Glasnik etnografskog instituta SANU LVI 1, 2008. polud

PROSVETA BAŠTINA biblioteka BAŠTINA knjiga 32 odlično očuvana SK.2

Stanje kao na slikama.. Tvrd povez. Spoljni znaci stajanja. Više nego čitljiva i pregledna. Izdanje 1952 godine,390 strana plus sadržaj p

dobro očuvana po obodu strana zaprljana unutra bez oštećenja, moglo bi se reći da nije ni pročitana JUN.21/5

odlično očuvana KORO.8

hercegovačkom tlu REPUBLIKA SRPSKA kulturno-istorijska, geopolitička i vojnostrategijska panorama odlično očuvan MAJ.21/15

odlično očuvana kao nova nekorišćena

ANTIČKA KNJIŽEVNOST odlično očuvana GAR.9

ZAGREB,1966.GOD. TVRD POVEZ, 262. STRANE U DOBROM STANJU

Dokumenti iz bečkih arhiva I 1903. Sabrao i uredio Andrija Radenić ✰Izdavač: Prosveta, 1973. ✰Povez: tvrdi, 542 strane. ✰Podvlačena, zabeleške, težina 920 grama *

Odlično očuvana knjiga. Sifra adp1.5

ANTROPOLOGIJA I PROBLEMI MODERNOG SVETA / DRUGA STRANA MESECA: Klod Levi-Stros Potpuno nova, nekorišćena knjiga. Naslov Druga strana meseca : zapisi o Japanu ; Antropologija i problemi modernog sveta / Klod Levi-Stros ; prevela sa francuskog Slavica Miletić Jedinstveni naslov L` autre face de la lune. srp L`anthropologie face aux problèmes du monde moderne. srp Vrsta građe naučna monografija URL medijskog objekta odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 2013 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Biblioteka XX vek : Knjižara Krug, 2013 (Beograd : Čigoja štampa) Fizički opis 215 str. : autorove slike ; 17 cm Drugi autori - osoba Miletić, Slavica Kavada, Đunzo Zbirka Biblioteka XX vek ; 212 ISBN 978-86-7562-120-1 (XX vek; broš.) Napomene Prevodi dela: 1. L`autre face de la lune ; 2. L`anthropologie face aux problèmes du monde moderne / Claude Lévi-Strauss Tiraž 1.000 Na poleđini nasl. lista beleška o autoru Str. 7-10: Predgovor / Đunzo Kavada Napomene i bibliografske reference uz tekst Registar. Predmetne odrednice Antropologija Kultura -- Japan Japan -- Civilizacija `Druga strana Meseca` i `Antropologija i problemi modernog sveta` su dve kratke, posthumno (2011. godine) objavljene knjige Levi-Strosa. `Druga strana Meseca` sadrži osam tekstova, nastalih između 1979. i 2001. godine, koje je slavni antropolog posvetio Japanu: „Mesto japanske kulture u svetu“, „Skrivena strana Meseca“, „Beli zec iz Inabe“, „Herodot na Kineskom moru“, „Sengai. Umetnost prilagođavanja svetu“, „Pripitomljavanje neobičnog“, „Bestidni ples Ame No Uzume“ i „Nepoznati Tokio“. Kako u predgovoru kaže japanski antropolog Đunzo Kavada, u ovim tekstovima „srećemo Levi-Strosa zaljubljenog u Japan“. `Antropologija i problemi modernog sveta` sadrži tekstove tri predavanja koje je Levi-Stros održao u Japanu 1986. godine: „Kraj kulturne nadmoći zapada“, „Tri velika savremena problema: seksualnost, ekonomski razvoj i mitska misao“ i „Priznanje kulturne raznovrsnosti: čemu nas uči japanska civilizacija“.

