Crtež za `Obično petkom` Mića Mihajlović 1936 - 2018 Rođen u Kraljevu 1936. godine, najveći period svog života proveo je stvarajući na Petrovaradinskoj tvrđavi, na koju se `doselio` 1964. godine. Umetničku školu u Novom Sadu je završio 1967. godine. Izlagao je više od 150 puta u bivšoj Jugoslaviji i svetu. Osim slikarstvom, bavio se i novinarstvom. Novinarsku karijeru je započeo u Listu socijalističkog saveza radnog naroda novosadskog sreza `Tribina`, nakon čega je radio i kao ilustrator u `Dnevniku`. Njegov dugogodišnji i veliki opus ovenčan je mnogobrojnim domaćim i međunarodnim nagradama, a dobitnik je Februarske i Oktobarske nagrade Grada Novog Sada. Bio je oštar kritičar svih režima, od vremena SFRJ do danas. Njegov atelje je bio poznat kao `lajaonica` u koju su dolazili mnogi, pa čak i policajci, zbog čega su, kako je sam rekao, jedni drugima čuvali leđa. `Inventar` njegovog ateljea bio je i Mika Antić, sa kojim je bio veliki prijatelj. Govoreći o razlozima zbog kojih se bavi slikarstvom, rekao je da to ne radi da bi bio slavan za života ili posle smrti. `Slikao sam iz jedne potrebe, jer slikarstvo je kao poezija, nešto što čovek želi da kaže, ali na drugačiji način. Ja je ne govorim rečima, ja je govorim četkom, crtežom i bojom. Beležim vreme u kojem sam, a naravno i vreme koje tek dolazi. Često puta sam naslućivao, kroz slikarstvo, da će se desiti neke stvari kao što su se i desile. Kada pričaš nešto o budućem vremenu onda izgledaš kao veštac običnom svetu. Onda kažu da izmišljaš. Ne izmišljaš ništa, negde je u to sebi ugrađeno, neki vanvremenski čip i on izbija pre vremena i govori`, pričao je poznati slikar. Upoređujući period komunizma sa današnjom demokratijom, Mihajlović je za portal `mojnovisad` rekao da je nekada `bar postojao neki red`. `Uvek je umetnost iziskivala žrtvu, i uvek je umetnik morao da bude svestan da će zbog toga imati nedaće, da će se mučiti i koprcati. Ali se nekako moglo, nekada. Danas? Danas za sve to što daješ ne dobiješ baš ništa. Za mene su uvek govorili da sam više radnik nego slikar. I tako mora da bude. Jedan Pikaso ne bi bio to što jeste, da nije bio radnik. Ali danas taj rad ništa ne vredi. Danas slikari prodaju slike za dve, tri hiljade dinara. I srećni su ako uspeju. Ja neću da se potpišem bez sto evra. Imam tu svoju penziju, kolika je, tolika je. Ali svoje ime neću uludo da prodajem`, govorio je Mića. Mića Mihajlović je preminuo 10.03.2018 u Novom Sadu. Miroslav Mika Antić (Mokrin 14. mart 1932 − Novi Sad 24. jun 1986) bio je srpski pesnik i urednik. Pored književnosti, bavio se slikarstvom, novinarstvom i filmom.[1] Bio je i urednik lista „Ritam“ i „Dnevnika“ u Beogradu, i „Mladog pokolenja“ u Novom Sadu.[2] Biografija[uredi | uredi izvor] Rođen je u Mokrinu na severu Banata. Osnovnu školu započeo je u Kikindi a nastavio u Pančevu. Živeo je u Pančevačkoj Gornjoj varoši, gde je pohađao i gimnaziju. Sa samo šesnaest godina napisao je svoje prve pesme koje su izašle u časopisu „Mladost”. IP „Novo pokolenje”, 1950.godine, prihvatio je da odštampa prvu zbirku pesama „Ispričano za proleće”.[3] Studije je upisao u Beogradu na Filozofskom fakultetu. Živeo je u Novom Sadu. Na dan svoje smrti dobio je nagradu koja mu je uručena u Skupštini Vojvodine.[4] Pre nego što je postao poznati pesnik bavio se raznim poslovima - bio je mornar, radio je u lutkarskom pozorištu. Stvaralašltvo[uredi | uredi izvor] Spomen ploča na kući u Pančevu Spomenik Miroslavu Antiću u Novom Sadu Pesnik Mika Antić je u jednom razgovoru rekao da je čitao mnoge pisce, i da su na njega svi uticali. Ali je malo onih, kako je govorio, koji su mu ostali dobri i večiti prijatelji. U dečjoj literaturi, na primer, kako je govorio, nikad se nije razočarao u Sent Egziperija. U svom delu, Antić, poput Egziperija, pokazuje koliko su vredne male stvari koje odrasli ljudi ne primećuju. U obraćanju deci on kaže: „Moje pesme nisu pesme, nego pisma svakome od vas. One nisu u ovim rečima, već u vama, a reči se upotrebljavaju samo kao ključevi, da se otključaju vrata iza kojih neka poezija, već doživljena, već završena, već mnogo puta rečena, čeka zatvorena da je neko oslobodi“.[5] Režirao je filmove „Doručak sa đavolom“, „Sveti pesak“, „Široko je lišće“, „Strašan lav“. Pisao je dramska dela i jedan roto roman.[6] U periodu od 1941. do 1954. živeo je u Pančevu.[7] O njemu je Nemanja Rotar napisao knjigu „Sutradan posle detinjstva”.[8] Na Novom novosadskom groblju ispratilo ga je više od deset hiljada ljudi, 26. juna 1986. godine. Njegova poslednja želja je bila da mu pročitaju „Besmrtnu pesmu” i odsviraju „Pira mande korkoro” kada ga budu sahranjivali.[3] Nasleđe[uredi | uredi izvor] Odlukom gradske skupštine Novog Sada od 2007. godine, druge nedelje marta u Novom Sadu održavaju se „Antićevi dani”. U okviru manifestacije se dodeljuje godišnja nagrada „Miroslav Antić”. Nagrada i manifestacija su izostale 2021. i 2022. godine.[9] Po njemu su nazvane škole: OŠ „Miroslav Antić” Niš, OŠ „Miroslav Antić” Palić, OŠ „Miroslav Antić” Čukarica, OŠ „Miroslav Antić” Futog i OŠ „Miroslav Mika Antić` Pančevo. Dela[uredi | uredi izvor] Pesma Plavi čuperak, Mika Antić Duration: 57 seconds.0:57 Knjige za odrasle[1] „Vojvodina“ „Ispričano za proleće“ (1951) „Roždestvo tvoje“ „Plavo nebo“ „Nasmejani svet“ (1955) „Psovke nežnosti“ „Koncert za 1001 bubanj“ (pesme) (1962) „Mit o ptici“ „Šašava knjiga“(1972) „Izdajstvo lirike“ „Savršenstvo vatre“ (1982)[10] Knjige za decu[1] „Poslednja bajka“ (1965) „Plavi čuperak“ (1965) „Garavi sokak“ (1973) „Olovka ne piše srcem“ (1973) „Živeli prekosutra“ (1974) „Druga strana vetra“ (1978) „Ptice iz šume“ (1979) „Prva ljubav“ (1981) „Svašta umem“ (1981) „Horoskop“ (1983) „Plava zvezda“

Crtež nema potpis, uzet je iz Mićine Zaostavštine Ilustracija je bila za prvo izdanje knjige Konji svetog Marka Milorad Pavić Mića Mihajlović 1936 - 2018 Rođen u Kraljevu 1936. godine, najveći period svog života proveo je stvarajući na Petrovaradinskoj tvrđavi, na koju se `doselio` 1964. godine. Umetničku školu u Novom Sadu je završio 1967. godine. Izlagao je više od 150 puta u bivšoj Jugoslaviji i svetu. Osim slikarstvom, bavio se i novinarstvom. Novinarsku karijeru je započeo u Listu socijalističkog saveza radnog naroda novosadskog sreza `Tribina`, nakon čega je radio i kao ilustrator u `Dnevniku`. Njegov dugogodišnji i veliki opus ovenčan je mnogobrojnim domaćim i međunarodnim nagradama, a dobitnik je Februarske i Oktobarske nagrade Grada Novog Sada. Bio je oštar kritičar svih režima, od vremena SFRJ do danas. Njegov atelje je bio poznat kao `lajaonica` u koju su dolazili mnogi, pa čak i policajci, zbog čega su, kako je sam rekao, jedni drugima čuvali leđa. `Inventar` njegovog ateljea bio je i Mika Antić, sa kojim je bio veliki prijatelj. Govoreći o razlozima zbog kojih se bavi slikarstvom, rekao je da to ne radi da bi bio slavan za života ili posle smrti. `Slikao sam iz jedne potrebe, jer slikarstvo je kao poezija, nešto što čovek želi da kaže, ali na drugačiji način. Ja je ne govorim rečima, ja je govorim četkom, crtežom i bojom. Beležim vreme u kojem sam, a naravno i vreme koje tek dolazi. Često puta sam naslućivao, kroz slikarstvo, da će se desiti neke stvari kao što su se i desile. Kada pričaš nešto o budućem vremenu onda izgledaš kao veštac običnom svetu. Onda kažu da izmišljaš. Ne izmišljaš ništa, negde je u to sebi ugrađeno, neki vanvremenski čip i on izbija pre vremena i govori`, pričao je poznati slikar. Upoređujući period komunizma sa današnjom demokratijom, Mihajlović je za portal `mojnovisad` rekao da je nekada `bar postojao neki red`. `Uvek je umetnost iziskivala žrtvu, i uvek je umetnik morao da bude svestan da će zbog toga imati nedaće, da će se mučiti i koprcati. Ali se nekako moglo, nekada. Danas? Danas za sve to što daješ ne dobiješ baš ništa. Za mene su uvek govorili da sam više radnik nego slikar. I tako mora da bude. Jedan Pikaso ne bi bio to što jeste, da nije bio radnik. Ali danas taj rad ništa ne vredi. Danas slikari prodaju slike za dve, tri hiljade dinara. I srećni su ako uspeju. Ja neću da se potpišem bez sto evra. Imam tu svoju penziju, kolika je, tolika je. Ali svoje ime neću uludo da prodajem`, govorio je Mića. Mića Mihajlović je preminuo 10.03.2018 u Novom Sadu. tags. konji svetog marka hazarski recnik

• Monoblok• Dijagonala ekrana: 2.4"• Slušalice sa mikrofonom ( u paketu )• Proširenje interne memorije microSD do 32GB• Tastatura: Numerička• Kapacitet baterije 1400 mAhSIM (mono sim, slot za jednu SIM karticu)• Postolje za punjenje Description Panasonic KX-TU155EXRN Mobilni telefon Tip: Mobilni telefon za starije osobe Uvoznik: Flutto doo Beograd Zemlja porekla: Kina Proizvođač uređaja: Panasonic Panasonic KX-TU155EXRN Mobilni telefon za starije osobe Lak za korišćenje mobilni telefon Panasonic KX-TU155EXRN Mobilni telefon dizajniran je za lako pozivanje i udobnu upotrebu sa funkcijama kao što su Prioriti Call, veliki ekran u boji, velika dugmad u kontrastnoj boji i ergonomski dizajn. 2,4-inčni ekran za lako čitanje Jednostavan za čitanje, čini ga udobnim za upotrebu. Izbornik slova kao i sat i telefonski brojevi su savršeno vidljivi bez naočara. Veliki osvetljeni tasteri Zahvaljujući velikim osvetljenim dugmadima, mobilni telefon koji se lako koristi je praktičan za sve uzraste i čini ga posebno lakim za biranje čak iu mraku. Osnovna funkcija je Pozivanje prioritetnih poziva bez upotrebe ruku Funkcija Prioritetni poziv omogućava vam da kontaktirate važne osobe bez upotrebe slušalice za hitne slučajeve. Tasteri na dodir na mobilnom telefonu za jednostavno rukovanje automatski pozivaju prethodno snimljene osobe. Ako je poslata automatska sekretarica, mobilni telefon automatski poziva sledeću osobu sa liste - do pet izabranih osoba za kontakt. Kompatibilan sa slušnim aparatima Sa praktičnim mobilnim telefonom uživat ćete u jasnim razgovorima u bilo koje vrijeme, budući da je Panasonic KX-TU155EXRN Mobilni telefon posebno dizajniran za korištenje sa slušnim pomagalima. Praktično dugme za podešavanje jačine zvuka Zvučna snaga mobilnog uređaja za jednostavno rukovanje Panasonic KX-TU155EXRN Mobilni telefon se lako podešava zahvaljujući tasterima za podešavanje jačine zvuka na bočnoj strani uređaja. Tako će razgovori biti ugodni, duboki ili visoki glasovi, a vi ćete čuti više. LED sijalica LED sijalica ugrađena na vrhu mobilnog telefona za jednostavno rukovanje je izuzetno praktična. Kao da imate lampu u bilo kom trenutku sa sobom i možete osvetliti sve što vam je potrebno: kada dolazite kući noću ili ako tražite naočare u mraku. Postolje za punjenje uređaja Panasonic KX-TU155EXRN Mobilni telefon poseduje prektično postolje za punjenje. Uređaj možete puniti na dva načina, preko kabla koji se ubacije u donji deo uređaja ili preko ovoh praktičnog postolja, na koje jednostavno postavljate svoj telefon. TEHNIČKE KARAKTERISTIKE UREĐAJA: • Model: Panasonic KX-TU155EXRN • Dizajn: Monoblok • Dijagonala ekrana: 2.4" • Rezolucija: 170 x 240 • Proširenje interne memorije microSD do 32GB • Zadnja kamera: 0.3 Mpix • Bluetooth • Izlaz za slušalice: Standardni 3.5 mm • Tastatura: Numerička • Kapacitet baterije 1400 mAh SIM (mono sim, slot za jednu SIM karticu) • 2G mreža * Model je sličnih karakteristike kao i model KX-TU150exb samo sa jednim slotom za SIM karticu i bez Radio FM prijemnika Dimenzije i težina uređaja: • Dimenzije: 121.3 x 58.5 x 11.3 mm • Masa: 69.2 g Boja uređaja: Crvena Proizvođač uređaja: Panasonic

