Marketing
Postavite oglas
Kontakt
Pratite promene cene putem maila
- Da bi dobijali obaveštenja o promeni cene potrebno je da kliknete Prati oglas dugme koje se nalazi na dnu svakog oglasa i unesete Vašu mail adresu.
301-325 od 11558 rezultata
Broj oglasa
Prikaz
Režim promene aktivan!
Upravo ste u režimu promene sačuvane pretrage za frazu .
Možete da promenite frazu ili filtere i sačuvate trenutno stanje
7 Modern American novelists an introduction Iz 1968. god. 280 str. Vrlo dobro očuvana knjiga. Sadržaj je na dodatnim slikama. Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Ovo je najjeftiniji primerak na sajtu na dan postavljanja! POGLEDAJTE I OSTALE predmete KOJE PRODAJEM POPUST NA VIŠE KUPLJENIH PREDMETA, PITAJTE! KLIKNITE NA LINK http://www.kupindo.com/Clan/zambezi/SpisakPredmeta ------------------------------ 26092022KE
Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Zastitni omotac malo pohaban, sama knjiga u dobrom i urednom stanju! - Franz Altheim - Gunter Anders - Erich Auerbach - Mihail Bahtin - Wayne C. Booth - Hermann Broch - R. S. Crane - David Daiches - Umberto Eco - Aleksandar Flaker - Edvard Moren Forster - Rene Girard - Zoran Glusevic - Lucien Goldmann - Kate Hamburger - Arnold Kettle - Wolfgang Kayser - Eberhard Lammert - Stanko Lasic - F. R. Leavis - Jurij M. Lotman - Georg Lukacs - Jose Ortega y Gasset - Gajo Peles - Jean Rousset - Jean Paul Sartre - Robert Scholes - Sklovski - Ivo Vidan Milivoj Solar (Koprivnica 8. 4. 1936.) je hrvatski teoretičar književnosti, akademik Doktorirao 1964. disertacijom o Franu Galoviću na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Redovni profesor Filozofskog fakulteta u Zagrebu, njegova knjiga Teorija književnosti. prvi put je izdana 1976., 20-ti put 2005. Od godine 1987. do 1990. bio je republički sekretar za kulturu SR Hrvatske. Akademik od 17. 6. 2008.. Djela Pitanja poetike, Školska knjiga, Zagreb, 1971. Ideja i priča, Liber, Zagreb, 1974. Književna kritika i filozofija književnosti, Školska knjiga, Zagreb, 1976. Teorija književnosti, Školska knjiga, Zagreb, 1976. Uvod u filozofiju književnosti, Teka, Zagreb, 1978. Smrt Sancha Panze, MH, Zagreb, 1981. Suvremena svjetska književnost, Školska knjiga, Zagreb, 1982. Mit o avangardi i mit o dekadenciji, Nolit, Beograd, 1985. Eseji o fragmentima, Prosveta, Beograd, 1985. Filozofija književnosti, Liber, Zagreb, 1985. Roman i mit, August Cesarec, Zagreb, 1988. Teorija proze, SNL, Zagreb, 1989. Laka i teška književnost, MH, Zagreb, 1995. Vježbe tumačenja. Interpretacije lirskih pjesama, MH, Zagreb, 1997. Edipova braća i sinovi, Naprijed, Zagreb, 1998. Granice znanosti o književnosti , Zagreb : Naklada Pavičić, 2000. Povijest svjetske književnosti: kratki pregled , Zagreb : Golden marketing, 2003. Predavanja o lošem ukusu: obrana estetičkog uma, Zagreb: Politička kultura, 2004. Ideja i priča (Izabrana djela 1), Zagreb: Golden marketing - tehnička knjiga, 2004. Uvod u filozofiju književnosti (Izabrana djela 2), Zagreb: Golden marketing - tehnička knjiga, 2004. Retorika postmoderne, Zagreb: MH, 2005.