Keramicki grejac A1321 za lemne stanice 900M 900L 907 908 913 914 Novo

CENA ZA KOMAD Za XIAOMI TV stick Imam vise komada Nemaju poklopac za baterije

Tomaž Šalamun (Zagreb, 1941 – Ljubljana, 2014), slovenački pesnik. Jedan od vodećih savremenih evropskih pesnika. Diplomirao je istoriju umetnosti na Univerzitetu u Ljubljani. Radio je kao profesor na Akademiji likovnih umetnosti u Ljubljani i kao kustos u Modernoj galeriji u Ljubljani. Poznat kao konceptualni umetnik, Šalamun je jedan od najvažnijih neoavangardnih umetnika u Istočnoj i Srednjoj Evropi. Prevodio je sa španskog, engleskog i francuskog jezika. Knjige pesama: Poker (1966), Uloga pelerine (1968), Hodočaš­će za Marušku (1971), Bela Itaka (1972), Amerika (1972), Arena (1973), Soko (1974), Imre (1975), Druidi (1975), Turbine (1975), Praznik (1976), Zvezde (1977), Metoda anđela (1978), Istorija svetlosti je narandžasta (1979), Balada za Metku Krašovec (1981), Tragom divljači (1979), Maske (1980), Analogije svetlosti (1982), Glas (1983), Soy realidad (1985), Sonet o mleku (1984), Ljubljansko proleće (1986), Mera vremena (1987), Živa rana, živi sok (1988), Dete i jelen (1990), Kuća Markova (1992), Glagoli sunca (1993), Ambra (1995), Crni labud (1997), Knjiga za mog brata (1997), More (1999), Zelena vatra, zeleni cvet (2000), Šuma i putiri (2000), Tabela (2002), Odatle (2003), Sa Arhilohom po Kikladima (2003), Šta je šta (2005), Sunčani voz (2005), Plavi stub (2007), Hladne priče (2009), Godišnje doba (2010), Opera buffa (2011). Knjige pesama Tomaža Šalamuna prevedene su na više od dvadeset jezika. Najvažnije književne nagrade: Prešernova nagrada, Jenkova nagrada, Evropska nagrada za poeziju grada Minstera, Nagrada Altamarea, Zlatni venac Struških večeri poezije, Njegoševa nagrada. Zastupljen je u brojnim antologijama moderne poezije. Bio je član Slovenačke akademije nauka i umetnosti. LIR BG Esad Pašina 25, Beograd Forum Pisaca Za izdavača: Zlatko Zlatković Urednici: Milan T. Đorđević Mileta Prodanović Lektura: Novica Tadić Tiraž: 500 83 str.; 21 cm.

(Kao na slikama); Knjiga je nečitana; Srpska književnost u sto knjiga; (Pesme 195 strana);

Ekonomski fakultet Beograd 2006. 749 str. oštećenja uglova korica na petnaestak strana podvlačenja žutim markerom - vidi se na fotografiji na stranicama sa sadržajem zaokruživanja i obeležavanja poglavlja u knjizi tragovi previjanja listova uzdužno - i to se može videti na fotografiji sa podvlačenjima povez dobar

Intenzivna nega novorođenog deteta Roberton Priručnik Dečje Novine 1988g./406 str. Mek povez,odlicno ocuvana. vr288x

ŠIVENJE - SA KROJNIM ARCIMA ,vidi se na 1 slici ,to je redje ,jer se arci izgube sa godinama TEHNIKA ŠIVENJA I KREATIVNO KROJENJE S OPŠIRNIM TUMAČENJIMA RIJEČJU I SLIKOM ŠIVANJE MLADINSKA KNJIGA SIVENJE SIVENJE ALMUT BREE - tvrd povez, format: 20x22cm, 319 strana, ilustrovano izdavač: Mladinska knjiga - Ljubljana -1989 GODINA -vrlo dobro ocuvano ,ima potpis hemijskom na pocetku knjige ,malo izlizan gornji ćošak knjige ,par mm (VELIKI BELI ORMAR)

AUTOR: Vasa Kazimirović NASLOV: Šajkaška u borbi IZDAVAC: Progres GODINA: ? POVEZ: mek, potpis mastilom na prvoj strani (KB:168)

