Veoma lepa,mladalačka,retro,maslinasto zelena,moderna,letnja haljina. Zanimljiv model,spušten struk,faltice,bretele,ukrštanje preko grudi. materijal 100% cotton,veličina piše L ali ja mislim da najbolje odgovara onima koji nose M i S veličinu. baš je lepa,mnogo lepša nego na slikama. Evo dimenzija: preko grudi 86 cm struk 79 cm dole gde je sečena 90 cm dužina haljine sa bretelama 82cm

Crna pamučna haljina.Ima elastina tako da je za S-M veličinu

Odlično očuvana knjiga. Sifra adp1.5

Keramicki grejac A1321 za lemne stanice 900M 900L 907 908 913 914 Novo

Haljina, za svecane prilike.

PS3 igra - inFAMOUS 2, samo Blu-ray disk u kutiji bez knjižice i omota, oznaka : BCES-01143/E, polovan sa tragovima u vidu sitnih ogrebotina, stanje kao na slikama ... Lično preuzimanje : KOD MENE KUĆI u BG na Senjaku ! Slanje : Post Express-om o trošku kupca ! ***** Pogledajte i ostalu moju prodaju na Kupindu, možda nađete nešto interesantno : http://www.kupindo.com/Clan/nin2/SpisakPredmeta

DRŽAVA ili o pravičnosti Platon Imperija Novi Sad 415 str Platonova Država (Πολιτεία, Politeia, oko 380. p.n.e.) predstavlja jedno od najvažnijih dela antičke filozofije, kamen temeljac savremene politikologije, ali isto tako i izvanredno književno dostignuće koje vekovima zaokuplja pažnju kako stručne javnosti, tako i tzv. „običnog” čitaoca. Pojam idealističke filozofije ovim delom dobija svoju definiciju jer Platon pišući o idealnom državnom uređenju, ne govori o već postojećoj državi, već o onoj idealnoj koju bi tek trebalo stvoriti. Bertrand Rasel je prepoznao tri dela Države: Od I−V knjige Sokrat vodi raspravu o pravičnosti. Predstavljena je utopija idealnog društva i način obrazovanja čuvara države (vojnika). U VI i VII knjizi Platon definiše „filozofe” zato što oni predstavljaju idealne vladare takve zajednice. Filozofi moraju postati kraljevi ili kraljevi moraju postati filozofi. Alegorija o pećini predstavlja centralni deo čitave knjige u kome se raspravlja o prirodi našeg obrazovanja i potrebi za njim. Treći stalež čine radnici, seljaci, trgovci i robovi. Od VIII−X knjige raspravlja se o modalitetima najboljeg (i najgoreg) državnog uređenja: timokratiji, oligarhiji, demokratiji, tiraniji. Savremeni čitaoci i teoretičari percipiraju ovo Platonovo delo pre kao teoretsko, negoli praktično uputstvo za dobro upravljanje državom. Čak i 24 veka pošto je napisano, ono nam nedvosmisleno ukazuje na neraskidivu, reklo bi se, prirodnu vezu između političkih ciljeva i njihovog uticaja na svakodnevni život ljudi. K.S.N.

Od srednjeg veka do Svetozara Markovića Izdavač: Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd Posebna izdanja, knjiga DXCV Odeljenje jezika i književnosti, knjiga 40 Autor: Dragan M. Jeremić Urednik: Erih Koš Povez: broširan Broj strana: 500 Sadržaj priložen na slikama. Odlično očuvana. S A D R Ž A J: 1. Kosmopolitsko-klasicistička struja 2. Od kosmopolitskog klasicizma do narodnjačkog romantizma 3. Narodnjačko-romantičarska struja 4. Sistematski pregled estetike 5. Književna kritika i estetika 6. Prvi teorijski pogledi na druge umetnosti osim književnosti 7. Estetika na Liceju u Velikoj školi 8. Kraj metafizičke estetike i nagoveštaji estetičkog pozitivizma 9. Estetički pogledi Svetozara Markovića 10. Opšte karakteristike rada na estetici kod Srba od srednjeg veka do Svetozara Markovića (K-143)

