LEPO OČUVANA KNJIGA ILUSTRACIJE MOME KAPORA POTPIS PATRIJARHA

Odlično Retko Roman-esej Bore Ćosića Vražji nakot posveden je nedavno preminulom beogradskom prozaiku i filozofu Radomiru Konstantinoviću, autoru niza modernistički koncipiranih romana, velikoga višesveščanoga esejističkog djela Biće i jezik i, prije svega, nenadmašne Filosofije palanke. U nadahnutoj žanrovskoj miksturi Ćosić tematizira ne samo Konstantinovidev život i djelo već i sudbinu svih intelektualaca koji ne pristaju na podređivanje zovu tribalističkih ideologija, inzistirajući na duhovnoj i umjetničkoj slobodi. Ova je knjiga iznim no važna za upoznavanje senzibiliteta cijelog naraštaja intelektualaca koji su se formirali kao svojevrsna unutarnja opozicija u razdoblju socijalizma, ali nisu pristali na zov nacionalističkih ideologija nastalih na zgarištu komunističke ideologije. (Velimir Visković)

TIp: Ručni Boja: Plava/Bela Adapter za punjenje Uzani deo Dodatak za mokro usisavanje Držač za zid Providni filter za prašinu - može da se pere Adapter za punjenje Kontrolna lampica za napunjenost baterija Ima tri baterije koje mogu da se pune Usisivač za mokro i suvo usisavanje Snaga motora: 3.6V, 1400 mAh

AUTOR: Stanislav Vinaver NASLOV: Zanosi i prkosi Laze Kostića, numerisan primerak br. 124 IZDAVAČ: Forum GODINA: 1963. POVEZ: tvrd NAPOMENA: nekoliko stranica blago podvlačene grafitnom olovkom (KB:203)

Opis proizvoda Spcifikacije: • 2 baterije • Kapacitet baterija: 2200 mAh • Multifunkcijski bežični usisivač koji uz ciklonski protok pritiska stvara snažno usisavanje • Poseduje magnetni deo za lakše prianjanje, što znači da uređaj ostaje pričvršćen za podlogu (npr. krov auta) čak i pri jakim vetrovima. Namena: • Za usisavanje auta • Za usisavanje ljudske i životinjske dlake • Za usisavanje tepiha i podova • Za usisavanje nameštaja • Za usisavanje teško dostupnih mesta Filteri: • HEPA • Filter od nerđajućeg čelika • Priključak za punjenje: Tip-C