• Monoblok• Slušalice sa mikrofonom ( u paketu )• Dijagonala ekrana: 2.4"• Proširenje interne memorije microSD do 32GB• Tastatura: Numerička• Kapacitet baterije 1400 mAhSIM (mono sim, slot za jednu SIM karticu)• Postolje za punjenje Description Panasonic KX-TU155EXBN Mobilni telefon Tip: Mobilni telefon za starije osobe Uvoznik: Flutto doo Beograd Zemlja porekla: Kina Proizvođač uređaja: Panasonic Panasonic KX-TU155EXBN Mobilni telefon za starije osobe Lak za korišćenje mobilni telefon Panasonic KX-TU155EXBN Mobilni telefon dizajniran je za lako pozivanje i udobnu upotrebu sa funkcijama kao što su Prioriti Call, veliki ekran u boji, velika dugmad u kontrastnoj boji i ergonomski dizajn. 2,4-inčni ekran za lako čitanje Jednostavan za čitanje, čini ga udobnim za upotrebu. Izbornik slova kao i sat i telefonski brojevi su savršeno vidljivi bez naočara. Veliki osvetljeni tasteri Zahvaljujući velikim osvetljenim dugmadima, mobilni telefon koji se lako koristi je praktičan za sve uzraste i čini ga posebno lakim za biranje čak iu mraku. Osnovna funkcija je Pozivanje prioritetnih poziva bez upotrebe ruku Funkcija Prioritetni poziv omogućava vam da kontaktirate važne osobe bez upotrebe slušalice za hitne slučajeve. Tasteri na dodir na mobilnom telefonu za jednostavno rukovanje automatski pozivaju prethodno snimljene osobe. Ako je poslata automatska sekretarica, mobilni telefon automatski poziva sledeću osobu sa liste - do pet izabranih osoba za kontakt. Kompatibilan sa slušnim aparatima Sa praktičnim mobilnim telefonom uživat ćete u jasnim razgovorima u bilo koje vrijeme, budući da je Panasonic KX-TU155EXBN Mobilni telefon posebno dizajniran za korištenje sa slušnim pomagalima. Praktično dugme za podešavanje jačine zvuka Zvučna snaga mobilnog uređaja za jednostavno rukovanje Panasonic KX-TU155EXBN Mobilni telefon se lako podešava zahvaljujući tasterima za podešavanje jačine zvuka na bočnoj strani uređaja. Tako će razgovori biti ugodni, duboki ili visoki glasovi, a vi ćete čuti više. LED sijalica LED sijalica ugrađena na vrhu mobilnog telefona za jednostavno rukovanje je izuzetno praktična. Kao da imate lampu u bilo kom trenutku sa sobom i možete osvetliti sve što vam je potrebno: kada dolazite kući noću ili ako tražite naočare u mraku. Postolje za punjenje uređaja Panasonic KX-TU155EXBN Mobilni telefon poseduje prektično postolje za punjenje. Uređaj možete puniti na dva načina, preko kabla koji se ubacije u donji deo uređaja ili preko ovoh praktičnog postolja, na koje jednostavno postavljate svoj telefon. TEHNIČKE KARAKTERISTIKE UREĐAJA: • Model: Panasonic KX-TU155EXBN • Dizajn: Monoblok • Dijagonala ekrana: 2.4" • Rezolucija: 170 x 240 • Proširenje interne memorije microSD do 32GB • Zadnja kamera: 0.3 Mpix • Bluetooth • Izlaz za slušalice: Standardni 3.5 mm • Tastatura: Numerička • Kapacitet baterije 1400 mAh SIM (mono sim, slot za jednu SIM karticu) • 2G mreža * Model je sličnih karakteristike kao i model KX-TU150exb samo sa jednim slotom za SIM karticu i bez Radio FM prijemnika Dimenzije i težina uređaja: • Dimenzije: 121.3 x 58.5 x 11.3 mm • Masa: 69.2 g Boja uređaja: Crna Proizvođač uređaja: Panasonic

• Monoblok• Dijagonala ekrana: 2.4"• Slušalice sa mikrofonom ( u paketu )• Proširenje interne memorije microSD do 32GB• Tastatura: Numerička• Kapacitet baterije 1400 mAhSIM (mono sim, slot za jednu SIM karticu)• Postolje za punjenje Description Panasonic KX-TU155EXCN Mobilni telefon Tip: Mobilni telefon za starije osobe Uvoznik: Flutto doo Beograd Zemlja porekla: Kina Proizvođač uređaja: Panasonic Panasonic KX-TU155EXCN Mobilni telefon za starije osobe Lak za korišćenje mobilni telefon Panasonic KX-TU155EXCN Mobilni telefon dizajniran je za lako pozivanje i udobnu upotrebu sa funkcijama kao što su Prioriti Call, veliki ekran u boji, velika dugmad u kontrastnoj boji i ergonomski dizajn. 2,4-inčni ekran za lako čitanje Jednostavan za čitanje, čini ga udobnim za upotrebu. Izbornik slova kao i sat i telefonski brojevi su savršeno vidljivi bez naočara. Veliki osvetljeni tasteri Zahvaljujući velikim osvetljenim dugmadima, mobilni telefon koji se lako koristi je praktičan za sve uzraste i čini ga posebno lakim za biranje čak iu mraku. Osnovna funkcija je Pozivanje prioritetnih poziva bez upotrebe ruku Funkcija Prioritetni poziv omogućava vam da kontaktirate važne osobe bez upotrebe slušalice za hitne slučajeve. Tasteri na dodir na mobilnom telefonu za jednostavno rukovanje automatski pozivaju prethodno snimljene osobe. Ako je poslata automatska sekretarica, mobilni telefon automatski poziva sledeću osobu sa liste - do pet izabranih osoba za kontakt. Kompatibilan sa slušnim aparatima Sa praktičnim mobilnim telefonom uživat ćete u jasnim razgovorima u bilo koje vrijeme, budući da je Panasonic KX-TU155EXCN Mobilni telefon posebno dizajniran za korištenje sa slušnim pomagalima. Praktično dugme za podešavanje jačine zvuka Zvučna snaga mobilnog uređaja za jednostavno rukovanje Panasonic KX-TU155EXCN Mobilni telefon se lako podešava zahvaljujući tasterima za podešavanje jačine zvuka na bočnoj strani uređaja. Tako će razgovori biti ugodni, duboki ili visoki glasovi, a vi ćete čuti više. LED sijalica LED sijalica ugrađena na vrhu mobilnog telefona za jednostavno rukovanje je izuzetno praktična. Kao da imate lampu u bilo kom trenutku sa sobom i možete osvetliti sve što vam je potrebno: kada dolazite kući noću ili ako tražite naočare u mraku. Postolje za punjenje uređaja Panasonic KX-TU155EXCN Mobilni telefon poseduje prektično postolje za punjenje. Uređaj možete puniti na dva načina, preko kabla koji se ubacije u donji deo uređaja ili preko ovoh praktičnog postolja, na koje jednostavno postavljate svoj telefon. TEHNIČKE KARAKTERISTIKE UREĐAJA: • Model: Panasonic KX-TU155EXCN • Dizajn: Monoblok • Dijagonala ekrana: 2.4" • Rezolucija: 170 x 240 • Proširenje interne memorije microSD do 32GB • Zadnja kamera: 0.3 Mpix • Bluetooth • Izlaz za slušalice: Standardni 3.5 mm • Tastatura: Numerička • Kapacitet baterije 1400 mAh SIM (mono sim, slot za jednu SIM karticu) • 2G mreža * Model je sličnih karakteristike kao i model KX-TU150exb samo sa jednim slotom za SIM karticu i bez Radio FM prijemnika Dimenzije i težina uređaja: • Dimenzije: 121.3 x 58.5 x 11.3 mm • Masa: 69.2 g Boja uređaja: Plava Proizvođač uređaja: Panasonic

Sibila Petenji: BAKROPIS, 1996. Ispod otiska, olovkom: E.A. (autorski otisak) Bakropis akvatinta Sibila Petenji `96. Uramljeno, pod staklom. Dimenzije rama: 17,5 x 21 cm Dimenzije otiska: 6,5 x 8 cm Težina: 300 g Mr SIBILA PETENJI-ARBUTINA rođena je 1976. godine u Novom Sadu. 1999. godine diplomirala je na Akademiji umetosti u Novom Sadu, na odseku za likovnu umetnost, odsek grafika, kod prof. Milana Stanojeva. 2004. godine magistrirala je na istom odseku, kod mentora Milana Stanojeva. Član je ULUV-a od 2000. godine i Umetničkog društva “Likovni krug” u Novom Sadu. Od 2000. do 2005. godine radila je Akademiji umetnosti u Novom Sadu, kao asistent za predmete Crtanje sa tehnikom i Anatomski crtež. Od 2005. godine je rukovodilac studijskih programa Primenjenja fotografija – osnovne i postdiplomske studije za ilustraciju. Predavač je na predmetima Umetnički elementi, Primenjena fotografija, Studijska i dokumentarna fotografija, na osnovnim studijama, i predmetima Foto ilustracija i Ilustracija crtanog film na specijalističkim studijama. Imala je 20 samostalnih i više kolektivnih izložbi u Srbiji i inostranstvu i učestvovala na 22 međunarodne konferencije sa svojim multidisciplinarnim istraživanjima. Dobitnica je 3 nagrade iz oblasti crteža, grafike i fotografije, a njeni radovi objavljeni su u nekoliko monografija. Piše likovne kritike za samostalne i grupne izložbe. Mentor je na preko 20 studentskih izložbi i koordinator studentskih kreativnih projekata. Bavi se crtanjem, slikarstvom, grafikom, fotografijom, video i multimedijalnom umetnošću. (119/10-kp/1239)

