz“. Od špijunskog sentimentalnog trilera smeštenog u vreme pred Drugi svetski rat, o čemu čitamo u drami „Fausse attaque, mal parer“, antimilitarističke drame kakav je „Mlečni zub zemlje“, preko najpoznatije drame ove autorke, Lice od stakla, u kojoj se prepliću teme nasilja i ljubavi, do postdramskih tekstova „Kuća s tri ruke“ i „Pars hostilis“. Pisane sugestivnim stilom i jezikom, drame Marije Karakljić izvode pred nas i klasične i moderne motive. Na ovoj pozorinici pojavljuju se izbliza sva zamisliva ljudska lica suočena s dramom egzistencije kako u istoriji, tako i u uskomešanoj ljudskoj psihologiji."

Iz Predgovora oca Evdokimova: O životu Konstantina Velikog je do sada objavljeno više studija. Međutim u srpskoj literaturi nema mnogo podataka o njegovoj majci, koja je suštinski opredelila njegov stav prema hrišćanstvu, a time i kompletnu istoriju našeg društva. Autorka, doktor pisama, želela je da učini pravdu ovoj premalo poznatoj velikoj dami sa bajkovitom sudbinom i vrlo skromnog porekla. Da bi to učinila, Elen Iver- Žali pozvala se na mnoštvo izvora, kako istorijskih, tako i izvedenih iz tradicije Istočne crkve ili iz različitih legendi i običaja, kao i iz numizmatike i umetnosti. Autor pokazuje sve što Crkva duguje svetoj Jeleni i daje značajan doprinos poznavanju kasne antike u drugoj polovini III veka i početkom IV veka. Carica je bila snažna veza katolika i pravoslavaca, između istoka i zapada, i tako doprinela jedinstvu univerzalne Crkve.

Posle dvadesetak godina provedenih u Švajcarskoj, u malom mestu Rajnfeldenu blizu Bazela, Dobrila i Gojko i njihov sin Mate vratili su se u domovinu, u Beograd. Kupili su stan od četrdeset kvadrata na Konjarniku, uselili su se i tu mirno žive. Jedna soba, kuhinja sa trpezarijom i kupatilo. Dobrila i Gojko primaju švajcarsku penziju, ne rade ništa, ni Mate ne radi ništa, u Bazelu je završio srednju školu, nije želeo da se odvaja od roditelja, nije bilo razloga, tek je napunio trideset godina… Priča o ovoj prosečnoj, a ipak neobičnoj i zabavnoj porodici zapravo je duhovit uvid u srpske i balkanske prilike posle raspada, ratova, tranzicije i prilagođavanja na novu epohu koja je potom nastupila. Otac porodice promenio je u Švajcarskoj ime u Fric i tako su ovi Valjarevićevi povratnici, često sa crnim humorom i ironijom, prihvatili nove navike, nove prijatelje i nove okolnosti koje su po dolasku u domovinu zatekli. U Beogradu će se u jeku pandemije korone družiti sa Kinezom Lijem i njegovom porodicom, jednim malim detetom, profesorom filozofije u penziji, komšinicom frizerkom i mnogim pitoresknim likovima koji ovu prvoklasnu urbanu prozu obogaćuju svojim zgodama i dijalozima. Dok „ne rade ništa“ u svom stančiću na Konjarniku, njihovi brojni komentari na aktuelne događaje, političke prilike i odnose sa susedima u regionu poprimaju odlike groteske i gorke istine o apsurdima koji ispunjavaju naš svakodnevni život. „Majstor neizgovorenog, svega onog što se prećutkuje i sakriva, a zapravo izbija kroz svaki gest, svaku radnju, ma koliko ona sitna i nebitna bila, Valjarević je pisac koji ’kopa’ po našoj podsvesti i, koristeći svedeni jezik svakodnevice, progovara o suštinskim stvarima.“ – Vladimir Arsenić