VUK STEFANOVIĆ KARADŽIĆ SABRANA DELA 1-10 Tvrdi povez, zaštitni omot, deluju nekorišćen. Ovo delo štampano u Nolitu 1975. ovde je peta knjiga izdata 1977-e, isti izdavač, u istom stanju. 1. Srpske narodne pjesme I 2. Srpske narodne pjesme II 3. Srpske narodne pjesme III 4. Srpske narodne pjesme IV 5. Srpska istorija našeg vremena 6. Srpski rječnik 7. Crna Gora i Boka kotorska 8. Srpske narodne pripovjetke 9. Novi zavjet 10. Srpske narodne poslovice Вук Стефановић Караџић (Тршић, 6. новембар 1787 — Беч, 7. фебруар 1864)[1] био је српски лингвиста, филолог, антрополог, књижевник, преводилац и академик. Стефановић Караџић је најзначајнији српски лингвиста XIX века, реформатор српског језика, сакупљач народних умотворина и писац првог речника српског језика.[2] Најзначајнија је личност српске књижевности прве половине XIX века.[3] Рођен у вријеме зло и мучно, у дане када се чињаше да је скоро угашен живот српског народа. Вук је стао на снагу у вријеме јуначко.[4] Стекао је и неколико почасних доктората.[5] Имао је неколико браће и сестара који су умрли. У тадашње време се веровало, у том крају, да је то због духова и вештица. После смрти своје браће родитељи су му дали име Вук да би то име отерало духове и вештице. Учествовао је у Првом српском устанку као писар и чиновник у Неготинској крајини, а након слома устанка преселио се у Беч, 1813. године. Ту је упознао Јернеја Копитара, цензора словенских књига, на чији је подстицај кренуо у прикупљање српских народних песама, реформу ћирилице и борбу за увођење народног језика у српску књижевност. Вуковим реформама у српски језик је уведен фонетски правопис, а српски језик је потиснуо славеносрпски језик који је у то време био језик образованих људи. Тако се као најважније године Вукове реформе истичу 1818, 1836, 1839, 1847. и 1852. За свој рад добио је неколико одликовања и других награда. Уврштен је у списак 100 најзнаменитијих Срба. Биографија Вукова спомен-кућа у Тршићу Вук Стефановић Караџић 1846. (сликар Урош Кнежевић) Спомен-плоча у Сремским Карловцима Вук Стефановић Караџић је рођен 1787. године у Тршићу близу Лознице, у породици у којој су деца умирала, па је по народном обичају, добио име Вук како му зле силе не би наудиле. Његова породица се доселила из Црне Горе из Дробњака. Мајка Јегда, девојачки Зрнић, родом је из Озринића код Никшића. Писање и читање је научио од рођака Јевте Савића Чотрића, који је био један од ретких писмених људи у крају. Образовање је наставио у школи у Лозници, али је није завршио због болести. Школовање је касније наставио у манастиру Троноши, који је био центар писмености у том крају. Како су га у манастиру мање учили, а више терали да чува стоку, отац га је вратио кући. На почетку Првог српског устанка, Вук је био писар код церског хајдучког харамбаше Ђорђа Ћурчије. Исте године је отишао у Сремске Карловце да се упише у гимназију, али је са 17 година био престар. Једно време је провео у тамошњој чувеној Карловачкој богословији, где је као професор радио Лукијан Мушицки. Не успевши да се упише у карловачку гимназију, он одлази у Петрињу, где је провео неколико месеци учећи немачки језик. Касније стиже у Београд да упозна Доситеја Обрадовића, ученог човека и просветитеља. Вук га је замолио за помоћ како би наставио са образовањем, али га је Доситеј одбио. Вук је разочаран отишао у Јадар и почео да ради као писар код Јакова Ненадовића. Заједно са рођаком Јевтом Савићем, који је постао члан Правитељствујушчег совјета, Вук је прешао у Београд и у Совјету је обављао писарске послове. Кад је Доситеј отворио Велику школу у Београду, Вук је постао њен ђак. Убрзо је оболео и отишао је на лечење у Нови Сад и Пешту, али није успео да излечи болесну ногу, која је остала згрчена. Хром, Вук се 1810. вратио у Србију. Пошто је краће време у Београду радио као учитељ у основној школи, Вук је са Јевтом Савићем прешао у Неготинску крајину и тамо обављао чиновничке послове. Портрет младог Вука Стефановића Караџића 1816. Уље на платну, рад Певела Ђурковића (1772-1830). Овај портрет Вука, репродукован је на новчаницу од 10 динара. Изложен је у сталној поставци Музеја Вука и Доситеја у Београду. Након пропасти устанка 1813. Вук је са породицом прешао у Земун, а одатле одлази у Беч. Ту се упознао са Бечлијком Аном Маријом Краус, којом се оженио. Вук и Ана имали су много деце од којих су сви осим кћерке Мине и сина Димитрија, умрли у детињству и раној младости (Милутин, Милица, Божидар, Василија, двоје некрштених, Сава, Ружа, Амалија, Александрина). У Бечу је такође упознао цензора Јернеја Копитара, а повод је био један Вуков спис о пропасти устанка. Уз Копитареву помоћ и савете, Вук је почео са сакупљањем народних песама и са радом на граматици народног говора. Године 1814. је у Бечу објавио збирку народних песама коју је назвао „Мала простонародна славено-сербска пјеснарица“. Исте године је Вук објавио „Писменицу сербскога језика по говору простога народа написану“, прву граматику српског језика на народном говору. Некадашња зграда Велике школе у Београду, данас Вуков и Доситејев музеј. Идуће године је издао другу збирку народних песама под именом „Народна сербска песнарица“. Због проблема са кнезом Милошем Обреновићем било му је забрањено да штампа књиге у Србији, а једно време и у аустријској држави. Својим дугим и плодним радом стиче бројне пријатеље, па и помоћ у Русији, где је добио сталну пензију 1826. године. У породици му је остала жива само кћерка Мина Караџић. Сједињењем Магистрата и Суда београдског у пролеће 1831. године, Вук Караџић је именован 29. марта 1831. за председника те институције, што се у данашњим терминима сматра градоначелником Београда.[6] Као година Вукове победе узима се 1847. јер су те године објављена на народном језику дела Ђуре Даничића „Рат за српски језик“, „Песме“ Бранка Радичевића, Његошев „Горски вијенац“ (писан старим правописом) и Вуков превод Новог завјета, али Вуков језик је признат за званични књижевни језик тек 1868, четири године након његове смрти.[7] Вукова смрт и сахрана Вук је умро у Бечу, 7. фебруара / 26. јануара 1864. године, поподне, `у Трауновој кући, у Мароканској улици, у Ландштрасима`.[8] „Примећујући да писац најопсежније монографије о Вуку, Љубомир Стојановић, није имао при руци ниједно сведочанство савременика о Вуковој смрти, Андра Гавриловић је скренуо пажњу на два чланка Александра Сандића у којима је дат краћи опис самога догађаја. Међутим,остало је заборављено да је Сандић још једном, по трећи пут, нешто шире забележио своја сећања о томе како је Вук умро`.[9] „Када је умро — 26. јануара 1864. године — Вук Караџић био је „оплакан од целог српства и целог ученог словенског света”. На вест о смрти, Вук Врчевић писао је одмах Мини: „Ово је први пут у моме животу да Bам пишем, а колико год је велика моја част, толика је двострука моја жалост што сад морам участник бити жалости благородне душе ваше за изгубитак неумрлог вашег оца а мојега највећега пријатеља и незаборављеног благодјетеља”. „На погребу Вуковом, пише један сувременик, била је — разуме се — сва омладина, а до гроба на Санкт-Марксовом гробљу носили су Вука ови омладинци: филозоф Александар Сандић и пет медицинара: Ђура Бастић, Иса Стојшић, Александар (Шаца) Степановић, Милан Јовановић (Морски) и ја. На опелу одржао је дугачки говор Александар Сандић, дугогодишњи Вуков пријатељ и помоћник у раду, а после опела, у грчкој капели, говорио је, тада још бечки студент, Владан Ђорђевић`.[10] Говор му је том приликом одржао архимандрит Герасим Петрановић.[11] Посмртни остаци пренесени су у Београд 12. октобра 1897. године и уз велике почасти сахрањени у порти Саборне цркве, поред Доситеја Обрадовића. Почасни је грађанин хрватске престонице, града Загреба.[12] Вуков рад Реформа ћирилице и рад на граматици и речнику Главни чланак: Вукова реформа Вуков гроб испред Саборне цркве у Београду Корице Српског рјечника из 1818. Подстакнут Копитаревим саветом да напише и граматику народног језика, Вук се прихватио овог посла, за који није имао довољно стручне спреме. Угледајући се на граматику славеносрпског језика, коју је у 18. веку написао Аврам Мразовић Вук је успео да заврши своје дело. Његова граматика коју је назвао „Писменица сербскога језика по Говору простога народа написана“, изашла је у Бечу 1814. Без обзира на несвршеност и непотпуност, ово дело је значајно као прва граматика говора простога народа. Свестан несавршености своје Писменице, Вук је прихватио примедбе Копитара и других научних радника, па је уз прво издање „Српског рјечника“ из 1818. објавио и друго, проширено издање своје граматике. У речнику је било 26.270 речи које су се користиле у говору народа у Србији, Срему и Војводини. Ово друго издање граматике је неколико година касније (1824) на немачки језик превео Јакоб Грим. Основна вредност Писменице је било њено радикално упрошћавање азбуке и правописа. Вук је у њој применио Аделунгов принцип: „пиши као што говориш, а читај као што је написано“. Ранији покушаји, попут Саве Мркаља, су били несистематски и неуспели. Вук је сматрао да сваки глас треба да има само једно слово, па је из дотадашње азбуке избацио све знакове, који су се писала иако нису имала својих гласова. Стари правопис је подржавала Српска православна црква и део књижевника, који су у њему видела очување везе културе и писмености са исповедањем православне вере. Вук је створио нове знаке тако што је поједина слова спојио са танким полугласом (л + ь -> љ, н + ь -> њ). Изглед слова ђ је прихватио од Лукијана Мушицког, џ је узео из неких старих румунских рукописа, а ћ из старих српских рукописа. Узимање слова ј из латинице су му његови противници из црквених кругова приписивали као најтежи грех, уз оптужбе да ради на покатоличавању српског народа. Из старословенске азбуке Вук је задржао следећа 24 слова: А а Б б В в Г г Д д Е е Ж ж З з И и К к Л л М м Н н О о П п Р р С с Т т У у Ф ф Х х Ц ц Ч ч Ш ш Њима је додао једно из латинице: Ј ј И пет нових: Љ љ Њ њ Ћ ћ Ђ ђ Џ џ Избацио је следећа слова: Ѥ ѥ (је) Ѣ, ѣ (јат) І ї (и) Ѵ ѵ (и) Ѹ ѹ (у) Ѡ ѡ (о) Ѧ ѧ (мали јус) Ѫ ѫ (велики јус) Ы ы (јери, тврдо и) Ю ю (ју) Ѿ ѿ (от) Ѳ ѳ (т) Ѕ ѕ (дз) Щ щ (шћ) Ѯ ѯ (кс) Ѱ ѱ (пс) Ъ ъ (тврди полуглас) Ь ь (меки полуглас) Я я (ја) У почетку Вук није употребљавао слова ф и х. Слово х је додао у цетињском издању „Народних српских пословица“ из 1836. године. Караџић је 1839. године избацио јотовање гласова д и т у српском књижевном језику. За друго издање „Српског рјечника“ Вук је прикупљао грађу из говора становништва Црне Горе, Дубровника, Далмације и Хрватске. Ово издање је објављено у Бечу 1852. године, и у њему се нашло 47.427 речи. Ово издање Рјечника на немачки је превео Јакоб Грим. До краја свог живота Вук је радио на даљем прикупљању грађе, али га је смрт спречила да спреми и треће издање. То су тек 1898. године учинила двојица његових поштовалаца, Пера Ђорђевић и Љубомир Стојановић. Борба за увођење народног језика у књижевност Изглед Вука Ст. Караџића у време рада на законику и слања чувеног писма „од пет табака“ кнезу Милошу (уље на платну Димитрија Лектарија 1832, Народни музеј у Београду) Вук Караџић, литографија Јозефа Крихубера. Повеља (писана ћирилицом) којом је Вук проглашен почасним грађанином Загреба 1861. Током рада на граматици, речнику и издавању народних песама, Вук је почео да се бави питањем књижевног језика, који је у његово време представљао хаотичну мешавину. Стара српска књижевност развијала се на српској редакцији старословенског језика све до почетка 19. века. У 18. веку дошло је до снажног утицаја руских црквених књига на књижевни живот Срба. Елементи руског језика су све више продирали у дотадашњи црквено-књижевни језик и тако је створен вештачки руско-словенски језик, који је у Вуково време био званични језик цркве, школа и књижевности. Школовани људи учили су из књига на старом језику, уносећи у њега елементе руског и српског народног језика. На тај начин створен је славеносрпски језик, којим се писало како је ко знао. Таква несређена ситуација је била основа са које је Вук кренуо у борбу против писаца старе школе. Борба је почела Вуковом критиком романа Усамљени јуноша 1815. и Љубомир у Елисијуму 1817. Милована Видаковића. Критика је била усмерена на лоше пишчево познавање језика, који је представљао несређену мешавину именских и глаголских облика старог, словенског и народног језика. Како је Видаковић у то време био најпопуларнији српски писац, па је овакав Вуков напад изазвао буру у књижевној јавности. Поред Видаковића, у полемици су учествовали и Јоаким Вујић, Лукијан Мушицки, Павле Берић и Глиша Гершић. Црква и њени највиши представници су предњачили међу Вуковим противницима. Карловачки митрополит Стефан Стратимировић, је већ после првих Вукових књига, дејствовао преко будимских власти да се онемогући штампање књига. Стратимировић се посебно није мирио са Вуковом азбуком, због избацивања старих ћириличних слова и увођења слова Ј, сматрајући то напуштањем православља и покатоличавањем. Стефановић Караџић као део стратегије своју борбе за стандардизацију народног језика уводи аргументе који су истицали и исмевали недостатке недовољно прописаног, хибридног славеносрпског језика, који није имао званичне граматике, речника или правописа.