Gospodja Makginti je mrtva - Agata Kristi Naslov originala: Agatha Christie® Poirot® Mrs McGinty’s Dead Izdavač: Laguna, Beograd Godina izdanja: 2018 Format: 20 X 13 cm. Povez: Meki Pismo: Latinica Broj strana: 256 Kategorije: Trileri / Kriminalistički / Ekranizovane knjige / Slučajevi Herkula Poaroa Slučajevi Herkula Poaroa. Gospoda Makginti je ubijena surovim udarcem u potiljak. Sumnja odmah pada na njenog cutljivog stanara, Džejmsa Bentlija, na cijoj su odeci nadeni tragovi žrtvine krvi i kose. Pa ipak, nešto se ne slaže: Bentli jednostavno ne deluje kao ubica! Da li se odgovor možda krije u clanku isecenom iz novina dva dana pre ubistva? Ubica je još uvek na slobodi, a Herkul Poaro ce morati da požuri da ga razotkrije... „Tako jednostavno, jezgrovito i zbunjujuce. Svaki trag postavljen je promišljeno i maestralno!“ Sunday Times „Zaplet je savršen a likovi izvanredni.“ San Francisco Chronicle Agata Kristi je najobjavljivanija autorka svih vremena. Jedino Biblija i Šekspir premašuju ukupni tiraž njenih dela – prodato ih je milijardu na engleskom jeziku i još milijardu u prevodu na stotinu drugih jezika. Napisala je osamdeset detektivskih romana i zbirki prica, devetnaest pozorišnih komada, dva memoarska dela i šest ljubavnih romana pod pseudonimom Meri Vestmakot. U pisanju detektivske proze prvi put se okušala dok je za vreme Prvog svetskog rata radila u jednom bolnickom dispanzeru. Vec u svom prvencu, naslovljenom Tajanstveni dogadaj u Stajlsu, stvorila je sada legendarnog Herkula Poaroa. Potom je u romanu Ubistvo u parohijskom dvoru, objavljenom 1930.godine, uvela medu citalaštvom mnogo voljenu gospodicu Džejn Marpl. Od ostalih likova koji se pojavljuju u više njenih romana tu su Tomi i Mrvica Beresford, privatni detektiv Parker Pajn i detektivi Skotland jarda viši inspektor Batl i inspektor Džap. ***Odlično očuvano*** ***Rasprodato u knjižarama***

Fantastična stvarčica sada kada je u svakom momentu neophodno da imamo uz sebe sredstvo za dezinfekciju - praktipčna pumpica-rapršivač! Velika pakovanja nisu praktična za nošenje u torbi, a mala se retko gde nalaze. Zato sipajte iz velike boce u ovu prskalicu i uvek imajte čime da se dezinfikujete. U doba virusa nikako ne smemo pipati lice prljavim rukama i moramo ih redovno prati. Ali ako niste u prilici, dobro je imati kod sebe nešto čime može da se dezinfikuju i ruke i lice, a da to ne podrazumeva i dalje kontakt ruku sa licem. Ova prskalica za lice je zato fenomenalna stvar, jer u nju sipate dezinfekciono sredstvo za lice i pritiskom na dugme izbacuje ravnomerno kapljice. Dakle ravnomerno, ne okupa vas, ne sliva vam se niz lice (osim ako sami ne preterate sa količinom), već poprska tek toliko koliko je neophodno. Prskalica funkcioniše tako što u nju sipate tečnost do označene linije, a ona pritiskom na dugme izbacuje ravnomerno kapljice i tako vas osvežava i dezinfikuje. Nisu joj potrebne ni baterije ni struja da bi radila. Ono što je super jeste činjenica da u nju staje taman onoliko tečnosti koliko je dovoljno da se dezinfikujete tokom dana, a ipak nije velika i lako može da stane u torbu i ponese se gde god da krenete. Iskoristite ovu fenomenalnu AKCIJU i poručite svoj osveživač lica koji će vašu kožu održati hidriranom i lepom u bilo koje doba godine! 5 TOP razloga za kupovinu • Možete se osvežiti/dezinfikovati u bilo kom trenutku • Za vas vručine više nisu problem - ova prskalica može da bude sjajan saveznik u borbi protiv vrućine kada dođe leto • Bolje ćete se osećati na svim temperaturama ako koristite osveživač • Možete biti od pomoći nekome • Lagana je, praktična i staje u svaku torbu

Beograd 2012. Mek povez, 626 strana. Knjiga je odlično očuvana. Dugo očekivani nastavak višestruko nagrađivanog bestselera U šumi. Nastavljajući tamo gde se završavaju poslednje stranice njenog bestseler romana U šumi, Tana Frenč ponovo nas nepokolebljivo drži u napetosti izuzetnog psihološkog trilera kojim je potvrdila svoje mesto među najboljim savremenim piscima trilera i kriminalističkih romana. „Odnekud sam je poznavala, milion puta sam joj videla lice. A onda je čitav svet zaćutao, skamenio se. Tama je urlajući navrla sa svih rubova, i jedino je devojčino lice buktalo u središtu; jer to sam bila ja, modrih usana i nepomična, sa senkama nalik tamnim modricama ispod očiju.“ I dalje prestrašena nakon susreta sa psihopatom, detektivka Kesi Medoks napušta odeljenje za ubistva i započinje vezu sa kolegom Semom O’Nilom. Kada je bude pozvao na uviđaj slučaja koji mu je tek dodeljen, ona sa zaprepašćenjem shvata da je ubijena devojka njena dvojnica. Štaviše, devojka je identifikovana kao Leksi Medison – a to ime je pre više godina Kesi koristila dok je radila na tajnom zadatku. Bez ikakvih tragova, osumnjičenih ili načina da se utvrdi pravi identitet žrtve, bivši Kesin šef uviđa priliku svoje karijere – šalje Kesi u Leksin stan ne bi li zbunio i namamio ubicu da završi započet posao. „Policijske procedure, psihološka uzbuđenja, gotska romantika – sve predivno utkano u jedinstvenu i izuzetnu priču.“ Kirkus Reviews „Tana Frenč gradi upečatljivo složene likove, otkrivajući naporedo slojeve priče u ovom raskošnom i misaonom psihološkom trileru. Izvanredna knjiga.“ Library Journal „Sličnost poseduje sve: likove koji se pamte, žustre, brze dijaloge, pronicljiv psihološki ugao, napetost koja neprekidno raste, više nego opipljivo dočaravanje mestâ, i jedan predivno evokativan, slikarski stil. Roman U šumi osvojio je nagradu Edgar; Sličnost bi mogla otići i za korak dalje.“ Booklist „Roman čija napetost kida utrobu… Čudesan roman.“ New York Daily News

Esperanza crna bluetooth vaga 8 u 1 (EBS016K) Bluetooth vaga 8u1 Esperanza EBS016W koristi inovativnu BIA (bioelektričnu analizu impedance) meru komponenti tela. Ubrzo nakon što izvršite merenje, dobijate informacije o svim potrebnim parametrima koji olakšavaju nadgledanje vašeg zdravlja. Bluetooth vaga 8u1 Esperanza EBS016K dizajnirana je za sistematsko praćenje sastava tela, određivanje osam parametara na osnovu pravilno izvršenog merenja: ► telesna težina [kg] ► sadržaj telesne masti [%] ► sadržaj vode u telu [%] ► težina mišića [kg] ► težina kostiju [kg] ► indeks visceralne masnoće ► indeks telesne mase (BMI) ► identifikacija optimalnog unosa kalorija [kcal] Podaci se šalju direktno pomoću Bluetooth tehnologije besplatnoj aplikaciji koja olakšava nadgledanje i interpretaciju vaših rezultata. Detaljna analiza podataka, koje Vam omogućava bluetooth vaga 8u1 Esperanza EBS016K, omogućiće vam da gotovo odmah saznate šta i kako možete promeniti za zdraviji način života. Ako radite na poboljšanju svog oblika tela ili ako sledite ciklus treninga, bluetooth vaga 8u1 Esperanza EBS016K će vam pomoći da pratite rezultate fizičke aktivnosti i odabranu ishranu. Bluetooth vaga 8u1 Esperanza EBS016K je savršeno rešenje i za profesionalce i za amatere. - 8 dijagnostičkih parametara za svako merenje - Obim merenja vage: 5 ~ 180 kg - Tačnost indikacija: - merenja težine: do 100 g - procentualne indikacije: do 0,1% - kalorična potrošnja: do 1 kcal - opcija za programiranje do 8 korisnika - karakteristika automatskog prepoznavanja korisnika - skladištenje 20 merenja za registrovanog korisnika ako se podaci ne mogu poslati aplikaciji - Indikator preopterećenja - Nožni prekidač - Funkcija automatskog isključivanja - Indikator slabe baterije - Veliki LCD ekran sa plavim pozadinskim osvetljenjem: 75 mm k 31 mm - 6 mm platforma od kaljenog stakla: 30cm k 30cm - Boja: crna - Napajanje: 2 AAA baterije (nisu uključene) - Opseg temperature okoline za pravilno funkcionisanje vage: 0 ° C ~ 40 ° C - Potreban je Bluetooth 4.0 ili noviji - Besplatna aplikacija "OKOK international" - "Vaga je namenjena za kućnu upotrebu." Proizvođač: Esperanza Zemlja uvoza: EU Zemlja porekla: Poljska Uvoznik: Westaco d.o.o., Beograd

Esperanza bela bluetooth vaga 8 u 1 (EBS016W) Bluetooth vaga 8u1 Esperanza EBS016W koristi inovativnu BIA (bioelektričnu analizu impedance) meru komponenti tela. Ubrzo nakon što izvršite merenje, dobijate informacije o svim potrebnim parametrima koji olakšavaju nadgledanje vašeg zdravlja. Bluetooth vaga 8u1 Esperanza EBS016W dizajnirana je za sistematsko praćenje sastava tela, određivanje osam parametara na osnovu pravilno izvršenog merenja: ► telesna težina [kg] ► sadržaj telesne masti [%] ► sadržaj vode u telu [%] ► težina mišića [kg] ► težina kostiju [kg] ► indeks visceralne masnoće ► indeks telesne mase (BMI) ► identifikacija optimalnog unosa kalorija [kcal] Podaci se šalju direktno pomoću Bluetooth tehnologije besplatnoj aplikaciji koja olakšava nadgledanje i interpretaciju vaših rezultata. Detaljna analiza podataka, koje Vam omogućava bluetooth vaga 8u1 Esperanza EBS016W, omogućiće vam da gotovo odmah saznate šta i kako možete promeniti za zdraviji način života. Ako radite na poboljšanju svog oblika tela ili ako sledite ciklus treninga, bluetooth vaga 8u1 Esperanza EBS016W će vam pomoći da pratite rezultate fizičke aktivnosti i odabranu ishranu. Bluetooth vaga 8u1 Esperanza EBS016W je savršeno rešenje i za profesionalce i za amatere. - 8 dijagnostičkih parametara za svako merenje - Obim merenja vage: 5 ~ 180 kg - Tačnost indikacija: - merenja težine: do 100 g - procentualne indikacije: do 0,1% - kalorična potrošnja: do 1 kcal - opcija za programiranje do 8 korisnika - karakteristika automatskog prepoznavanja korisnika - skladištenje 20 merenja za registrovanog korisnika ako se podaci ne mogu poslati aplikaciji - Indikator preopterećenja - Nožni prekidač - Funkcija automatskog isključivanja - Indikator slabe baterije - Veliki LCD ekran sa plavim pozadinskim osvetljenjem: 75 mm k 31 mm - 6 mm platforma od kaljenog stakla: 30cm k 30cm - Boja: bela - Napajanje: 2 AAA baterije (nisu uključene) - Opseg temperature okoline za pravilno funkcionisanje vage: 0 ° C ~ 40 ° C - Potreban je Bluetooth 4.0 ili noviji - Besplatna aplikacija "OKOK international" - "Vaga je namenjena za kućnu upotrebu." Proizvođač: Esperanza Zemlja uvoza: EU Zemlja porekla: Poljska Uvoznik: Westaco d.o.o., Beograd

Izdavač:ZNANJE Zagreb Broj strana:366 Pismo:Latinica Povez:MEK,BROŠIRAN Format: 19 x 12 cm Godina izdanja:2021 Stanje kao na slikama. BISTE LI VI ZASTALI DA POMOGNETE NEKOME U NEVOLJI? Jedne kišne noći na putu kući, Cassie Larkin ugleda muškarca i ženu koji se svađaju uz cestu. Unatoč zdravom razumu i savjetu operatera službe za hitnu pomoć, Cassie napušta sigurnost vozila kako bi spriječila razjarenog muškarca da još više ozlijedi žrtvu. Kada ga pokuša zaustaviti, on joj se iznenada obrati i izgovori zlokobnu prijetnju: `Pusti je da umre, a ja ću tebe pustiti da živiš.` Cassie u djeliću sekunde donosi odluku koja će potpuno promijeniti njezin miran, obiteljski život. Dok pokušava pomoći žrtvi u nesvijesti, napadač krade Cassien auto u kojem se nalaze sve njezine osobne stvari. Sljedeće večeri njezin suprug iznenada nestaje pod čudnim okolnostima, a Cassie uskoro počinje nalaziti neobične poruke i prijetnje upućene njoj i njezinoj djeci. Je li Cassien sukob s napadačem povezan s nestankom njezina muža? I jesu li ovi uznemirujući događaji samo slučajnost ili početak užasne noćne more? U svojoj očajničkoj potrazi za odgovorima, Cassie otkriva da ništa nije onako kao što se čini i da mora biti spremna za borbu kako bi spasila svoju obitelj. `Varljiva igra mačke i miša i mahnita borba s vremenom sve do posljednjeg, zapanjujućeg preokreta. Chavez je stvorila savršeni triler.` Liv Constantine `Izvrstan prvijenac! Ne ispušta se iz ruku, prepun je napetosti i pritajenih prijetnji. Nemojte ga propustiti!` Lee Child `Roman počinje žestoko i ne posustaje. Preokreti se nižu sve do uzbudljivog kraja koji nikada ne biste pogodili.` Peter Swanson Heather Chavez diplomirala je englesku književnost na Kalifornijskom sveučilištu i radila je kao novinarka i urednica. Čuvaj se dobrih djela njezin je debitantski roman. Živi s obitelji u Santa Rosi u Kaliforniji i trenutačno piše svoj drugi roman