PS3 igra - FIFA 11, u original kutiji sa knjižicom, oznaka : BLES-01059, stanje kao na slikama ... Lično preuzimanje : KOD MENE KUĆI u BG na Senjaku ! Slanje : Post Express-om o trošku kupca ! ***** Pogledajte i ostalu moju prodaju na Kupindu, možda nađete nešto interesantno : http://www.kupindo.com/Clan/nin2/SpisakPredmeta

dijalektičko -naturalistički humanizam ili dijalektičko-humanistički naturalizam odlično očuvana ZiM.20/16

POLITIKA Aristotel Misao Novi Sad K.S.N.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Pred vama je knjiga za sva vremena i za sve koji su voleli, koji će voleti i koji vole ,,U ljubavi se oseca vise nego sto treba, pati vise nego sto misli, sanja više nego što se živi, i kaže i ono u sta ni sami ne verujemo. Zaljubljeni se danas očajno vole, kao sto sutra mogu da se očajno omrznu bez stvarnog povoda, kao što su se i zavoleli bez stvarnog povoda.` Jovan Dučić (Trebinje, 15. februar 1874 — Geri, Indijana, SAD, 7. april 1943) bio je srpski i jugoslovenski pesnik, pisac, diplomata i akademik. Jedan je od najznačajnijih pesnika srpskog modernizma i najznačajniji liričar.[1] Bio je i jedan od osnivača Narodne odbrane, nacionalne nevladine organizacije u Kraljevini Srbiji.[2] Prvu zbirku pesama Dučić je objavio u Mostaru 1901. godine u izdanju mostarske „Zore”, zatim drugu u Beogradu 1908. godine u izdanju Srpske književne zadruge. Pisao je dosta i u prozi: nekoliko literarnih eseja i studija o piscima, Blago cara Radovana i pesnička pisma iz Švajcarske, Grčke i Španije. Biran je za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije, a za redovnog člana izabran je 1931. godine. O godini rođenja postoje sporovi i nejasnoće. Pero Slijepčević navodi da je Dučić rođen, najverovatnije, 1872. godine u Trebinju. Veći broj istraživača tvrdi da je rođen 1874. Svetozar Ćorović u svojim sećanjima navodi (prema M. Miloševiću, Rani Dučić) da je Dučićeva godina rođenja 1872. godine. Datum rođenja bi mogao da bude 15. jun ili 15. jul. SANU kao datum rođenja navodi 5/17. februar 1871. Prema skorije pronađenim dokumentima smatra se da je rođen 15. februara 1874.[4] Dučićev otac Andrija bio je trgovac. Poginuo je u Hercegovačkom ustanku 1875. godine, a sahranjen u Dubrovniku. Majka Jovanka je umrla 1900. godine.[5] Pored Jovana i Milene imala je dvoje dece iz prvog braka sa Šćepanom Glogovcem (Ristu i Soku). Osnovnu školu učio je u mestu rođenja. Kada se porodica preselila u Mostar, upisuje trgovačku školu. Učiteljsku školu pohađa u Sarajevu 1890—1891. godine i Somboru gde maturira 1893. Učiteljevao je kratko vreme po raznim mestima, između ostalog u Bijeljini, odakle su ga austrougarske vlasti proterale zbog patriotskih pesama „Otadžbina“ („Ne trza te užas b’jede, nit’ te trza užas rana/Mirno spavaš, mila majko, teškim sankom uspavana“) i „Oj Bosno“.[6] Zbog njih Dučić biva stavljen pod istragu, a zatim, u maju 1894. godine, vlasti ga proteruju iz grada. Odmah nakon progonstva, Dučić je imao problema da ostvari novu učiteljsku službu, pa se zapošljava u manastirskoj školi u Žitomisliću.