AUTOR: Hugo Klajn NASLOV: Šekspir i čoveštvo IZDAVAC: Prosveta GODINA: 1964. POVEZ: mek, nisu isečene sve stranice (KB:168)

ALPAR LOŠONC MOĆ KAO DRUŠTVENI DOGAĐAJ - o intenziviranju i slabljenju moći Izdavač - Adresa, Novi Sad Godina - 2009 342 strana 21 cm Edicija - Biblioteka Prag ISBN - 978-86-86761-38-5 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Uvod Arheologija i genealogija neoliberalizacije Biopolitika i/ili biomoć `Nematerijalni` kapitalizam, mnoštvo, višak i kritika političke ekonomije Tajna javnog idiota Narod, mnoštvo i populacija, odnosno, moć i nemoć naroda Da li je Hana Arent populista? Savest, dobrovoljna poslušnost i parrésia Mrze li se neprijatelji? `Darovanom konju zubi se ne` `Alpar Lošonc se bavi krucijalnim pitanjima današnjice u horizontu evropske tradicije. Posredujući mišljenje Fukoa, Hane Arent, Deride, Karla Šmita, Hajdegera, Agabmena, Liotara, Deleza... ali i Aristotela, Hobsa ili Marksa on se bavi dinamikom moći u Evropi, zastupajući kritičko čitanje njenih istorijskih modaliteta u svetlu današnje konstelacije. Istražujući vidove moći u horizontu liberalizma i njegove istorije, Lošonc se bavi i nekim nemišljenim ali bitnim toposima moderne kulture od savesti, tajne kao društvenog fenomena, odnosa prijatelj neprijatelj, mržnje, dara ... kao i aktualnim problematizacijama biomoći, populizma, suvereniteta. Namera pisca nije nikako antikvarni obuhvat tema, nego propitivanje sa ciljem kritičke analize današnjice. U sklopu razmatranja u duhu političke filozofije i u duhu osobene analitičke antropologije, Lošonc demonstrira snažnu filozofsku imaginaciju koja otkriva dubinsku povezanost aktualnih društvenih i političkih vrednosti sa osnivačkim vrednostima tradicionalne evropske kulture. Nastavljajući svoja istraživanja na prethodne knjigu Suverenitet, moć, kriza, Lošonc na sugestivan i ubedljiv način zaokružuje kompleks suštinskih pitanje o dimenzijama aktualnog sveta afirmišući filozofiju kao produktivni oblik razumevanja i angažmana u stvarima opstanka.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