30 x 40 cm Vojislav Marinković (Leskovac, 2. oktobar 1911 — Beograd, 31. oktobar 2004) je bio likovni umetnik fotografije, majstor fotografije, fotografski pisac i kritičar. Nosilac međunarodnog fotografskog zvanja Ekselencija FIAP (EFIAP}. Završio Trgovačku akademiju (1931), Ekonomski fakultet (1942) i Visoku školu spoljne trgovine (1947) u Beogradu. Radio u bankarstvu, spoljnoj trgovini, diplomatiji i kulturi. Bavio se fotografijom od 1936. najpre kao član Foto-sekcije Srpskog planinarskog društva (SPD), a od 1938. i kao član Foto kluba „Zagreb“. Jedan od osnivača Kluba foto amatera „Beograd“ (KFAB), 1939. Bio član ULUPUDS-a. Bio urednik časopisa Fotografija i Beogradski objektiv. Afirmaciju u fotografiji započeo 1938. kao član Foto kluba „Zagreb“, učešćem na izložbama. Formiran pod uticajem tzv. `zagrebačke škole“ fotografije, Marinković je, uz nekolicinu drugih, bio neka vrsta mosta između prekosavskog lirskog sfumata i beogradskog realizma. U prvim posleratnim danima doprineo je izgradnji fotografske organizacije; nalazio se i među prvim autorima na domaćim i stranim salonima fotografije, baš kao što se sreće i među prvim nosiocima visokih priznanja u Foto-savezu (jugoslovenskom i srpskom), ili međunarodnoj fotografskoj organizaciji FIAP. Tokom višedecenijskog delovanja u fotografiji uvek je bio okrenut jednoj temi – čoveku i njegovom okruženju. Za svoje motive odabirao je sam život: žanr-scene, folklorne motive, portrete u ambijentu. Fotografije je grupisao u cikluse: Moj mali Beograd (1952-1960); Po Evropi (1952-1990); Pariske uspomene (1952-1990); Srpsko selo (1956-1970); Traženja (1956-1970); i Afrika (1970-1980). Sredinom pedesetih godina, delimično pod uticajem evropskih strujanja u fotografiji, Marinković je uneo u već sačinjen pikturalni sklop svojih dela jedno tada sasvim novo fotografsko mišljenje stvarajući fotografske dokumente prožete duhom nostalgije. Karakteristična dela u kojima se najviše ogleda ta nova vrednost su Muftaši; Lapavica (1953), Marenda; Sa pijace (1954), ili nekoliko godina docnije nastale, Bacanje kamena i Pod kupolom (1958). Tim delom svoga opusa izvršio je ne mali uticaj, ne samo na svoje savremenike nego i na nastavljače. Izuzetan doprinos Marinkovićev ogledao se i u njegovom hroničarskom radu. Pisao je fotografske kritike, osvrte, prikaze izložbi. Prvi tekst objavio je 1940. godine, a zatim se brojem objavljenih priloga, i opsegom tema o kojima je raspravljao, svrstao među najplodnije srpske fotografske pisce, a po originalnosti pristupa i u osobene pojave u fotografskoj literaturi na srpskom jeziku. Znatan deo svoga radnog veka posvetio je fotografskoj organizaciji, saveznoj i republičkoj, baš kao što je i čest predstavnik jugoslovenske fotografije u svetu, na kongresima, simpozijumima, žirijima. Na celom jugoslovenskom prostoru M. ostaje uvažavan kao ličnost čije su aktivnost i delo – umetničko, hroničarsko, organizaciono – značajno obeležili jugoslovensku fotografsku istoriju druge polovine XX veka. Izlagao na više od 200 grupnih izložbi na gotovo svim kontinentima. Potpuna lista izložbi navedena je u katalogu retrospektivne izložbe „Vojislav Marinković“, Salon fotografije, Beograd, 1979. Samostalno je izlagao u Beogradu (1975, 1995), Varšavi (1979) (zajedno sa Goranom Malićem), Novom Sadu (1980), Zagrebu (1980), Pančevu (1981), Smederevu (1981), Kruševcu (1982) i Boru (1985).

na 2 mesta zagrebana, inace u DOBROM stanju na poledjini autorski pecat dim. 30 x 24 cm Војислав Маринковић (Лесковац, 2. октобар 1911 — Београд, 31. октобар 2004) је био ликовни уметник фотографије, мајстор фотографије, фотографски писац и критичар. Носилац међународног фотографског звања Екселенција FIAP (EFIAP}. Завршио Трговачку академију (1931), Економски факултет (1942) и Високу школу спољне трговине (1947) у Београду. Радио у банкарству, спољној трговини, дипломатији и култури. Бавио се фотографијом од 1936. најпре као члан Фото-секције Српског планинарског друштва (СПД), а од 1938. и као члан Фото клуба „Загреб“. Један од оснивача Клуба фото аматера „Београд“ (КФАБ), 1939. Био члан УЛУПУДС-а. Био уредник часописа Фотографија и Београдски објектив. Афирмацију у фотографији започео 1938. као члан Фото клуба „Загреб“, учешћем на изложбама. Формиран под утицајем тзв. `загребачке школе“ фотографије, Маринковић је, уз неколицину других, био нека врста моста између прекосавског лирског сфумата и београдског реализма. У првим послератним данима допринео је изградњи фотографске организације; налазио се и међу првим ауторима на домаћим и страним салонима фотографије, баш као што се среће и међу првим носиоцима високих признања у Фото-савезу (југословенском и српском), или међународној фотографској организацији FIAP. Током вишедеценијског деловања у фотографији увек је био окренут једној теми – човеку и његовом окружењу. За своје мотиве одабирао је сам живот: жанр-сцене, фолклорне мотиве, портрете у амбијенту. Фотографије је груписао у циклусе: Мој мали Београд (1952-1960); По Европи (1952-1990); Париске успомене (1952-1990); Српско село (1956-1970); Тражења (1956-1970); и Африка (1970-1980). Средином педесетих година, делимично под утицајем европских струјања у фотографији, Маринковић је унео у већ сачињен пиктурални склоп својих дела једно тада сасвим ново фотографско мишљење стварајући фотографске документе прожете духом носталгије. Карактеристична дела у којима се највише огледа та нова вредност су Муфташи; Лапавица (1953), Маренда; Са пијаце (1954), или неколико година доцније настале, Бацање камена и Под куполом (1958). Тим делом свога опуса извршио је не мали утицај, не само на своје савременике него и на настављаче. Изузетан допринос Маринковићев огледао се и у његовом хроничарском раду. Писао је фотографске критике, осврте, приказе изложби. Први текст објавио је 1940. године, а затим се бројем објављених прилога, и опсегом тема о којима је расправљао, сврстао међу најплодније српске фотографске писце, а по оригиналности приступа и у особене појаве у фотографској литератури на српском језику. Знатан део свога радног века посветио је фотографској организацији, савезној и републичкој, баш као што је и чест представник југословенске фотографије у свету, на конгресима, симпозијумима, жиријима. На целом југословенском простору М. остаје уважаван као личност чије су активност и дело – уметничко, хроничарско, организационо – значајно обележили југословенску фотографску историју друге половине XX века. Излагао на више од 200 групних изложби на готово свим континентима. Потпуна листа изложби наведена је у каталогу ретроспективне изложбе „Војислав Маринковић“, Салон фотографије, Београд, 1979. Самостално је излагао у Београду (1975, 1995), Варшави (1979) (заједно са Гораном Малићем), Новом Саду (1980), Загребу (1980), Панчеву (1981), Смедереву (1981), Крушевцу (1982) и Бору (1985).

24 x 18 cm Vojislav Marinković (Leskovac, 2. oktobar 1911 — Beograd, 31. oktobar 2004) je bio likovni umetnik fotografije, majstor fotografije, fotografski pisac i kritičar. Nosilac međunarodnog fotografskog zvanja Ekselencija FIAP (EFIAP}. Završio Trgovačku akademiju (1931), Ekonomski fakultet (1942) i Visoku školu spoljne trgovine (1947) u Beogradu. Radio u bankarstvu, spoljnoj trgovini, diplomatiji i kulturi. Bavio se fotografijom od 1936. najpre kao član Foto-sekcije Srpskog planinarskog društva (SPD), a od 1938. i kao član Foto kluba „Zagreb“. Jedan od osnivača Kluba foto amatera „Beograd“ (KFAB), 1939. Bio član ULUPUDS-a. Bio urednik časopisa Fotografija i Beogradski objektiv. Afirmaciju u fotografiji započeo 1938. kao član Foto kluba „Zagreb“, učešćem na izložbama. Formiran pod uticajem tzv. `zagrebačke škole“ fotografije, Marinković je, uz nekolicinu drugih, bio neka vrsta mosta između prekosavskog lirskog sfumata i beogradskog realizma. U prvim posleratnim danima doprineo je izgradnji fotografske organizacije; nalazio se i među prvim autorima na domaćim i stranim salonima fotografije, baš kao što se sreće i među prvim nosiocima visokih priznanja u Foto-savezu (jugoslovenskom i srpskom), ili međunarodnoj fotografskoj organizaciji FIAP. Tokom višedecenijskog delovanja u fotografiji uvek je bio okrenut jednoj temi – čoveku i njegovom okruženju. Za svoje motive odabirao je sam život: žanr-scene, folklorne motive, portrete u ambijentu. Fotografije je grupisao u cikluse: Moj mali Beograd (1952-1960); Po Evropi (1952-1990); Pariske uspomene (1952-1990); Srpsko selo (1956-1970); Traženja (1956-1970); i Afrika (1970-1980). Sredinom pedesetih godina, delimično pod uticajem evropskih strujanja u fotografiji, Marinković je uneo u već sačinjen pikturalni sklop svojih dela jedno tada sasvim novo fotografsko mišljenje stvarajući fotografske dokumente prožete duhom nostalgije. Karakteristična dela u kojima se najviše ogleda ta nova vrednost su Muftaši; Lapavica (1953), Marenda; Sa pijace (1954), ili nekoliko godina docnije nastale, Bacanje kamena i Pod kupolom (1958). Tim delom svoga opusa izvršio je ne mali uticaj, ne samo na svoje savremenike nego i na nastavljače. Izuzetan doprinos Marinkovićev ogledao se i u njegovom hroničarskom radu. Pisao je fotografske kritike, osvrte, prikaze izložbi. Prvi tekst objavio je 1940. godine, a zatim se brojem objavljenih priloga, i opsegom tema o kojima je raspravljao, svrstao među najplodnije srpske fotografske pisce, a po originalnosti pristupa i u osobene pojave u fotografskoj literaturi na srpskom jeziku. Znatan deo svoga radnog veka posvetio je fotografskoj organizaciji, saveznoj i republičkoj, baš kao što je i čest predstavnik jugoslovenske fotografije u svetu, na kongresima, simpozijumima, žirijima. Na celom jugoslovenskom prostoru M. ostaje uvažavan kao ličnost čije su aktivnost i delo – umetničko, hroničarsko, organizaciono – značajno obeležili jugoslovensku fotografsku istoriju druge polovine XX veka. Izlagao na više od 200 grupnih izložbi na gotovo svim kontinentima. Potpuna lista izložbi navedena je u katalogu retrospektivne izložbe „Vojislav Marinković“, Salon fotografije, Beograd, 1979. Samostalno je izlagao u Beogradu (1975, 1995), Varšavi (1979) (zajedno sa Goranom Malićem), Novom Sadu (1980), Zagrebu (1980), Pančevu (1981), Smederevu (1981), Kruševcu (1982) i Boru (1985).

18 x 13 cm neuramljena , nije potpisana Vojislav Marinković (Leskovac, 2. oktobar 1911 — Beograd, 31. oktobar 2004) je bio likovni umetnik fotografije, majstor fotografije, fotografski pisac i kritičar. Nosilac međunarodnog fotografskog zvanja Ekselencija FIAP (EFIAP}. Završio Trgovačku akademiju (1931), Ekonomski fakultet (1942) i Visoku školu spoljne trgovine (1947) u Beogradu. Radio u bankarstvu, spoljnoj trgovini, diplomatiji i kulturi. Bavio se fotografijom od 1936. najpre kao član Foto-sekcije Srpskog planinarskog društva (SPD), a od 1938. i kao član Foto kluba „Zagreb“. Jedan od osnivača Kluba foto amatera „Beograd“ (KFAB), 1939. Bio član ULUPUDS-a. Bio urednik časopisa Fotografija i Beogradski objektiv. Afirmaciju u fotografiji započeo 1938. kao član Foto kluba „Zagreb“, učešćem na izložbama. Formiran pod uticajem tzv. `zagrebačke škole“ fotografije, Marinković je, uz nekolicinu drugih, bio neka vrsta mosta između prekosavskog lirskog sfumata i beogradskog realizma. U prvim posleratnim danima doprineo je izgradnji fotografske organizacije; nalazio se i među prvim autorima na domaćim i stranim salonima fotografije, baš kao što se sreće i među prvim nosiocima visokih priznanja u Foto-savezu (jugoslovenskom i srpskom), ili međunarodnoj fotografskoj organizaciji FIAP. Tokom višedecenijskog delovanja u fotografiji uvek je bio okrenut jednoj temi – čoveku i njegovom okruženju. Za svoje motive odabirao je sam život: žanr-scene, folklorne motive, portrete u ambijentu. Fotografije je grupisao u cikluse: Moj mali Beograd (1952-1960); Po Evropi (1952-1990); Pariske uspomene (1952-1990); Srpsko selo (1956-1970); Traženja (1956-1970); i Afrika (1970-1980). Sredinom pedesetih godina, delimično pod uticajem evropskih strujanja u fotografiji, Marinković je uneo u već sačinjen pikturalni sklop svojih dela jedno tada sasvim novo fotografsko mišljenje stvarajući fotografske dokumente prožete duhom nostalgije. Karakteristična dela u kojima se najviše ogleda ta nova vrednost su Muftaši; Lapavica (1953), Marenda; Sa pijace (1954), ili nekoliko godina docnije nastale, Bacanje kamena i Pod kupolom (1958). Tim delom svoga opusa izvršio je ne mali uticaj, ne samo na svoje savremenike nego i na nastavljače. Izuzetan doprinos Marinkovićev ogledao se i u njegovom hroničarskom radu. Pisao je fotografske kritike, osvrte, prikaze izložbi. Prvi tekst objavio je 1940. godine, a zatim se brojem objavljenih priloga, i opsegom tema o kojima je raspravljao, svrstao među najplodnije srpske fotografske pisce, a po originalnosti pristupa i u osobene pojave u fotografskoj literaturi na srpskom jeziku. Znatan deo svoga radnog veka posvetio je fotografskoj organizaciji, saveznoj i republičkoj, baš kao što je i čest predstavnik jugoslovenske fotografije u svetu, na kongresima, simpozijumima, žirijima. Na celom jugoslovenskom prostoru M. ostaje uvažavan kao ličnost čije su aktivnost i delo – umetničko, hroničarsko, organizaciono – značajno obeležili jugoslovensku fotografsku istoriju druge polovine XX veka. Izlagao na više od 200 grupnih izložbi na gotovo svim kontinentima. Potpuna lista izložbi navedena je u katalogu retrospektivne izložbe „Vojislav Marinković“, Salon fotografije, Beograd, 1979. Samostalno je izlagao u Beogradu (1975, 1995), Varšavi (1979) (zajedno sa Goranom Malićem), Novom Sadu (1980), Zagrebu (1980), Pančevu (1981), Smederevu (1981), Kruševcu (1982) i Boru (1985).