[13] Вук је превео Нови завет на српски 1819. године и објавио га, после 27 година покушаја да добије благослов, под насловом Нови завјет Господа нашега Исуса Христа.[14] Поред српске цркве, највећи Вуков противник је био Јован Хаџић, оснивач и председник Матице српске и један од најобразованијих Срба тог времена. Хаџић, који је у почетку био Вуков сарадник, али су се касније разишли по питањима језика, је 1837. почео полемику са Вуком Караџићем. У спису „Ситнице језикословне“, Хаџић је дао упутства за рад будућим граматичарима. Вук је потом написао свој „Одговор на ситнице језикословне“, у ком је замерио Хаџићу на слабом познавању народног језика и непринципијелности у писању. Вуков одговор је био оштар, па је Хаџић наставио полемику написавши неколико чланака и брошура („Утук I“, „Утук II“, „Утук III“...). Полемика између Караџића и Хаџића је трајала скоро деценију, а Караџић је однео победу тек 1847. године. 1847. Година 1847. је година Вукове победе, и година у којој је коначно доказао да је српски народни језик једини прави језик Срба, тј. да је славеносербски језик мешавина рускословенског и српског народног језика без чвршћих правила. Те године издате су четири књиге Вука и његових сарадника: превод „Новог завјета“ са црквенословенског на српски језик, аутор:Вук расправа о језику „Рат за српски језик и правопис“, Ђуро Даничић, „Песме“,Бранка Радичевића „Горски вијенац“ [а] Петра Петровића Његоша Издавањем „Горског вијенца“, доказано је да се и највећа филозофска дела могу писати чистим српским народним језиком. Од 1814. до 1847. године Вукова побједа није била извесна. Иако је његов рад наишао на одобравање европских филолога и лингвиста, он је међу самим Србима имао жестоке противнике, који су му приговарали да њима не треба прости, говедарски језик. Сламајући противнике у полемикама и штампајући српске народне умотворине, којима се одушевљавала цијела Европа, па чак и највећи европски пјесник тога времена Нијемац Гете, Вук је својим противницима све више доказивао да нису у праву. Истовремено је добијао све више присталица међу млађим српским књижевним и културним радницима. До Вукове побједе 1847. долази управо захваљујући младом покољењу интелектуалаца. Те године су објављена горе наведена дјела којима је доказано да се на простом народном језику може писати како поезија, филозофија тако и сама Библија, чији превод не заостаје ни за једним преводом на други језик. Дјело Ђуре Даничића је докрајчило вишегодишњу Вукову полемику са његовим главним противником Јованом Хаџићем и потпуно оправдало Вукову реформу српске азбуке и правописа. Иако је Вукова реформа ове године постала стварност, требаће двадесет и једна година да се у Србији званично прихвати Вуков правопис. Његош о Вуковој редакцији српског језика Његош свједочи и потврђује своју сагласност Вуковом преводу `Новог завјета` на српски језик (прихвата Вукову редакцију српског језика)- Беч, 9. октобра 1833. г.: „ СВЈЕДОЏБА - Којом ми дољепотписани свједочимо да је познатог српског списатеља г. Вука Стефановића Караџића превод `Новог завјета` на српски језик чист и правилан и да је наша воља и жеља да се поменути превод на свијет изда на ползу језика и душевно спасеније српског народа ... Потпис :владика црногорски и брдски Петар Петровић ” [15] Сакупљање народних умотворина Значке учесника радне акције изградња Вуковог пута од Вукове куће до манастира Троноше На бележењу народних умотворина Вук је почео да ради одмах по познанству са Копитаром. Копитар је гајио велику љубав према словенским народима, интересујући се нарочито за народне песме, а немачки културни радници, који су у својој земљи сакупљали старине и изучавали народну прошлост, били су му блиски пријатељи. У Бечу је Вук 1814. штампао збирку народних песама названу „Мала простонародна славено-сербска пјеснарица“, у којој се нашло око 100 лирских и 6 епских песама. Ово је био први пут да се језик простог народа појавио у штампи. Идуће године је издао другу збирку народних песма под именом „Народна сербска песнарица“, са око стотину лирских и 17 епских песама, које је забележио по Срему, код Мушицког у Шишатовцу, Земуну, Панчеву, Сремској Митровици и Новом Саду. У овој збирци су се нашле песме које су испевали Тешан Подруговић и Филип Вишњић. Копитар је у страним листовима писао о српској народној поезији, па чак и преводио на немачки језик. Међу заинтересованим за српски језик нашли су се Немац Јохан Волфганг Гете и браћа Грим. Нова издања народних песмама изашла су 1823. и 1824. у Лајпцигу и 1833. у Бечу. Нова издања почела су излазити у шест књига од 1841. Због великих штампарских трошкова пета и шеста књига су се појавиле тек 1862. и 1864. После великог успеха са народним песмама, Вук је почео да ради на сакупљању свих врста народних умотворина. Прва збирка приповетки „Народне српске приповијетке“ су се штампале 1821. у Бечу. У овом издању се нашло 12 приповедака и 166 загонетки. Године 1853, у Бечу је изашло ново издање приповедака, које је Вук посветио Јакобу Гриму. Вукова кћерка Мина је следеће године превела приповетке на немачки језик. Бележење народних пословица је ишло паралелно са сакупљањем песама и приповедака. Због интервенције митрополита Стратимировића, бечке власти нису дозволиле издавање збирке без дозволе будимских власти. Како је Вук у то време боравио у Црној Гори, на Цетињу је 1836. штампао „Народне српске пословице“ које је посветио владици Петру II Петровићу Његошу. После овог издања Вук је за живота објавио још једно издање пословица. Сакупљање народних обичаја Специфичан живот српског народа за време владавине Турака, изолован од савремености, учинио је да се архаична патријархална веровања и обичаји у њему дуго очували. Стога је Вук Караџић предано радио на описивању народног фолклора. „Српски рјечник“ је пружио прве богате описе обичаја и веровања народа. Тумачећи поједине речи, Вук је уносио и описе. Историографски рад Ковчежић за историју, језик и обичаје Срба сва три закона Поред рада на реформи српског језика и прикупљању народних умотворина, Вук Караџић се бавио и историографским радом. Као учесник Првог српског устанка, Вук је спремио огроман материјал о догађајима све до 1814, као и о владавини кнеза Милоша Обреновића. Године 1828. је објавио рад „Милош Обреновић књаз Сербији“. Од обилне грађе о Првом српском устанку, Вук је издао само један део „Правитељствујушчи совјет сербски...“, у ком је описао најважније битке из Првог српског устанка и неслогу између српских старешина. Најистакнутије вође Првог српског устанка Вук је описао у неколико историјских монографија. Ту су обухваћени Хајдук Вељко Петровић, Милоје Петровић, Миленко Стојковић, Петар Добрњац, Хаџи Рувим и други. Коначно, Вук је познатом немачком историчару Леополду Ранкеу дао материјал о Првом српском устанку, према којој је Ранке касније написао своје дело „Српска револуција“ (нем. Die serbische Revolution). Вуков утицај Филолошки рад У првој половини 19. века, уз помоћ тадашњих врхунских филолога, као што су браћа Грим и аустријских државних власти које је представљао Јернеј Копитар, Вук Стефановић Караџић је реформисао српску ортографију и правопис, правећи велики рез између дотадашње славеносрпске културе и новог стандарда. Караџићева капитална дела, међу којима се истичу прво издање „Српског рјечника“ (1818), друго, знатно проширено (1852), те превод „Новога завјета“ (1847), поставили су темеље за савремени стандардни српски језик, а знатно су утицала и на облик савременог стандардног хрватског језика, понајвише у фази хрватских вуковаца или младограматичара. Основна начела Караџићеве реформе се могу сажети у три тачке: изједначавање народног и књижевног језика, тј. инсистирање на фолклорним језичким облицима, за које се сматрало да су поуздан водич забележен у народним песмама и пословицама; прекид са свим старијим облицима српске књижевности и писмености и ново утемељење стандардног језика без ослона на традицију; и, новоштокавски фолклорни пуризам, што се огледало у чишћењу језика од црквенославизама који су идентификовани као рускоцрквена наплавина која не одговара гласовној и граматичкој структури српског језика. На техничком нивоу, Караџићева реформа се манифестовала у новој српској ћирилици у којој су избачени непотребни полугласници (ъ, ь), апсорбовани (упијени) графеми за љ, њ, џ које је предлагао Сава Мркаљ (Вук је готово у потпуности преузео графију „народног“ писаног идиолекта Гаврила Стефановића Венцловића, монаха у манастиру Рачи с краја 17. и почетка 18. века), те уведена графема ј из (немачке) латинице. Нови фонолошки правопис, примерен прозирном идиому какав је српски, заменио је старији творбено-морфолошки. Језички супстрат је била новоштокавска ијекавштина (источнохерцеговачко-крајишко наречје), коју је Вук Караџић стилизовао делом и према хрватским писаним дјелима (тјерати уместо ћерати, дјевојка уместо ђевојка, хоћу уместо оћу). Али, због утицаја српске грађанске класе у Војводини и Србији, та је реформа прихваћена у нешто измењеном облику: ијекавски рефлекс јата (ѣ) је замењен екавским (нпр. дете уместо дијете). Српски књижевни језик ијекавског рефлекса јата остао је у Црној Гори, Босни и Херцеговини, међу Србима и Хрватској, као и у народним говорима западне и југозападне Србије. Караџићев филолошки рад имао је истакнуте следбенике међу српском интелигенцијом, као што су: Ђуро Даничић, Стојан Новаковић, Љуба Стојановић, П. Милосављевић, Д. Петровић, Р. Маројевић, М. Ковачевић, Ј. Стојановић.[16] Нефилолошки рад Насловна страна првог броја часописа Даница, који је Вук уређивао 1826-1834. године Споменик Вуку Караџићу у Београду откривен је 7. новембра 1937. поводом 150 година од Вуковог рођења. Споменик је висок 7,25 метара и представља дело вајара Ђорђа Јовановића. Вук је поред свог највећег доприноса на књижевном плану, дао веома значајан допринос и српској антропологији у комбинацији са оновременом етнографијом. Уз етнографске записе оставио је записе и о физичким особинама тела. У књижевни језик је унео богату народну терминологију о деловима тела од темена до стопала. Треба напоменути да се овим терминима и данас користимо, како у науци тако и у свакодневном говору. Дао је, између осталог, и своје тумачење везе између природне средине и становништва, а ту су и делови о исхрани, о начину становања, хигијени, болестима, као и о погребним обичајима. У целини посматрано, овај значајни допринос Вука Караџића није толико познат нити изучаван. (Караџић, В.: Сабрана дела, књига XVIII, Просвета, Београд 1972.) Двадесет и два европска композитора су компоновали на основу сакупљених народних песама Вука Стефановића Караџића.[17] Награде Вук је био цењен у Европи: биран је за члана берлинске, бечке, петроградске академије наука, примљен је за члана научних друштава у Кракову, Москви, Гетингену, Паризу и другим градовима. Одликован је од руског и хабзбуршког цара, од пруског краља, и Руске академије наука. Додељени су му Орден књаза Данила I,[18] Орден Свете Ане другог степена, Орден црвеног орла и Орден Франца Јозефа.[19] Године 1861. додељена му је титула почасног грађанина града Загреба.[20] Покренута је иницијатива да једна улица у Бечу добије његово име.[21] Одабранa дела Стефановић-Караџић, Вук (1818). Српски рјечник (1. изд.). Беч. Стефановић-Караџић, Вук (1852). Српски рјечник (2. изд.). Беч. Стефановић-Караџић, Вук (1826–1834), Даница, I-V, Беч. Stefanović-Karadžić, Vuk (1837). Montenegro und die Montenegriner: Ein Beitrag zur Kenntniss der europäischen Türkei und des serbischen Volkes. Stuttgart und Tübingen: Verlag der J. G. Cotta`schen Buchhandlung. Стефановић-Караџић, Вук (1969). „Црна Гора и Црногорци: Прилог познавању европске Турске и српског народа”. Етнографски списи: О Црној Гори. Београд: Просвета. стр. 265—354.