[7] Dučićev prvobitni grob u manastiru Svetog Save u Libertivilu (levo) i njegov sadašnji grob u Hercegovačkoj Gračanici (desno) Kao učitelj radi u Mostaru od 1895. do 1899. Član je društva Gusle. U društvu sa Šantićem stvorio je književni krug i pokrenuo časopis Zora. Poslednje godine boravka u Mostaru, zajedno sa prijateljem i piscem Svetozarom Ćorovićem, uhapšen je i otpušten sa posla. Iste godine odlazi na studije u Ženevu, na Filozofsko-sociološki fakultet. Proveo je skoro deset godina na strani, najviše u Ženevi i Parizu. Za to vreme održava veze sa prijateljima piscima iz Mostara, upoznaje Skerlića u Parizu, sarađuje sa mnogim listovima i časopisima (Letopis, Zora, Srpski književni glasnik). Na ženevskom univerzitetu je svršio prava i potom se vratio u Srbiju. Godine 1907. u Ministarstvu inostranih dela Srbije dobija službu pisara. Od 1910. je u diplomatskoj službi. Te godine postavljen je za atašea u poslanstvu u Carigradu, a iste godine prelazi na isti položaj u Sofiji. Od 1912. do 1927. službuje kao sekretar, ataše, a potom kao otpravnik poslova u poslanstvima u Rimu, Atini, Madridu i Kairu (1926—1927), kao i delegat u Ženevi u Društvu naroda. Potom je privremeno penzionisan. Dve godine kasnije vraćen je na mesto otpravnika poslova poslanstva u Kairu. Biran je za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije, a za redovnog člana izabran je 1931. Sledeće godine postavljen je za poslanika u Budimpešti. Od 1933. do 1941. prvo je poslanik u Rimu, potom u Bukureštu, gde je 1939.[8][9] godine postavljen za prvog jugoslovenskog diplomatu u rangu ambasadora, a do raspada Jugoslavije poslanik je u Madridu. U doba invazije i kasnije okupacije Jugoslavije 1941. godine Jovan Dučić je bio opunomoćeni poslanik kraljevine Jugoslavije u Madridu. Pošto je Španija priznala NDH, time prekinuvši diplomatske odnose s Jugoslavijom, u junu 1941. Dučić se povukao u neutralnu Portugaliju, u Lisabon odakle je, u avgustu iste godine otišao u SAD u grad Geri, Indijana, gde je živeo njegov rođak Mihajlo. Od tada do svoje smrti dve godine kasnije, vodio je organizaciju u Ilinois , koja je predstavljala srpsku dijasporu u Americi. Za to vreme pisao je pesme, političke brošure i novinske članke pogođen razvojem situacije u Jugoslaviji i stradanjem srpskog naroda, osuđivao je genocid nad Srbima koji je vršila hrvatska ustaška vlada. Svečano ambasadorsko odelo Jovana Dučića, Muzej Hercegovine u Trebinju Umro je 7. aprila 1943. u Geriju. Njegovi posmrtni ostaci preneseni su iste godine u portu srpskog pravoslavnog manastira Svetog Save u Libertivilu, SAD. Njegova želja je bila da ga sahrane u njegovom rodnom Trebinju. Ova poslednja želja Jovana Dučića ispunjena je 22. oktobra 2000 kada je ponovo sahranjen u Hercegovačkoj Gračanici. Prvu zbirku pesama objavio je u Mostaru 1901. u izdanju mostarske Zore, zatim drugu u Beogradu 1908. u izdanju Srpske književne zadruge, kao i dve knjige u sopstvenom izdanju, stihovi i pesme u prozi – Plave legende i Pesme. Pisao je dosta i u prozi: nekoliko literarnih eseja i studija o piscima, Blago cara Radovana i pesnička pisma iz Švajcarske, Grčke, Španije itd. O Dučićevoj poeziji Kao i Šantić, Dučić je u početku svoga pesničkog stvaranja bio pod uticajem Vojislava Ilića; ali kad je otišao na stranu, on se toga uticaja sasvim oslobodio i izgradio svoju individualnu liriku prema uzorima francuskih parnasovaca, dekadenata i naročito simbolista. U doba opšteg kulta prema modi sa Zapada, njegova je poezija odista značila novinu i osveženje, i u motivima i u izražaju. Mesto snova, patnji, čežnji i draži na svom tlu, u idealima svoje rase, on čudnom i sjajnom gipkošću uzima tuđi, zapadni i latinski ideal lepote i života, zapadni estetizam, otmen i virtuozan ali hladan, lišen dubokih zanosa i uzvišene etike. On otkriva sasvim nove motive u našoj poeziji, dotle