13 negativa Iva Eterovica, s motivima Beograda. Pretpostavljam da su radjene za monografiju `Beograd`. Negativi su originalni, sto dokazuje i Eterovicev pecata na omotima. EKSTREMNO RETKO! Ivo Eterović (Split, Kraljevina Jugoslavija, 1. januar 1935 — Beograd, Srbija, 24. novembar 2011), jugoslovenski i srpski umetnik fotografije, jedan od najstarijih i najistaknutijih članova Foto-saveza Srbije i Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije. Školovao se u firmi „Lajka“ u Veclaru (Leitz, Vetzlar), Nemačka, a specijalizovao fotografiju u boji u „Feraniji“ (Ferrania, Milano), Italija. Na javnoj fotografskoj sceni zapažen 1956, i od tada deluje profesionalno u struci. Kraće vreme proveo kao foto-reporter u jedinicama UN na Bliskom istoku (1957), a zatim u istom zvanju (ili kao urednik fotografije) radio u redakcijama Jugoslovenske narodne armije, (Front), i „Vjesnika“ (Globus, Vjesnik u srijedu i Start), kao dopisnik iz Srbije (od jeseni 1959, od kada radi u Beogradu koji je izabrao kao mesto trajnog boravka). U razdoblju od 1960. do 1970, delujući kao član Foto kluba Beograd (od jeseni 1959), postao je jedan od najaktivnijih, i najviše nagrađivanih, srpskih i jugoslovenskih fotografa na međunarodnim izložbama fotografije. Početkom sedamdesetih godina više se usmerio na delovanje u profesiji, pre svega u fotografiji kao primenjenoj umetnosti, a nakon svoje izložbe „Žene“ (Beograd, 1974), gotovo sasvim je zapostavio kolektivna izlaganja, okrenuvši se samostalnim projektima, ličnim izložbama i fotomonografijama. Sadržaj Teme i motivi Od sredine šezdesetih godina pretežno zainteresovan za teme iz života, portrete i urbane strukture. Iz te produkcije, uglavnom rađene u tehnici crno-bele fotografije, izdvajao je neuobičajene lirske prizore i događaje i pokazivao ih na izložbama. Ta vrsta foto-beležaka odiše pritajenim humorom, anegdotom i groteskom, i ta tema čini okosnicu njegovog ranog razdoblja. Od početka sedamdesetih godina njegov izraz se sažima i usmerava na dva plana: u prvom se obraća pojedinim temama (gradovi, ljudi...) koje zgušnjava u celine – samostalne izložbe („Sa Orijenta“, 1961, „Žene“, 1974, „Beograd koji volim“, 1976, „Fotografije Splita“, 1979, „Fotografija i plakat“, 1981, „1113 razglednica Beograda“, 1991. i druge). U istom razdoblju pokreće i seriju autorskih foto-monografija: „Brač“ (1975), „Njihovi dani“ (1977) (monografija o Josipu Brozu i njegovoj supruzi Jovanki), „Beograd koji volim“ (1977); „Split“ (1979);„ Sarajevo s ljubavlju“, (1983), „Kameni brodovi Jadrana“ (1984); „Beograd na dlanu“ (1985), „More, kornati, salaši“ (1986), „Dalmacija u srcu“ (1987), „Split, slika voljenog grada“ (1987); „Zagreb intimno“ (1987); „Beograd danas“ (1989); „Novi Beograd izbliza“ (1995). Krajem sedamdesetih godina usmerava interesovanje na foto-grafičke eksperimente u boji. Izložbe: More, 1977, Salaši, 1984, Beograd u mašti, 1994. U tom razdoblju možda najviše ujedinjuje senzibilitet mediteranskog duha, sa naglašenom sklonošću da se grafički znak upotrebi kao izraz za jednostavnost u otkrivanju reda. Izložbe i knjigeUredi Izlagao je na velikom broju zajedničkih izložbi u zemlji i inostranstvu i dobio je više od 200 nagrada. Samostalno je izlagao u Jugoslaviji (više puta), Rusiji, (1975), Nemačkoj (1976) Italiji (1981), Švajcarskoj i Austriji (1983). Objavio 18 autorskih fotomonografija, što je nedostignuti rekord u nekadašnjem jugoslovenskom i današnjem srpskom kulturnom prostoru. tags: ivo eterovic, tito...

uramljeno 40 x 52 cm (sa ramom) neto - 24 x 30 cm samo srbija ovaj predmet ne saljem u inostranstvo serbia only I do not send this item abroad posveceno Claude Avelinu na poledjini pise `ovaj crtez radio sam po zelji Claude Avelina francuskog knjzevnika ka ilustracija za njegovu pesmu - ptica koja ne postoji -od 9 komada u ovij seriji on je izabrao jedan,koji je uvrstio u xxxx sa ostalim francuskim slikarima` Z.Petrovic, Paris. Okt. 1956 Zoran Petrović, akademski slikar, rođen je 7. aprila 1921. godine u selu Sakule u Banatu. Gimnaziju je završio u Pančevu. Diplomirao je godine 1948. na Akademiji za likovne umetnosti u Beogradu na odseku za slikarstvo. Specijalku u klasi Đorđa Andrejevića Kuna završava 1949. U toku studija su mu predavali Vasa Pomorišac, Milo Milunović i Ivan Tabaković. Bavio se slikarstvom, crtežom, grafikom, kolažom, skulpturom (na bazi livenog i varenog metala)… Autor je čuvene Mašinobalade, mape crteža i tekstova, koja je nastajala u vremenu od 1958. do 1966. godine. Od 1975. godine počinje da se bavi skulpturom na principu varenog i livenog gvožđa. Izlagao je na brojnim grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu, a 1961. godine bio je predstavnik Jugoslavije na VI bijenalu u Sao Paolu u Brazilu. Tom prilikom je dobio nagradu za crteže Leirner fondacije. Imao je brojne samostalne izložbe u tadašnjoj Jugoslaviji, u Beogradu, Novom Sadu, Zrenjaninu, Nišu, Pančevu, kao i širom sveta, u Parizu, Veneciji, Londonu… Dobitnik je brojnih nagrada u zemlji i inostranstvu. Njegova dela se nalaze u muzejima, galerijama i privatnim kolekcijama širom sveta. Profesorskim radom bavio se na Fakultetu likovne umetnosti u Beogradu od 1949. sve do 1986. godine, gde je predavao crtanje i slikanje. Bio je član grupe Samostalni od 1951. do 1953. i jedan od osnivača Decembarske grupe, gde je član od 1955. do 1960. godine. Jedan je od osnivača Umetničke kolonije u Bačkoj Topoli i Ečkoj. Bio je aktivan u radu kolonija u Senti, Vršcu, Pančevu, Deliblatskom pesku… Likovna umetnost nije jedina oblast njegovog kreativnog interesovanja. Mag ravničarskog predela, vojvođanskog podneblja, ostavlja zapažena književna dela. Matica srpska mu objavljuje knjigu Selo Sakule u Banatu 1969., a drugo izdanje 1986. godine. Dramska adaptacije ove knjige pod istim naslovom i drugim verzijama (Pendžeri ravnice, Pa izvolte u Sakule i Banatske slike i prilike), izvođena je pozorištima skoro hiljadu puta. Drame Bećarac i Sakuljani, a o kapitalu, takođe postužu uspeh kod publike. Seriju od sedam emisija Banatska kazivanja (monodrame) emitovala je TV Beograd. Film Hitler iz našeg sokaka, po scenariu Zorana Petrovića, realizovala je filmska kuća Jadran – film iz Zagreba. Ovo filmsko ostvarenje dobilo je na Pulskom festivalu 1975. godine Srebrnu arenu za režiju i glavnu mušku ulogu. Petrović je bio član Udruženja dramskih pisaca Srbije. Dobitnik je nagrade grada Vršca 1970. godine na Sterijinom pozorju za tekst savremene komedije. Od opštine Opovo godine 1987. dobije Zlatnu plaketu za pisanu reč o zavičaju. Njegovi se tekstovi nalaze u Letopisu Matice srpske, časopisu Književnost i listu Pančevac. --------------------------------- Claude Aveline, pen name of Evgen Avtsine (19 July 1901 – 4 November 1992), was a writer, publisher, editor, poet and member of the French Resistance. Aveline, who was born in Paris, France, has authored numerous books and writings throughout his writing career. He was known as a versatile author, writing novels, poems, screenplays, plays, articles, sayings, and more. He was born to Jewish parents who had fled the racial segregation they were subjected to in Russia, moved to France in 1891 and became French citizens in 1905. Avtsine studied at the prestigious Lycée Henri-IV in Paris and then in a school in Versailles to which his parents moved. In 1915, he volunteered as a medic in the First World War, then went to college in Paris, but his health deteriorated and he had to stop his studies. In 1918 - 1919 he lived near the city of Cannes in southeast France, where he began writing under the pen name Claude Aveline. In 1919, his poems were published in magazines, and he was introduced to writer Anatole France, becoming his protégé and close friend. In 1920, he returned to Paris, worked as an editor of an art journal, and accepted a request to write a book about Buddha, called `La merveilleuse légende de siddhartha gautama bouddha`. In 1922, aged 21, he founded his own publishing house under the name `Chez Claude Aveline éditeur` and was subsequently called `the youngest publisher in France`. and even `in the world`. After another health incident in 1923, Aveline stayed four years in a health clinic in Font-Romeu, where he met and befriended a young patient, Jean Vigo, eventually becoming a film director. Aveline would later act both as the executor of the filmmaker`s estate, and as the legal guardian of Vigo`s daughter after his wife`s death; in 1951 Aveline founded the Prix Jean Vigo given to young film directors. He was president of the jury board for twenty-five years. In 1932 he published the detective novel `La Double Mort de Frédéric Belot`, which was a public success, and in 1936, the novel `Le Prisonnier`. Le Prisonnier has been cited by Albert Camus as an influence and inspiration for his successful novel, L`Étranger. Favoring the left side of the political spectrum, he contributed to the writing of numerous communist and anti-fascist journals and publications, such as Commune and Vendredi. During the Nazi occupation in World War II Claude Aveline joined the French Resistance. In 1952 he won the Grand Prix of the Société des gens de lettres and the Prix Italia in 1955 for his creative work in radio dramas. In 1956, Aveline asked his many artist friends to artistically illustrate, i.e. draw or paint the Portrait de l`Oiseau-Qui-N`Existe-Pas (Portrait of the bird that doesn`t exist), a poem he wrote in 1950, which was subsequently translated into 55 languages. An anthology was made out of 108 portraits by artists of various backgrounds and styles such as Henri-Georges Adam, Atlan, Bertholle, Bissiere, Prassinos, Music, Singier, Vieira da Silva and Jacques Villon. In 1963 Aveline donated it to the Musée National d`Art Moderne in Paris where it was exposed. His bust, made in 1967 by Ossip Zadkine, was the last sculpture created by Zadkine before his death. Aveline wrote «Je suis le dernier Zadkine» (I am the last Zadkine) in French newspaper Le Figaro, in homage to the artist. In 1974 he began writing memoirs. He died in 1992 in Paris.