ZIGMUNT BAUMAN STRANCI PRED NAŠIM VRATIMA Prevod - Predrag Novakov Izdavač - Mediterran publishing, Novi Sad Godina - 2018 106 strana 21 cm Edicija - Biblioteka Arhetip ISBN - 978-86-6391-094-2 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: 1. Panika zbog migracije i njene (zlo)upotrebe 2. Sveprisutna nesigurnost u potrazi za osloncem 3. Na tragu moćnika (ili moćnica) 4. Zajedno i stešnjeni 5. Problematični, uznemirujući, neželjeni: neprihvatljivi 6. Antropološki koreni mržnje prema vremenski ograničenim korenima mržnje `Televizijske vesti, novinski naslovi, politički govori i tvitovi sa interneta, koji se koriste da se iznesu težišta i usmerenost strepnji i strahova javnosti, trenutno su preplavljeni upućivanjima na „migracionu krizu” – koja tobože zahvata Evropu i teži da podrije i sruši način života koji poznajemo, primenjujemo i negujemo. Ta kriza je trenutno neka vrsta politički korektnog kodiranog imena za tekuću fazu neprestane bitke koju kreatori stavova vode za pridobijanje i podređivanje ljudskih umova i osećanja. Uticaj vesti koje se emituju sa tog bojnog polja sada je blizu toga da izazove pravu „moralnu paniku”… Dok pišem ove reči, još jedna tragedija – ona rođena iz bezočnog zanemarivanja moralnog slepila – pritajeno čeka da udari. Nagomilavaju se znaci da javno mnjenje, u dosluhu sa medijima koji žude za rejtingom, postepeno, pa ipak nemilosrdno prilaze tački „zasićenosti kada se radi o tragediji izbeglica”. Deca koja su se udavila, naprečac izgrađeni zidovi, ograde sa bodljikavom žicom, pretrpani kampovi i vlade koje se jedna sa drugom takmiče da patnjama izbeglištva, jedva izvedenog bekstva i iscrpljujućih opasnosti puta do bezbednosti dodaju uvredu tretiranja migranata kao vrućeg kestenja – sve takve moralne nepodopštine su sve manje vesti a sve češće „u vestima”. Avaj, sudbina šokova je da se vrate u dosadnu rutinu normalnosti – a moralnih panika da se istroše i nestanu iz vidokruga i iz svesti obavijeni velom zaborava. Ko se seća kako su se avganistanske izbeglice, tražeći azil u Australiji, bacale na ograde sa bodljikavom žicom u Vumeri ili kako su zatvarani u velike kampove koje je australijska vlada izgradila na ostrvu Nauru ili na Božićnom ostrvu „da ih spreči da uđu u njene teritorijalne vode”? Ili desetina sudanskih izbeglica koje je ubila policija u centru Kaira „nakon što su im uskraćena prava od strane Visokog komesara UN za izbeglice”?` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Zygmunt Bauman Strangers At Our Door

ŽOZE ŽIL PORTUGALIJA DANAS - strah od postojanja Prevod - Vesna Vidaković Izdavač - Mediterran publishing, Novi Sad Godina - 2011 146 strana 21 cm Edicija - Biblioteka Arhipelag ISBN - 978-86-86689-66-5 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Kako živeti uz televiziju? Zemlja neupisivanja Nedostatak javnog prostora Može li se uopšte govoriti o poznavanju demokratije? Mali beskraj O ekonomiji osećanja Od čega se strahuje? Jadikovka, ozlojeđenost, zavist Praznina i punoća Trauma, panika i strah Portugalska trauma i trenutna klima Završne beleške `U Portugaliji se ništa ne dešava, „nema drame, samo intrige i zavrzlame“, napisao je neko grafit duž zida jednog stepeništa na Santa Katarini, koje se spušta do tramvaja u ulici Bika. Ništa se ne dešava, drugim rečima, ništa se ne upisuje – kako na planu istorije ili života pojedinca, tako i na planu društvenog života ili umetnosti. Možda su zbog toga najutemeljenije studije, i sa najdužom tradicijom u Portugaliji, one koje se odnose na istorijsku prošlost, iz očajničke želje da se upiše, da se ubeleži, ne bi li se načinilo trajnim ono što neprestano pokušava da iščezne (i što je, u svakom slučaju, s pravom već upisano – ali gde?). Zanimljivo je da je taj grafit bio pokušaj da se upiše ta nemogućnost upisivanja…Raspravljaćemo kasnije o opravdanosti da se govori o „Portugalcima“ kao jedinstvenoj i nedeljivoj celini – što postavlja mnoge probleme. Pretpostavimo da su oni delom rešeni. Primetimo zasad samo to da svi Portugalci uporno govore o „Portugalcima“ koji su „ovakvi“ ili „onakvi“. Čak i kao fikcija, ili kao privid mišljenja, ova celina postoji i zaslužuje da se o njoj razmišlja. Portugalska neupisanost se razlikuje od ostalih, svojstvenih drugim državama, po svojoj opštosti i po postupcima delanja. Na primer, nakon Drugog svetskog rata Nemci su odbili da upišu u svoje postojanje, kao i u svoju istoriju, Treći rajh i nacizam, ostavivši ih decenijama svedene u gimnazijskim priručnicima istorije na jednu „epizodu“ pomenutu u deset do dvadeset redaka. Ova „crna rupa“ ili neprimetni propust, ili neupisivanje, ima (još uvek) nepredvidive posledice u nemačkom društvu i, bez sumnje, nije stran usponu neonacizma.U jednoj staroj anegdoti, koja ilustruje rivalstvo između dva susedna sela u regiji Bejra Bajša, meštani jednog govorili su da su meštani drugog sela tako snalažljivi da je jednog dana neko od njih rekao svojim zemljacima: „Razmišljao sam o tome da idemo na Mesec. Dovoljno je da se jedan od nas popne prvom na ramena, da se treći popne drugom na ramena, i tako redom, dok se ne naprave najviše moguće lestve ka Mesecu. I kada ne bude bilo više ljudi, onda se prvi, koji je na zemlji, popne do vrha, zatim se drugi, koji je ostao nogama na zemlji, takođe popne, i tako sve, bez prestanka, dok se ne stigne do Meseca. Nikad neće nedostajati ljudi“.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. José Gil Portugal, hoje