Opis proizvoda • JEDNOSTAVNO KORIŠĆENJE: Clatronic Ručni usisivač AKS 828 omogućava jednostavnu upotrebu - samo ga uključi i počni sa usisavanjem • EFIKASAN MOTOR: Clatronic ručni usisivač AKS 828 ima snažan motor koji omogućava efikasno usisavanje • POZITIVNA ISKUSTVA KORISNIKA: Korisnici su izrazili zadovoljstvo ovim usisivačem zbog pouzdanosti i efikasnosti • MODERAN DIZAJN: Clatronic Ručni usisivač AKS 828 dolazi u privlačnom plavo-belim tonovima i bez vrećice za prašinu Clatronic Ručni usisivač AKS 828 je praktičan i efikasan uređaj koji će ti olakšati čišćenje. Upotreba je veoma jednostavna, tako da je idealan za brzo i efikasno održavanje tvog doma. Osim jednostavnosti, povoljne cene ovog usisivača će te zadovoljiti. Sa snažnim motorom, Clatronic ručni usisivač AKS 828 obezbeđuje efikasno usisavanje svih površina. Sa modernim plavo-belom dizajnom, ovaj usisivač se skladno uklapa u svaki prostor. Clatronic ručni usisivač AKS 828 je praktičan i ekonomičan izbor za sve koji žele efikasno i lako održavanje svog doma.