Anton Heyboer: GRAFIKA, 1990. Na otisku dole levo: Anton Heyboer 1990 Ispod otiska dole levo: Anton Heyboer (olovkom) Dole desno: eigen druk (vlastiti, autorski otisak) Dimenzije rama: 40 x 42 cm Dimenzije otiska: 21 x 25,5 cm Težina: 1270 g Nov ram, antirefleksno staklo. Hartija je mestimično uzdužno izgužvana, kao da je nepažljivo presavijana - vidljivo je na posebnoj slici, pod kosim svetlom. ANTON HEYBOER (Anton Hejbur, 1924-2005) je rođen na indonežanskom ostrvu Java. U svom životu Heyboer je doslovno proglašavan ludim, živeo je kao ekscentrik bez kontakta sa svetom oko sebe, u sopstvenom kosmosu, s ciljem da zadovolji samo osnovne životne potrebe za sebe i svoju porodicu. Visoko ga cene vodeći muzeji širom sveta. 1943. godine Heyboer je uhapšen od strane nemačkih okupatora i upućen na rad u logor Prenz Lauerber. Jednom je o tome napisao: „Koncentracioni logor nije bio gori od roditeljskog doma, a društvo za mene nije ništa gore od oba: previše nekreativan”. Od ranog detinjstva, Heyboer je želeo da živi nekonformističkim životom. Posle rata nastanio se u Borgeru, gde počinje da crta, još uvek u tradicionalnom stilu. 1948. godine upoznaje slikara Jana Kagija sa kojim nekoliko meseci luta Francuskom dok crta i slika. 1951. godine Heyboer je dobrovoljno primljen u Pokrajinsku bolnicu u Santpoortu na neko vreme, kako bi našao zaštitu od društva, za koje je smatrao da mu ne dozvoljava da pronađe sebe. Anton Heyboer godinama je radio na razvoju svog `Sistema`. Ovaj `Sistem` je njegova zamisao kako treba da živi, da opstane u društvu i da stekne priznanje kao umetnik. Tako može da poništi svoju poziciju izopćenika i ološa koja je dovela do njegove izolacije. “Sistem” je njegovo umetničko delo, to je njegov znak. Sistem je polazna tačka u svim njegovim delima pod motom: „Stvaranje je jedino živo biće koje je večno“. Njegov sistem ga vodi do njegovih nevesta: „Hajde da napravimo svoje igralište gde niko drugi neće doći, gde više ne moramo da viđamo ljude. Na svojoj farmi, u pratnji svoje četiri neveste, Heyboer stalno traži nove izazove u svom poslu. U njegovim radovima dominiraju slike sladostrasnih žena sa preteranim oblinama, njegovog čamca na kojem je živeo neko vreme 1951. godine, njegovog života na farmi i biblijskih figura pomešanih sa slikama koje podsećaju na praistorijska vremena. Heyboer koristi različite tehnike u stvaranju svojih umetničkih dela. Njegovi bakropisi su poznati, ali i njegovi crteži rađeni ugljem, uljanom kredom, bojom, glinom, gvožđem i katranom, kao i bojama na papiru i platnu. To su danas cenjena dela koja se nalaze u mnogim zbirkama : „Tražio sam formu u kojoj život postaje umetnost, u kojoj postaje napet i gde postaje težak; gde nema rešenja i tako uvek postoji nestabilna ravnoteža. U umetničkim delima takođe nema direktne statičke ravnoteže, to nije lepota. Na taj način dobijate i nestabilnu ravnotežu sa muškarcem i četiri žene, u kojoj preovladava ista lepota kao u umetničkom delu”. Njegovi radovi su učinili Heyboera međunarodno priznatim umetnikom, čija dela stoje u muzejima širom sveta. Kraljica Beatriks, koja je svojevremeno organizovala izložbu Heyboerovih dela, nagradila ga je 2002. godine viteškim zvanjem. U usamljenosti, odsečen od spoljašnjeg sveta, svojim radom i načinom života na kraju je dospeo do ljudi. Izvor: kunsthuizen.nl/kunstenaars/anton-heyboer/ (118/2-kp/1183)

18 x 13 cm neuramljena , nije potpisana fotografija je objavljena u katalogu / monografiji salona fotografije (SF) 1979 , beograd katalog se moze videti / kupiti na kupindu https://www.kupindo.com/Srbija-i-ex-YU/54524291_Vojislav-Marinkovic-katalog-izlozbe-1979 Vojislav Marinković (Leskovac, 2. oktobar 1911 — Beograd, 31. oktobar 2004) je bio likovni umetnik fotografije, majstor fotografije, fotografski pisac i kritičar. Nosilac međunarodnog fotografskog zvanja Ekselencija FIAP (EFIAP}. Završio Trgovačku akademiju (1931), Ekonomski fakultet (1942) i Visoku školu spoljne trgovine (1947) u Beogradu. Radio u bankarstvu, spoljnoj trgovini, diplomatiji i kulturi. Bavio se fotografijom od 1936. najpre kao član Foto-sekcije Srpskog planinarskog društva (SPD), a od 1938. i kao član Foto kluba „Zagreb“. Jedan od osnivača Kluba foto amatera „Beograd“ (KFAB), 1939. Bio član ULUPUDS-a. Bio urednik časopisa Fotografija i Beogradski objektiv. Afirmaciju u fotografiji započeo 1938. kao član Foto kluba „Zagreb“, učešćem na izložbama. Formiran pod uticajem tzv. `zagrebačke škole“ fotografije, Marinković je, uz nekolicinu drugih, bio neka vrsta mosta između prekosavskog lirskog sfumata i beogradskog realizma. U prvim posleratnim danima doprineo je izgradnji fotografske organizacije; nalazio se i među prvim autorima na domaćim i stranim salonima fotografije, baš kao što se sreće i među prvim nosiocima visokih priznanja u Foto-savezu (jugoslovenskom i srpskom), ili međunarodnoj fotografskoj organizaciji FIAP. Tokom višedecenijskog delovanja u fotografiji uvek je bio okrenut jednoj temi – čoveku i njegovom okruženju. Za svoje motive odabirao je sam život: žanr-scene, folklorne motive, portrete u ambijentu. Fotografije je grupisao u cikluse: Moj mali Beograd (1952-1960); Po Evropi (1952-1990); Pariske uspomene (1952-1990); Srpsko selo (1956-1970); Traženja (1956-1970); i Afrika (1970-1980). Sredinom pedesetih godina, delimično pod uticajem evropskih strujanja u fotografiji, Marinković je uneo u već sačinjen pikturalni sklop svojih dela jedno tada sasvim novo fotografsko mišljenje stvarajući fotografske dokumente prožete duhom nostalgije. Karakteristična dela u kojima se najviše ogleda ta nova vrednost su Muftaši; Lapavica (1953), Marenda; Sa pijace (1954), ili nekoliko godina docnije nastale, Bacanje kamena i Pod kupolom (1958). Tim delom svoga opusa izvršio je ne mali uticaj, ne samo na svoje savremenike nego i na nastavljače. Izuzetan doprinos Marinkovićev ogledao se i u njegovom hroničarskom radu. Pisao je fotografske kritike, osvrte, prikaze izložbi. Prvi tekst objavio je 1940. godine, a zatim se brojem objavljenih priloga, i opsegom tema o kojima je raspravljao, svrstao među najplodnije srpske fotografske pisce, a po originalnosti pristupa i u osobene pojave u fotografskoj literaturi na srpskom jeziku. Znatan deo svoga radnog veka posvetio je fotografskoj organizaciji, saveznoj i republičkoj, baš kao što je i čest predstavnik jugoslovenske fotografije u svetu, na kongresima, simpozijumima, žirijima. Na celom jugoslovenskom prostoru M. ostaje uvažavan kao ličnost čije su aktivnost i delo – umetničko, hroničarsko, organizaciono – značajno obeležili jugoslovensku fotografsku istoriju druge polovine XX veka. Izlagao na više od 200 grupnih izložbi na gotovo svim kontinentima. Potpuna lista izložbi navedena je u katalogu retrospektivne izložbe „Vojislav Marinković“, Salon fotografije, Beograd, 1979. Samostalno je izlagao u Beogradu (1975, 1995), Varšavi (1979) (zajedno sa Goranom Malićem), Novom Sadu (1980), Zagrebu (1980), Pančevu (1981), Smederevu (1981), Kruševcu (1982) i Boru (1985).

18 x 13 cm neuramljena , nije potpisana fotografija je objavljena u katalogu / monografiji salona fotografije (SF) 1979 , beograd katalog se moze videti / kupiti na kupindu https://www.kupindo.com/Srbija-i-ex-YU/54524291_Vojislav-Marinkovic-katalog-izlozbe-1979 Vojislav Marinković (Leskovac, 2. oktobar 1911 — Beograd, 31. oktobar 2004) je bio likovni umetnik fotografije, majstor fotografije, fotografski pisac i kritičar. Nosilac međunarodnog fotografskog zvanja Ekselencija FIAP (EFIAP}. Završio Trgovačku akademiju (1931), Ekonomski fakultet (1942) i Visoku školu spoljne trgovine (1947) u Beogradu. Radio u bankarstvu, spoljnoj trgovini, diplomatiji i kulturi. Bavio se fotografijom od 1936. najpre kao član Foto-sekcije Srpskog planinarskog društva (SPD), a od 1938. i kao član Foto kluba „Zagreb“. Jedan od osnivača Kluba foto amatera „Beograd“ (KFAB), 1939. Bio član ULUPUDS-a. Bio urednik časopisa Fotografija i Beogradski objektiv. Afirmaciju u fotografiji započeo 1938. kao član Foto kluba „Zagreb“, učešćem na izložbama. Formiran pod uticajem tzv. `zagrebačke škole“ fotografije, Marinković je, uz nekolicinu drugih, bio neka vrsta mosta između prekosavskog lirskog sfumata i beogradskog realizma. U prvim posleratnim danima doprineo je izgradnji fotografske organizacije; nalazio se i među prvim autorima na domaćim i stranim salonima fotografije, baš kao što se sreće i među prvim nosiocima visokih priznanja u Foto-savezu (jugoslovenskom i srpskom), ili međunarodnoj fotografskoj organizaciji FIAP. Tokom višedecenijskog delovanja u fotografiji uvek je bio okrenut jednoj temi – čoveku i njegovom okruženju. Za svoje motive odabirao je sam život: žanr-scene, folklorne motive, portrete u ambijentu. Fotografije je grupisao u cikluse: Moj mali Beograd (1952-1960); Po Evropi (1952-1990); Pariske uspomene (1952-1990); Srpsko selo (1956-1970); Traženja (1956-1970); i Afrika (1970-1980). Sredinom pedesetih godina, delimično pod uticajem evropskih strujanja u fotografiji, Marinković je uneo u već sačinjen pikturalni sklop svojih dela jedno tada sasvim novo fotografsko mišljenje stvarajući fotografske dokumente prožete duhom nostalgije. Karakteristična dela u kojima se najviše ogleda ta nova vrednost su Muftaši; Lapavica (1953), Marenda; Sa pijace (1954), ili nekoliko godina docnije nastale, Bacanje kamena i Pod kupolom (1958). Tim delom svoga opusa izvršio je ne mali uticaj, ne samo na svoje savremenike nego i na nastavljače. Izuzetan doprinos Marinkovićev ogledao se i u njegovom hroničarskom radu. Pisao je fotografske kritike, osvrte, prikaze izložbi. Prvi tekst objavio je 1940. godine, a zatim se brojem objavljenih priloga, i opsegom tema o kojima je raspravljao, svrstao među najplodnije srpske fotografske pisce, a po originalnosti pristupa i u osobene pojave u fotografskoj literaturi na srpskom jeziku. Znatan deo svoga radnog veka posvetio je fotografskoj organizaciji, saveznoj i republičkoj, baš kao što je i čest predstavnik jugoslovenske fotografije u svetu, na kongresima, simpozijumima, žirijima. Na celom jugoslovenskom prostoru M. ostaje uvažavan kao ličnost čije su aktivnost i delo – umetničko, hroničarsko, organizaciono – značajno obeležili jugoslovensku fotografsku istoriju druge polovine XX veka. Izlagao na više od 200 grupnih izložbi na gotovo svim kontinentima. Potpuna lista izložbi navedena je u katalogu retrospektivne izložbe „Vojislav Marinković“, Salon fotografije, Beograd, 1979. Samostalno je izlagao u Beogradu (1975, 1995), Varšavi (1979) (zajedno sa Goranom Malićem), Novom Sadu (1980), Zagrebu (1980), Pančevu (1981), Smederevu (1981), Kruševcu (1982) i Boru (1985).