ZIAUDDIN SARDAR MERRYL WYN DAVIES ZAŠTO LJUDI MRZE AMERIKU? Prevod - Jagoda Splivalo Rusan Izdavač - Naklada Jesenski i Turk, Zagreb Godina - 2003 214 strana 21 cm ISBN - 953-222-103-4 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Uvod Ground Zero `Oni` `zli` `mrze` `Ameriku` Amerika i svijet kao Amerika Američki hamburgeri i drugi virusi Američke priče i pričanje priča Americi Breme američkoga junaka Mržnja prema Americi i kako je nadvladati Bilješke Izabrana bibliografija `Pitanje `Zašto ljudi mrze Ameriku?` zapravo i nije novo, ali je nakon događaja 11. rujna 2001. dobilo mnoga nova značenja. To je pitanje koje izaziva neželjene i nepredvidljive odgovore. Nedvojbeno, američke korporacije i popularna kultura utječu na živote milijuna ljudi diljem svijeta. Međutim, bez premca je u povijesti moć američke vanjske politike u pozadini koje stoji golema vojna snaga. Upravo zato je Amerika prva svjetska `hipersila`. Ovo nije knjiga o 11. rujnu niti je knjiga o onome što je nakon toga uslijedilo. Knjigu su potaknuli ti strašni događaji, ali ona pokušava odgovoriti na to važno pitanje koje se pojavilo iz ruševina. Valja, naime, razmotriti probleme koji su postojali i prije tog događaja i koji će postojati i dalje. Ponajprije to su problemi odnosa između Amerike i ostatka svijeta. Amerika izvozi svoj sustav vrijednosti, Amerika određuje drugima što da čine i kako da se ponašaju, Amerika presuđuje o tome što je to demokracija i što su to ljudska prava. `Globalizacija` ponajčešće znači i `amerikanizaciju` svijeta. Tako nastaje ono što su autori ove knjige nazvali `sindromom hamburgera`. Istodobno, mnogi Amerikanci uopće nisu svjesni kakav je učinak njihove kulture i politike na ostatak svijeta. Oni jednostavno ne vjeruju da je Amerika učinila, ili da može učiniti, išta loše. Riječ je o tome da su američki mediji i cjelokupno američko društvo zatvoreni za utjecaje iz ostatka svijeta (jer za njih, svijet jest Amerika). Njih ne zanima ostatak svijeta, oni ne uče o povijesti i kulturi drugih naroda — Amerika je zaokupljena samo samom sobom. Mnogi ljudi doista mrze Ameriku, od Bliskog istoka preko brojnih zemalja u razvoju pa do same Europe. Tu mržnju valja razmotriti u kontekstu i toga kako Amerika doživljava samu sebe i kako svi ostali ljudi vide Ameriku, kako u svjetlu novih događaja, tako i povijesti u kojoj je ta mržnja polako, ali neumoljivo, nastajala.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Ziodin Sardar Meril Vin Dejvis Why do People Hate America