Opis proizvoda • HEPA FILTRIRANJE: Efikasno uklanja preko 99% prašine i alergena iz vazduha u tvom domu, pružajući ti čistiji i zdraviji životni prostor. • SERTIFIKOVAN KVALITET: Poseduje AAFA sertifikat, što znači da je prepoznat od strane Asthma and Allergy Foundation of America kao pouzdan proizvod za osobe sa alergijama i astmom. • KOMPATIBILNOST: Dizajniran da savršeno odgovara Samsung VC-F500G kanisterskim usisivačima, ovaj filter osigurava da tvoj uređaj radi optimalno i efikasno. • VISOKOKVALITETNI MATERIJALI: Izrađen od premium materijala koji garantuju dugotrajnost i visoku efikasnost u filtriranju finih čestica i nečistoća. • JEDNOSTAVNA ZAMENA: Lako se postavlja i menja, što ti omogućava da bez muke održavaš svoj usisivač i produžiš njegov vek trajanja. Kada je u pitanju održavanje čistoće tvog doma, važno je da se osloniš na proizvode koji ne samo da čiste, već i štite tvoje zdravlje. SAMSUNG Hepa filter za usisivač VCA-VH50 je dizajniran da ti pruži upravo to – visokokvalitetno filtriranje koje eliminiše prašinu i alergene iz vazduha. Zahvaljujući HEPA tehnologiji, ovaj filter je sposoban da uhW čak i najmanje čestice, čineći tvoj dom sigurnijim mestom za život. Njegov kvalitet je potvrđen AAFA sertifikatom, što znači da je posebno preporučljiv za osobe koje pate od alergija ili astme. Tvoje zdravlje i dobrobit su na prvom mestu, a ovaj filter je tu da ti pomogne da ih očuvaš. Kompatibilnost sa određenim modelima Samsung usisivača osigurava da nećeš imati problema sa zamenskim delovima. Filter je napravljen od materijala koji garantuju njegovu izdržljivost i efikasnost, što znači da ćeš manje vremena provoditi brinući se o usisivaču, a više uživajući u čistom domu. Zamena filtera je brza i jednostavna, što ti omogućava da redovno održavaš svoj usisivač bez dodatnog truda. Ne dozvoli da prašina i alergeni naruše kvalitet tvog života. Nabavi SAMSUNG Hepa filter za usisivač VCA-VH50 i udahni svežinu čistog vazduha u svom domu.