Autor - osoba Heris, Tomas Naslov Crveni zmaj / Thomas Harris ; [s engleskoga preveo Vlado Opačić] Vrsta građe roman Jezik hrvatski Godina 1991 Izdavanje i proizvodnja Ljubljana ; Zagreb : Mladinska knjiga, 1991 ([Zagreb] : Grafički zavod Hrvatske) Fizički opis 354 str. ; 20 cm. Drugi autori - osoba Opačić, Vlado Napomene Prevod dela: Red dragon. Od autora bestselera Kad jaganjci utihnu, roman koji je stvorio Hanibala Lektera i njegovo zaveštanje zla. Najbolji profajler kojeg je FBI imao, Vil Grejam, povukao se nakon što je Hanibal Lekter zatvoren. Međutim, niz jezivih zločina nateraće agenta Kroforda da se ponovo obrati jedinom čoveku koji može da pomogne u istrazi. Seksualna glad, demonsko nasilje, zlokobna logika, to su smrtonosni sastojci ubistvene formule koja gura psihopatu u naručje nezamislive samoobmane. Hvalisavi ubica šalje izazivačka pisma policiji. Namučeno čudovište i samo sklono mučenju nalazi najveće zadovoljstvo u proračunatom ubijanju srećnih porodica i predstavlja se kao – Crveni Zmaj. Da bi ga pronašao, Grejam mora da ga razume. Da bi ga razumeo, Grejamu je ostalo samo jedno mesto na koje može da ode: genijalni zločinački um Hanibala Lektera. Thomas Harris, CRVENI ZMAJ Will Graham ima grozan dar – talent je za gonjenje ljudskih čudovišta. Za svoje karijere u FBI-u uhvatio je dvojicu masovnih ubojica. Sada mora ponovno u lov. Ritualni ubojica izvršio je dva napada, pobivši čitave obitelji u dva grada na jugoistoku Sjedinjenih Država. Graham ga mora naći prije uštapa jer će inače još jedna obitelj umrijeti. Velika sposobnost uživljavanja omogućuje Grahamu – a ponekad ga i primorava – da zločine sagleda i s nekih sablasnijih motrišta. Zbog ove sposobnosti i istražiteljskog iskustva on postaje najvećom prijetnjom zločincu. Ubojica Francis Dolarhyde strašni je promašaj prirode, kojega je djetinjstvo pretvorilo u čudovište. On, međutim, nastoji sam rješavati svoje probleme. Dosad su njegovi napori stajali desetoro ljudi života. On zna da Will Graham dolazi. Namjerava nešto poduzeti. U deprimantnoj utrci s vremenom Graham očajnički traga za Dolarhydeom, stalno svjestan da su on i ubojica na nekoj osnovnoj razini isti. U zastrašujućem smislu ima i pravo. Kao i on, i ubojica je nemilosrdan lovac koji je već krenuo u potragu za Willom Grahamom. Tomas Haris (rođen 11. aprila 1940) američki je pisac, najpoznatiji po seriji romana o Hanibalu Lekteru. Po svim njegovim romanima snimljeni su filmovi, od kojih je najpoznatiji „Kad jaganjci utihnu“, nagrađen sa nekoliko Oskara. Rođen je u Džeksonu, Tenesi, ali se kao dete sa porodicom preselio u gradić Rič u Misisipiju. Godine 1964. diplomirao je engleski jezik na univerzitetu Bejlor u Vejku, Teksas. Za vreme studija radio je kao novinar za lokalne novine. Godine 1968. se preselio u Njujork, gde je bio dopisnik agencije Asošijeted pres. Godine 1974. dao je otkaz i počeo pisati „Crnu nedelju“, svoj prvi roman. O njegovom privatnom životu se malo zna jer izbegava publicitet. Za vreme studija oženio se sa koleginicom Harijet, sa kojom ima ćerku En. Par se razvio 60-ih godina 20. veka. Harisov kolega, književnik Stiven King je izjavio da ako je za druge književnike pisanje ponekad dosadan posao, za Harisa je to kao „pisanje na podu u agoniji frustracija“. Haris je izjavio da je za njega „čin pisanja mučno iskustvo“. Ostao je blizak sa majkom (koja je umrla 2011), sa kojom je održavao česte kontakte i prorađivao pojedine delove romana koji je u tom trenutku pisao. Trenutno živi u južnoj Floridi [3] sa svojim dugogodišnjom pratiljom Pejs Barns, koja radi u izdavačkoj delatnosti i koja je po temperamentu, sasvim suprotna Harisu. Harisov prijatelj i književni agent Morton Dženklou je Harisa opisao kao „dobrog momka, visokog, bradatog i čudesno veselog. Voli kuvanje i ima staromodne manire.“ Književnik Džon Daning je izjavio da je Haris „izuzetno talentovan.“ Bibliografija Crna nedelja (1975) Crveni zmaj (1981) Kad jaganjci utihnu (1988) Hanibal (1999) Hanibal uzdizanje (2006) Cari Mora (2019) MG113 (N)

Hivox aparat protiv nesanice (dreamate) Istraživanja sna ukazuju da 10-15% populacije u razvijenim zemljama ima neki od poremećaja spavanja, od kojih je nesanica najzastupleniji. Nesanica (insomnija) definiše se kao manjak sna, kao često buđenje tokom noći, prerano buđenje i poteškoće da se ponovo zaspi. Insomnija može biti povezana sa stresom, zdravstvenim stanjem, mentalnim ili emocionalnim problemima kao što su napetost i depresija, medicinskim stanjima koja prouzrokuju bolove ili lošim navikama kao što su konzumacija alkohola, kofeina i pušenje. Somnologija (nova grana medicine koja proučava san) dala je zaključak da uopšteno govoreći ljudi koji imaju poremećaj u spavanju žive kraće, lakše podležu različitim bolestima i imaju narušen kvalitet života. Dreamate (uređaj protiv nesanice) apsolutna je novost na svetskom tržištu i prekretnica u tretmanu nesanice bez medikamenata. Ovaj jedinstveni aparat dizajniran je da bi unapredio kvalitet sna. Njegov dizajn uključuje vibrirajući motor koji osobi koja ga nosi daje ugodnu mikro masažu akupunkturnih tačaka na zglobu ruke. Dok se nosi na zglobu, aparat šalje pulsirajuće električne talase na 3 specifične akupunkturne tačke zgloba. Te 3 specifične tačke čine tzv. zlatni trougao koji je odgovoran za smirenost, oslobađanje od stresa i lučenje hormona melatonina (hormon spavanja), što će rezultirati prirodnim osećajem pospanosti. Prednosti: - Bez nuspojava - Bez zavisnosti i nakknadnih učinaka na organizam - Smanjuje potrebu uzimanja lekova - Poboljšava kvalitet sna (i zivota) - Osigurava mirne noći i zdrav san - Malih dimenzija i težine Tehničke karakteristike: - Amplituda pulsa: fiksno 235 uA s vrhuncem 1.000 om - Mera pulsa: fiksno 16 sek/ciklus - Širina pulsa: fiksno 800 us Voltaza 4-16 V s vrhuncem 1.000 om - Oblik talasa: asimetricni bifazni impuls - Vreme korišćenja: 30 min - Oblik motora talasa: 2 sekunde ukljucen, 0,5 sekundi iskljucen - Izvor struje: baterija 1,5 V (AAA) - Temperatura okoline: 10 �C do +40 �C, 30-85% RH - Temperatura skladištenja: -20 �C do +50 �C, 10-95% RH - Temperatura transporta: -10 �C do +50 �C, 35-85% RH GARANCIJA: 24 meseca Korišćenje uređaja: - Pre početka korišćenja aparata, potrebno je staviti 1 alkalnu bateriju u pravilan položaj. Svaki put pre korišćenja, navlažite vodom 2crne gumice sa spoljne strane aparata koje provode elektricitet. Ruku možete namazati i esencijalnim uljem koje oslobađa napetosti. - Postavite aparat na unutrašnji deo levog članka, tako da gornji deo aparata bude na prvoj horizontalnoj liniji Vašeg članka uz šaku. Zategnite narukvicu tako da crne gumice nežno dotiču kožu (ukoliko zategnete prejako, može se smanjiti cirkulacija).Proverite da li je potenciometar za izlaznu jačinu na minimalnom nivou, a onda pritisnite dugme POWER u dužini od 4 sek, dok se ne pojavi svetlo na LED indikatoru. Aparat ce započeti sa vibrirajućom masažom. Ujedno proveravajte LED indikator: Ukoliko pokazuje zeleno svetlo, rad aparata je normalan. Ukoliko svetli crveno, moguće je da su se dogodile dve stvari: a) brzo bljeskanje crvenog svetla znači da je baterija potrošena pa je treba zameniti novom; b) normalno bljeskanje crvenog svetla znači slabi kontakt sa kožom. - Otpornost kože varira tako da prijem jačine pulsnih talasa aparata isto može varirati. Prilagodite jačinu izlazne snage na nivo koji Vama odgovara. Potenciometar određuje jačinu impulsa bioelektriciteta, a ne jačinu vibracije. U slučaju da tokom tretmana zaspite, aparat ce se sam isključiti posle 30 minuta. Nakon korišćenja, crni gumeni provodnik, kao i članak ruke, treba očistiti vlažnom krpom. Proverite da li je aparat isključen. Mere opreza - Ne perite ruke dok nosite uređaj - Dok nosite aparat, ne povlačite narukvicu prejako, jer to može uticati na životni vek proizvoda - Ne koristite aparat s drugim medicinskim elektronskim aparatima u isto vreme - Držite aparat izvan domašaja dece - Ne pokušavajte sami popraviti aparat Upozorenje - Aparat ne smeju koristiti osobe sa ugrađenim pacemaker-om ili osobe priključene na bilo koji elektronski aparat - Srčani bolesnici, kao i bolesnici sa akutnim ili zaraznim bolestima, mogu koristiti aparat uz lekarski nadzor - Aparat treba koristiti na pristojnoj udaljenosti (min 2 metra) od radio i TV aparat Proizvođač: Hivox Biotek Inc Zemlja uvoza: EU Zemlja porekla: Tajvan Uvoznik: Vana d.o.o., Beograd

Stajalište 21 - Aljoša Ljubičić Ćoškovi korica malo iskrzani, ima posvetu Svaki peti brak u Srbiji završi se razvodom. Živi se ispred televizora, kroz politiku i svakodnevicu. Priča se da je pre bilo bolje, a da će biti još gore. Svi znaju „kako bi trebalo da bude“... U jednom novobeogradskom bloku raste grupa dečaka, tvrdoglavo uverena da im niko ništa ne može, samo ako su složni. Nijedan problem ne deluje im nerešiv, nijedna situacija opasna... Odrastanjem, odluke postaju teže, a posledice veće. Svaki od njih mora da izabere svoj put, čak iako je premlad za taj izbor. Jedan od njih je i Boris... Kada tvrdoglavost postaje problem, a nestašluci prelaze u poroke? Ovo je roman za sve mlade koji misle da nije do njih. Ovo je roman za sve roditelje koji misle da laž može da zaštiti. „Aljoša Ljubičić pripoveda u prvom licu o odrastanju i sazrevanju jednog dečaka u Beogradu početkom novog milenijuma. I ovo je njegov prvi roman. Iako debitant, svojim jedinstvenim stilom i iskrenošću Ljubičić uspeva da zgrabi čitaoca već na prvim stranama kada upoznajemo glavnog junaka – petnaestogodišnjeg Borisa Ružičića i njegovu idiličnu porodicu – otac i majka profesori, starija sestra za primer. Međutim, idila je samo privid i polako, kako stranice odmiču, nagoveštava se njeno urušavanje. Autor nam ništa ne otkriva unapred već nam pripoveda redom, onako kako su se stvari i dešavale. Kroz priču idemo bez zaustavljanja kao planinskom rekom punom bukova i sprudova, ali i skrivenih mesta koja čuvaju neke tajne. Recimo o svemu onome što tada radimo prvi put. Da li je Stajalište 21 tinejdžerski roman? Svakao da jeste i kao takav spada u nedostajuća štiva napisana na našem jeziku, smeštena u naš prostor i vreme, ali, zbog svoje autentičnosti i iskrenosti može biti i zanimljiv i važan roditeljima tinejdžera. Ako ništa drugo, ono da ih podseti da su i oni nekada bili mladi i da decu nikada ne treba ispustiti iz vidokruga jer kada nam nisu na oku moramo znati gde su, s kim su i šta rade.“ – Iz recenzije Milice Piletić

Ovo je izvanredna alatka za sve one muškarce koji vole da im je brada uvek uredna. Jednostavan je za korišćenje i skraćuje vreme za sređivanje, a precizniji je od bilo kog brijača i trimera koji ste do sada posedovali i koristili ga. Trimer za bradu 3 u 1 je alatka sa kojom ćete savršeno moći da trimujete i oblikujete bradu onako kako želite ili da je potpuno obrijete. Moći ćete precizno da oblikujete ivice, a ono što je kod njega fantastično je to što vam za brijanje nisu potrebni NI VODA, NI PENA! Možete da se brijete potpuno na suvo, a on vam neće iziritirati kožu niti ćete rizikovati da se posečete. Takođe, sa ovim trimerom ćete i uštedeti, jer na njemu ne morate da menjate sečivo kao na običnim brijačima. Oštrica od nerđajućeg čelika sa sečivima na obe ivice je dugotrajna i ona neće izazvati da vam dlačice urastaju ili ostaju do pola isečene kao što se to dešava kada se sečivo na običnom brijaču istroši. Zahvaljujući glavi koja je fleksibilna, imaćete potpunu lakoću trimovanja i brijanja. On će jednostavno kliziti po vašem licu i raditi za vas baš ono što želite sa svojom bradom. A za precizne rezove tu je i LED svetlo na trimeru. Ono je fantastično kada želite da oblikujete ivice kako biste bili sigurni da ste sve besprekorno uradili i da je sve „pod konac“. Ima 3 nastavka za 3 različite dužine brade tokom trimovanja, a radi na punjenje. To ga čini praktičnijim od gomile drugih aparata za brijanje, jer nećete biti ograničeni kablom. Trimer za bradu 3 u 1 jeste prvenstveno namenjen za bradu, ali ga apsolutno možete koristiti i za druge delove tela, na primer za brijanje grudi ako ne volite što po njima imate malje, za noge, prepone i druge delove tela. Svakom muškarcu je potreban, jer neverovatno olakšava i ubrzava sređivanje. Zato ne propustite da ga nabavite za sebe ili za muškarca za kog znate da će ga obradovati.

Izdavač:ZNANJE Zagreb Broj strana:366 Pismo:Latinica Povez:MEK,BROŠIRAN Format: 19 x 12 cm Godina izdanja:2021 Odlično očuvana knjiga,nova, unutra bez skrivenih mana i oštećenja,za očuvanost pogledajte slike u visokoj rezoluciji,na svako dodatno pitanje u vezi knjige rado ću vam odgovoriti ! BISTE LI VI ZASTALI DA POMOGNETE NEKOME U NEVOLJI? Jedne kišne noći na putu kući, Cassie Larkin ugleda muškarca i ženu koji se svađaju uz cestu. Unatoč zdravom razumu i savjetu operatera službe za hitnu pomoć, Cassie napušta sigurnost vozila kako bi spriječila razjarenog muškarca da još više ozlijedi žrtvu. Kada ga pokuša zaustaviti, on joj se iznenada obrati i izgovori zlokobnu prijetnju: `Pusti je da umre, a ja ću tebe pustiti da živiš.` Cassie u djeliću sekunde donosi odluku koja će potpuno promijeniti njezin miran, obiteljski život. Dok pokušava pomoći žrtvi u nesvijesti, napadač krade Cassien auto u kojem se nalaze sve njezine osobne stvari. Sljedeće večeri njezin suprug iznenada nestaje pod čudnim okolnostima, a Cassie uskoro počinje nalaziti neobične poruke i prijetnje upućene njoj i njezinoj djeci. Je li Cassien sukob s napadačem povezan s nestankom njezina muža? I jesu li ovi uznemirujući događaji samo slučajnost ili početak užasne noćne more? U svojoj očajničkoj potrazi za odgovorima, Cassie otkriva da ništa nije onako kao što se čini i da mora biti spremna za borbu kako bi spasila svoju obitelj. `Varljiva igra mačke i miša i mahnita borba s vremenom sve do posljednjeg, zapanjujućeg preokreta. Chavez je stvorila savršeni triler.` Liv Constantine `Izvrstan prvijenac! Ne ispušta se iz ruku, prepun je napetosti i pritajenih prijetnji. Nemojte ga propustiti!` Lee Child `Roman počinje žestoko i ne posustaje. Preokreti se nižu sve do uzbudljivog kraja koji nikada ne biste pogodili.` Peter Swanson Heather Chavez diplomirala je englesku književnost na Kalifornijskom sveučilištu i radila je kao novinarka i urednica. Čuvaj se dobrih djela njezin je debitantski roman. Živi s obitelji u Santa Rosi u Kaliforniji i trenutačno piše svoj drugi roman.