neslućene, retka osećanja, bizarna, prefinjena. Čak i lična raspoloženja, svoju erotiku na primer, on neće reći jednostavno niti će dozvoliti da izgleda obična. On ima dvostruki strah: od vulgarnosti misli i osećanja i vulgarnosti izraza. Snaga i lepota njegove poezije je u izražaju. On je pesnika shvatio kao „kabinetskog radnika i učenog zanatliju na teškom poslu rime i ritma“. Naći najsavršeniji izražaj, to je vrhovno načelo njegove poezije. U obradi, on je odista nadmašio sve što je do njega stvarano u našoj lirici, toliko je on jak u izrazu, otmen, diskretan, duhovit i ljubak. Njegova poezija blešti slikovitošću i melodičnim ritmom. Ona je toliko neodoljiva svojim oblikom i toliko je suvereno vladala, da su se najmlađi pesnici počeli buniti protiv nje, osećajući i sami njen čar i njen pritisak ujedno. Osnovni ton cele poezije Jovana Dučića ima nečega maglovitog, mutnog, dalekog. Ljubav koju on peva ista ona koju je Lamartini pevao, koja se zbiva neznano gde, neznano kad, negde daleko, u plavoj zemlji snova. Ima u njima nečega fluidnog, talasavog, one karakteristicne neodređenosti najnovije moderne poezije, nešto što podseća na Berlenove Romanse bez reči. Vidite samo koje su njegove omiljene reči, one koje se svaki čas ponavljaju: mutan, mračan, bled, siv, sumoran, pust, mrtav, šum, tama, osama. U muzici i asocijaciji ovih reči nalazi se veći deo Dučićevih pesama Zadužbinarstvo Dučić je imao viziju da od Trebinja učini grad-muzej na otvorenom.[10] Tokom 1934. i 1935. Dučić je poslao nekoliko sanduka sa artefaktima i umetninama za gradski muzej u Trebinju. Najveći deo zbirke čine sarkofazi i skulpture.[10] Biblioteci grada Trebinja poklonio je 5000 knjiga, od kojih mnoge imaju posvete značajnih srpskih književnika koje je Dučić poznavao.[10] Celog života je sakupljao umetničke slike. U svom testamentu sve slike i nameštaj je zaveštao Muzeju grada Trebinje.[10] Nakon njegove smrti organizovana je aukcija na kojoj je glavnica zbirke rasprodana na aukcijama sa ciljem da se sakupe sredstva za izgradnju grobne crkve u Trebinju i prenošenje posmrtnih ostataka. Od čitave kolekcije tek dve slike iz 16. i 17. veka se danas nalaze u trebinjskom muzeju.[10] Privatni život Spomenik Jovanu Dučiću u rodnom Trebinju U jesen 1893. godine, na balu u tek sagrađenom hotelu „Drina“ u Bijeljini, mladi i ambiciozni učitelj Dučić susreće tek svršenu učenicu Trgovačke škole Magdalenu Nikolić. S njom se tajno verio 5. novembra 1893. godine, a njihova prepiska će se nastaviti i nakon Dučićevog odlaska iz Bijeljine i prelaska u Mostar na učiteljovanje od 1895. do 1899. godine. Jedan deo te korespondencije je sačuvan, kao i pismo koje je Dučićev prijatelj i pesnik Aleksa Šantić uputio Magdaleni 6. aprila 1901. godine moleći je da pomogne u prikupljanju pretplate za svoje „Pesme“. Ljiljana Lukić, profesorka u penziji, čuva u ličnom vlasništvu prepisku između Dučića i Magdalene. Profesorka Ljiljana Lukić navodi da je Dučić kratko stanovao u kući Magdalene Nikolić koja je živela sa sestrom. Posle raskida sa Dučićem, Magdalena se zarekla da nikada više neće izaći iz kuće. „Kao kakva romaneskna heroina, živela je od uspomena i jedine srećne trenutke nalazila je u čitanju pisama i pesama čoveka koga je volela“, zaključuje profesorka Lukić. Dučićeva tajna verenica u amanet je ostavila da joj nakon smrti na spomenik uklešu sledeće reči, koje se i dan danas čitaju na bijeljinskom groblju: „Maga Nikolić-Živanović, 1874-1957, sama