· Tastatura sa pozadinskim osvetljenjem · Ažuriranja bežičnog softvera (OTA) · Dugo vreme pripravnosti Description Snom M30 IP DECT slušalica Tip : SIP dodatna oprema Proizvođač uređaja: Snom Uvoznik : Flutto DOO Beograd Napredni kancelarijski uređaj za početnike Sa svojim velikim ekranom u boji, Snom M30 IP DECT slušalica se neprimetno uklapa u našu liniju profesionalnih uređaja. Kombnuje kristalno jasan kvalitet zvuka sa standardnim funkcijama poziva i tipičnim kancelariskim funkcijama kao što su čekanje ili prenos poziva. Snažna baterija omogućava do 22 sata razgovora ili dve nedelje u stanju pripravnosti - tako da nijedan poziv neće biti propušten. Za brzo biranje, obezbeđena su 4 dodatna dugmeta za jednostavno skladištenje brojeva za brzo biranje i lokalnih kontakt brojeva. Prečice do često korišćenih menija kao što su melodije zvona, poštansko sanduče ili poslate poruke mogu se lako memorisati. Tastatura sa pozadinskim osvetljenjem Ovaj uređaj ima tastere sa pozadinskim osvetljenjem, što je naravno veoma korisno posebno u uslovima slabog osvetljenja. DECT Snom M30 IP DECT slušalica komunicira koristeći radio standard za telekomunikacije koji se zove DECT (Digital Enhanced Cordless Telecommunications). OTA ažuriranja Snom M30 IP DECT slušalica može primati ažuriranja putem radija, tj. OTA (over-the-air). U pravilu, DECT slušalice moraju biti u svom postolju za punjenje za ovo. Telefonski imenik Snom M30 IP DECT slušalica ima integrisan telefonski imenik. TEHNIČKE KARAKTERISTIKE · Boja crna · Testiran pad do 2 m Displej i indikatori · TFT ekran sa tečnim kristalima (LCD), visoke boje, pozadinsko osvetljenje · 2" (51 mm) veličina ekrana (dijagonala) · Rezolucija 176 x 220 piksela LED indikatori · 1 trobojna LED za propuštene pozive / nove glasovne poruke, informacija da je prazna baterija Tastatura i funkcijski tasteri · 28 tastera ukupno · Standardna ITU telefonska tastatura: 12 tastera sa pozadinskim osvetljenjem · 5-smerni navigacijski taster · 3 funkcijska tastera · 4 programabilna linijska / funkcijska tastera · 4 namenska audio tastera · Isključivanje zvuka (navigacijski taster: levo), spikerfon, jačina zvuka +(navigacijska taster: gore), glasnoća - (navigacijska taster: dole) · 3 namenska funkcijska tastera · Podignite slušalicu, Postavite slušalicu, Meni Audio uređaji i karakteristike · HD audio · Full duplex · Audio kodeci · G.711 (A-zakon, μ-zakon), G.722, G.726 · Ugrađene melodije zvona koje se mogu dodeliti · Kompatibilan sa slušnim aparatom (HAC)Interfejsi i veze Opcije napajanja postolja za punjenje M30 · USB napajanje 5 V / 1 A · Adapter za napajanje: 100 - 240 V AC / 50 - 60 Hz / 300 mA |5 V DC / 1 A Opcije napajanja slušalice M30 · Uklonjive, punjive 3,7 V / 1100 mAh / 4,1 W(litijum-jonska) baterije, do 350 h u stanju pripravnosti, do 22 h uskopojasnog razgovora, do 14 h širokopojasnog razgovora Bežični interfejsi · DECT Podrška imeniku i funkcije poziva · Do 2 istovremena poziva · Podrška imeniku · LDAP (direktorij baziran na serveru) · Lokalni imenik sa do 100 unosa · Centralni imenik na baznoj stanici Funkcije odlaznih poziva · Brzo biranje preko tastature: 8 brojeva · Ponovno biranje (preko liste biranih poziva) · Identifikacija poziva (CLIP) · Ograničenje identifikacije pozivne linije (CLIR) Funkcije dolaznog poziva · Poziv na čekanju/zamena · Automatski odgovor · Preusmeravanje poziva · Ne uznemiravaj (DND). Funkcije povezanog poziva · Mute · HOLD · Prenos poziva · 3-smjerne lokalne konferencije Povezane karakteristike · Liste istorije poziva od 50 propuštenih, primljenih, upućenih poziva · Glasovna poruka · Obavještenje o propuštenim pozivima Dimenzije i težina Dimenzije (D x Š x V) · 128 mm x 53 mm x 25 mm Težina · Slušalica: 82 g · Baterija i kopča za kaiš: 30 g

· · OTA ažuriranja · Imenik Description Snom M10 SC Slušalica DECT Tip : SIP dodatna oprema Proizvođač uređaja: Snom Uvoznik : Flutto DOO Beograd Snom M10 SC Slušalica kombinuje elementarne funkcije poziva, npr. zadržavanje ili prebacivanje poziva, sa kristalno čistim kvalitetom zvuka. Moderna DECT slušalica sa velikim ekranom i tastaturom sa pozadinskim osvjetljenjem. Omogućava i do 9 sati razgovora ili nedelju dana u pripravnosti zahvaljujući snažnoj bateriji. 4 LED funkcijska tastera se slobodno programiraju, između ostalog, pozivi se mogu deliti na nekoliko Snom M10 SC Slušalica zahvaljujući Snomovoj funkciji "Shared Call Emulation" nezavisno od VoIP provajdera. U kombinaciji sa Snom M100 SC bazom, može se registrovati do deset Snom M10 SC slušalica i upućivati ​​do 6 SIP poziva istovremeno. Tastatura sa pozadinskim osvetljenjem Ovaj uređaj ima tastere sa pozadinskim osvetljenjem, što je naravno veoma korisno posebno u uslovima slabog osvetljenja. DECT Ovaj uređaj komunicira koristeći radio standard za telekomunikacije koji se zove DECT (Digital Enhanced Cordless Telecommunications). GAP kompatibilan GAP (Generic Access Profile) je signalni protokol definisan od strane Evropskog instituta za telekomunikacijske standarde (ETSI), koji omogućava da se uređaji različitih proizvođača međusobno povežu. Protokol omogućava samo najjednostavnije funkcije kao što su registracija slušalice, odgovaranje na poziv, uspostavljanje veze, zadržavanje veze i prekid veze. Sve ostale funkcije koje pruža DECT protokol odgovarajućeg proizvođača nisu podržane sa GAP-om. Povezivanje sa slušalicama Snom M10 SC Slušalica ima priključak i moguću softversku podršku koja omogućava povezivanje slušalica. OTA ažuriranja Snom M10 SC Slušalica može primati ažuriranja putem radija, tj. OTA (over-the-air). U pravilu, DECT slušalice moraju biti u svom postolju za punjenje za ovu opciju. Napajanje preko Etherneta (PoE) Telefonski imenik Snom M10 SC Slušalica ima integrisan telefonski imenik. TEHNIČKE KARAKTERISTIKE Displej · Jednobojni, pozadinsko osvjetljenje (plavo/belo), grafički · Veličina ekrana od 1,8" (dijagonala) · Rezolucija 90 x 65 piksela · 5 LED indikatora · 1 crveni LED za indikaciju čekanja poruke (MWI), 4zelena LED za indikaciju funkcijski tastera Tasteri i korisnički interfejs · 29 tastera ukupno · Standardna ITU telefonska tastatura: 12 tastera , sa pozadinskim osvetljenjem · Dvosmjerni (DIR / CID) navigacijski taster · 2 funkcijska tastera · Programabilni linijski / funkcijski tasteri · 4 ključa sa zelenom LED diodom · 4 namenska audio tastera · Isključivanje zvuka, zvučnik, jačina zvuka +, jačina zvuka - · 5 namenskih funkcijskih tastera · Otkaži, Meni / Odaberi, HOLD, Redial Opcije napajanja M10 · Adapter za napajanje: Punjač 100 - 240 V AC / 50 - 60 Hz |6 V DC / 100 mA · Punjive baterije 2,4 V / 550 mAh (Ni-MH), do 7 dana u stanju pripravnosti, do 9 sati razgovora Žičani interfejsi · 1 konektor za koaksijalni adapter za napajanje · 2,5 mm standardni telefonski priključak za žičane slušalice Bežični interfejsi · DECTPodrška imeniku i funkcije poziva · Do 2 istovremena poziva · Podrška imeniku · LDAP (direktorij baziran na serveru) · Lokalni imenik sa do 500 unosa · Centralni imenik na baznoj stanici sa do 1.000 zajedničkih unosa · Podrška za XML imenik Funkcije odlaznih poziva · Brzo biranje (10 unosa) · Ponovno biranje · Identifikacija pozivaoca (CLIP) · Interkom između DECT slušalica Funkcije dolaznog poziva · Automatski odgovor · Preusmeravanje poziva · Ne uznemiravaj (DND). · Funkcije povezanog poziva · Mute · HOLD · Prenos poziva · Eksterni/interni transfer poziva između DECT-aslušalice · 3-smjerne lokalne konferencije Povezane karakteristike · Liste istorije poziva od 200 propuštenih, primljenih, upućenih poziva · Tajmer poziva (trajanje poziva) Način rada zvučnika · HD audio · Full duplex Dimenzije i težina · Dimenzije · Slušalica: 173 mm x 49 mm x 27 mm · Punjač: 54 mm x 76 mm x 82 mm · Slušalica sa punjačem: 186 mm x 76 mm x 82 mm

Halil Tikveša: BAKROPIS, 1988. Ispod otiska dole levo: 13/30 bakropis 1988. Ispod otiska dole desno: Halil Tikveša Na poleđini rama upisano je olovkom: Halil Tikveša: Kupačice Neko je očigledno to uradio brzopleto: tema nisu kupačice, već prizor pri muljanju grožđa. Dimenzije rama: 37 x 37 cm Dimenzije lista: 16 x 20 cm Dimenzije otiska: 14,5 x 14,5 cm Uramljeno, list između dva stakla. Lak rama na jednom mestu i zlatna ivica rama na jednom mestu oštećeni. HALIL TIKVEŠA rođen je u Šurmancima 1935. godine. Završio je Školu za primjenjenu umjetnost u Sarajevu 1955. godine. Diplomirao je na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu 1961. i magistrirao 1964. godine. 1969. godine proveo je jedan semestar na Akademiji lepih umetnosti u Varšavi. Od 1976. do odlaska u penziju (2000. godine) radio je kao profesor za predmet grafika-crtanje na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Od 2001. do 2010. godine je bio gostujući profesor na Akademiji likovnih umjetnosti u Sarajevu. Od 2013. godine je u statusu profesora emeritusa Univerziteta u Novom Sadu. Izlaže od 1962. crteže, slike, grafike, kolaže, asamblaže i objekte. Samostalno je izlagao više od 100 puta. Učestvovao na međunarodnim izložbama i bijenalima: Krakov (1966. i 1968. ), Bradford (1968. i 1982. ), Lugano (1968), Pariz (1968), Sao Paolo (1969), Berlin (1970), Aleksandrija (1970), Fredrikstad (1980. i 1982. ), Biela (1973. i 1983. ), Ivaskila (1975), Hajdelberg (1979), Bon Skur (1982), Citadela (1979), Ljubljana (1971, 1973, 1975, 1977, 1981, 1985, 1987. ), Ankara (1986), Kjoto (1987), Nju Delhi (1988). Dobitnik je više od 25 nagrada: Beograd (1964.) - nagrada za grafiku na proljetnoj izložbi ULUS-a; Beograd (1966.) - Veliki pečat Galerije grafički kolektiv; Beograd (1967.) - nagrada na trećem Trijenalu jugoslovenske umjetnosti; Sarajevo (1967.) - nagrada za grafiku na Izložbi mladih iz BiH; Beograd (1968.) - za grafiku na Proljećnoj izložbiULUS-a; Zagreb (1968.) - na Zagrebačkoj izložbi jugoslovenske grafike; Beograd (1971.) - za grafiku na izložbi NOB u djelima likonih umjetnika Jugoslavije; Beograd (1974.) - `Zlatna igla` na proljećnoj izložbi ULUS-a; Beograd (1976.) - za grafiku na 27.Oktobarskom salonu; Skoplje (1981.) - za grafiku na 7.izložbi Saveza likovnih umjetnika Jugoslaije; Ljubljana (1981.) - otkupna, na 14. Međunardnom grafičkom bijenalu, i mnogih drugih. Živi i radi u Beogradu, Sarajevu i Blacama. „Praveći ove slike pratio sam prirodnu težnju da likovnim jezikm ispričam priču, nekad istinitu i doživljenu, nekad izmišljenu, uglavnom priču koja mi je bliska, koju volim i koja potiče iz erotske imaginacije, sa željom da zadovoljim bestidnu žudnju. To je priča o umetnosti i uzvišenosti. Neposredan rad na slikanju je moj trajni izvor zadovoljstva i on mi je omogućio direktan pristup mojoj imaginaciji. Ovo je ustvari serija bilježaka i slikarskih ideja u čiju vrijednost duboko vjerujem pa sam im dao oblik koji bi se smio, manje ili više, zvati umetnost. Ove slike emaniraju energiju i radosni eros, sa njih izbija uzavrela azurna sjetna duša neuporedive profinjene vrsnoće i beskrajne nježnosti koja dolazi, možda, od mora. Ove žene su mesnate Evropljanke koje emituju putenu žeđ, one imaju držanje i zanos istočnjačke senzualnosti bića koja su došla sa nekog drugog mjesta. Slikanje je intima, bludni čin. Osobno sam sklon transponovanju erotskih opsesija i na tragu sam za estetskim ispunjenjem slobodne interpretacije svojih žudnji i maštanja. Svom radu pristupam prije svega razumom, a potpom tijelom i sjećanjem. Pravo slikarstvo nije šematsko, ono je osjećajno i u isto vrijeme i jasno i zagonetno. Vjerujem da će slika živjeti ako nosi uvjerljiv i neponovljiv trag duha intelekta, imaginaciju i emociju strasti koja nadvladava sivi princip realnosti. Moje slikarstvo se ne odriče tradicionalnog postupka i posmatram ga u odnosu na sebe i u odnosu na traganje za sobom, u odnosu na vlastitu egzistenciju i ispunjenje. To bih definisao kao dio svog mentalnog života. Utoliko je ovaj rad smislen i na svoj način velik.“ Oktobar 2010. Halil Tikveša (124/24-IV/pol-kp/1486)