Лео Перуц: МАЈСТОР СУДЊЕГ ДАНА Издавач: Логос, Београд, 2008 Број страна: 192 Тврд повез, ћирилица Аустријски писац Лео Перуц (1881-1957) рођен је у Прагу као и Кафка, али је касније прешао у Беч, и тај град је пресудно обележио његово стварање. По математичком образовању и интересовањима близак је Роберту Музилу и Херману Броху, али као писац пре спада у исту категорију са Честертоном и Борхесом због начина на који у својим делима испитује однос стварности и привида. Пореклом из имућне трговачке породице, Перуц је добар део живота радио у различитим заводима за осигурање, док, почетком двадесетих, није постао популаран и уважен писац; ценили су га, између осталих, Валтер Бењамин, Теодор В. Адорно и Хорхе Луис Борхес ( овај потоњи је уврстио ``Мајстора Судњег дана`` у своју едицију најбољих детективских романа). 1938. године после Аншлуса, Перуц је - у опасности због свог јеврејског порекла - побегао са породицом из Аустрије, најпре у Италију а потом у Израел. Период од емиграције до смрти 1957. године протекао је у знаку тихог заборава. Мада је и у Израелу живео у пристојним материјалним условима, углавном захваљујући потпори своје трговачке породице, никада није повратио стару славу. После Другог светског рата тражене су другачије теме, и тако је једно од његових најбољих дела, ``Ноћу под каменим мостом``, роман о старом Прагу састављен од уланчаних приповедака, приликом првог објављивања прошло скоро незапажено. Тек средином осамдесетих година прошлог века полако почиње ново вредновање Перуцовог опуса. Појављују се нова издања и критичке студије посвећене његовом делу, као и нове екранизације. Фантастични елемент је често присутан у његовим делима, почев од првог романа ``Трећи метак`` па до дела ``Ноћу под каменим мостом``, последњег објављеног за живота, али класична естетика којој се приклонио има мало тога заједничког са Кафкиним песимизмом и поетиком апсурда: Перуц је био склонији жанровској жевности, мада се није строго придржавао њених оквира. Експериментисао је са сваком одабраном формом, било да је у питању историјски или детективски жанр. Тако су настала његова дела, између осталих утицајни роман ``Од девет до девет`` који показује паралеле приповетком Емброуза Бирса ``Мост изнад Совиног потока``, историјски романи ``Маркиз од Болибара`` и ``Шведски јахач``, и ``Мајстор Судњег дана``, који је сада пред нашим читаоцима. * * * Исповест барона фон Јоша на први поглед делује као још једна варијанта класичног проблема детективске прозе, „затворене собе“ у којој је почињен злочин. Међутим, ствари нису тако једноставне. Трумбетно црвена боја, Drommetenrot, представља продор фантастичног у дотле реалистичну причу, па бисмо ``Мајстора Судњег дана`` могли одредити као фантастични или чак научнофантастични роман. Али, истовремено, „Поговор издавача“ још једном помера нашу жанровску перцепцију овог дела и враћа нас у домен реалистичке прозе оријентисане на пажљиво бележење психолошких нијанси, а читаоца изнова претвара у детектива, сада у потрази за индицијама које указују на прави развој приче. Овакав помак подсећа на поједине романе као што је, данас већ класично, ``Убиство Роџера Екројда`` Агате Кристи, у којима приповедач крије од читаоца неке пресудне чињенице чије откривање боји и одређује накнадно схватање текста. Уз то, трумбетно црвена боја није само прекидач који мења жанр овог романа у зависности од тога на коју страну га окренемо: она је, како експлицитно наглашава „издавач“, односно сам аутор, симбол за настајање уметности као такве, из жеље да се стварност измени - да се поново проживи, исправи, уреди, да јој се да смисао, по било коју цену. Трумбетно црвена и Судњи дан који она оличава представљају обећање смисла, па макар мрачног и претећег. У оригиналу, Drommetenrot значи „црвено као труба“, али је Drommete архаични израз за трубу који, рецимо, користи Лутер у свом преводу Библије, а који се данас готово не појављује у говорном немачком; тиме Перуц успоставља текстуалну везу са Откровењем Јована Богослова (гл. 8-10). Преводилац се стога одлучио за нестандардни израз трумбета, односно трумбетно, како би задржао ту нијансу. За крај: ово није прво појављивање Перуца на српском језику. 1961. је у едицији „Х-100 романа“ објављена једна знатно скраћена и прерађена верзија ``Мајстора Судњег дана`` под насловом ``Мистерија кобног црвенила``, са потпуно измењеним крајем и променама унетим у складу са природом те едиције. Можда због тих измена које су знатно умањиле квалитет дела, али и због суштински анонимне природе рото-романа, Перуцов роман је остао без одјека међу нашом читалачком публиком. Поговор Тијане Тропин

SIDNI ŠELDON PAKLENI PLANOVI Meki povez Džepni format Сидни Шелдон (енгл. Sidney Sheldon; 11. фебруар 1917 – 30. јануар 2007) био је амерички романописац и сценариста. Постао је познат захваљујући телевизијским серијама The Patty Duke Show, I Dream of Jeannie, и Hart to Hart. Међутим, највећу славу стекао је као педесетогодишњак захваљујући романима Господар игре, Друга страна поноћи и Гнев анђела. Налази се на седмом месту најтиражнијих писаца прозе свих времена.[1] Младост Шелдон је рођен као Сидни Шехтел у Чикагу, савезна држава Илиноис. Његови родитељи су пореклом Јевреји из Русије: Ашер „Ото“ Шехтел, пословођа јувелирнице, и Натали Маркус. Током Велике депресије Шелдон је радио више послова, да би након завршетка средње школе уписао Универзитет Нортвестерн. Каријера Сидни Шелдон се 1937. преселио у Холивуд, где је редиговао сценарије за бројне филмове Б продукције.[2] Војни рок је служио као припадник ратног ваздухопловства током Другог светског рата,[2] али није учествовао у ратним дејствима. Након одслужења војног рока отишао је у Њујорк, где је почео да пише мјузикле за позоришта на Бродвеју, истовремено пишући и сценарије за филмове у продукцији Ем-Џи-Ема и Парамаунта. Тамо је стекао углед плодног писца; на пример, у једном тренутку извођена су три његова мјузикла на Бродвеју: The Merry Widow, Jackpot, и Dream with Music.[3] Успех на Бродвеју вратио га је у Холивуд где је написао сценарио за филм The Bachelor and the Bobby-Soxer, за који је 1947. добио оскара за оригинални сценарио. Био је један од сценариста мјузикла из 1948. Easter Parade, док је сам написао сценарио за мјузикл из 1950. Annie Get Your Gun. Са популарношћу телевизије одлучио је да се окуша и у овој области. Осмислио је, написао и продуцирао I Dream of Jeannie, док је у исто време писао сценарије за The Patty Duke Show. Такође, написао је сценарије за свих седамнаест епизода телевизијске серије Ненси. Приликом стварања ових телевизијских серија користио је различите псеудониме, јер је приметио да се његово име често појављује на одјавној шпици. Осмислио је и написао сценарио за серију Hart to Hart. Године 1969. написао је свој први роман „Голо лице“, који му је омогућио номинацију за награду Едгар Алан По (енгл. Edgar Allan Poe Award), у организацији Писаца мистеријâ Америке (енгл. Mystery Writers of America), у категорији најбољег првог романа. Његов следећи роман „Друга страна поноћи“ доспео је на прво место листе бестселера „Њујорк тајмса“, као и неколико наредних романа, од којих су многи преточени у филмове или телевизијске мини серије. Његови романи често су обрађивали теме о женама које се труде да истрају у свету којим владају непријатни мушкарци.[3] Већина његових читалаца су биле жене.[3] На питање зашто је то тако, он је одговорио: „Волим да пишем о женама које су талентоване и способне, али које су, што је најважније, задржале своју женственост. Жене имају огромну моћ – своју женственост, јер мушкарци не могу да постоје без њих.“[3] Књиге су биле Шелдонов омиљени вид изражавања. „Волим да пишем књиге“, прокоментарисао је. „Филмови су колаборативни медиј, и свако може да накнадно изложи своје мишљење. Када пишеш роман ти си на свом. То је слобода која не постоји ни у једном другом медију.“[3] Шелдон је аутор 18 романа који су продати у преко 300 милиона примерака.[4] Три године пре него што је преминуо, Лос Анђелес тајмс га је прозвао „господином Блокбастером“ и „принцом петпарачких прича“.[5] Награде Шелдон је 1947. добио оскара за најбољи сценарио за филм The Bachelor and the Bobby-Soxer, 1959. награду Тони за мјузикл Redhead, док је за ситком I Dream of Jeannie био номинован за награду Еми. Шелдон је 1994. добио златну звезду на шеталишту звезда у Палм Спрингсу.[6] Дела Романи Голо лице (1970) Друга страна поноћи (1973) Странац у огледалу (1976) Крвна веза (1977) Гнев анђела (1980) Господар игре (1982) Ако дочекам сутра (1985) Ветрењаче богова (1987) Песак времена (1988) Поноћне успомене (1990) Завера судњи дан (1991) Сјај звезда (1992) Ништа није вечно (1994) Јутро, подне и ноћ (1995) Паклени планови (1997) Испричај ми снове (1998) Небо пада (2001) Бојиш ли се мрака? (2004)

Universal Nutrition amino 1900 (110 tableta) - amino kiseline u tabletama iz koncentrata i hidrolizata proteina surutke - pomažu u oporavku mišića nakon treninga - očuvanje mišićne mase (sprečavanje katabolizma) - podrška u izgradnji mišićne mase Period posle treninga je 'najosetljiviji' period kada je od izuzetne važnosti snabdeti telo što pre sa važnim amino kiselinama. Amino kiseline su gradivni blokovi proteina. Ukoliko ih telo nema na raspolaganju, proces katabolizma (razgradnje mišićne mase) je gotovo neizbežan. Bilo da radite na povećanju mišićne mase ili definiciji, suplementi na bazi amino kiselina bi trebalo da budu vaš prioritet. Pomoćiće vam u oporavku, koji je druga strana napretka i jako je važan zbog toga što se rezultati treninga postižu upravo u ovom periodu, i u izgradnji i očuvanju mišićne mase. Universal Amino 1900 sadrži amino kiseline u di- ili u tripeptidnoj formi, koji je bolji oblik od potpuno razgrađenih proteina hidrolizata iz surutke. Amino kiseline u ovom obliku su biološki odmah raspoložive za korišćenje. Tablete su takođe visoke farmaceutske čistoće i dobijene su iz koncentrata i hidrolizata proteina surutke i zato je vidno povećan sastav L-glutamina po tableti. Proizvod je namenjen kako ozbiljnim sportistima, tako i rekreativcima. *PDU = preporučeni dnevni unos; ** = preporučeni dnevni unos nije ustanovljen Sastojci: Extra-strength mešavina aminokiselina [koncentrat proteina surutke (iz mleka), hidrolizat proteina surutke (iz mleka), emulgator: sojin lecitin]; sredstvo protiv zgrudvavanja: dikalcijum-fosfat; voda; sredstva protiv zgrudvavanja: stearinska kiselina, magnezijum-stearat; farmaceutska glazura. Način upotrebe: Uzeti 1 porciju (4 tablete) tri puta dnevno, na prazan stomak, pre obroka i nakon treninga. Upozorenja: Ne preporučuje se mlađim od 18 godina, trudnicama, dojiljama. Ne preporučuje se osobama osetljivim na bilo koji od sastojaka. Preporučene dnevne doze se ne smeju prekoračiti. Napomene: Dodaci ishrani nisu zamena za raznovrsnu i uravnoteženu ishranu i zdrav način života. Pre upotrebe konsultovati lekara/farmaceuta. Informacije o alergenima: Sadrži mleko i soju. Može da sadrži tragove jaja, kikirikija, jezgrastog voća, riba, školjkaša i pšenice. Sadrži fenilalanin. Način čuvanja: Proizvod čuvati dobro zatvoren na suvom i hladnom mestu, daleko od direktnih uticaja toplote, vlage i svetlosti. Čuvati van domašaja dece. Proizvođač: Universal Nutrition Zemlja uvoza: SAD Zemlja porekla: SAD Uvoznik: Vitalikum d.o.o., Futog

Prskalica za dezinfekciju je odlično pomagalo sada kada je neophodno i važno da uz sebe uvek imamo sredstvo za dezinfikovanje. Praktična za nošenje, ova pumpica-rasprašivač neće zauzimati mnogo mesta u vašoj torbi ili rancu, naspuprot velikim i nepraktičnim pakovanjima. Treba samo da iz velike boce sipate tečnost za dezinfekciju u ovu prskalicu koju ćete uvek imati uz sebe. Sadržaj opisa možete pogledati ovde Dezinfekcija je važna. Kako radi prskalica za dezinfekciju? 5 TOP razloga za kupovinu Dezinfekcija je važna. Čiste ruke i lice oduvek su važni, a pogotovo u vreme pandemije. Lice nikako ne smemo pipati prljavim rukama. No nećemo uvek biti u prilici da detaljno operemo ruke. U slučajevima kada nam voda i sapunica nisu dostupni – kao što je na ulici, prevozu ili u parku – dobro je imati kod sebe nešto čime možemo dezinfikovati i ruke i lice. Ova prskalica za lice je fenomenalno rešenje. Kada sipate u nju dezinfekciono sredstvo i pritisnete dugme, ona će ravnomerno izbacivati kapljice. To znači da ćete biti poprskani onoliko koliko je neophodno, neće vas okupati niti će se dezinfekciona tečnost slivati niz vaše lice, osim ako sami ne preterate sa količinom. Kako radi prskalica za dezinfekciju? Princip rada prskalice je izuzetno jednostavan. U nju sipate tečnost do označene linije, a pritiskom na dugme ona ravnomerno izbacuje kapljice, dezinfikuje vas i osvežava. Da bi radila nisu potrebne baterije, kao ni električna energija. Još jedna pogodnost njene upotrebe jesu njena zapremina i veličina. Naime, u prskalicu staje onoliko tečnosti koliko je dovoljno da se dezinfikujete u toku jednog dana. Pritom, nije prevelikih dimenzija, pa tako lako staje u torbu i moguće ju je nositi svuda. Prskalica za dezinfekciju će tako biti osveživač lica koji u svakom trenutku pomaže da vaša koža ostane hidrirana, lepa i zaštićena. Iskoristite ovu fenomenalnu AKCIJU i poručite svoju prskalicu za dezinfekciju! 5 TOP razloga za kupovinu • Omogućava da se osvežite i dezinfikujete u svakom trenutku i na svakom mestu • Sačuvaće vas od velikih letnjih vrućina • Ako koristite osveživač, osećaćete se dobro bez obzira na godišnje doba i temperaturu • Možete pomoći nekome • Lagana je, praktična i staje u svaku torbu POGLEDAJTE I OSTALE PROIZVODE IZ KATEGORIJE „ZDRAVLJE I LEPOTA“