Poslovni i protokolarni engleski sa CD - Manica Lipec Autor : Manica Lipec Izdavač : MLADINSKA KNJIGA Snađite se u tipičnim poslovnim situacijama Uz pomoć priručnika postaćete briljantni u: - razgovoru preko telefona i pisanju pisama; - sastavljanju ponuda i narudžbina; - pisanju reklamacija, zahteva za odštetu, rezervacija, poziva, zahvalnica i čestitki. Pripremite se za učestvovanje na međunarodnim sastancima i zasedanjima. Naučite kako da vodite poslovni sastanak i napišete važan govor. Savladajte uspešno čak i jezik diplomatije. CD sa brojnim primerima svih poslovnih pisama koja bi vam ikada bila potrebna! Kategorija ENGLESKI JEZIK/GRAMATIKA Autor Manica Lipec Težina specifikacija 0.5 kg Izdavač MLADINSKA KNJIGA Pismo Latinica Povez Tvrd Godina 2008 Format 17x24 Strana 192 LEPO OCUVANA (KUTIJA 2)
Naslov: Ogledi iz estetike - I Integralna poezija Autor: Sima Pandurović Izdavač: Napredak, Beograd Obim strana: 111 Format: 12 x 18 cm Povez: Meki Pismo: Ćirilica Knjiga je izuzetno lepo očuvana. Na uvodnoj stranici postoje potpis i pečat Miloša I. Bandića, koji je ujedno i bivši vlasnik. Knjigu šaljem kao preporučenu tiskovinu nakon uplate na tekući račun, a moguće je i lično preuzimanje u Novom Sadu na mojoj adresi. Tag: Miloš I. Bandić
Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! - Fantazija o Geteu - Dostojevski - sa merom - Niceova filozofija u svetlu naseg iskustva - Josif i njegova braca Tomas Man (nem. Paul Thomas Mann; Libek, 6. jun 1875—Cirih, 12. avgust 1955), bio je nemački romanopisac i pripovedač, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1929. godine. Detinjstvo i školovanje Rođen je u nemačkom gradu Libeku 6.juna, u staroj i uglednoj trgovačkoj porodici. Bio je drugo od petoro dece trgovca Tomasa Johana Hajnrifa Mana i Julije de Silva Bruns, poreklom Južnoamerikanke. Njegov stariji brat Hajnrih, koji će i sam postati pisac, rođen je 1871. godine. Imao je i dva mlađa brata, Karla i Viktora i sestru Juliju.[1] Pohađao je gimnaziju `Katherineum` u Libeku, ali su ga mnogo više od škole interesovali muzika, čitanje i pisanje. Prve književne pokušaje, po ugledu na Hajnea na kojima se potpisao sa Paul Tomas, objavio je u gimnazijskom časopisu Der Frühlingssturm (Prolećna oluja) koji je sam uređivao.[2] U ranom detinjstvu živeo u dobrostojećoj porodici, ali se to menja posle očeve smrti 1891. godine. Porodica se seli u Minhen, dok je Tomas ostao da završi školu u Libeku. Pošto se pridružio porodici u Minhenu, tokom 1894. i 1895. na Visokoj tehničkoj školi u tom gradu sluša predavanja iz istorije umetnosti, istorije književnosti i ekonomije. U tom periodu objavljuje i prvu zapaženu novelu u časopisu Dvadeseti vek koji je uređivao njegov brat Hajnrih.[1] Porodica Godine 1905. oženio se sa Katjom Pringshajm, kćerkom minhenskog profesora matematike. Katja i Tomas će imati šestoro dece, od kojih će neka, kao Klaus, krenuti očevim stopama i poslati književnici. Pored Klausa, Manovi su imali i kćerke Eriku, Moniku i Elizabetu, i sinove Gotfrida i Mihaela. Odlazak iz Nemačke Tokom Prvog svetskog rata Tomas Man je zbog političkih stavova došao u sukob sa bratom Hajnrihom. Neposredan povod za netrpeljivost bilo je objavljivanje Manovog teksta Fridrih i velika koalicija (Friedrisch und die grosse Koalition) u kojem je branio nemačku politiku. Ipak, dve decenije kasnije, u vreme uspona Hitlera, Man uviđa opasnost od nacizma i drži 1929. godine govor koji je 1930. godine objavljen pod nazivom Apel razumu (Ein Appell an die Vernunft). Kada je tokom 1933. godine, zajedno sa suprugom putovao po Evropi i držao predavanja, sin Klaus i kćerka Erika mu šalju upozorenje da se više ne vraća. Kuća Manovih je konfiskovana; tada je i doneta odluka o deportaciji Manovih u logor Dahau.