litografija, potpisana stampa na papiru (verovatno pirincanom) 28 x 19 cm, print 19 x 14 cm utisnuto KUHN & KOMOR Kuhn & Komor je bila jedna od samo dve kompanije u Japanu koja je garantovala da naprave dekorativne umetničke predmete u evropskoj modi. Osnovan je prvo u Jokohami, Japan, a zatim je u Hongkongu 1897 godine otvorio Artur Kun, jevrejski biznismen iz Mađarske. Aprila 1898 godine Arturov rođak, Isidor Komor, stigao je u Šangaj i otvorio ogranak tamošnjeg poslovanja, blizu hotela Opulent Šangaj Palas. Kun i Komor osnovani su u Šangaju 1897 godine, kao ogranak japanske kurio kompanije u Hongkongu, u Jokohami od mađarskog jevrejina, Isidora Komora i njegovog rođaka Artura Kuna. Prethodne 1896 godine, Isidor Komor je došao iz Budimpešte i pridružio se stricu Zigfridu Komoru koji je radio japanski kurio biznis u prodavnici ispod Hongkong Hotela, Kvin Roud, u Hongkongu. Aprila 1898 godine Isidor Komor i njegova porodica nastanili su se u Šangaju, gde su otvorili drugi ogranak biznisa koji se nalazi u hotelu Opulent Šangajske palate. Kompanija je prodala izbor i ekskluzivno telo vrhunskih dekorativnih predmeta i za kućnu i za ličnu upotrebu. Primeri njihovog rada su često davani kao diplomatski pokloni od strane japanske vlade i veći broj ostaje u evropskim kraljevskim kolekcijama. 1920-ih godina Isidorov sin je preuzeo posao u Šangaju, pošto se porodica prvi put vratila u Evropu i živela u Šangaju tokom Prvog svetskog rata (jer je Šangaj bio Britanac). U leto 1938 godine pristupili su mu poslovni saradnici Ser Viktora Sasuna (1881-1961), imućni irački Jevrejin sa britanskim državljanstvom, da na čelu komiteta koji će biti potpisan Sasonom, da se obračuna sa talasom jevrejskih izbeglica koji dolaze u Šangaju iz nacističke Nemačke. Ovaj broj je postao mnogo hiljada ljudi u mesecima nakon Kristalnahta. Zajedno sa drugima, Komor je osnovao Međunarodni komitet za evropske migrante u Kini 7 avgusta 1938. godine. Nazvan je kao I.K. ili Komitet Komora. Komitet je pomogao da se pruži sigurnost i pomoć hiljadama Jevreja koji beže iz Nemačke i Austrije. Komor je na čelu komiteta do iznenadnog hapšenja japanske mornaričke inteligencije u januaru 1942 u štabu I.C. u hotelu Katej. Očigledno, osumnjičen je da je britanski špijun zbog bliskog udruživanja sa Ser Viktorom Sasonom. Komor je ostao u pritvoru u sobi u hotelu sve do marta, kada je naglo pušten. Iako su mu Japanci zabranili povratak u I. Komitet je nastavio da funkcioniše neko vreme. Komor je ostao u Šangaju do aprila 1948 godine kada je emigrirao u Sjedinjene Države. Naselio se sa suprugom u Santa Kruzu u Kaliforniji, gde je proživeo ceo život. ------------------------------ Kuhn & Komor , also known colloquially as K&K, was a Hungarian multinational luxury jeweler and specialty retailer headquartered in Shanghai, China. K&K produced jewelry, sterling silver, china, crystal, stationery, and personal accessories. K&K was renowned in East Asia for its luxury goods, also being called the `Asprey of Asia.` The Komor family was Jewish and originally came from Hungary. Moritz Montague Kuhn founded Kuhn & Co in Yokohama in 1869, a shop filled with Curios, curiosities from the Far East (or souvenir shop). Siegfried Komo, the nephew of Kuhn, came to Japan in 1887 to work for his uncle, followed by the son ok Kuhn, Arthur, who arrived in Japan in 1890. In 1894, Siegfried Komo and Arthur Kuhn founded Kuhn & Komor in Yokohama. The company opened a shop in the Shanghai Palace Hotel in Shanghai. They later opened a shop on No. 37 Water Street in Yokohama.The company existed roughly until the 1930s, when the outbreak of World War II brought it to an end. Items by Kuhn & Komor receive high prices on auctions.

glumica glumac portret film paramount dim. 25,5 x 20 cm Ann Harding (August 7, 1902 – September 1, 1981) was an American theatre, motion picture, radio, and television actress. Born Dorothy Walton Gatley at Fort Sam Houston in San Antonio, Texas, to George G. Gatley and Elizabeth `Bessie` Crabb. The daughter of a career army officer, she traveled often during her early life. Her father was born in Maine and served in the American Expeditionary Force in World War I. He died in San Francisco, California in 1931. She grew up in East Orange, New Jersey and graduated from East Orange High School. Harding attended Bryn Mawr College in Bryn Mawr, PA, on the Pennsylvania Main Line outside Philadelphia. Following school, she found employment as a script reader. She began acting and made her Broadway debut in 1921. She soon became a leading lady, who kept in shape by using the services of Sylvia of Hollywood. She was a prominent actress in Pittsburgh theatre for a time, performing with the Sharp Company and later starting the Nixon Players with Harry Bannister. In 1929, she made her film debut in Paris Bound, opposite Fredric March. In 1931, she was nominated for the Academy Award for Best Actress for Holiday. First under contract to Pathé, which was subsequently absorbed by RKO studio, Harding (who was promoted as the studio`s `answer` to MGM`s superstar Norma Shearer), co-starred with Ronald Colman, Myrna Loy, Herbert Marshall, Leslie Howard, Richard Dix, and Gary Cooper, often on loan out to other studios, such as MGM and Paramount. At RKO, Harding, along with Helen Twelvetrees and Constance Bennett, comprised a trio who specialized in the `women`s pictures` genre. Her performances were often heralded by the critics, who cited her diction and stage experience as assets to the then-new medium of `talking pictures`. Harding`s second film was Her Private Affair, in which she portrayed a wife of questionable morality. The film was an enormous commercial success. During this period, she was generally considered to be one of cinema`s most beautiful women, with her long waist-length blonde hair as one of her most noted physical attributes. Her films during her peak include The Animal Kingdom, Peter Ibbetson, When Ladies Meet, The Flame Within, and Biography of a Bachelor Girl. Harding, however, eventually became stereotyped as the innocent, self-sacrificing young woman. Following lukewarm responses by both her critics and the public to several of her later 1930s films, she eventually quit making movies when she married the conductor Werner Janssen in 1937. However, she returned in 1942 to make Eyes in the Night and to take secondary roles in other movies. In 1956, she again starred with Fredric March, this time in The Man in the Gray Flannel Suit. The 1960s marked her return to Broadway after an absence of decades — she had last appeared there in 1927. In 1962, she starred in General Seeger, directed by and co-starring George C. Scott, and in 1964 she appeared in Abraham Cochrane. Both productions had brief runs, with the former play lasting a mere three performances (including previews). Harding made her last acting appearance in 1965 in an episode of Ben Casey before retiring from acting. Harding married actor Harry Bannister in 1926. They had one child together before divorcing in 1932. Their daughter Jane was born in 1928 and died in December 2005. In 1937, Harding married Werner Janssen, the famous conductor. Janssen and Harding enjoyed life in a number of cities, before settling down in California to work more closely with Hollywood. The couple divorced in 1962. Her death certificate states that she had an adoptive daughter Grace Kaye Harding. On September 1, 1981, Harding died at the age of 79 in Sherman Oaks, California. After cremation, her urn was placed in the Court of Remembrance wall at Forest Lawn Memorial Park in Hollywood Hills, California. For her contributions to the motion picture and television industries, Harding has two stars on the Hollywood Walk of Fame located at 6201 (motion picture) and 6840 Hollywood Boulevard (television).

• Frekvencijski raspon 20-20000 Hz• Impedansa 24 Ohm• Veličina mikrofona 6 mm• Mikrofon sa filtriranjem spoljne buke• Maksimalna izlazna snaga slušalica 50 mW• Dinamičke slušalice, 102 dB, dijametar slušalice 32 mm• Dužina kabla 1,2 m• Konektor univerzalni 2,5 mm Description Philips SHU3000/27 Slušalice Tip: Slušalice sa mikrofonom Philips SHU3000/27 Slušalice su dizajnirane za korišćenje sa bilo kojim bežičnim telefonom koji poseduje standardni 2.5 mm priključak. Ovaj uređaj vam omogućava da razgovarate bez upotrebe ruku dok radite. Mikrofon u stilu buma se lako prilagođava velikom broju korisnika. Postavite mikrofon za optimizovani prijem glasa Philips SHU3000/27 Slušalice poseduju lako podesivi nosač će osigurati da je mikrofon uvek optimalno pozicioniran za jasan kvalitet vašeg glasa. Udobnost je poboljšana za dugotrajnu upotrebu Izuzetno lagana i sa podesivom trakom za glavu, kućne Philips SHU3000/27 Slušalice omogućuju udobanost korišćenja u ćaskanju satima. Ove slušalice su dizajnirane u obliku ušne školjke za dodatnu udobnost i više uživanja tokom dužeg perioda korišćenja. Nosite slušalice sa obe strane sa jednakom udobnošću Možete da nosite ove slušalice na strani glave koja vam najviše odgovara. Jastučići za ušnu školjku udobno pristaju i levoj i desnoj strani što omogućava maksimalnu udobnost. Opšte karakteristike: Frekvencijski raspon 20-20000 Hz Impedansa 24 Ohm Veličina mikrofona 6 mm Mikrofon sa filtriranjem spoljne buke Maksimalna izlazna snaga slušalica 50 mW Dinamičke slušalice, 102 dB, dijametar slušalice 32 mm Dužina kabla 1,2 m Konektor univerzalni 2,5 mm Ove slušalice se sigurno postavljaju oko glave i uredno se sklapaju za kompaktno skladištenje. Uz ove lagane slušalice možete se lako kretati. Philips SHU3000/27 Slušalice su reverzibilne, lagane i pružaju udobno prijanjanje koje će zadovoljiti svakog korisnika. Slušalice su posebno popularne među biznis korisnicima i svima koji često telefoniraju u pokretu. Veoma su flesibilne što omogućava da se podešavaju sasvim jednostavno prema potrebi korisnika (savitljiv dizajn) Tehničke karakteristike uređaja : Slušalice sa mikrofonom Povezivanje: Žično Priključak : 3.5mm Raspon frekvencije slušalice: 20-20.000Hz Impedance : 24 dB Osetljivost : 102 dB Raspon frekvencije Mikrofona: 30-15.000Hz Impedance : -38+/- 3 dB Dužina kabla: 1,2 m Konektor : Univerzalni 2.5mm Tip kabla : Bakar Boja : Crna Proizvođač: Philips