Autor - osoba Christie, Agatha, 1890-1976 = Kristi, Agata, 1890-1976 Naslov Zašto nisu pitali Evansa? / Agatha Christie ; [preveo Dubravko Stojsavljević] Vrsta građe roman Jezik srpski Godina 1980 Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Globus, 1980 Fizički opis 206 str. ; 21 cm Drugi autori - osoba Stojsavljević, Dubravko Zbirka Globus Napomene Prevod dela: Why didn`t they ask Evans? Vrisak u magli uvući će Bobbyja Jonesa u splet mračnih događaja, koji započinju pronalaskom umirućeg čovjeka podno visokih litica na morskoj obali. Dok prijatelj žuri po pomoć, Bobby bespomćno gleda kako čovjek izdiže ni ne sluteći da se i sam opasno približio smrti. .Njega će, ipak, bolje poslužiti sreća, preživjet će pokušaj trovanja i druge zamke. Imao je sreću i utoliko što je uza nj pila oštroumna Frankie, pomagala mu da utvrdi kako je posrijedi ubojstvo i da pronađe ubojicu. Traganje ih vodi do tajanstvenog imanja i lječilišta Grange, uz koje su vezani neobični događaji. Ljudi tamo dolaze na liječenje – da li dobrovoljno? Je li točno da je nekima čak gore? Je li glavni liječnik zlokobna ličnost i upetljan u krijumčarenje drogom? Hrabro, a ponekad i brzopleto, mladi detektivi-amateri Frankie i Bobby kreću u istragu, a jedini im je trag fotografija tajanstvene žene, što je nestala iz džepa ubijenoga, te njegove posljednje riječi: ZAŠTO NISU PITALI EVANSA? Agata Kristi je najobjavljivanija autorka svih vremena. Jedino Biblija i Šekspir premašuju ukupni tiraž njenih dela – prodato ih je milijardu na engleskom jeziku i još milijardu u prevodu na stotinu drugih jezika. Napisala je osamdeset detektivskih romana i zbirki priča, devetnaest pozorišnih komada, dva memoarska dela i šest ljubavnih romana pod pseudonimom Meri Vestmakot. U pisanju detektivske proze prvi put se okušala dok je za vreme Prvog svetskog rata radila u jednom bolničkom dispanzeru. Već u svom prvencu, naslovljenom Tajanstveni događaj u Stajlsu, stvorila je sada legendarnog Herkula Poaroa. Potom je u romanu Ubistvo u parohijskom dvoru, objavljenom 1930.godine, uvela među čitalaštvom mnogo voljenu gospođicu Džejn Marpl. Od ostalih likova koji se pojavljuju u više njenih romana tu su Tomi i Mrvica Beresford, privatni detektiv Parker Pajn i detektivi Skotland jarda viši inspektor Batl i inspektor Džap. MG155 (N)

Koliko puta vam se desilo da ne uspevate da obuzdate nestašne pramenove kose? Imamo rešenje za vas! U pitanju je rajf sa šnalicama. Ne samo da će vam poslužiti kao modni detalj, već ovaj rajf ima višestruku namenu. Rajf sa šnalicama će vam pomoći uvek kada nemate vremena da se detaljno posvetite frizuri a morate da izađete. Setite se samo koliko puta ste naočare za sunce nosili na glavi umesto rajfa, kako biste obuzdali nemirnu kosu. Uz ovaj specijalni rajf to nećete morati više da radite. Sadržaj opisa možete pogledati ovde Opis proizvoda Uz ovaj rajf vaša kosa će uvek biti uredna Rajf sa šnalicama je pogodan za svaku dužinu kose Opis proizvoda Rajf sa šnalicama je veoma praktičan za svakodnevnu upotrebu. Rađen je od veoma kvalitetne plastike i sa unutrašnje strane ima zupce koji su sitni i veoma čvrsti. Polukružnog je oblika tako da vam neće izazivati nelagodnost i bol prilikom nošenja. Istovremeno veoma čvrsto drži kosu, tako da je možete stilizovati na način koji vam najviše odgovara. Uz ovaj rajf vaša kosa će uvek biti uredna Sem što ga možete koristiti prilikom pravljenja frizure za neke specijalne prilike, možete ga koristiti i tokom obavljanja sportskih aktivnosti. Verovatno ste nebrojono puta bili u situaciji da vam kosa smeta dok ste u teretani, na trčanju ili na času joge. Rajf će vam pomoći utoliko što se nećete boriti sa nemirnim vlasima tokom vežbanja. Možete ga koristiti i prilikom šminkanja, umivanja kao i prilokom skidanja šminke. Zapravo možete ga koristiti u svim situacijama kada želite da sklonite kosu sa lica. Rajf sa šnalicama je pogodan za svaku dužinu kose Prednosti ovog rajfa su što je veoma lagan, a istovremeno je izuzetno jak. Fleksibilan je i izdržljiv. Možete ga koristiti nesmetano bez bojazni da će vam na tom mestu od zubaca kosa biti iskrzana. Ovaj izuzetan rajf sa šnalicama, neće izazvati nikakvo oštećenje na vašoj kosi. S obzirom da je male veličine, ovaj rajf je pogodan za sve uzraste kao i svaku dužinu kose. Zahvaljujući njemu vaša frizura će izgledati lepo bez obzira da li imate dugu ili kosu srednje dužine. Sem što ga možete koristiti za ličnu upotrebu, možete ga naručiti nekome za poklon. Iskoristite akcijski popust i naručite ovaj moderni rajf sa šnalicama još danas! Ostale proizvode iz ove kategorije možete pogledati OVDE, sigurni smo da ćete odabrati nešto za sebe!

-Ponor Bliži se čuvena sedmica, sedmog meseca, sedme godine – sedmica u kojoj stanovnici malog i naizgled običnog mesta Hokins Holoua čine grozne stvari sami sebi i jedni drugima. U toj sedmici, vođene neobjašnjivom silom demona, koga su tri dečaka pre dvadeset jednu godinu oslobodila kapima svoje krvi prolivene po Paganskoj steni, dešavaju se stvari koje nikada ne bi smele da se dogode. Trojica braće po krvi, Foks, Kel i Gejdž nastavljaju svoju borbu da pronađu način i zauvek uklone moćnog neprijatelja. Ovoga puta tri žene im priskaču upomoć, i same nadarene natprirodnim veštinama. Šarmantni advokat Foks O’Del tražeći novu sekretaricu, u Lejli Darnel pronaći će i nešto više. Zajednički dar spojiće ih na onaj način za koji nisu bili spremni. Foks ima nezalečenu ranu iz prošlosti, a Lejla strahuje od svog novootkivenog dara i intimne veze koja je na pomolu. Da li je pred njima svetla budućnost ili ponor, na čijoj ivici oboje stoje? -Moriganin krst Na poziv vilinske kraljice i boginje Morigan, jedan mladi čarobnjak iz dvanaestog veka po imenu Hojt Makena krenuće u krvavu avanturu kako bi jednom zauvek stao na put silama tame, moćnoj vampirici Lilit i njenim sledbenicima, armiji prokletih i mračnih. Prolaskom kroz portal, Hojt će zalutati u dvadeset prvi vek u kome će pronaći davno izgubljenog brata blizanca Kijana. Ali Kijan je postao vampir i sada se bori između onoga što je bio i onoga što jeste. Uz njih dvojicu, još četvoro je odabrano za stvaranje pobedničkog kruga: veštica Glena Vord, darovita Mojra od Gala, njen brat od ujaka Larkin, onaj koji može imati više oblika, i Bler Marfi, ubica vampira i naslednica Hojtove i Kijanove sestre Nole. Šestoro odabranih moraće dobro da se pomuči da prevaziđe predrasude i postane tim, jer do konačnog obračuna ima samo tri meseca. Trka sa vremenom počinje… -Dolina tišine U jeku priprema za konačni obračun između Moriganinog kruga odabranih i vampirice Lilit i njenih vernih krvožednih slugu, jedan vampir koga je davno pokušala da zavede stao je na stranu ljudskog roda, a protiv nje. U početku zbog ljubavi prema bratu, a kasnije zbog sve veće ljubavi prema budućoj kraljici Gala, Kijan se lavovski trudi da obuči malu vojsku koja će im pomoći u finalnoj borbi. Mojra od Gala sve češće se sukobljava sa njim, ali varnice koje sevaju, samo skrivaju strast koja se rasplamsava svakim novim dodirom, sukobom, rečju… Izvukavši mač iz kamena, preuzela je kraljevsku krunu i sve ono što ona sa sobom nosi. Međutim, Mojra postaje rastrzana između ljubavi koja je obuzima i svesti da Kijan pripada onima koji su oduzeli život njenoj majci. Ipak, ima nekoliko nedelja da odluči šta će dalje sa svojim životom. Da li je snaga ljubavi, u stvari, jedina koja može da pobedi sve? -Znamenje Odmah nakon završene srednje škole Gejdž Tarner je pokupio svoje stvari i napustio Hokins Holou. Za razliku od svoje braće po krvi Kela Hokinsa i Foksa O’Dela nije želeo da ostane u malom mestu za koje su ga vezivale bolne uspomene – prerana smrt majke i česte batine koje je dobijao od oca. Radio je na bušotini, pio, kockao se, ali se uvek vraćao kada su se bližili dani sedmice kako bi pomogao svojim prijateljima da spasu grad. Ovoga puta, nisu bili sami. Tri žene sa sličnim darovima bile su velika pomoć. Dve su već bile u zagrljajima njegovih prijatelja, a Sibil Kinski, treća, senzualna Ciganka, delila je sa njim dar da vide budućnost i malo-pomalo rušila odbrambene zidove koje je davno podigao oko svog srca. Dok se konačni obračun sa silama tame bliži, jedna nova nepoznata sila uvlači se u dušu neodoljivog buntovnika… -Crna veštica U zimu 1263. Sorka od noći, prva crna veštica, sačinila je amajlije kako bi svoje troje dece sačuvala od zlog čarobnjaka Kejvana, a potom dala svoj život u zamenu za živote svojih najmilijih. Deca su preživela, ali, nažalost, i Kajvanov duh. Vekovima kasnije, u Irsku, zemlju mitova i legendi, doselila se pričljiva i lepuškasta Ajona Šian, jedna od naslednica magije. Na krilima priča svoje bake Nen, sa amajlijom u rukama, došla je da potraži dvoje rođaka, kako bi zajedno sačinili neraskidiv štit u borbi protiv zla. Novootkriveni dar i magične mogućnosti ispunile su Ajoninu dušu, kao i poznanstvo sa Bojlom Mekgratom, šarmantnim vlasnikom ergele u kojoj je počela da radi. Ljubav im se polako prikradala, kao i duh crnog princa koji se nije smirivao… odlično očuvane cena za sve Lok.1

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Prevod: Zoran Zivkovic Urednik: Zika Bogdanovic Čini se da koliko god se trudio, Poirot nikad ne dobije odmor. Ova ga priča vodi u Devonu, rodnom okrugu Agathe Christie, i naravno, među oskudno odjevenim sunčateljima pronađena je ubijena žena. Nije bilo neobično pronaći prekrasno brončano tijelo Arlene Stuart koja voli sunce ispruženo na plaži, licem prema dolje. Samo što ovom prilikom nije bilo sunca... bila je zadavljena. Otkako je Arlenina stigla u odmaralište, Hercule Poirot je u morskom zraku osjetio seksualnu napetost. Ali je li ovaj očiti `zločin iz strasti` mogao biti nešto zločestije i smišljenije? Dama Agata Kristi (engl. Agatha Christie; Torki, 15. septembar 1890 — Volingford, 12. januar 1976) bila je britanska književnica, autorka brojnih kriminalističkih odnosno detektivskih romana. Kao najpoznatijeg svetskog pisca misterija, nazivaju je i „kraljicom zločina”. Tokom svoje književne karijere, koja je trajala više od pola veka, napisala je 79 knjiga (od čega 66 kriminalističkih romana) i više zbirki kratkih priča i drugih dela, koja su prodata do sada u više od dve milijarde primeraka širom sveta i prevedena na više od 50 jezika. Prema Ginisovoj knjizi rekorda, najprodavaniji je autor svih vremena.[1] Zabeleženo je da su jedino Biblija i Šekspirova dela doživela veću prodaju od romana Agate Kristi.[2] Njena drama Mišolovka je premijerno izvedena u Londonu 25. novembra 1952. godine; ovo delo je do sada najduže neprestano igran komad u istoriji pozorišta koje je imalo više od 25.000 izvođenja.[3] Proglašena je 2013. godine za najboljeg pisca detektivskih priča, a njen roman Ubistvo Rodžera Akrojda za najbolji krimi roman svih vremena Agata Meri Klarisa Miler je rođena 15. septembra 1890. godine u kući zvanoj „Ešfild” u Torkiju, kao kćerka Frederika Alve Milera i Klarise Margaret Miler.[5] Otac je bio američki berzanski posrednik sa samostalnim prihodima, ali je umro kada je Agata imala samo 11 godina, a majka je bila kćerka britanskog vojnog kapetana.[6] Porodica Miler je, pored Agate, imala još dvoje dece — sina Luja i kćerku Margaret. Oboje su bili stariji od Agate, brat 10, a sestra 11 godina.[7] Iako odgajana kao hrišćanka, odrasla je u domaćinstvu sa raznim ezoteričnim verovanjima; Agata je, kao i njeni brat i sestra, verovala da je njihova majka Klara vidovnjak sa sposobnošću da vidi „drugu viziju”.[8] Iako su u to vreme uglavnom dečaci išli u školu, Agatina majka, koja nije bila konvencionalna, poslala je stariju sestru u školu. Međutim, to isto nije učinila i sa Agatom, za koju je smatrala da je bolje da se školuje kod kuće, te je na sebe preuzela odgovornost da je nauči da čita i piše, kao i da obavlja osnovne aritmetičke operacije. Takođe, majka ju je podučavala muzici, te ju je naučila da svira klavir i mandolinu.[9] Tokom odrastanja, majka je Agatu ohrabrivala da piše poeziju i kratke priče, a neke od njih su bile objavljene u lokalnim časopisima, ali bez zapaženijeg uspeha. Tokom odmora u Egiptu, napisala je svoj prvi roman, kojeg je porodični prijatelj, Iden Filipot, preporučio njegovom književnom agentu u Londonu, ali nažalost bez uspeha.[10] U uzrastu od 16 godina, Agata je, kako bi završila školu i stekla prvo formalno obrazovanje, otišla u Pariz na dve godine, gde je studirala pevanje i klavir. Bila je vešt pijanista, ali su je trema i stidljivost sprečili da nastavi karijeru u muzici.[11] Karijera i porodični život Za vreme Prvog svetskog rata, radila je u bolnici kao medicinska sestra, prema njenim rečima „jedna od najplemenitijih profesija koje da čovek može da radi”.[12] Kasnije je radila u bolničkoj apoteci, što je imalo veliki uticaj na njen književni rad, jer mnoga ubistva u njenim knjigama su izvršena uz pomoć otrova. Godine 1914. udala se za pukovnika Arčibalda Kristija, avijatičara pri Kraljevskim avio trupama.[13] Imali su jednu ćerku, Rozalind Hiks,[14] a razveli su se 1928. godine, dve godine nakon što je Agata otkrila da je muž vara. Njen prvi roman, Misteriozna afera u Stajlzu, objavljen je u 1920. godine, a tokom braka sa Arčibaldom, izdala je šest romana, zbirku pripovedaka, te objavila nekoliko kratkih priča u raznim časopisima. U tom prvom romanu, pojavljuje se Herkul Poaro — lik koji se pojavljuje u njena 33 romana, kao i nekoliko desetina kratkih priča.[15] Nakon što je saznala da je muž vara, zatražila je razvod. Nakon svađe, Arčibald je otišao iz njihove kuće sa ljubavnicom, a Agata je u potpunosti nestala iz javnog života.[16] Njen nestanak je izazvao veliko negodovanje u javnosti, koja se uglavnom sastojala od ljubitelja njenih romana. Nakon obimne potrage, pronađena je nakon jedanaest dana, 19. decembra, nakon što su je prepoznali u jednom hotelu u kom se lažno predstavila.[17] Nikada nije objasnila svoj nestanak, niti razloge, iako su neki lekari smatrali da je patila od psihogene fuge, a mišljenja javnosti o razlozima za njen nestanak i dalje su podeljena.[18] Kristi se veoma zanimala za arheologiju, a 1930. godine udala se za arheologa Maksa Malovana, sa kojim se zbližila nakon saradnje na arheološkim iskopavanjima. Bili su u braku 46 godina, sve do njene smrti.[19] Često je u svojim pričama koristila postavke koje su dobro poznate, a putovanja sa Malovanom po Bliskom istoku doprinela su da upravo ta regija bude mesto dešavanja u nekoliko njenih romana. Neke od radnji romana, među kojima i radnja romana Deset malih crnaca, smeštene su u Torkiju, njenom rodnom mestu, a roman Ubistvo u Orijent ekspresu iz 1934. godine, napisala je u hotelu „Pera Palas” u Istanbulu, u Turskoj.[20] Godine 1932. Agata je objavila prvi od šest romana pod pseudonimom Meri Vestmakot. Bila je to dobro čuvana tajna, sve do 1949. godine, kada je časopis Sandej tajms otkrio da je gospođa Vestmakot zapravo Agata Kristi.[21] Tokom Drugog svetskog rata, Kristi je radila u apoteci u Londonu, gde je stekla znanje o otrovima, koje je iskoristila u kriminalističkim romanima koje je napisala posle rata. Na primer, u romanu Kod Belog konja iz 1961. godine, koristila je talijum kao otrov za ubistvo, a njen opis trovanja talijumom bio je toliko precizan, da je jednom lekaru pomogao da reši slučaj.[22] Poslednje godine U čast svojih književnih dela, imenovana je za komandanta Reda Britanske Imperije 1956. godine,[23] a sledeće godine je postala predsednik „Kluba detektiva”.[24] Godine 1971. dobila je najveće nacionalno priznanje, orden Britanskog kraljevstva,[25] tri godine nakon što je njen muž proglašen za viteza zbog svog rada u arheologiji;[26] bili su jedan od retkih parova u kom su oba partnera stekla titulu zbog sopstvenih zasluga. Od 1968. godine, zbog viteštva njenog supruga, Agatu su nekad akreditovali pod nazivom „Ledi Agata Malovan” ili „Ledi Malovan”. Od 1971. do 1974. godine, njeno zdravlje je počelo da se pogoršava, ali nastavila je da piše. Nedavno su, uz pomoć eksperimenata na tekstovima, kanadski istraživači utvrdili da je Agata možda patila od Alchajmerove bolesti ili neke druge demencije.[27][28][29][30] Umrla je prirodnom smrću, 12. januara 1976. godine, u svojoj kući u Volingfordu, blizu Oksforda, u 86. godini života. Bibliografija Knjige Agate Kristi su prodate u više od milijardu primeraka na engleskom jeziku, te u više od milijardu primeraka na 45 Drugih svetskih jezika. Njena predstava Mišolovka drži rekord najdužeg prikazivanja u Londonu; prvi je put prikazana 25. novembra 1952. godine, a ukupno je odigrano više od 25.000 predstava. Kristi je napisala preko osamdeset romana i drama, uglavnom detektivskih. U mnogima od njih pojavljuju se njeni najpoznatiji likovi — Herkul Poaro i Mis Marpl. Iako se često poigravala sa konvencijama žanra — jedno od njenih ranijih dela, Ubistvo Rodžera Akrojda, sadrži potpuni preokret na kraju — uvek je u knjige postavljala tragove prema kojima su čitaoci mogli i sami da otkriju počinioca. Većina njenih knjiga i kratkih priča adaptirane su u filmove, neke i više puta. Britanska televizija Bi Bi Si napravila je radijske i televizijske verzije mnogih priča o Poarou i Mis Marpl, a neki glumci, kao što je Dejvid Suše, proslavili su se u detektivskim serijalima zasnovanim na Agatinim knjigama. Dela Agate Kristi Zanimljivosti Jedna od omiljenih knjiga same Agate Kristi bio je roman Ukleta kuća (Crooked House). U uvodu ovog romana ona, ižmeđu ostalog, kaže: „Ova knjiga mi je jedna od omiljenih. Smišljala sam je godinama, razmišljala o njoj, razrađivala je govoreći sebi: ’Jednog dana, kada budem imala dovoljno vremena i poželim da se dobro zabavim, počeću da je pišem!’ Treba da naglasim nešto — od pet napisanih knjiga samo jedna predstavlja pravo zadovoljstvo, ostale su posao. Ukleta kuća bila je pravo zadovoljstvo”