[1] Manovi se zadržavaju u Švajcarskoj, u malom mestu blizu Ciriha. Od 1934. Man putuje više puta u Ameriku gde drži predavanja, da bi konačno postao profesor na Prinstonu 1938. godine. U Americi je Man prihvaćen kao slavni evropski emigrant. Ubrzo se cela porodica okupila u Americi i potom preselila i Los Anđeles. Zvanično Man postaje američki državljanin 1944. godine. Tokom 40-ih drži više govora protiv nacizma, koji su objavljeni 1944. godine. Posle rata, godine 1952, prelazi ponovo u Švajcarsku. Do kraja života putuje i drži predavanja. Na putu za Holandiju 1955. se razboleo, te je hitno prebačen u bolnicu u Cirihu, gde je umro 12. avgusta. Počeci Man je u gimnaziji objavio svoje književne prvence (Vizija), a 1893. i 1894. prve novele: Posrnula (Die Gefallene) i Volja za sreću (Der Wille zum Glück). Ubrzo potom (1898) objavljena je i njegova prva zbirka novela Mali gospodin Frideman (Der kleine herr Friedemann). `Junaci ovih kratkih priča obično su ljudi nastranih ćudi, ljudi izdvojeni iz društva, zatvoreni u sebe i u svoju usamljenost (...)` [2] Na taj način Man je u svojim prvim radovima najavio i prvu veliku temu koja će obeležiti njegova najznačajnija dela: položaj umetnika u društvu. Romani i novele Već u ranoj mladosti započeo je rad na prvom zahtevnijem delu koje je u početku trebalo da bude obimnija novela - Budenbrokovi (Buddenbrooks, 1901) Ipak, delo je naraslo u veliki porodični roman autobiografskog karaktera, koji kroz nekoliko generacija prati sudbinu jedne libečke građanske porodice. Nobelova nagrada koju je dobio 1929. godine, kako je navedeno na povelji, dodeljena mu je upravo za ovaj roman.[3] Godine 1903. objavljena je druga Manova zbirka novela pod nazivom Tristan u kojoj se pojavila i novela Tonio Kreger. Tema Tristana je antagonizam između umetnosti i života, a ista problematika će činiti osnov novele Tonio Kreger: `Dok je u Tristanu taj antagonizam dobio komično-satirično rešenje, ovde je ono lirski sumorno (...) U Toniju Kregeru Man je prvi put svesno iskoristio muziku kao sredsvo jezičkog uobličavanja, primenio tehniku `lajtmotiva`, stilskog ponavljanja i variranja.`[4] Manov rani stvaralački period, obeležen pre svega novelističkim radom, završava se delom Smrt u Veneciji koje je objavljeno 1912. godine. U ovoj noveli ponovo se prikazuje odnos umetnosti i života, ali i `problematična priroda umetnikova`.[4] Zrelim periodom Manovog stvaralaštva dominira svakako veliki roman Čarobni breg koji je završen 1924. godine. Neposrednu inspiraciju za nastanak romana Man je doživeo kada je 1912. godine posetio svoju suprugu Katju koja se lečila u sanatrijumu u Davosu. Lično i intenzivno iskustvo boravka u izolovanom lečilištvu Man je inkorporao u svog junaka Hansa Kastorpa, tako gradeći složenu celinu u kojoj breg postaje simbol celokupne sudbine čoveka: `Čarobni breg predstavlja veliku kompoziciju ljudskih odnosa i ideja epohe, vaspitni roman vremena.`[5] Man i Anica Savić Rebac U Univerzitetskoj biblioteci `Svetozar Marković` u Beogradu čuva se jedno dragoceno svedočanstvo o korespondenciji između Tomasa Mana i Anice Savić Rebac, klasičnog filologa, prevodioca i esejiste. Naime, Anica Savić je intenzivno prevodila dela modernih nemačkih autora, kao i značajne novele Tomasa Mana i odlomak Čarobnog brega. Pored toga objavila je više lucidnih eseja i kritičkih prikaza, približivši tako nemačkog romansijera srpskom čitalaštvu. Od posebne je važnosti činjenica da se Anica Savić dopisivala sa Manom, ali je sačuvano svega jedno pismo iz 1929. godine koje je Man uputio Anici dok je živela u Skoplju. U pismu se Man zahvaljuje na primercima njenih prevoda novela Tonio Kreger, Tristan i Smrt u Veneciji. Njihova korespondencija dovela je i do saradnje i međusobnog uticaja. Naime, Man je koristio neke teme iz Aničinog teksta `Kallistos` za roman Josif i njegova braća. Objavivši ovaj tekst u Wiener Studien, ona je 1937. godine poslala separat Manu koji ga je pažljivo iščitao, beležeći svoje komentare na marginama.