Iz recenzije: ’’On je nesigurni muškarac u četrdesetim. I neumorni razvratnik u pokušaju. Ona je depresivna žena. I svoj erotski duh oslobađa samo povremeno. Nakon petnaest godina braka, oboje su uhvaćeni u zamku inercije i dosade. Svođenje računa njega gura sve dalje od porodičnog života, dok se njena istina svodi na zatvaranje očiju ispred svega što se dešava oko njih. Nesvesno je preuzela model svoje majke, čije ponašanje je toliko mrzela da nikada nije ni primetila u koliko velikoj meri postaje baš takva žena. Oboje su izmučeni roditeljstvom, ali se njihov brak sagledava iz muškog ugla. Uglavnom sablasno miran, Matija Javorić je glavni junak knjige o venčanima, ispod površine ključa. U njemu se prelamaju preljubnička priroda i strah od gubitka porodice. Tokom petnaest godina je samo nekoliko puta uspeo da prevari suprugu. I to je za njega neuspeh. Nezadovoljan svojim poslom. Nezadovoljan svojim brakom. Nezadovoljan svojim prijateljima. On shvata da je čak i kao preljubnik, potpuna mizerija od čoveka. Ali svi bračni parovi oko njega su takođe nesnađeni u braku. Njihovi prijatelji. Njihovi roditelji. Ojađen bračnim životom Matija kreće na duže službeno putovanje u inostranstvo. Nosi sa sobom pune džepove prošlosti. Konačno je i fizički izmešten iz porodice, pa oseća energiju tinejdžerske ekskurzije. Na svom putu sreće još živopisnih ljudi koji su vezani brakom. Ne razume ljubomoru na sred slobodnog erotskog duha u jednom svingerskom paru. Dve mlade lezbejke mu dokazuju da istopolni brakovi takođe imaju onog koji zvoca i onog koji laže. Ali, ma koliko žarko želeo da promeni nešto u svom životu, on se suviše plaši da iskorači iz poznatog komfora. Sve dok se ne vrati kući.’’

Mike i Bjanka počinju da stanuju u naizgled divnom i mirnom susedstvu. Međutim, kako vreme prolazi, tako oni upoznaju sve više i više svoje nove komšije. Nelagodnost se javlja. Kada jednog dana Bjanku udari automobil ispred kuće, ceo komšiluk potrsaju sumnje. Da li je to zaista bio nesrećan slučaj? Iz recenzija: „Edvardson je na putu da obezbedi sebi posebno mesto u svetu švedskih krimića. Dobro je toliko da se naježiš!“ Skånska Dagbladet „Mračno, snažno i čudesno lepo, sa sitnim detaljima koji imaju veliku ulogu u ovoj priči iz života.“ Olivias deckarhylla „Pripovedanje sledi klasičan dramaturški model u kom napetost posetepeno raste da bi zatim malo splasnula, taman toliko da se čitalac donekle opusti, i baš tada, kada to najmanje očekuje, priča vas ponovo udari svom snagom, tako da sasvim ostanete bez daha. Izvrsno!“ Just nu – Just här „Još jedan Edvardsonov briljantan roman. Ako vam se dopala Sasvim obična porodica, ovaj triler će vas oduševiti.“ Hyllan „Oštroumno i vešto izgrađena psihološka drama.“ Malins Bokblogg

Koliko je tanka granica između ispravnog i pogrešnog? Koliko dobro poznajete svoje komšije? Mike i Bjanka su se doselili u idilično i mirno naselje koje deluje savršeno za njihovu porodicu. Ali dok polako upoznaju svoje komšije, osećaj nelagode sve više raste. Kada Bjanku ispred kuće udari auto, u prvi mah se čini da je u pitanju tragičan nesrećni slučaj. Ali dok se ona u bolnici bori za život, na videlo izlaze sumnje, kako u policiji tako i u naselju. Mike je oduvek imao poverenja u pravosuđe. Ali šta će se dogoditi onda kada mu se učini da je za njega jedini izlaz da uzme pravdu u svoje ruke? „Edvardson je na putu da obezbedi sebi posebno mesto u svetu švedskih krimića. Dobro je toliko da se naježiš!“ – Skånska Dagbladet