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Dok posećuje Tomijevu tetku Adu u staračkom domu Sani Ridž, Tapens nailazi na neke čudne štićenike, uključujući gospođu Lankaster koja je zbunjuje pričama o „vašem jadnom detetu“ i „nečemu iza kamina“. Kada tetka Ada umre nekoliko nedelja kasnije, ostavlja Tomiju i Tupens sliku na kojoj se nalazi kuća, za koju je Tapens sigurna da je videla ranije. Ovo saznanje je vodi u opasnu avanturu koja uključuje nestali nadgrobni spomenik, šverc dijamanata i užasno otkriće o čemu je gospođa Lankaster govorila. Dama Agata Kristi (engl. Agatha Christie; Torki, 15. septembar 1890 — Volingford, 12. januar 1976) bila je britanska književnica, autorka brojnih kriminalističkih odnosno detektivskih romana. Kao najpoznatijeg svetskog pisca misterija, nazivaju je i „kraljicom zločina”. Tokom svoje književne karijere, koja je trajala više od pola veka, napisala je 79 knjiga (od čega 66 kriminalističkih romana) i više zbirki kratkih priča i drugih dela, koja su prodata do sada u više od dve milijarde primeraka širom sveta i prevedena na više od 50 jezika. Prema Ginisovoj knjizi rekorda, najprodavaniji je autor svih vremena.[1] Zabeleženo je da su jedino Biblija i Šekspirova dela doživela veću prodaju od romana Agate Kristi.[2] Njena drama Mišolovka je premijerno izvedena u Londonu 25. novembra 1952. godine; ovo delo je do sada najduže neprestano igran komad u istoriji pozorišta koje je imalo više od 25.000 izvođenja.[3] Proglašena je 2013. godine za najboljeg pisca detektivskih priča, a njen roman Ubistvo Rodžera Akrojda za najbolji krimi roman svih vremena Agata Meri Klarisa Miler je rođena 15. septembra 1890. godine u kući zvanoj „Ešfild” u Torkiju, kao kćerka Frederika Alve Milera i Klarise Margaret Miler.[5] Otac je bio američki berzanski posrednik sa samostalnim prihodima, ali je umro kada je Agata imala samo 11 godina, a majka je bila kćerka britanskog vojnog kapetana.[6] Porodica Miler je, pored Agate, imala još dvoje dece — sina Luja i kćerku Margaret. Oboje su bili stariji od Agate, brat 10, a sestra 11 godina.[7] Iako odgajana kao hrišćanka, odrasla je u domaćinstvu sa raznim ezoteričnim verovanjima; Agata je, kao i njeni brat i sestra, verovala da je njihova majka Klara vidovnjak sa sposobnošću da vidi „drugu viziju”.[8] Iako su u to vreme uglavnom dečaci išli u školu, Agatina majka, koja nije bila konvencionalna, poslala je stariju sestru u školu. Međutim, to isto nije učinila i sa Agatom, za koju je smatrala da je bolje da se školuje kod kuće, te je na sebe preuzela odgovornost da je nauči da čita i piše, kao i da obavlja osnovne aritmetičke operacije. Takođe, majka ju je podučavala muzici, te ju je naučila da svira klavir i mandolinu.[9] Tokom odrastanja, majka je Agatu ohrabrivala da piše poeziju i kratke priče, a neke od njih su bile objavljene u lokalnim časopisima, ali bez zapaženijeg uspeha. Tokom odmora u Egiptu, napisala je svoj prvi roman, kojeg je porodični prijatelj, Iden Filipot, preporučio njegovom književnom agentu u Londonu, ali nažalost bez uspeha.[10] U uzrastu od 16 godina, Agata je, kako bi završila školu i stekla prvo formalno obrazovanje, otišla u Pariz na dve godine, gde je studirala pevanje i klavir. Bila je vešt pijanista, ali su je trema i stidljivost sprečili da nastavi karijeru u muzici.[11] Karijera i porodični život Za vreme Prvog svetskog rata, radila je u bolnici kao medicinska sestra, prema njenim rečima „jedna od najplemenitijih profesija koje da čovek može da radi”.[12] Kasnije je radila u bolničkoj apoteci, što je imalo veliki uticaj na njen književni rad, jer mnoga ubistva u njenim knjigama su izvršena uz pomoć otrova. Godine 1914. udala se za pukovnika Arčibalda Kristija, avijatičara pri Kraljevskim avio trupama.[13] Imali su jednu ćerku, Rozalind Hiks,[14] a razveli su se 1928. godine, dve godine nakon što je Agata otkrila da je muž vara. Njen prvi roman, Misteriozna afera u Stajlzu, objavljen je u 1920. godine, a tokom braka sa Arčibaldom, izdala je šest romana, zbirku pripovedaka, te objavila nekoliko kratkih priča u raznim časopisima. U tom prvom romanu, pojavljuje se Herkul Poaro — lik koji se pojavljuje u njena 33 romana, kao i nekoliko desetina kratkih priča.[15] Nakon što je saznala da je muž vara, zatražila je razvod. Nakon svađe, Arčibald je otišao iz njihove kuće sa ljubavnicom, a Agata je u potpunosti nestala iz javnog života.[16] Njen nestanak je izazvao veliko negodovanje u javnosti, koja se uglavnom sastojala od ljubitelja njenih romana. Nakon obimne potrage, pronađena je nakon jedanaest dana, 19. decembra, nakon što su je prepoznali u jednom hotelu u kom se lažno predstavila.[17] Nikada nije objasnila svoj nestanak, niti razloge, iako su neki lekari smatrali da je patila od psihogene fuge, a mišljenja javnosti o razlozima za njen nestanak i dalje su podeljena.[18] Kristi se veoma zanimala za arheologiju, a 1930. godine udala se za arheologa Maksa Malovana, sa kojim se zbližila nakon saradnje na arheološkim iskopavanjima. Bili su u braku 46 godina, sve do njene smrti.[19] Često je u svojim pričama koristila postavke koje su dobro poznate, a putovanja sa Malovanom po Bliskom istoku doprinela su da upravo ta regija bude mesto dešavanja u nekoliko njenih romana. Neke od radnji romana, među kojima i radnja romana Deset malih crnaca, smeštene su u Torkiju, njenom rodnom mestu, a roman Ubistvo u Orijent ekspresu iz 1934. godine, napisala je u hotelu „Pera Palas” u Istanbulu, u Turskoj.[20] Godine 1932. Agata je objavila prvi od šest romana pod pseudonimom Meri Vestmakot. Bila je to dobro čuvana tajna, sve do 1949. godine, kada je časopis Sandej tajms otkrio da je gospođa Vestmakot zapravo Agata Kristi.[21] Tokom Drugog svetskog rata, Kristi je radila u apoteci u Londonu, gde je stekla znanje o otrovima, koje je iskoristila u kriminalističkim romanima koje je napisala posle rata. Na primer, u romanu Kod Belog konja iz 1961. godine, koristila je talijum kao otrov za ubistvo, a njen opis trovanja talijumom bio je toliko precizan, da je jednom lekaru pomogao da reši slučaj.[22] Poslednje godine U čast svojih književnih dela, imenovana je za komandanta Reda Britanske Imperije 1956. godine,[23] a sledeće godine je postala predsednik „Kluba detektiva”.[24] Godine 1971. dobila je najveće nacionalno priznanje, orden Britanskog kraljevstva,[25] tri godine nakon što je njen muž proglašen za viteza zbog svog rada u arheologiji;[26] bili su jedan od retkih parova u kom su oba partnera stekla titulu zbog sopstvenih zasluga. Od 1968. godine, zbog viteštva njenog supruga, Agatu su nekad akreditovali pod nazivom „Ledi Agata Malovan” ili „Ledi Malovan”. Od 1971. do 1974. godine, njeno zdravlje je počelo da se pogoršava, ali nastavila je da piše. Nedavno su, uz pomoć eksperimenata na tekstovima, kanadski istraživači utvrdili da je Agata možda patila od Alchajmerove bolesti ili neke druge demencije.[27][28][29][30] Umrla je prirodnom smrću, 12. januara 1976. godine, u svojoj kući u Volingfordu, blizu Oksforda, u 86. godini života. Bibliografija Knjige Agate Kristi su prodate u više od milijardu primeraka na engleskom jeziku, te u više od milijardu primeraka na 45 Drugih svetskih jezika. Njena predstava Mišolovka drži rekord najdužeg prikazivanja u Londonu; prvi je put prikazana 25. novembra 1952. godine, a ukupno je odigrano više od 25.000 predstava. Kristi je napisala preko osamdeset romana i drama, uglavnom detektivskih. U mnogima od njih pojavljuju se njeni najpoznatiji likovi — Herkul Poaro i Mis Marpl. Iako se često poigravala sa konvencijama žanra — jedno od njenih ranijih dela, Ubistvo Rodžera Akrojda, sadrži potpuni preokret na kraju — uvek je u knjige postavljala tragove prema kojima su čitaoci mogli i sami da otkriju počinioca. Većina njenih knjiga i kratkih priča adaptirane su u filmove, neke i više puta. Britanska televizija Bi Bi Si napravila je radijske i televizijske verzije mnogih priča o Poarou i Mis Marpl, a neki glumci, kao što je Dejvid Suše, proslavili su se u detektivskim serijalima zasnovanim na Agatinim knjigama. Dela Agate Kristi Zanimljivosti Jedna od omiljenih knjiga same Agate Kristi bio je roman Ukleta kuća (Crooked House). U uvodu ovog romana ona, ižmeđu ostalog, kaže: „Ova knjiga mi je jedna od omiljenih. Smišljala sam je godinama, razmišljala o njoj, razrađivala je govoreći sebi: ’Jednog dana, kada budem imala dovoljno vremena i poželim da se dobro zabavim, počeću da je pišem!’ Treba da naglasim nešto — od pet napisanih knjiga samo jedna predstavlja pravo zadovoljstvo, ostale su posao. Ukleta kuća bila je pravo zadovoljstvo”