Uvod u istoriju knjige, biblioteka i čitaonica u Beloj Crkvi, Živan Ištvanić 96 str, 23 cm, tiraž 300 Narodna biblioteka Bela Crkva 2012 Knjižara: Oberleuter, Nikola Stanković, Bertolda Hepkea Štamparija: Julijusa VUndera, Petera Kuna, Gustava Vundera, Srbska čitaonica, Češko čitaoničko društvo, štamparija komande mesta, srpska zanatlijska čitaonica, Devastacija knjige... Biblioteka: vinogradarskog društva, trgovačkih nameštenika, kulturbunda, ruskog kadetskog korpusa, društva za druželjubivost... NAPOMENA: Za lično preuzimanje poslati upit.
Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Sadržaj: Zdenko Lešić: NOVI ISTORICIZAM Zdenko Lešić: KULTURNI MATERIJALIZAM [I] NOVI ISTORICIZAM Stiven Grinblat: Kolanje društvene energije Luis A. Montrouz: Poetika i politika kulture [II] KULTURNI MATERIJALIZAM Džonatan Dolimur: Šekspir, kulturni materijalizam i novi istoricizam Alan Sinfield: Kulturna baština i tržište, regulacija i desublimacija Ketrin Belzi: Konstruisanje subjekta dekonstruisanje teksta Navedena dela Podaci o autorima Literatura (za dalje čitanje) Zdenko Lešić (2. januar 1934-18. maj 2018) bio je kritičar, esejist, prozajist. Diplomirao (1957) i doktorirao (1965), tezom o književnom djelu I. G. Kovačića, na Filozofskom fakultetu u Sarajevu, na kojem je bio profesor teorije književnosti do penzionisanja 2004. Redovni je član Akademije nauka i umjetnosti BiH od 2002. Njegov se naučni interes kretao od problema jezika u književnosti, teorije književne povijesti do teorije drame i književnosti avangarde. Pisao je i o hrvatskom pjesništvu, posebno o A. B. Šimiću, M. Krleži, T. Ujeviću i I. G. Kovačiću. Prevodio je s engleskoga za pozorište, a u novije doba i s korejskog jezika.[1] Biografija Zdenko Lešić rođen je 1934. na otoku Ugljanu kraj Zadra. Djetinstvo je proveo na dalmatinskim otocima (Ugljan, Brač, Vis). Godine 1940. s roditeljima je došao u Sarajevo gdje je završio osnovnu, učiteljsku i višu pedagošku školu. Od 1952. do 1954. radio je kao nastavnik u osnovnoj školi u Kreševu. Filozofski fakultet (Odsjek za historiju jugoslavenskih književnosti) završio je 1957. i bio odmah izabran za asistenta na predmetu Teorija književnosti. Godine 1965. odbranio je doktorsku disertaciju pod naslovom Književno djelo Ivana Gorana Kovačića. Iste godine izabran je za docenta na predmetu Teorija književnosti. Godine 1971. izabran je za vanrednog, a 1977. za redovnog profesora Filozofskog fakuleta Sarajevo. U međuvremenu je kao nastavnik gostovao u Školi za istočnoevropske i slavenske studije Londonskog Univerziteta (1967–1969), na Columbia University u New Yorku (1974) te na Indiana University Bloomington, SAD (1987–1988). Nakon dvije godine provedene u opkoljenom Sarajevu, krajem 1993. po pozivu Britanskog Savjeta prihvatio je da radi kao profesor na Londonskom Univerzitetu. U Londonu je ostao dvije godine, a zatim je odtišao u Seul (1996–1999.) na Korejski univerzitet za strane studije gdje je ostao tri godine. Godine 1999. vratio se u Sarajevo i bio ponovno izabran za redovnog profesora na predmetu Teorija književnosti na Filozofskom fakultetu. Penzionisan je 1. januara 2004. godine.