Ivo Andrić nije napisao roman o fratarskoj Bosni, ali jeste poznati i nagrađivani savremeni hrvatski pisac Josip Mlakić, na Andrićevom tragu i andrićevskom stilskom i jezičkom perfekcijom. Obelodanjujući rad „nepoznatog autora“, pisac nagoveštava da je reč o nađenom Andrićevom rukopisu o izgradnji jajačke tekije, čime zapravo ispisuje hommage Andrićevom delu i daje svojevrstan pregled sopstvenih tema i književnih preokupacija. Na taj način pred čitaocima se otvara uzbudljiva fratarska hronika burnih vremena u Bosni od sredine XIX do sredine XX veka, majstorski utkana u pripovest o mukotrpnoj izgradnji poznatog franjevačkog samostana u Jajcu. Sa prva dva dela ovog vešto komponovanog romana („Na Vrbasu tekija“ i „Jajačka hronika“), rasplićući mistifikacije o nastanku rukopisa i uspešno oživljavajući Andrićev postupak i stil, ponajpre iz Kuće na osami i romana Na Drini ćuprija, pisac je stvorio „protivknjigu“ Andrićeve bosanske epopeje, dok se u trećem delu („Paučina i promaja“) znalački pozabavio poetikom i recepcijom Andrićevog dela, veoma često pogrešno i pristrasno tumačenog. Značajna knjiga koja živo i uverljivo, utemeljena na zavidnom poznavanju epohe i istorijske građe, osvetljava jedan nezaobilazan i bitan, a u književnom smislu retko tematizovan segment novije bosanske istorije. „Jedan od najboljih suvremenih pripovjedača Josip Mlakić romanom Na Vrbasu tekija uspio je gotovo nemoguće: ispisao je Andrićevim jezikom neispripovijedanu priču, uspio je jednako moćno i stilski besprijekorno rekreirati svijet koji nam je i blizak i dalek, svijet koji je ostao sačuvan u knjigama i kronikama, svijet koji je stvorio i u njegovim detaljima sačuvao Ivo Andrić.“ – Seid Serdarević Josip Mlakić (1964, Bugojno) diplomirao je na Mašinskom fakultetu u Sarajevu. Objavio je romane Kad magle stanu (2002), Živi i mrtvi (2002), Psi i klaunovi (2006), Tragom zmijske košuljice (2007), Čuvari mostova (2007), Ljudi koji su sadili drveće (2010), Planet Friedman (2012), Svježe obojeno (2014), Božji gnjev (2015), Majstorović i Margarita (2016), Bezdan (2016), Crni gavran i bijele vrane (2018), Skica u ledu (2018), zbirke priča Puževa kućica (1997), Odraz u vodi (2002), Obiteljska slika (2002) i Ponoćno sivo (2004). Roman Živi i mrtvi doneo mu je 2002. V. B. Z.-ovu nagradu za najbolji neobjavljeni roman. Istoimeni film u režiji Kristijana Milića osvojio je osam Zlatnih arena na Pulskom festivalu i mnoštvo drugih filmskih nagrada. Nagradu „Vladimir Nazor“ 2014. dobio je za roman Svježe obojeno, nagradu za najbolji hrvatski kriminalistički roman dobio je dva puta, za Božji gnjev 2014. i za Crni gavran i bijele vrane 2018, a Nagradu „Mirko Kovač“ za najbolji roman 2018. godine za Skicu u ledu. Živi u Gornjem Vakufu – Uskoplju.