Opis proizvoda • KOMPATIBILNOST: Ovaj filter za usisivač je dizajniran da savršeno odgovara modelu Sencor SRV 9550BK, obezbeđujući da tvoj uređaj radi efikasno i bez problema. • HEPA FILTER: Uključeni HEPA filter pruža visok nivo filtracije, zadržavajući čak i najmanje čestice prašine i alergene, što ga čini idealnim za osobe sa alergijama ili respiratornim problemima. • KRPA ZA BRISANJE: Uz filter dobijaš i krpu za brisanje, koja ti omogućava da održavaš čistoću i higijenu tvog doma na visokom nivou. • LAKO ODRŽAVANJE: Zamena i održavanje filtera su jednostavni, što ti omogućava da bez muke održavaš usisivač u optimalnom stanju. • DUGOTRAJNOST: Izrađen od kvalitetnih materijala, ovaj filter garantuje dugotrajnost i pouzdanost, što ti omogućava da duže vreme ne brineš o zamenskim delovima. Tražiš pouzdan filter za tvoj Sencor usisivač? SENCOR Filter za usisivač SRX 0502 je pravi izbor za tebe. Ovaj filter je specijalno dizajniran da se savršeno uklopi u tvoj model usisivača, osiguravajući da tvoj dom ostane besprekorno čist. Uz HEPA filter, možeš biti siguran da ćeš udisati svežiji vazduh, dok će krpa za brisanje pomoći da tvoje podove održavaš u savršenom stanju. Zamena filtera je brza i jednostavna, što znači da nećeš gubiti vreme na komplikovane procedure, a tvoj usisivač će uvek raditi kao nov. Kvalitet izrade ovog filtera osigurava da ćeš ga moći koristiti dugo vremena, što znači manje brige oko potrebe za čestom kupovinom zamenskih delova. Ulaganje u dobar filter je ulaganje u čistoću i zdravlje tvog doma. Ne propusti priliku da poboljšaš performanse svog Sencor usisivača. Nabavi SENCOR Filter za usisivač SRX 0502 i uživaj u čistijem i zdravijem životnom prostoru već danas!