pesnik i pesnika Jove Dučića prvo nadahnuće“. Dvadeset godina pre Magdalenine smrti, Dučiću je, dok je bio opunomoćeni ministar Kraljevine Jugoslavije, stigla molba koja svedoči o dubokom tragu koji je Dučić ostavio u Bijeljini. Pevačko društvo „Srbadija“ tražila je od ministra pomoć za izgradnju doma za potrebe društva. „Na prvom mestu, u ovome idealnom poslu, društvo je slobodno da Vam saopšti da bi želelo i da bi bilo srećno, ako vidi da vaš dom ’Srbadije’ bude sazidan i nazvan Zadužbina pesnika Jovana Dučića-Srbadija“, stoji između ostalog u pismu poslatom 1937. upućenog ministru Dučiću. Na margini pisma stoji Dučićev rukopis: „Poslao 6. decembra 1937. godine prilog od 1000 din. Molio da neizostavno nazovu svoj dom imenom velikog pesnika Filipa Višnjića, njihovog najbližeg zemljaka“. Ambasada Srbije u Mađarskoj nalazi se u kući koju je Jovan Dučić dobio na poklon od jedne Mađarice, a potom je poklonio državi.[11] Iz ljubavne veze sa glumicom Jovankom Jovanović imao je vanbračnog sina Jovicu koji se kao mlad ubio.[12] U Ženevi je proveo sedam godina života i tu mu je podignuta spomen ploča 2018. godine.[13] Za rodno Trebinje je pisao da je posle Beograda možda najistaknutiji grad koji imamo.[10] Nagrade Orden Svetog Save[14] Orden jugoslovenske krune[14] Orden Spasitelja, Grčka[14] Orden italijanske krune, Kraljevina Italija[14] Orden Nila, Egipat[14] Orden rumunske zvezde, Rumunija[14] Orden belog lava, Čehoslovačka[14] Orden za zasluge Kraljevina Mađarske[14] Član književnog društva Parnasos, Grčka[15] Počasni član društva engleskih književnika u Londonu[10] Nagrada „Jovan Dučić“ Nagrada `Jovan Dučić` je nagrada za pesništvo. Dodeljuje se svake godine tokom manifestacije `Dučićeve večeri` u Trebinju.[16] Bibliografija Spomenik Jovanu Dučiću ispred Pedagoškog fakulteta u Somboru Odlikovanja Jovana Dučića u Muzeju Hercegovine u Trebinju Pjesme, knjiga prva, izdanje uredništva Zore u Mostaru, 1901. Pesme, Srpska književna zadruga, Kolo XVII, knj. 113. Beograd, 1908. Pesme u prozi, Plave legende, pisano u Ženevi 1905. Beograd, 1908. Pesme (štampa „Davidović“), Beograd, 1908. Pesme, izdanje S. B. Cvijanovića, Beograd, 1911. Sabrana dela, Knj. I-V. Biblioteka savremenih jugoslovenskih pisaca, Beograd, Izdavačko preduzeće „Narodna prosveta“ (1929—1930). Knj. I Pesme sunca (1929) Knj. II Pesme ljubavi i smrti (1929) Knj. III Carski soneti (1930) Knj. IV Plave legende (1930) Knj. V Gradovi i himere (1930) Knj. VI Blago cara Radovana: knjiga o sudbini, Beograd, izdanje piščevo, 1932. (tj. okt. 1931[17]) Gradovi i himere, (Putnička pisma), Srpska književna zadruga, Kolo XLII, Knj. 294. Beograd, 1940. Federalizam ili centralizam: Istina o “spornom pitanju“ u bivšoj Jugoslaviji, Centralni odbor Srpske narodne odbrane u Americi, Čikago, 1942. Jugoslovenska ideologija: istina o “jugoslavizmu“, Centralni odbor Srpske narodne odbrane u Americi, Čikago, 1942. Lirika, izdanje piščevo, Pitsburg, 1943. Sabrana dela, Knj. X Jedan Srbin diplomat na dvoru Petra Velikog i Katarine I – Grof Sava Vladislavić – Raguzinski, Pitsburg, 1943. Sabrana dela, Knj. VII-IX (Odabrane strane). Rukopise odabrali J. Đonović i P. Bubreško. Izdanje Srpske narodne odbrane u Americi, Čikago, 1951. Sabrana dela, (uredili Meša Selimović i Živorad Stojković), Svjetlost, Sarajevo, 1969. Sabrana dela, (uredili Meša Selimović i Živorad Stojković. Pregledao i dopunio Živorad Stojković), BIGZ, Svjetlost, Prosveta, Beograd-Sarajevo, 1989.