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Biblioteka Polaris Zoran Zivkovic Zika Bogdanovc Hercule Poirot stajao je na vrhu litice. Jer ovdje se mnogo godina ranije dogodila tragična nesreća – na stijenama u podnožju litice otkriveno je slomljeno tijelo žene. Uslijedilo je jezivo otkriće još dva tijela – muža i žene – ubijenih iz vatrenog oružja. Ali tko je koga ubio? Je li to bio pakt o samoubojstvu? Zločin iz strasti? Ili hladnokrvno ubojstvo? Poirot se vraća u zločin počinjen prije 15 godina i otkriva da je, kada postoji jasan nedostatak fizičkih dokaza, jednako dobro da `stari grijesi ostavljaju duge sjene.` Dama Agata Kristi (engl. Agatha Christie; Torki, 15. septembar 1890 — Volingford, 12. januar 1976) bila je britanska književnica, autorka brojnih kriminalističkih odnosno detektivskih romana. Kao najpoznatijeg svetskog pisca misterija, nazivaju je i „kraljicom zločina”. Tokom svoje književne karijere, koja je trajala više od pola veka, napisala je 79 knjiga (od čega 66 kriminalističkih romana) i više zbirki kratkih priča i drugih dela, koja su prodata do sada u više od dve milijarde primeraka širom sveta i prevedena na više od 50 jezika. Prema Ginisovoj knjizi rekorda, najprodavaniji je autor svih vremena.[1] Zabeleženo je da su jedino Biblija i Šekspirova dela doživela veću prodaju od romana Agate Kristi.[2] Njena drama Mišolovka je premijerno izvedena u Londonu 25. novembra 1952. godine; ovo delo je do sada najduže neprestano igran komad u istoriji pozorišta koje je imalo više od 25.000 izvođenja.[3] Proglašena je 2013. godine za najboljeg pisca detektivskih priča, a njen roman Ubistvo Rodžera Akrojda za najbolji krimi roman svih vremena Agata Meri Klarisa Miler je rođena 15. septembra 1890. godine u kući zvanoj „Ešfild” u Torkiju, kao kćerka Frederika Alve Milera i Klarise Margaret Miler.[5] Otac je bio američki berzanski posrednik sa samostalnim prihodima, ali je umro kada je Agata imala samo 11 godina, a majka je bila kćerka britanskog vojnog kapetana.[6] Porodica Miler je, pored Agate, imala još dvoje dece — sina Luja i kćerku Margaret. Oboje su bili stariji od Agate, brat 10, a sestra 11 godina.[7] Iako odgajana kao hrišćanka, odrasla je u domaćinstvu sa raznim ezoteričnim verovanjima; Agata je, kao i njeni brat i sestra, verovala da je njihova majka Klara vidovnjak sa sposobnošću da vidi „drugu viziju”.[8] Iako su u to vreme uglavnom dečaci išli u školu, Agatina majka, koja nije bila konvencionalna, poslala je stariju sestru u školu. Međutim, to isto nije učinila i sa Agatom, za koju je smatrala da je bolje da se školuje kod kuće, te je na sebe preuzela odgovornost da je nauči da čita i piše, kao i da obavlja osnovne aritmetičke operacije. Takođe, majka ju je podučavala muzici, te ju je naučila da svira klavir i mandolinu.[9] Tokom odrastanja, majka je Agatu ohrabrivala da piše poeziju i kratke priče, a neke od njih su bile objavljene u lokalnim časopisima, ali bez zapaženijeg uspeha. Tokom odmora u Egiptu, napisala je svoj prvi roman, kojeg je porodični prijatelj, Iden Filipot, preporučio njegovom književnom agentu u Londonu, ali nažalost bez uspeha.[10] U uzrastu od 16 godina, Agata je, kako bi završila školu i stekla prvo formalno obrazovanje, otišla u Pariz na dve godine, gde je studirala pevanje i klavir. Bila je vešt pijanista, ali su je trema i stidljivost sprečili da nastavi karijeru u muzici.[11] Karijera i porodični život Za vreme Prvog svetskog rata, radila je u bolnici kao medicinska sestra, prema njenim rečima „jedna od najplemenitijih profesija koje da čovek može da radi”.[12] Kasnije je radila u bolničkoj apoteci, što je imalo veliki uticaj na njen književni rad, jer mnoga ubistva u njenim knjigama su izvršena uz pomoć otrova. Godine 1914. udala se za pukovnika Arčibalda Kristija, avijatičara pri Kraljevskim avio trupama.[13] Imali su jednu ćerku, Rozalind Hiks,[14] a razveli su se 1928. godine, dve godine nakon što je Agata otkrila da je muž vara. Njen prvi roman, Misteriozna afera u Stajlzu, objavljen je u 1920. godine, a tokom braka sa Arčibaldom, izdala je šest romana, zbirku pripovedaka, te objavila nekoliko kratkih priča u raznim časopisima. U tom prvom romanu, pojavljuje se Herkul Poaro — lik koji se pojavljuje u njena 33 romana, kao i nekoliko desetina kratkih priča.[15] Nakon što je saznala da je muž vara, zatražila je razvod. Nakon svađe, Arčibald je otišao iz njihove kuće sa ljubavnicom, a Agata je u potpunosti nestala iz javnog života.[16] Njen nestanak je izazvao veliko negodovanje u javnosti, koja se uglavnom sastojala od ljubitelja njenih romana. Nakon obimne potrage, pronađena je nakon jedanaest dana, 19. decembra, nakon što su je prepoznali u jednom hotelu u kom se lažno predstavila.[17] Nikada nije objasnila svoj nestanak, niti razloge, iako su neki lekari smatrali da je patila od psihogene fuge, a mišljenja javnosti o razlozima za njen nestanak i dalje su podeljena.[18] Kristi se veoma zanimala za arheologiju, a 1930. godine udala se za arheologa Maksa Malovana, sa kojim se zbližila nakon saradnje na arheološkim iskopavanjima. Bili su u braku 46 godina, sve do njene smrti.[19] Često je u svojim pričama koristila postavke koje su dobro poznate, a putovanja sa Malovanom po Bliskom istoku doprinela su da upravo ta regija bude mesto dešavanja u nekoliko njenih romana. Neke od radnji romana, među kojima i radnja romana Deset malih crnaca, smeštene su u Torkiju, njenom rodnom mestu, a roman Ubistvo u Orijent ekspresu iz 1934. godine, napisala je u hotelu „Pera Palas” u Istanbulu, u Turskoj.[20] Godine 1932. Agata je objavila prvi od šest romana pod pseudonimom Meri Vestmakot. Bila je to dobro čuvana tajna, sve do 1949. godine, kada je časopis Sandej tajms otkrio da je gospođa Vestmakot zapravo Agata Kristi.[21] Tokom Drugog svetskog rata, Kristi je radila u apoteci u Londonu, gde je stekla znanje o otrovima, koje je iskoristila u kriminalističkim romanima koje je napisala posle rata. Na primer, u romanu Kod Belog konja iz 1961. godine, koristila je talijum kao otrov za ubistvo, a njen opis trovanja talijumom bio je toliko precizan, da je jednom lekaru pomogao da reši slučaj.[22] Poslednje godine U čast svojih književnih dela, imenovana je za komandanta Reda Britanske Imperije 1956. godine,[23] a sledeće godine je postala predsednik „Kluba detektiva”.[24] Godine 1971. dobila je najveće nacionalno priznanje, orden Britanskog kraljevstva,[25] tri godine nakon što je njen muž proglašen za viteza zbog svog rada u arheologiji;[26] bili su jedan od retkih parova u kom su oba partnera stekla titulu zbog sopstvenih zasluga. Od 1968. godine, zbog viteštva njenog supruga, Agatu su nekad akreditovali pod nazivom „Ledi Agata Malovan” ili „Ledi Malovan”. Od 1971. do 1974. godine, njeno zdravlje je počelo da se pogoršava, ali nastavila je da piše. Nedavno su, uz pomoć eksperimenata na tekstovima, kanadski istraživači utvrdili da je Agata možda patila od Alchajmerove bolesti ili neke druge demencije.[27][28][29][30] Umrla je prirodnom smrću, 12. januara 1976. godine, u svojoj kući u Volingfordu, blizu Oksforda, u 86. godini života. Bibliografija Knjige Agate Kristi su prodate u više od milijardu primeraka na engleskom jeziku, te u više od milijardu primeraka na 45 Drugih svetskih jezika. Njena predstava Mišolovka drži rekord najdužeg prikazivanja u Londonu; prvi je put prikazana 25. novembra 1952. godine, a ukupno je odigrano više od 25.000 predstava. Kristi je napisala preko osamdeset romana i drama, uglavnom detektivskih. U mnogima od njih pojavljuju se njeni najpoznatiji likovi — Herkul Poaro i Mis Marpl. Iako se često poigravala sa konvencijama žanra — jedno od njenih ranijih dela, Ubistvo Rodžera Akrojda, sadrži potpuni preokret na kraju — uvek je u knjige postavljala tragove prema kojima su čitaoci mogli i sami da otkriju počinioca. Većina njenih knjiga i kratkih priča adaptirane su u filmove, neke i više puta. Britanska televizija Bi Bi Si napravila je radijske i televizijske verzije mnogih priča o Poarou i Mis Marpl, a neki glumci, kao što je Dejvid Suše, proslavili su se u detektivskim serijalima zasnovanim na Agatinim knjigama. Dela Agate Kristi Zanimljivosti Jedna od omiljenih knjiga same Agate Kristi bio je roman Ukleta kuća (Crooked House). U uvodu ovog romana ona, ižmeđu ostalog, kaže: „Ova knjiga mi je jedna od omiljenih. Smišljala sam je godinama, razmišljala o njoj, razrađivala je govoreći sebi: ’Jednog dana, kada budem imala dovoljno vremena i poželim da se dobro zabavim, počeću da je pišem!’ Treba da naglasim nešto — od pet napisanih knjiga samo jedna predstavlja pravo zadovoljstvo, ostale su posao. Ukleta kuća bila je pravo zadovoljstvo”

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Tri mlade žene dele stan u Londonu. Prvi je hladno efikasna sekretarica. Drugi je umetnik. Treći prekida doručak Herkula Poaroa priznajući da je ona ubica - a zatim odmah nestaje. Polako, Poaro saznaje za glasine o misterioznoj trećoj devojci, njenoj porodici i njenom nestanku. Ipak, potrebni su čvrsti dokazi pre nego što veliki detektiv može da je proglasi krivom, nevinom ili ludom. Dama Agata Kristi (engl. Agatha Christie; Torki, 15. septembar 1890 — Volingford, 12. januar 1976) bila je britanska književnica, autorka brojnih kriminalističkih odnosno detektivskih romana. Kao najpoznatijeg svetskog pisca misterija, nazivaju je i „kraljicom zločina”. Tokom svoje književne karijere, koja je trajala više od pola veka, napisala je 79 knjiga (od čega 66 kriminalističkih romana) i više zbirki kratkih priča i drugih dela, koja su prodata do sada u više od dve milijarde primeraka širom sveta i prevedena na više od 50 jezika. Prema Ginisovoj knjizi rekorda, najprodavaniji je autor svih vremena.[1] Zabeleženo je da su jedino Biblija i Šekspirova dela doživela veću prodaju od romana Agate Kristi.[2] Njena drama Mišolovka je premijerno izvedena u Londonu 25. novembra 1952. godine; ovo delo je do sada najduže neprestano igran komad u istoriji pozorišta koje je imalo više od 25.000 izvođenja.[3] Proglašena je 2013. godine za najboljeg pisca detektivskih priča, a njen roman Ubistvo Rodžera Akrojda za najbolji krimi roman svih vremena Agata Meri Klarisa Miler je rođena 15. septembra 1890. godine u kući zvanoj „Ešfild” u Torkiju, kao kćerka Frederika Alve Milera i Klarise Margaret Miler.[5] Otac je bio američki berzanski posrednik sa samostalnim prihodima, ali je umro kada je Agata imala samo 11 godina, a majka je bila kćerka britanskog vojnog kapetana.[6] Porodica Miler je, pored Agate, imala još dvoje dece — sina Luja i kćerku Margaret. Oboje su bili stariji od Agate, brat 10, a sestra 11 godina.[7] Iako odgajana kao hrišćanka, odrasla je u domaćinstvu sa raznim ezoteričnim verovanjima; Agata je, kao i njeni brat i sestra, verovala da je njihova majka Klara vidovnjak sa sposobnošću da vidi „drugu viziju”.[8] Iako su u to vreme uglavnom dečaci išli u školu, Agatina majka, koja nije bila konvencionalna, poslala je stariju sestru u školu. Međutim, to isto nije učinila i sa Agatom, za koju je smatrala da je bolje da se školuje kod kuće, te je na sebe preuzela odgovornost da je nauči da čita i piše, kao i da obavlja osnovne aritmetičke operacije. Takođe, majka ju je podučavala muzici, te ju je naučila da svira klavir i mandolinu.[9] Tokom odrastanja, majka je Agatu ohrabrivala da piše poeziju i kratke priče, a neke od njih su bile objavljene u lokalnim časopisima, ali bez zapaženijeg uspeha. Tokom odmora u Egiptu, napisala je svoj prvi roman, kojeg je porodični prijatelj, Iden Filipot, preporučio njegovom književnom agentu u Londonu, ali nažalost bez uspeha.[10] U uzrastu od 16 godina, Agata je, kako bi završila školu i stekla prvo formalno obrazovanje, otišla u Pariz na dve godine, gde je studirala pevanje i klavir. Bila je vešt pijanista, ali su je trema i stidljivost sprečili da nastavi karijeru u muzici.[11] Karijera i porodični život Za vreme Prvog svetskog rata, radila je u bolnici kao medicinska sestra, prema njenim rečima „jedna od najplemenitijih profesija koje da čovek može da radi”.[12] Kasnije je radila u bolničkoj apoteci, što je imalo veliki uticaj na njen književni rad, jer mnoga ubistva u njenim knjigama su izvršena uz pomoć otrova. Godine 1914. udala se za pukovnika Arčibalda Kristija, avijatičara pri Kraljevskim avio trupama.[13] Imali su jednu ćerku, Rozalind Hiks,[14] a razveli su se 1928. godine, dve godine nakon što je Agata otkrila da je muž vara. Njen prvi roman, Misteriozna afera u Stajlzu, objavljen je u 1920. godine, a tokom braka sa Arčibaldom, izdala je šest romana, zbirku pripovedaka, te objavila nekoliko kratkih priča u raznim časopisima. U tom prvom romanu, pojavljuje se Herkul Poaro — lik koji se pojavljuje u njena 33 romana, kao i nekoliko desetina kratkih priča.[15] Nakon što je saznala da je muž vara, zatražila je razvod. Nakon svađe, Arčibald je otišao iz njihove kuće sa ljubavnicom, a Agata je u potpunosti nestala iz javnog života.[16] Njen nestanak je izazvao veliko negodovanje u javnosti, koja se uglavnom sastojala od ljubitelja njenih romana. Nakon obimne potrage, pronađena je nakon jedanaest dana, 19. decembra, nakon što su je prepoznali u jednom hotelu u kom se lažno predstavila.[17] Nikada nije objasnila svoj nestanak, niti razloge, iako su neki lekari smatrali da je patila od psihogene fuge, a mišljenja javnosti o razlozima za njen nestanak i dalje su podeljena.[18] Kristi se veoma zanimala za arheologiju, a 1930. godine udala se za arheologa Maksa Malovana, sa kojim se zbližila nakon saradnje na arheološkim iskopavanjima. Bili su u braku 46 godina, sve do njene smrti.[19] Često je u svojim pričama koristila postavke koje su dobro poznate, a putovanja sa Malovanom po Bliskom istoku doprinela su da upravo ta regija bude mesto dešavanja u nekoliko njenih romana. Neke od radnji romana, među kojima i radnja romana Deset malih crnaca, smeštene su u Torkiju, njenom rodnom mestu, a roman Ubistvo u Orijent ekspresu iz 1934. godine, napisala je u hotelu „Pera Palas” u Istanbulu, u Turskoj.[20] Godine 1932. Agata je objavila prvi od šest romana pod pseudonimom Meri Vestmakot. Bila je to dobro čuvana tajna, sve do 1949. godine, kada je časopis Sandej tajms otkrio da je gospođa Vestmakot zapravo Agata Kristi.[21] Tokom Drugog svetskog rata, Kristi je radila u apoteci u Londonu, gde je stekla znanje o otrovima, koje je iskoristila u kriminalističkim romanima koje je napisala posle rata. Na primer, u romanu Kod Belog konja iz 1961. godine, koristila je talijum kao otrov za ubistvo, a njen opis trovanja talijumom bio je toliko precizan, da je jednom lekaru pomogao da reši slučaj.[22] Poslednje godine U čast svojih književnih dela, imenovana je za komandanta Reda Britanske Imperije 1956. godine,[23] a sledeće godine je postala predsednik „Kluba detektiva”.[24] Godine 1971. dobila je najveće nacionalno priznanje, orden Britanskog kraljevstva,[25] tri godine nakon što je njen muž proglašen za viteza zbog svog rada u arheologiji;[26] bili su jedan od retkih parova u kom su oba partnera stekla titulu zbog sopstvenih zasluga. Od 1968. godine, zbog viteštva njenog supruga, Agatu su nekad akreditovali pod nazivom „Ledi Agata Malovan” ili „Ledi Malovan”. Od 1971. do 1974. godine, njeno zdravlje je počelo da se pogoršava, ali nastavila je da piše. Nedavno su, uz pomoć eksperimenata na tekstovima, kanadski istraživači utvrdili da je Agata možda patila od Alchajmerove bolesti ili neke druge demencije.[27][28][29][30] Umrla je prirodnom smrću, 12. januara 1976. godine, u svojoj kući u Volingfordu, blizu Oksforda, u 86. godini života. Bibliografija Knjige Agate Kristi su prodate u više od milijardu primeraka na engleskom jeziku, te u više od milijardu primeraka na 45 Drugih svetskih jezika. Njena predstava Mišolovka drži rekord najdužeg prikazivanja u Londonu; prvi je put prikazana 25. novembra 1952. godine, a ukupno je odigrano više od 25.000 predstava. Kristi je napisala preko osamdeset romana i drama, uglavnom detektivskih. U mnogima od njih pojavljuju se njeni najpoznatiji likovi — Herkul Poaro i Mis Marpl. Iako se često poigravala sa konvencijama žanra — jedno od njenih ranijih dela, Ubistvo Rodžera Akrojda, sadrži potpuni preokret na kraju — uvek je u knjige postavljala tragove prema kojima su čitaoci mogli i sami da otkriju počinioca. Većina njenih knjiga i kratkih priča adaptirane su u filmove, neke i više puta. Britanska televizija Bi Bi Si napravila je radijske i televizijske verzije mnogih priča o Poarou i Mis Marpl, a neki glumci, kao što je Dejvid Suše, proslavili su se u detektivskim serijalima zasnovanim na Agatinim knjigama. Dela Agate Kristi Zanimljivosti Jedna od omiljenih knjiga same Agate Kristi bio je roman Ukleta kuća (Crooked House). U uvodu ovog romana ona, ižmeđu ostalog, kaže: „Ova knjiga mi je jedna od omiljenih. Smišljala sam je godinama, razmišljala o njoj, razrađivala je govoreći sebi: ’Jednog dana, kada budem imala dovoljno vremena i poželim da se dobro zabavim, počeću da je pišem!’ Treba da naglasim nešto — od pet napisanih knjiga samo jedna predstavlja pravo zadovoljstvo, ostale su posao. Ukleta kuća bila je pravo zadovoljstvo”