TIp: Ručni Boja: Bela Stalak za vertikalni položaj Trajni filter za prašinu Usisivač na baterije Baterije mogu da se pune Nos - otvor sa četkom Suženi nos za nepristupačna mesta Kontrolna lampica kao indikator napunjenosti baterija Adapter za punjač Mogućnost zidne montaže (materijal za montažu nije uključen u pakovanje) Filter se pere vodom Punjenje: 230 V ~ 50 Hz Uputstvo na srpskom jeziku Ulazna snaga: 5.5 V, 200 mA

Tip: Stoni usisivač sa trajnim filterom Snaga: 25 W Način: Suvo i mokro usisavanje Punjač Nosač Dodatak za usisavanje nepristupačnih mesta

književno / umetničkog radikalizma Priredio: Gojko Tešič 1997. mek povez, strana 220 vrlo dobro stanje

Biobibliografija - Hazim Šabanović Svjetlost 1973 727 strana očuvanost 5

glavni i odgovorni urednik Dragiša Živković Nolit 1992 950 strana ; drugo, dopunjeno izdanje odlična očuvanost

Retko pojedinačno, a neviđeno sva tri broja na jednom mestu s obzirom da su izašla u razmaku od dve godine. Odlično očuvani primerci. Deo sadržaja: I: Književna kritika - 5 `85 ● Miloslav Šutić - „Uvodni, informativno-problemski ekskurs” ● Zdenko Škreb - „O problemu osnovne sheme podjele na rodove i vrste” ● Zoran Konstantinović - „Preobražaji rodovskih struktura” ● Milivoj Solar - „Teorija novele” ● Žarko Vidović - „Suština tragedije” ● Aleksandar Flaker - „Avangardni manifest kao književna vrsta (Građa jugoslavenskih književnosti)” ● Pričanja o životu - „Pričanja o životu (Iz problematike suvremenih usmenoknjiževnih vrsta)” [...] II: Književna kritika - 4 `87 ● Miloslav Šutić - „Uvodna napomena” ● Milan Damnjanović - „Poreklo književnih rodova iz suštine jezika (jedna fenomenološka studija)” ● Mirjana Miočinović - „Drama kao književni rod u svetlosti Aristotelove poetike” ● Marta Frajnd - „Odlike istorijske drame” ● Novica Milić - „Pojam hibridnog žanra u savremenim književnim teorijama” ● Zlata Bojović - „Humanistički religiozni ep (Davidas Marka Marulića i Devita et gestis Christi Jakova Bunića” ● Denis Poniž - „Tipologija slovenačkog posleratnog romana” [...] III: Književna kritika - 4 `89 ● Petar Milosavljević - „Problemi teorije literarne genologije” ● Živan Živković - „Žanrovi u signalizmu” ● Milan Đurčinov - „Pojava i rani oblici makedonskog romana” ● Milenko Misailović - „Anegdota” ● Krinka Vidaković Petrov - „O narodnim tužbalicama” ● Mirjana Popović Radović - „Mitska priča u srpskoj usmenoj književnosti” ● Jurij Mihailovič Lotman - „Zapažanja o umetničkom prostoru” [...] {KTJ30.016}

VCA-VT95BF kese za Samsung usisivač, boja plava, Odgovara za modele: - VC-58xx, VC-67xx, VC-68xx, VC-69xx, VC-71xx, VC-86xx, SC33xx, SC34xx, SC51xx, SC52xx, SC53xx, SC54xx, SC69xx, SC70xx, SC72xx.