Studija koja na zanimljiv i originalan način koherentno izlaže Adornovu filozofiju u celini i nudi mogući ključ za njenu interpretaciju. odlično očuvana ZiM.20/16

Duh i realnost: Temelji bogočovječje duhovnosti Zagreb 1985. Mek povez, zaštitni omot, 189 strana. Knjiga je odlično očuvana. R13 Sadržaj: Predgovor I. Realnost Duha, Duh i bitak II. Znakovi Duha III. Objektivacija Duha, Simbolizacija i realizacija IV. Smisao askeze V. Zlo i patnja kao problemi Duha VI. Mistika, njezina proturječja i postignuća VII. Nova duhovnost, ostvarenje Duha BIBLIOGRAFIJA .

Vrsta opreme Držači za mob.telefone Opis Pouzdano pričvršćivanje na šoferšajbnu i kontrolnu tablu čak i sa glatkom površinom zahvaljujući stvaranju vakuumskog efekta usisnom čašom. Fleksibilna čvrsta šipka dužine 17.5 cm ne savija se tokom upotrebe. Mogućnost rotacije za 360° i može se fiksirati u bilo kom položaju. Lak pristup konektorima. Drži uređaje do 1 kg. Podesivo rastojanje između stezaljki: 55–120 mm Težina: 120 g Boja Crna

Unikatna cvetna zvonasta haljina vel.S

Siva pamučna karo suknja u A marke NACO. Veličina, na njoj piše broj S, po meni može i ko nosi broj M, najbolje pogledajte mere poluobim struka 37-39 cm, ima elastina dužina 88 cm Sastav, na njoj piše 100% pamuk. Nije postavljena ali se ne providi. Gorni jednobojan sivi materijal je nešto puniji, blago rastegljiv a karirani deo je tanji, crno-beli, nije rastegljiv, ukrašen crvenom čipkom i trakama. Izuzetno očuvana, ne znam da li je korišćena, čista, oprala sam je. Šaljem kao CC paket, preporučeno pismo ili postexpresom. Pogledajte i ostale moje oglase. Za više kupljenih stvari GRATIS poštarina

MIŠEL FUKO POREDAK DISKURSA - pristupno predavanje na Kolež de Fransu, održano 2. decembra 1970. godine Prevod - Dejan Aničić Izdavač - Karpos, Loznica Godina - 2019 70 strana 21 cm Edicija - Biblioteka Supplementa Allographica ISBN - 978-86-6435-111-9 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: MIŠEL FUKO - Poredak diskursa SARA MILS - Šta je diskurs? `U razmatranju termina „diskurs“ moramo se prisetiti da on nije ekvivalent „jeziku“, niti treba da mislimo da postoji prosta veza između diskursa i realnosti. Diskurs ne prevodi prosto realnost u jezik; njega pre treba videti kao sistem koji strukturira način na koji percipiramo realnost. U Poretku diskursa tvrdi: „Ne smemo zamišljati da nam svet okreće čitljivo lice koje moramo samo da dešifrujemo. Svet nije saučesnik našeg saznanja; ne postoji nikakvo pred-diskurzivno proviđenje koje nam svet daje na raspolaganje u našu korist. Moramo poimati diskurs kao nasilje koje činimo nad stvarima; u svakom slučaju kao praksu koju im namećemo. U ovoj praksi događaji diskursa nalaze princip njihove regularnosti.“ U zapadnoevropskim jezicima, primera radi, postoje tendencije da postoji više naziva za boje; ipak ne prave svi jezici na podjednak način razliku između boja i ne dele spektrum na plavo, crveno, zeleno kao što to čini engleski jezik. Neki ne prave leksičku razliku između plavog i zelenog. To ne znači da govornik ne pravi razliku između njih, nego da to razlikovanje nije posebno važno u toj kulturi. Otuda regularnosti koje percipiramo u stvarnosti treba videti kao rezultat anonimnih regularnosti diskursa koje namećemo realnosti. Diskurs zapravo treba videti kao nešto što ograničava našu percepciju. (Sara Mils) Misao francuskog filozofa Mišela Fukoa (1926‒1984) jedan je od najefikasnijih „antikoroziva“ 20. veka, primenjen na fenomene i probleme za koje se veruje da blistaju neupitnim sjajem, da ih nikakva rđa nije načela niti ih može načeti, poput prosvetiteljstva, humanizma, razuma, moći, subjekta, znanja, demokratije, slobode, ili na one za koje se bezmalo veruje da ih nije ni potrebno tematizovati. U „Poretku diskursa“, pristupnom predavanju na Kolež de Fransu (održanom 2. 12. 1970), Fuko se bavi samo naizgled „neproblematičnom“ temom i pojmom diskursa (govora), pojmom za koji veruje da je ključan za razumevanje naših društvenih i političkih praksi. Mi kontrolišemo i ograničavamo diskurse, ali i oni kontrolišu i ograničavaju nas. Poredak diskursa“ je i svojevrstan uvod u potonje cikluse predavanja na Kolež de Fransu koje je Fuko držao sve do svoje prerane smrti.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Michel Foucault L`ordre du discours