Zbirka priča. Iz recenzije: „Što se tiče Florina Lazareskua, sada i ovde, mislim da možemo govoriti o beloj magiji. Inače, u nedostatku dobrih čarolija, ne znam kako bi bilo moguće da se čitav svet, s kontinentalnim bićima, uz velike sitnice i male strahote, sakupi u jednoj geografskoj tački bez imena, izgubljenoj negde među brdima i dogažajima. Retko sam čitao knjigu s takvom radošću i retko sam bio tako očaran. Ovo su priče koje se rađaju jedna iz druge, rastu poput mladih grana i na kraju ocrtavaju svojevrsno drvo života, koje prolazi kroz sva godišnja doba.“ Filip Florian

Nina Din ima trideset i dve godine i uspešna je spisateljica kuvara i knjiga o hrani. Međutim, njen privatni život je očajan. Taman kad se zaljubila u muškarca sa kojim se dopisivala preko aplikacije za upoznavanje, on je nestao. Da stvar bude još gora, njen divni otac se bori sa demencijom dok joj je majka upala u krizu srednjih godina i postala veoma sebična. Plus ima osećaj da je drugarice izbegavaju... Iz recenzija: „Nežno, pronicljivo i duhovito.“ Observer „Mudre reči Doli Olderton dirnuće sve žene. Činiće vam se da vam je ujedno i najbolja prijateljica i starija sestra. Stranice njene knjige su poput nežnog zagrljaja.“ Evening Standard „Smejaćete se, ponekad šokirati, ali definitivno zadiviti. Doli Olderton piše otvorenog srca i sa mnogo optimizma. Očaravajuće! Sjajno!“ Daily Telegraph „Toliko mi se dopao roman da sam želela da priča traje večno. Doli Olderton je posebno nadarena da u nama izazove empatiju. Redak talenat.“ Marijana Kiz

Iz recenzije: „Uspeh Karbida bio je veoma neočekivan za mene. Dok sam pisao ovaj roman, nisam sebi postavljao nikakve konkretne ciljeve, jednostavno sam hteo da Zakarpatje opišem kao fenomen, pribegavajući sopstvenim zapažanjima i iskustvima koja su me proganjala. Međutim, ispostavilo se da je sadržaj ovog romana veoma razumljiv i ljudima koji samo površno znaju Zakarpatje i Ukrajinu. Zašto? Upravo zbog fenomena šverca. Slažem se da fenomen šverca utiče na formiranje odgovarajućih društvenih i kulturnih navika. Neko će, možda, pomisliti da je ova tema malo neprijatna. Ali moram da naglasim: šverc je kao seks – u njemu učestvuju dve strane.“

Zbirka priča. Iz recenzije: ’’Unutar naizgled prepoznatljivih i svakodnevnih okvirnih situacija, Milan Kovačević pripovedački vešto iskoračuje ka nepoznatom, apsurdnom i bizarnom. Polazeći od poznatih vremensko-prostornih koordinata i literarnih motiva, autor u svojim pričama razvija očuđujuće, snolike sižee koji prkose očekivanjima čitaoca. Sve je kod Kovačevića oneobičeno – od leksike, stila i poigravanja pripovedačkim tehnikama i književnim kanonom, do likova i događaja koji neretko prekoračuju granice mogućeg. Zbirka Splin subotom uveče, pored autentičnog humorističkog otklona i ironizacije, kojima je autor s uspehom pribegao i u romanu Neživoti i isključenja, na čitaoca deluje osećanjem nelagode, kao posledice svesti o pomerenoj percepciji i iskrivljenim linijama stvarnosti, u okviru kojih se junaci kreću i gde poznati zakoni i uzročno-posledične veze prestaju da važe.’’

Iz Sadržaja: Nadežda Petrović IZLOŽBA UMETNIČKOG DRUŠTVA „LADA“ Bogdan Popović IZLOŽBA SRPSKE „LADE“ Milan Predić DRUGA IZLOŽBA DRUŠTVA „LADE“ Branko Popović IZLOŽBA SRPSKE „LADE“ Bogdan Popović KARIKATURE NA IV IZLOŽBI „LADE“ Rastko Petrović SEDAMNAESTAIZLOŽBA ""LADE"" Momčilo Nastasijević IZLOŽBA LADE Rastko Petrović TRIDESET GODINA „LADE“