Honor Watch GS Pro Marl White Veličina ekrana: 1,39" Rezolucija ekrana: 454 x 454 pix Tip ekrana: AMOLED, osetljiv na dodir, 326 ppi Baterija: Punjiva Li-Ion, 790 mAh Trajanje baterije: Do 25 dana Vreme punjenja: do 2 h (na sobnoj temperaturi) Procesor: HUAWEI Kirin A1 Memorija: - 32 MB RAM memorije - 4 GB interne memorije Magnetno punjenje (Magnetic charging thimble) Bluetooth 5.1, BLE/BR/EDR, 2,4 GHz Bluetooth domet: Do 150 m (bez prepreka) GPS Senzori: - senzor ubrzanja (Accelerometer) - žiroskop (Gyroscope) - geomagnetni (Geomagnetic) - optički senzor otkucaja srca (Optical heart rate sensor (PPG)) - senzor ambijetalnog osvetljenja (Ambient light sensor) - barometar (Barometer) - kapacitivni (Capacitive) Vodootpornost: 5 ATM Operativna temperatura rada: -20 do +45 °C Operativna vlažnost vazduha: 5% do 95% Sat podržava 100 režima vežbanja, možete da dodate željene režime vežbanja ili uklonite režime vežbanja koje ne morate raditi na satu Obaveštenja: - podsetnici na poruke (pozivi, SMS poruke, VeChat, e-pošta) - glasovno emitovanje tokom treninga - podsetnik za Bluetooth vezu - podsetnik o aktivnosti - podsetnik za postizanje cilja - upozorenje o ograničenjima srčane frekvencije Fitness i zdravlje: - praćenje i beleženje podataka o vežbanju za razne treninge Tracking Svakodnevno praćenje i praćenje aktivnosti (celodnevni, individualni trening) - Count Brojanje koraka, brojanje kalorija i analiza podataka o trajanju aktivnosti umerenog i visokog intenziteta - 24-časovno praćenje otkucaja srca - kontinuirano praćenje otkucaja srca i šalje upozorenja tokom treninga - test nivoa stresa, vežbe disanja, praćenje sna, visok puls u mirovanju, puls u niskom mirovanju, nadzor SpO2 Pomoćnik za vežbanje: - automatsko otkrivanje režima vežbanja - glasovno emitovanje tokom treninga - pametan pratilac - povratak nazad - kompas - barometar - upozorenja o teškim vremenskim uslovima - vreme izlaska i zalaska sunca - profesionalni treninzi Upravlja reprodukcijom muzike na telefonu, reprodukuje muziku pomoću zvučnika na satu ili pomoću povezanih Bluetooth slušalica za slušanje muzike Čuvanje i sinhronizacija podataka: - pohranjuje i sinhronizuje podatke o vežbanju, spavanju i stresu Funkcije aplikacije Huavei Health: - povezivanje sata - postavljanje korisničkih informacija - snimanje podataka o trenutnom / prethodnom treningu - praćenje ruta za vežbanje - snimanje grafikona otkucaja srca - izrada plana treninga - pružanje izveštaja i predloga o obuci - postavljanje ciljeva vežbanja - deljenje podataka o vežbanju - prikupljanje podataka o spavanju Kompatibilnost: - Android 5.0 ili noviji - iOS 9.0 ili noviji Materijal sata: guma + metal (rubber + metal) Materijal narukvice: fluoroelastomer, najlon (Fluoroelastomer strap, Nylon braid) Širina narukvice: 22 mm Za obim zgloba: 140 – 210 mm Dimenzije: 48 x 48 mm Težina: 45,5 g - bez narukvice Boja: Bela

Honor Watch GS Pro Charcoal Black Veličina ekrana: 1,39" Rezolucija ekrana: 454 x 454 pix Tip ekrana: AMOLED, osetljiv na dodir, 326 ppi Baterija: Punjiva Li-Ion, 790 mAh Trajanje baterije: Do 25 dana Vreme punjenja: do 2 h (na sobnoj temperaturi) Procesor: HUAWEI Kirin A1 Memorija: - 32 MB RAM memorije - 4 GB interne memorije Magnetno punjenje (Magnetic charging thimble) Bluetooth 5.1, BLE/BR/EDR, 2,4 GHz Bluetooth domet: Do 150 m (bez prepreka) GPS Senzori: - senzor ubrzanja (Accelerometer) - žiroskop (Gyroscope) - geomagnetni (Geomagnetic) - optički senzor otkucaja srca (Optical heart rate sensor (PPG)) - senzor ambijetalnog osvetljenja (Ambient light sensor) - barometar (Barometer) - kapacitivni (Capacitive) Vodootpornost: 5 ATM Operativna temperatura rada: -20 do +45 °C Operativna vlažnost vazduha: 5% do 95% Sat podržava 100 režima vežbanja, možete da dodate željene režime vežbanja ili uklonite režime vežbanja koje ne morate raditi na satu Obaveštenja: - podsetnici na poruke (pozivi, SMS poruke, VeChat, e-pošta) - glasovno emitovanje tokom treninga - podsetnik za Bluetooth vezu - podsetnik o aktivnosti - podsetnik za postizanje cilja - upozorenje o ograničenjima srčane frekvencije Fitness i zdravlje: - praćenje i beleženje podataka o vežbanju za razne treninge Tracking Svakodnevno praćenje i praćenje aktivnosti (celodnevni, individualni trening) - Count Brojanje koraka, brojanje kalorija i analiza podataka o trajanju aktivnosti umerenog i visokog intenziteta - 24-časovno praćenje otkucaja srca - kontinuirano praćenje otkucaja srca i šalje upozorenja tokom treninga - test nivoa stresa, vežbe disanja, praćenje sna, visok puls u mirovanju, puls u niskom mirovanju, nadzor SpO2 Pomoćnik za vežbanje: - automatsko otkrivanje režima vežbanja - glasovno emitovanje tokom treninga - pametan pratilac - povratak nazad - kompas - barometar - upozorenja o teškim vremenskim uslovima - vreme izlaska i zalaska sunca - profesionalni treninzi Upravlja reprodukcijom muzike na telefonu, reprodukuje muziku pomoću zvučnika na satu ili pomoću povezanih Bluetooth slušalica za slušanje muzike Čuvanje i sinhronizacija podataka: - pohranjuje i sinhronizuje podatke o vežbanju, spavanju i stresu Funkcije aplikacije Huavei Health: - povezivanje sata - postavljanje korisničkih informacija - snimanje podataka o trenutnom / prethodnom treningu - praćenje ruta za vežbanje - snimanje grafikona otkucaja srca - izrada plana treninga - pružanje izveštaja i predloga o obuci - postavljanje ciljeva vežbanja - deljenje podataka o vežbanju - prikupljanje podataka o spavanju Kompatibilnost: - Android 5.0 ili noviji - iOS 9.0 ili noviji Materijal sata: guma + metal (rubber + metal) Materijal narukvice: fluoroelastomer, najlon (Fluoroelastomer strap, Nylon braid) Širina narukvice: 22 mm Za obim zgloba: 140 – 210 mm Dimenzije: 48 x 48 mm Težina: 45,5 g - bez narukvice Boja: Crna

Honor Watch GS Pro Camo Blue Veličina ekrana: 1,39" Rezolucija ekrana: 454 x 454 pix Tip ekrana: AMOLED, osetljiv na dodir, 326 ppi Baterija: Punjiva Li-Ion, 790 mAh Trajanje baterije: Do 25 dana Vreme punjenja: do 2 h (na sobnoj temperaturi) Procesor: HUAWEI Kirin A1 Memorija: - 32 MB RAM memorije - 4 GB interne memorije Magnetno punjenje (Magnetic charging thimble) Bluetooth 5.1, BLE/BR/EDR, 2,4 GHz Bluetooth domet: Do 150 m (bez prepreka) GPS Senzori: - senzor ubrzanja (Accelerometer) - žiroskop (Gyroscope) - geomagnetni (Geomagnetic) - optički senzor otkucaja srca (Optical heart rate sensor (PPG)) - senzor ambijetalnog osvetljenja (Ambient light sensor) - barometar (Barometer) - kapacitivni (Capacitive) Vodootpornost: 5 ATM Operativna temperatura rada: -20 do +45 °C Operativna vlažnost vazduha: 5% do 95% Sat podržava 100 režima vežbanja, možete da dodate željene režime vežbanja ili uklonite režime vežbanja koje ne morate raditi na satu Obaveštenja: - podsetnici na poruke (pozivi, SMS poruke, VeChat, e-pošta) - glasovno emitovanje tokom treninga - podsetnik za Bluetooth vezu - podsetnik o aktivnosti - podsetnik za postizanje cilja - upozorenje o ograničenjima srčane frekvencije Fitness i zdravlje: - praćenje i beleženje podataka o vežbanju za razne treninge Tracking Svakodnevno praćenje i praćenje aktivnosti (celodnevni, individualni trening) - Count Brojanje koraka, brojanje kalorija i analiza podataka o trajanju aktivnosti umerenog i visokog intenziteta - 24-časovno praćenje otkucaja srca - kontinuirano praćenje otkucaja srca i šalje upozorenja tokom treninga - test nivoa stresa, vežbe disanja, praćenje sna, visok puls u mirovanju, puls u niskom mirovanju, nadzor SpO2 Pomoćnik za vežbanje: - automatsko otkrivanje režima vežbanja - glasovno emitovanje tokom treninga - pametan pratilac - povratak nazad - kompas - barometar - upozorenja o teškim vremenskim uslovima - vreme izlaska i zalaska sunca - profesionalni treninzi Upravlja reprodukcijom muzike na telefonu, reprodukuje muziku pomoću zvučnika na satu ili pomoću povezanih Bluetooth slušalica za slušanje muzike Čuvanje i sinhronizacija podataka: - pohranjuje i sinhronizuje podatke o vežbanju, spavanju i stresu Funkcije aplikacije Huavei Health: - povezivanje sata - postavljanje korisničkih informacija - snimanje podataka o trenutnom / prethodnom treningu - praćenje ruta za vežbanje - snimanje grafikona otkucaja srca - izrada plana treninga - pružanje izveštaja i predloga o obuci - postavljanje ciljeva vežbanja - deljenje podataka o vežbanju - prikupljanje podataka o spavanju Kompatibilnost: - Android 5.0 ili noviji - iOS 9.0 ili noviji Materijal sata: guma + metal (rubber + metal) Materijal narukvice: fluoroelastomer, najlon (Fluoroelastomer strap, Nylon braid) Širina narukvice: 22 mm Za obim zgloba: 140 – 210 mm Dimenzije: 48 x 48 mm Težina: 45,5 g - bez narukvice Boja: Plava

• Frekvencija 1.9 GHz • 60 kanala • Sistem DECT6.0 • GAP kompatibilan • Primanje poziva pritiskom na bilo koji taster • Noćni mod • Sat• Alarm • Imenik 50 imena i brojeva • Lista poziva 50 • Brzo pozivanje • Caller ID, Description Panasonic KX-TGC212FXB Bežični telefon Tip: Bežični telefoni Kompaktni dizajn Telefon je dovoljno kompaktan da stane na uska mesta. Jednostavan i stilski izgled se uklapa u različite enterijere. 107 mm* * Dimenzije su približne. 96 mm* Blokiranje poziva* Smanjite neželjene telemarketing pozive Možete blokirati bilo koji navedeni broj, kao i bilo koji niz od 2 do 8 cifara koji odgovara vašim navedenim brojevima. * Potrebna je pretplata za uslugu ID-a pozivaoca koju u ponudi ima vaš pružalac usluga/telefonski operater. Zvučnik Radite nešto dok razgovarate na telefon Možete razgovarati bez korišćenja ruku. Ova funkcija je naročito korisna kada trebate nešto zabeležiti, i sl. Također, svi oko vas se mogu pridružiti razgovoru. Ekološki način rada jednim pritiskom na taster Ekološki način rada koji se aktivira samo jednim pritiskom na taster vam omogućava da smanjite potrošnju energije. Samo pritisnite namenski ECO taster. Izlaz signala se smanjuje do 90%, a potrošnja energije se smanjuje za oko 3,5% u poređenju sa normalnim režimom. U ekološkom režimu, na LCD-u se jasno prikazuje ECO indikator koji pokazuje da je aktiviran ekološki režim. Karakteristike uređaja: • DECT/GAP Bežični telefon sa 2 slušalice • Narandžasto osvetljeni grafički displej: 1,6 inča • Tehnologija smanjenog zračenja ECO dect • Prelazak na ECO režim jednim tasterom • Spikerfon na ručnom delu • Odbijajanje neželjenih poziva (lista do 30 brojeva) • Ograničavanje poziva (npr. broje 0900, 06..) • Redial: poslednjih 10 biranih poziva • Telefonski imenik (50 memorija) • Polifone melodije zvonjenja (5+10 melodija) • Prikazivanje datuma i vremena na displeju • Caller ID / identifikacija poziva • Lista poziva: 50 memorija • Navigacioni taster • Podešavanje kroz menije (srpski jezik) • Page funkcija • Poboljšani alarm: dnevni, svakodnevni.. Baterija: • Trajanje NiMH baterija u standby: 200 sati • Trajanje NiMH baterija u "talk": 16 sati • Trajanje punjenja NiMH baterija: 7 sati Dimenzije: • Dimenzije glavne jedinice (Š x D x V): Približno 107 mm x 96 mm x 77 mm • Dimenzije slušalice (Š x D x V): Približno 47 mm x 30 mm x 164 mm • Dimenzije punjača (Š x D x V): Približno 70 mm x 70 mm x 37 mmTežina glavne jedinice: Približno 100 g Težina: • Težina slušalice sa baterijom: Približno 130 g • Težina punjača: Približno 40 g Boja: Crna Proizvođač: Panasonic