MARIJANA RIRMAJER PETER M. ŠTAJNER FILOSOFSKI KUVAR - za stolom sa velikim misliocima Prevod - Momir Đoković Izdavač - Logos, Beograd Godina - 2014 244 strana 21 cm ISBN - 978-86-88409-34-6 Povez - Tvrd Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Aperitiv Filosofija i pijanstvo Plodovi vrta uživanja Bekstvo od prokletog zadovoljstva Obrazovanje ukusa u doba prosvećenosti Idealizam uživanja Prevrednovanje vrednosti: od kušanja do varenja Filosofija između brzog i sporog načina ishrane Digestiv Izvori Pregled recepata Registar imena ``Filozofski kuvar` Marijane Rirmajer i Petera M. Štajnera, podstiče intelektualni i gastronomski apetit. Posebnu draž čini 60 recepata za spremanje jela sa trpeza filozofa, vladara, crkvenih velikodostojnika... Kako bi bilo primeniti filozofiju na jelovnik ili, obrnuto, jelovnik na filozofiju? Ovo pitanje postavljaju i daju odgovor Marijana Rirmajer i Peter M. Štajner u nesvakidašnjoj knjizi `Filosofski kuvar` sa podnaslovom `Za stolom sa velikim misliocima`, u izdanju `Logosa`. Kroz sedam poglavlja, idući kroz istoriju filozofije, od njenih početaka, pa do našeg vremena, autorski tandem uspostavlja karakteristične veze između mišljenja i jela, između filozofije i kulinarskih recepata.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Marianne Riermeier Peter M. Steiner Das Philosophische Kochbuch Avgustin Agaton Aleksandar Veliki Toma Akvinski Alkibijad Aristotel Benedikt Iz Nursije Žan Antelm Brija Savaren Rihard Vagner Volter Fransoa Mari Arue Dionis Epikur Eros Imanuel Kant Žilijen Ofrej Lametri Fridrih Niče Platon Žan Žak Ruso Piter Singer Sokrat Johan Gotlib Fihte Fridrih Hugo De Folijeto Georg Vilhelm Fridrih Hegel Fridrih Vilhelm Jozef Šeling Fridrih Šiler

sjajna - debljina 125 mikrona - set od 100 komada

PS3 igra - FIFA 11, u kutiji sa knjižicom, oznaka : BLES-00133, Blu-Ray disc, stanje kao na slikama ... Lično preuzimanje : KOD MENE KUĆI u BG na Senjaku ! Slanje : Post Express-om o trošku kupca ! ***** Pogledajte i ostalu moju prodaju na Kupindu, možda nađete nešto interesantno : http://www.kupindo.com/Clan/nin2/SpisakPredmeta

Genius Headset HS-M300 stereo slušalice. Pomoću integrisanog mikrofona i dugmeta za pozivanje možete koristiti slušalice za muziku kao i pozive sa vašeg mobilnog telefona. Premium drajver pruža kristalno jasan i kvalitetan zvuk, tako da se u potpunosti usredsredite na melodiju i reči. Model HS-M300 Tip Bubice Povezivanje Jack 3.5mm Mikrofon Da Frekvencijski opseg 20 Hz – 20K Hz

Takozvana scuba skirt. Mere Struk poluobim 35 cm Kuk poluobim 44 cm Duzina 42 cm

OČUVANA O SMEHU - Anri Bergson Esej o značenju komičnog Izdanje: UKRONIJA Beograd, 2020. F: 13x21 cm O: 138 str Mek povez, latinica. Francuski filozof Anri Bergson tvrdio je da ne postoji ništa u filozofiji što ne može biti kazano svakodnevnim jezikom. Upravo takvim stilom, Bergson u knjizi `O smehu` raspravlja o značenju komičnog, tražeći odgovore na pitanja šta znači smeh, gde bi trebalo tražiti komično, sta bi moglo da bude zajedničko između grimase komedijaša, igre reči i vodvilja.