[2] Lešićev naučni rad obuhvata široku oblast teorije književnosti i metodologije proučavanja književnosti (Jezik i književno djelo 1971, Moderna tumačenja književnosti, 1981; Književnost i njena istorija, 1985, Nova čitanja, 2003, Novi istoricizam i kulturni materijalizam 2003, Teorija književnosti, Sarajevo 2006, Beograd 2008; Suvremena tumačenja književnosti, 2007). Posebno je značajan njegov trotomni prikaz historije dramskih teorija pod naslovom Teorija drame kroz stoljeća (tom I 1977, tom II 1979; tom III 1990). Kao književni historičar bavio se raznim pojavama u južnoslovenskim književnostima, od književnog djela Ivana Gorana Kovačića (Polja svjetla i tamna, 1971), preko poezije najznačajnih srpskih i hrvatskih pjesnika iz 20-tih godina XX stoljeća (Klasici avangarde), do pripovijedne književnosti u Bosni i Hercegovini (Pripovjedači, 1988, Pripovjedačka Bosna, u dva toma, 1990). Lešić je autor 15 knjiga (od kojih su neke višetomne, a neke su doživjele više izdanja) te stotinjak naučnih i stručnih radova, objavljenih u različitim domaćim i stranim časopisima i zbornicima. Autor je i dva romana (Sarajevski tabloid, Split 2001; Knjiga o Tari, Sarajevo 2004; Novi Sad 2009). Objavio je i više prijevoda s engleskog jezika. Uz svoju naučnu, vršio je i neke društvene dužnosti, za što je odlikovan Ordenom zasluga za narod sa srebrenim zracima, a dobitnik je i Šestoaprilske nagrade grada Sarajeva te nagrade “Veselin Masleša” za naučni rad. Bio je član Savjeta Međunarodnog udruženja prevodilaca te osnivač i predsjednik PEN Centra BIH. Za dopisnog člana ANUBiH izabran 1987, a za redovnog člana 2002. godine. Lešić je preminuo 18. maja 2018. u Sarajevu, gdje je i sahranjen na gradskom groblju Bare.
Izdavač: Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd Naučni skupovi, knjiga XXII Odeljenje jezika i književnosti, knjiga 4 Grupa autora. Urednik: Predrag Palavestra Povez: broširan Broj strana: 755 Sadržaj priložen na slikama. Malo požutela na hrbatu inače odlično očuvana. Zbornik je podeljen na pet tematskih celina: 1. Opšte teorijske pretpostavke 2. Poetika i tipologija 3. Jezičke i stilske forme 4. Poetika simbolističke proze 5. Komparativna izučavanja (K-143)
Вукове српске народне пословице (приредио и регистар кључних речи израдио Михаило Шћепановић) Михаило Шћепановић 2015, тврд повез, ћирилица, 21 цм, 567 стр. Бележење народних пословица је ишло паралелно са сакупљањем песама и приповедака. Због интервенције митрополита Стратимировића, бечке власти нису дозволиле издавање збирке без дозволе будимских власти. Како је Вук у то време боравио у Црној Гори, на Цетињу је 1836. штампао „Народне српске пословице“ које је посветио владици Петру II Петровићу Његошу. После овог издања Вук је за живота објавио још једно издање пословица.
Naslov: Struktura umetničkog teksta Autor: J. M. Lotman Izdavač: Nolit, Beograd Pismo: latinica Br. strana: 398 Format: 20cm Povez: tvrdi, prošiveno, zaštitni omot Knjiga (korice, listovi, povez) je odlično očuvana; zaštitni omot je neznatno iskrzan po gornjoj i donjoj ivici. Prikaz knjige možete da vidite na trećoj slici, uvećajte je do pune veličine.
Istorija cene
Naziv oglasa
Početna cena
Najveća cena
Najniža cena
Nema podataka o istoriji cene
Pretraga: " "
Uspešno ste zapratili pretragu.
Sve zapraćene pretrage možete videti u
korisničkom panelu.