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Eng. Jezik! U potpunoj nevjerici, Jane Marple je pročitala pismo upućeno njoj od nedavno preminulog gospodina Rafiela - poznanika kojeg je nakratko upoznala dok je bila na odmoru u St. Honoreu, kako je opisano u `A Caribbean Mystery`. Rafiel joj je ostavio upute da istraži zločin nakon njegove smrti. Jedini problem je bio u tome što joj nije rekao tko je umiješan, gdje i kada je zločin počinjen. Bilo je najintrigantnije. Uskoro je suočena s novim zločinom - konačnim zločinom - ubojstvom. Čini se da je netko uporan da prošla zla ostaju zakopana. Dama Agata Kristi (engl. Agatha Christie; Torki, 15. septembar 1890 — Volingford, 12. januar 1976) bila je britanska književnica, autorka brojnih kriminalističkih odnosno detektivskih romana. Kao najpoznatijeg svetskog pisca misterija, nazivaju je i „kraljicom zločina”. Tokom svoje književne karijere, koja je trajala više od pola veka, napisala je 79 knjiga (od čega 66 kriminalističkih romana) i više zbirki kratkih priča i drugih dela, koja su prodata do sada u više od dve milijarde primeraka širom sveta i prevedena na više od 50 jezika. Prema Ginisovoj knjizi rekorda, najprodavaniji je autor svih vremena.[1] Zabeleženo je da su jedino Biblija i Šekspirova dela doživela veću prodaju od romana Agate Kristi.[2] Njena drama Mišolovka je premijerno izvedena u Londonu 25. novembra 1952. godine; ovo delo je do sada najduže neprestano igran komad u istoriji pozorišta koje je imalo više od 25.000 izvođenja.[3] Proglašena je 2013. godine za najboljeg pisca detektivskih priča, a njen roman Ubistvo Rodžera Akrojda za najbolji krimi roman svih vremena Agata Meri Klarisa Miler je rođena 15. septembra 1890. godine u kući zvanoj „Ešfild” u Torkiju, kao kćerka Frederika Alve Milera i Klarise Margaret Miler.[5] Otac je bio američki berzanski posrednik sa samostalnim prihodima, ali je umro kada je Agata imala samo 11 godina, a majka je bila kćerka britanskog vojnog kapetana.[6] Porodica Miler je, pored Agate, imala još dvoje dece — sina Luja i kćerku Margaret. Oboje su bili stariji od Agate, brat 10, a sestra 11 godina.[7] Iako odgajana kao hrišćanka, odrasla je u domaćinstvu sa raznim ezoteričnim verovanjima; Agata je, kao i njeni brat i sestra, verovala da je njihova majka Klara vidovnjak sa sposobnošću da vidi „drugu viziju”.[8] Iako su u to vreme uglavnom dečaci išli u školu, Agatina majka, koja nije bila konvencionalna, poslala je stariju sestru u školu. Međutim, to isto nije učinila i sa Agatom, za koju je smatrala da je bolje da se školuje kod kuće, te je na sebe preuzela odgovornost da je nauči da čita i piše, kao i da obavlja osnovne aritmetičke operacije. Takođe, majka ju je podučavala muzici, te ju je naučila da svira klavir i mandolinu.[9] Tokom odrastanja, majka je Agatu ohrabrivala da piše poeziju i kratke priče, a neke od njih su bile objavljene u lokalnim časopisima, ali bez zapaženijeg uspeha. Tokom odmora u Egiptu, napisala je svoj prvi roman, kojeg je porodični prijatelj, Iden Filipot, preporučio njegovom književnom agentu u Londonu, ali nažalost bez uspeha.[10] U uzrastu od 16 godina, Agata je, kako bi završila školu i stekla prvo formalno obrazovanje, otišla u Pariz na dve godine, gde je studirala pevanje i klavir. Bila je vešt pijanista, ali su je trema i stidljivost sprečili da nastavi karijeru u muzici.[11] Karijera i porodični život Za vreme Prvog svetskog rata, radila je u bolnici kao medicinska sestra, prema njenim rečima „jedna od najplemenitijih profesija koje da čovek može da radi”.[12] Kasnije je radila u bolničkoj apoteci, što je imalo veliki uticaj na njen književni rad, jer mnoga ubistva u njenim knjigama su izvršena uz pomoć otrova. Godine 1914. udala se za pukovnika Arčibalda Kristija, avijatičara pri Kraljevskim avio trupama.[13] Imali su jednu ćerku, Rozalind Hiks,[14] a razveli su se 1928. godine, dve godine nakon što je Agata otkrila da je muž vara. Njen prvi roman, Misteriozna afera u Stajlzu, objavljen je u 1920. godine, a tokom braka sa Arčibaldom, izdala je šest romana, zbirku pripovedaka, te objavila nekoliko kratkih priča u raznim časopisima. U tom prvom romanu, pojavljuje se Herkul Poaro — lik koji se pojavljuje u njena 33 romana, kao i nekoliko desetina kratkih priča.[15] Nakon što je saznala da je muž vara, zatražila je razvod. Nakon svađe, Arčibald je otišao iz njihove kuće sa ljubavnicom, a Agata je u potpunosti nestala iz javnog života.[16] Njen nestanak je izazvao veliko negodovanje u javnosti, koja se uglavnom sastojala od ljubitelja njenih romana. Nakon obimne potrage, pronađena je nakon jedanaest dana, 19. decembra, nakon što su je prepoznali u jednom hotelu u kom se lažno predstavila.[17] Nikada nije objasnila svoj nestanak, niti razloge, iako su neki lekari smatrali da je patila od psihogene fuge, a mišljenja javnosti o razlozima za njen nestanak i dalje su podeljena.[18] Kristi se veoma zanimala za arheologiju, a 1930. godine udala se za arheologa Maksa Malovana, sa kojim se zbližila nakon saradnje na arheološkim iskopavanjima. Bili su u braku 46 godina, sve do njene smrti.[19] Često je u svojim pričama koristila postavke koje su dobro poznate, a putovanja sa Malovanom po Bliskom istoku doprinela su da upravo ta regija bude mesto dešavanja u nekoliko njenih romana. Neke od radnji romana, među kojima i radnja romana Deset malih crnaca, smeštene su u Torkiju, njenom rodnom mestu, a roman Ubistvo u Orijent ekspresu iz 1934. godine, napisala je u hotelu „Pera Palas” u Istanbulu, u Turskoj.[20] Godine 1932. Agata je objavila prvi od šest romana pod pseudonimom Meri Vestmakot. Bila je to dobro čuvana tajna, sve do 1949. godine, kada je časopis Sandej tajms otkrio da je gospođa Vestmakot zapravo Agata Kristi.[21] Tokom Drugog svetskog rata, Kristi je radila u apoteci u Londonu, gde je stekla znanje o otrovima, koje je iskoristila u kriminalističkim romanima koje je napisala posle rata. Na primer, u romanu Kod Belog konja iz 1961. godine, koristila je talijum kao otrov za ubistvo, a njen opis trovanja talijumom bio je toliko precizan, da je jednom lekaru pomogao da reši slučaj.[22] Poslednje godine U čast svojih književnih dela, imenovana je za komandanta Reda Britanske Imperije 1956. godine,[23] a sledeće godine je postala predsednik „Kluba detektiva”.[24] Godine 1971. dobila je najveće nacionalno priznanje, orden Britanskog kraljevstva,[25] tri godine nakon što je njen muž proglašen za viteza zbog svog rada u arheologiji;[26] bili su jedan od retkih parova u kom su oba partnera stekla titulu zbog sopstvenih zasluga. Od 1968. godine, zbog viteštva njenog supruga, Agatu su nekad akreditovali pod nazivom „Ledi Agata Malovan” ili „Ledi Malovan”. Od 1971. do 1974. godine, njeno zdravlje je počelo da se pogoršava, ali nastavila je da piše. Nedavno su, uz pomoć eksperimenata na tekstovima, kanadski istraživači utvrdili da je Agata možda patila od Alchajmerove bolesti ili neke druge demencije.[27][28][29][30] Umrla je prirodnom smrću, 12. januara 1976. godine, u svojoj kući u Volingfordu, blizu Oksforda, u 86. godini života. Bibliografija Knjige Agate Kristi su prodate u više od milijardu primeraka na engleskom jeziku, te u više od milijardu primeraka na 45 Drugih svetskih jezika. Njena predstava Mišolovka drži rekord najdužeg prikazivanja u Londonu; prvi je put prikazana 25. novembra 1952. godine, a ukupno je odigrano više od 25.000 predstava. Kristi je napisala preko osamdeset romana i drama, uglavnom detektivskih. U mnogima od njih pojavljuju se njeni najpoznatiji likovi — Herkul Poaro i Mis Marpl. Iako se često poigravala sa konvencijama žanra — jedno od njenih ranijih dela, Ubistvo Rodžera Akrojda, sadrži potpuni preokret na kraju — uvek je u knjige postavljala tragove prema kojima su čitaoci mogli i sami da otkriju počinioca. Većina njenih knjiga i kratkih priča adaptirane su u filmove, neke i više puta. Britanska televizija Bi Bi Si napravila je radijske i televizijske verzije mnogih priča o Poarou i Mis Marpl, a neki glumci, kao što je Dejvid Suše, proslavili su se u detektivskim serijalima zasnovanim na Agatinim knjigama. Dela Agate Kristi Zanimljivosti Jedna od omiljenih knjiga same Agate Kristi bio je roman Ukleta kuća (Crooked House). U uvodu ovog romana ona, ižmeđu ostalog, kaže: „Ova knjiga mi je jedna od omiljenih. Smišljala sam je godinama, razmišljala o njoj, razrađivala je govoreći sebi: ’Jednog dana, kada budem imala dovoljno vremena i poželim da se dobro zabavim, počeću da je pišem!’ Treba da naglasim nešto — od pet napisanih knjiga samo jedna predstavlja pravo zadovoljstvo, ostale su posao. Ukleta kuća bila je pravo zadovoljstvo”

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! U hotelu Bertram, neustrašiva gospođica Marpl, koja je na odmoru u Londonu, mora da riješi smrtonosnu misteriju kojom se završio lanac izuzetno nasilnih događaja. Starinski londonski hotel nije baš tako respektabilan kao što na prvi pogled izgleda... Kada gospođica Marpl pristigne iz provincije u London, ona u hotelu Bertram nalazi upravo ono što joj je trebalo za savršen odmor: tradicionalni dekor, besprekornu uslugu i atmosferu tajanstvene opasnosti ispod ove uglađene površine. No ni sama gospođica Marpl ne može da predvidi kakav će se nasilni slijed događaja pokrenuti kada jedan ekscentrični gost hotela krene prema aerodromu... Dama Agata Kristi (engl. Agatha Christie; Torki, 15. septembar 1890 — Volingford, 12. januar 1976) bila je britanska književnica, autorka brojnih kriminalističkih odnosno detektivskih romana. Kao najpoznatijeg svetskog pisca misterija, nazivaju je i „kraljicom zločina”. Tokom svoje književne karijere, koja je trajala više od pola veka, napisala je 79 knjiga (od čega 66 kriminalističkih romana) i više zbirki kratkih priča i drugih dela, koja su prodata do sada u više od dve milijarde primeraka širom sveta i prevedena na više od 50 jezika. Prema Ginisovoj knjizi rekorda, najprodavaniji je autor svih vremena.[1] Zabeleženo je da su jedino Biblija i Šekspirova dela doživela veću prodaju od romana Agate Kristi.[2] Njena drama Mišolovka je premijerno izvedena u Londonu 25. novembra 1952. godine; ovo delo je do sada najduže neprestano igran komad u istoriji pozorišta koje je imalo više od 25.000 izvođenja.[3] Proglašena je 2013. godine za najboljeg pisca detektivskih priča, a njen roman Ubistvo Rodžera Akrojda za najbolji krimi roman svih vremena Agata Meri Klarisa Miler je rođena 15. septembra 1890. godine u kući zvanoj „Ešfild” u Torkiju, kao kćerka Frederika Alve Milera i Klarise Margaret Miler.[5] Otac je bio američki berzanski posrednik sa samostalnim prihodima, ali je umro kada je Agata imala samo 11 godina, a majka je bila kćerka britanskog vojnog kapetana.[6] Porodica Miler je, pored Agate, imala još dvoje dece — sina Luja i kćerku Margaret. Oboje su bili stariji od Agate, brat 10, a sestra 11 godina.[7] Iako odgajana kao hrišćanka, odrasla je u domaćinstvu sa raznim ezoteričnim verovanjima; Agata je, kao i njeni brat i sestra, verovala da je njihova majka Klara vidovnjak sa sposobnošću da vidi „drugu viziju”.[8] Iako su u to vreme uglavnom dečaci išli u školu, Agatina majka, koja nije bila konvencionalna, poslala je stariju sestru u školu. Međutim, to isto nije učinila i sa Agatom, za koju je smatrala da je bolje da se školuje kod kuće, te je na sebe preuzela odgovornost da je nauči da čita i piše, kao i da obavlja osnovne aritmetičke operacije. Takođe, majka ju je podučavala muzici, te ju je naučila da svira klavir i mandolinu.[9] Tokom odrastanja, majka je Agatu ohrabrivala da piše poeziju i kratke priče, a neke od njih su bile objavljene u lokalnim časopisima, ali bez zapaženijeg uspeha. Tokom odmora u Egiptu, napisala je svoj prvi roman, kojeg je porodični prijatelj, Iden Filipot, preporučio njegovom književnom agentu u Londonu, ali nažalost bez uspeha.[10] U uzrastu od 16 godina, Agata je, kako bi završila školu i stekla prvo formalno obrazovanje, otišla u Pariz na dve godine, gde je studirala pevanje i klavir. Bila je vešt pijanista, ali su je trema i stidljivost sprečili da nastavi karijeru u muzici.[11] Karijera i porodični život Za vreme Prvog svetskog rata, radila je u bolnici kao medicinska sestra, prema njenim rečima „jedna od najplemenitijih profesija koje da čovek može da radi”.[12] Kasnije je radila u bolničkoj apoteci, što je imalo veliki uticaj na njen književni rad, jer mnoga ubistva u njenim knjigama su izvršena uz pomoć otrova. Godine 1914. udala se za pukovnika Arčibalda Kristija, avijatičara pri Kraljevskim avio trupama.[13] Imali su jednu ćerku, Rozalind Hiks,[14] a razveli su se 1928. godine, dve godine nakon što je Agata otkrila da je muž vara. Njen prvi roman, Misteriozna afera u Stajlzu, objavljen je u 1920. godine, a tokom braka sa Arčibaldom, izdala je šest romana, zbirku pripovedaka, te objavila nekoliko kratkih priča u raznim časopisima. U tom prvom romanu, pojavljuje se Herkul Poaro — lik koji se pojavljuje u njena 33 romana, kao i nekoliko desetina kratkih priča.[15] Nakon što je saznala da je muž vara, zatražila je razvod. Nakon svađe, Arčibald je otišao iz njihove kuće sa ljubavnicom, a Agata je u potpunosti nestala iz javnog života.[16] Njen nestanak je izazvao veliko negodovanje u javnosti, koja se uglavnom sastojala od ljubitelja njenih romana. Nakon obimne potrage, pronađena je nakon jedanaest dana, 19. decembra, nakon što su je prepoznali u jednom hotelu u kom se lažno predstavila.[17] Nikada nije objasnila svoj nestanak, niti razloge, iako su neki lekari smatrali da je patila od psihogene fuge, a mišljenja javnosti o razlozima za njen nestanak i dalje su podeljena.[18] Kristi se veoma zanimala za arheologiju, a 1930. godine udala se za arheologa Maksa Malovana, sa kojim se zbližila nakon saradnje na arheološkim iskopavanjima. Bili su u braku 46 godina, sve do njene smrti.[19] Često je u svojim pričama koristila postavke koje su dobro poznate, a putovanja sa Malovanom po Bliskom istoku doprinela su da upravo ta regija bude mesto dešavanja u nekoliko njenih romana. Neke od radnji romana, među kojima i radnja romana Deset malih crnaca, smeštene su u Torkiju, njenom rodnom mestu, a roman Ubistvo u Orijent ekspresu iz 1934. godine, napisala je u hotelu „Pera Palas” u Istanbulu, u Turskoj.[20] Godine 1932. Agata je objavila prvi od šest romana pod pseudonimom Meri Vestmakot. Bila je to dobro čuvana tajna, sve do 1949. godine, kada je časopis Sandej tajms otkrio da je gospođa Vestmakot zapravo Agata Kristi.[21] Tokom Drugog svetskog rata, Kristi je radila u apoteci u Londonu, gde je stekla znanje o otrovima, koje je iskoristila u kriminalističkim romanima koje je napisala posle rata. Na primer, u romanu Kod Belog konja iz 1961. godine, koristila je talijum kao otrov za ubistvo, a njen opis trovanja talijumom bio je toliko precizan, da je jednom lekaru pomogao da reši slučaj.[22] Poslednje godine U čast svojih književnih dela, imenovana je za komandanta Reda Britanske Imperije 1956. godine,[23] a sledeće godine je postala predsednik „Kluba detektiva”.[24] Godine 1971. dobila je najveće nacionalno priznanje, orden Britanskog kraljevstva,[25] tri godine nakon što je njen muž proglašen za viteza zbog svog rada u arheologiji;[26] bili su jedan od retkih parova u kom su oba partnera stekla titulu zbog sopstvenih zasluga. Od 1968. godine, zbog viteštva njenog supruga, Agatu su nekad akreditovali pod nazivom „Ledi Agata Malovan” ili „Ledi Malovan”. Od 1971. do 1974. godine, njeno zdravlje je počelo da se pogoršava, ali nastavila je da piše. Nedavno su, uz pomoć eksperimenata na tekstovima, kanadski istraživači utvrdili da je Agata možda patila od Alchajmerove bolesti ili neke druge demencije.[27][28][29][30] Umrla je prirodnom smrću, 12. januara 1976. godine, u svojoj kući u Volingfordu, blizu Oksforda, u 86. godini života. Bibliografija Knjige Agate Kristi su prodate u više od milijardu primeraka na engleskom jeziku, te u više od milijardu primeraka na 45 Drugih svetskih jezika. Njena predstava Mišolovka drži rekord najdužeg prikazivanja u Londonu; prvi je put prikazana 25. novembra 1952. godine, a ukupno je odigrano više od 25.000 predstava. Kristi je napisala preko osamdeset romana i drama, uglavnom detektivskih. U mnogima od njih pojavljuju se njeni najpoznatiji likovi — Herkul Poaro i Mis Marpl. Iako se često poigravala sa konvencijama žanra — jedno od njenih ranijih dela, Ubistvo Rodžera Akrojda, sadrži potpuni preokret na kraju — uvek je u knjige postavljala tragove prema kojima su čitaoci mogli i sami da otkriju počinioca. Većina njenih knjiga i kratkih priča adaptirane su u filmove, neke i više puta. Britanska televizija Bi Bi Si napravila je radijske i televizijske verzije mnogih priča o Poarou i Mis Marpl, a neki glumci, kao što je Dejvid Suše, proslavili su se u detektivskim serijalima zasnovanim na Agatinim knjigama. Dela Agate Kristi Zanimljivosti Jedna od omiljenih knjiga same Agate Kristi bio je roman Ukleta kuća (Crooked House). U uvodu ovog romana ona, ižmeđu ostalog, kaže: „Ova knjiga mi je jedna od omiljenih. Smišljala sam je godinama, razmišljala o njoj, razrađivala je govoreći sebi: ’Jednog dana, kada budem imala dovoljno vremena i poželim da se dobro zabavim, počeću da je pišem!’ Treba da naglasim nešto — od pet napisanih knjiga samo jedna predstavlja pravo zadovoljstvo, ostale su posao. Ukleta kuća bila je pravo zadovoljstvo”

U dobrom stanju! Redje u ponudi! Dama Agata Kristi (engl. Agatha Christie; Torki, 15. septembar 1890 — Volingford, 12. januar 1976) bila je britanska književnica, autorka brojnih kriminalističkih odnosno detektivskih romana. Kao najpoznatijeg svetskog pisca misterija, nazivaju je i „kraljicom zločina”. Tokom svoje književne karijere, koja je trajala više od pola veka, napisala je 79 knjiga (od čega 66 kriminalističkih romana) i više zbirki kratkih priča i drugih dela, koja su prodata do sada u više od dve milijarde primeraka širom sveta i prevedena na više od 50 jezika. Prema Ginisovoj knjizi rekorda, najprodavaniji je autor svih vremena.[1] Zabeleženo je da su jedino Biblija i Šekspirova dela doživela veću prodaju od romana Agate Kristi.[2] Njena drama Mišolovka je premijerno izvedena u Londonu 25. novembra 1952. godine; ovo delo je do sada najduže neprestano igran komad u istoriji pozorišta koje je imalo više od 25.000 izvođenja.[3] Proglašena je 2013. godine za najboljeg pisca detektivskih priča, a njen roman Ubistvo Rodžera Akrojda za najbolji krimi roman svih vremena Agata Meri Klarisa Miler je rođena 15. septembra 1890. godine u kući zvanoj „Ešfild” u Torkiju, kao kćerka Frederika Alve Milera i Klarise Margaret Miler.[5] Otac je bio američki berzanski posrednik sa samostalnim prihodima, ali je umro kada je Agata imala samo 11 godina, a majka je bila kćerka britanskog vojnog kapetana.[6] Porodica Miler je, pored Agate, imala još dvoje dece — sina Luja i kćerku Margaret. Oboje su bili stariji od Agate, brat 10, a sestra 11 godina.[7] Iako odgajana kao hrišćanka, odrasla je u domaćinstvu sa raznim ezoteričnim verovanjima; Agata je, kao i njeni brat i sestra, verovala da je njihova majka Klara vidovnjak sa sposobnošću da vidi „drugu viziju”.[8] Iako su u to vreme uglavnom dečaci išli u školu, Agatina majka, koja nije bila konvencionalna, poslala je stariju sestru u školu. Međutim, to isto nije učinila i sa Agatom, za koju je smatrala da je bolje da se školuje kod kuće, te je na sebe preuzela odgovornost da je nauči da čita i piše, kao i da obavlja osnovne aritmetičke operacije. Takođe, majka ju je podučavala muzici, te ju je naučila da svira klavir i mandolinu.[9] Tokom odrastanja, majka je Agatu ohrabrivala da piše poeziju i kratke priče, a neke od njih su bile objavljene u lokalnim časopisima, ali bez zapaženijeg uspeha. Tokom odmora u Egiptu, napisala je svoj prvi roman, kojeg je porodični prijatelj, Iden Filipot, preporučio njegovom književnom agentu u Londonu, ali nažalost bez uspeha.[10] U uzrastu od 16 godina, Agata je, kako bi završila školu i stekla prvo formalno obrazovanje, otišla u Pariz na dve godine, gde je studirala pevanje i klavir. Bila je vešt pijanista, ali su je trema i stidljivost sprečili da nastavi karijeru u muzici.[11] Karijera i porodični život Za vreme Prvog svetskog rata, radila je u bolnici kao medicinska sestra, prema njenim rečima „jedna od najplemenitijih profesija koje da čovek može da radi”.[12] Kasnije je radila u bolničkoj apoteci, što je imalo veliki uticaj na njen književni rad, jer mnoga ubistva u njenim knjigama su izvršena uz pomoć otrova. Godine 1914. udala se za pukovnika Arčibalda Kristija, avijatičara pri Kraljevskim avio trupama.[13] Imali su jednu ćerku, Rozalind Hiks,[14] a razveli su se 1928. godine, dve godine nakon što je Agata otkrila da je muž vara. Njen prvi roman, Misteriozna afera u Stajlzu, objavljen je u 1920. godine, a tokom braka sa Arčibaldom, izdala je šest romana, zbirku pripovedaka, te objavila nekoliko kratkih priča u raznim časopisima. U tom prvom romanu, pojavljuje se Herkul Poaro — lik koji se pojavljuje u njena 33 romana, kao i nekoliko desetina kratkih priča.[15] Nakon što je saznala da je muž vara, zatražila je razvod. Nakon svađe, Arčibald je otišao iz njihove kuće sa ljubavnicom, a Agata je u potpunosti nestala iz javnog života.[16] Njen nestanak je izazvao veliko negodovanje u javnosti, koja se uglavnom sastojala od ljubitelja njenih romana. Nakon obimne potrage, pronađena je nakon jedanaest dana, 19. decembra, nakon što su je prepoznali u jednom hotelu u kom se lažno predstavila.[17] Nikada nije objasnila svoj nestanak, niti razloge, iako su neki lekari smatrali da je patila od psihogene fuge, a mišljenja javnosti o razlozima za njen nestanak i dalje su podeljena.[18] Kristi se veoma zanimala za arheologiju, a 1930. godine udala se za arheologa Maksa Malovana, sa kojim se zbližila nakon saradnje na arheološkim iskopavanjima. Bili su u braku 46 godina, sve do njene smrti.[19] Često je u svojim pričama koristila postavke koje su dobro poznate, a putovanja sa Malovanom po Bliskom istoku doprinela su da upravo ta regija bude mesto dešavanja u nekoliko njenih romana. Neke od radnji romana, među kojima i radnja romana Deset malih crnaca, smeštene su u Torkiju, njenom rodnom mestu, a roman Ubistvo u Orijent ekspresu iz 1934. godine, napisala je u hotelu „Pera Palas” u Istanbulu, u Turskoj.[20] Godine 1932. Agata je objavila prvi od šest romana pod pseudonimom Meri Vestmakot. Bila je to dobro čuvana tajna, sve do 1949. godine, kada je časopis Sandej tajms otkrio da je gospođa Vestmakot zapravo Agata Kristi.[21] Tokom Drugog svetskog rata, Kristi je radila u apoteci u Londonu, gde je stekla znanje o otrovima, koje je iskoristila u kriminalističkim romanima koje je napisala posle rata. Na primer, u romanu Kod Belog konja iz 1961. godine, koristila je talijum kao otrov za ubistvo, a njen opis trovanja talijumom bio je toliko precizan, da je jednom lekaru pomogao da reši slučaj.[22] Poslednje godine U čast svojih književnih dela, imenovana je za komandanta Reda Britanske Imperije 1956. godine,[23] a sledeće godine je postala predsednik „Kluba detektiva”.[24] Godine 1971. dobila je najveće nacionalno priznanje, orden Britanskog kraljevstva,[25] tri godine nakon što je njen muž proglašen za viteza zbog svog rada u arheologiji;[26] bili su jedan od retkih parova u kom su oba partnera stekla titulu zbog sopstvenih zasluga. Od 1968. godine, zbog viteštva njenog supruga, Agatu su nekad akreditovali pod nazivom „Ledi Agata Malovan” ili „Ledi Malovan”. Od 1971. do 1974. godine, njeno zdravlje je počelo da se pogoršava, ali nastavila je da piše. Nedavno su, uz pomoć eksperimenata na tekstovima, kanadski istraživači utvrdili da je Agata možda patila od Alchajmerove bolesti ili neke druge demencije.[27][28][29][30] Umrla je prirodnom smrću, 12. januara 1976. godine, u svojoj kući u Volingfordu, blizu Oksforda, u 86. godini života. Bibliografija Knjige Agate Kristi su prodate u više od milijardu primeraka na engleskom jeziku, te u više od milijardu primeraka na 45 Drugih svetskih jezika. Njena predstava Mišolovka drži rekord najdužeg prikazivanja u Londonu; prvi je put prikazana 25. novembra 1952. godine, a ukupno je odigrano više od 25.000 predstava. Kristi je napisala preko osamdeset romana i drama, uglavnom detektivskih. U mnogima od njih pojavljuju se njeni najpoznatiji likovi — Herkul Poaro i Mis Marpl. Iako se često poigravala sa konvencijama žanra — jedno od njenih ranijih dela, Ubistvo Rodžera Akrojda, sadrži potpuni preokret na kraju — uvek je u knjige postavljala tragove prema kojima su čitaoci mogli i sami da otkriju počinioca. Većina njenih knjiga i kratkih priča adaptirane su u filmove, neke i više puta. Britanska televizija Bi Bi Si napravila je radijske i televizijske verzije mnogih priča o Poarou i Mis Marpl, a neki glumci, kao što je Dejvid Suše, proslavili su se u detektivskim serijalima zasnovanim na Agatinim knjigama. Dela Agate Kristi Zanimljivosti Jedna od omiljenih knjiga same Agate Kristi bio je roman Ukleta kuća (Crooked House). U uvodu ovog romana ona, ižmeđu ostalog, kaže: „Ova knjiga mi je jedna od omiljenih. Smišljala sam je godinama, razmišljala o njoj, razrađivala je govoreći sebi: ’Jednog dana, kada budem imala dovoljno vremena i poželim da se dobro zabavim, počeću da je pišem!’ Treba da naglasim nešto — od pet napisanih knjiga samo jedna predstavlja pravo zadovoljstvo, ostale su posao. Ukleta kuća bila je pravo zadovoljstvo”[31]