tvrd povez nekorišćena u gornjem leom uglu neprimetno oštećenje poveza

Opis proizvoda • KOMPATIBILNOST: Philips HEPA 13 filter je dizajniran da se savršeno uklapa u serije usisivača FC9000-F9099, FC9100-FC9199, FC9200-FC9299, osiguravajući da tvoj uređaj radi efikasno i bez problema. • VISOKA EFIKASNOST: Ovaj filter poseduje HEPA 13 tehnologiju koja garantuje izuzetno visok stepen filtracije, zadržavajući čak i najmanje čestice prašine i alergene, čineći tvoj dom zdravijim i čistijim. • PERIV: Jedna od ključnih prednosti ovog filtera je njegova mogućnost pranja, što ti omogućava višekratnu upotrebu i dugotrajnost, štedeći ti novac i vreme koje bi inače potrošio na kupovinu novih filtera. • ORIGINALNI PROIZVOD: Kao proizvod renomiranog proizvođača Philips, možeš biti siguran u kvalitet i pouzdanost filtera koji će odgovarati tvojim Philips usisivačima bez kompromisa na performansama. • JEDNOSTAVNA ZAMENA: Zamena filtera je brza i jednostavna, što ti omogućava da bez muke održavaš svoj usisivač u optimalnom stanju, spreman za svakodnevnu upotrebu. Philips FC8038 HEPA 13 Washable - Filter je visokokvalitetni filter za usisivač koji ti pruža čistiji vazduh u domu. Zahvaljujući naprednoj HEPA 13 tehnologiji, ovaj filter efikasno zadržava čestice prašine i alergene, čineći tvoje okruženje zdravijim. Njegova periva karakteristika omogućava ti da ga lako očistiš i ponovo koristiš, što je ekološki prihvatljivo i ekonomično. Ne moraš brinuti o kompatibilnosti, jer je ovaj filter dizajniran da se savršeno uklapa u određene modele Philips usisivača, obezbeđujući ti bezbrižno održavanje. Zamena filtera je intuitivna i ne zahteva dodatne alate, što znači da ćeš lako moći samostalno da održavaš svoj usisivač. Uz originalni Philips filter, tvoj usisivač će nastaviti da radi kao nov, a ti ćeš uživati u čistijem i svežijem vazduhu. Ne propusti priliku da poboljšaš kvalitet vazduha u svom domu. Nabavi svoj Philips HEPA 13 filter i osiguraj da tvoj usisivač radi na najvišem nivou. Klikni i naruči odmah!

Вук наш насушни / Милован Витезовић Нови Сад : Православна реч, 2015. 503 стр. : илустр., фотогр. ; 27 cm ISBN 978-86-83903-73-3 тврдо коричена Koliko je hleb naš nasušni toliko je „Vuk naš nasušni“ – naslov koji s punim pokrićem Milovan Vitezović daje svojoj monografiji o Vuku Karadžiću. Ova monografija je drugačija od dosadašnjih posvećenih Vuku. Svom tekstu Vitezović je pridodao izvode iz najboljeg pisanja i pevanja o Vuku drugih pisaca i pesnika. Vitezović je predstavio Vuka živim, sočnim i prisnim rečenicama. Autor kaže da je Vukovu biografiju pisao „sa željom da to pisanje ne pređe u studiju i da se ne pretvori u prepričavanje onoga što decenijama znamo“. Autoru je pošlo za rukom da nam na Vukov način ispriča čitav život reformatora našeg jezika. Vitezović piše bez ikoje suvišne reči, čitko i čisto, svodeći korišćenje tuđica i naučnih pojmova na nužnu meru. Tekst je prožet bistrinom i rečitošću Vukova pisanja. U ovoj monografiji o Vuku jezik njenog autora je jednostavan i prodoran, stil razložan i otresit – sve baš kao i u Vuka. O Vukovom životu na našem jeziku ima, jamačno, naučno značajnijih monografija ali teško da ima lepše napisane od ove Vitezovićeve i njom je ukrašena sva naša književnost o Vuku.

Izdavač Zepter Book World Tvrdi povez sa zaštitnim omotom ORIGINAL KUTIJA LUX L4

Opis proizvoda Karakteristike: Predstavljamo CXL-FS0502 stalak za aku usisivače i dodatnu opremu popularnog brenda Connect CXL - savršeno rešenje za skladištenje vaših bežičnih usisivača i pribora na jednom mestu, bez potrebe za bušenjem rupa u zidovima ili složenim sklapanjem. Ovo postolje se lako sklapa, a njegovi praktični držači su pod uglom i dovoljno razmaknuti da mogu da prime do četiri različita nastavka za čišćenje. To znači da možete da organizujete svu svoju dodatnu opremu na jednom mestu, što će Vam uštedeti vreme i olakšati čišćenje. Plastična ručka ovog postolja vam omogućava čvrst hvat usisivača, dok ponderisana osnova sa zaštitnom šipkom obezbeđuje stabilnost. Ovaj stalak može da nosi vaš usisivač i pribor, ali će ostati na svom mestu bez obzira koliko se vaši uređaji kreću po njemu. Zaštita Vašeg poda je takođe veoma važna, tako da je ovo postolje opremljeno EVA podlogama protiv klizanja ispod osnove, koje štite Vaše podove od ogrebotina ili ogrebotina. CXL-FS0502 stalak za Accu usisivače i pribor je napravljen od visokokvalitetnih materijala, uključujući čelik i plastiku. Dimenzije ovog postolja su 203 x 325 x 576 mm, što znači da je dovoljno veliko da stane vaš usisivač i pribor na jedno mesto, ali dovoljno kompaktno da ne zauzima previše prostora u vašem domu. Uz CXL-FS0502 stalak za aku usisivače i dodatnu opremu, moći ćete da organizujete sve svoje usisivače i pribor na jednom mestu, bez brige o montiranju ili bušenju rupa u zidovima. Ovaj stalak nudi vrhunski kvalitet i izdržljivost, što ga čini savršenim dodatkom svakom domu. • Čuva usisivače i pribor bez sklapanja • Držači pod uglom dovoljnim za 4 pričvršćivanja • Čvrsta plastična ručka za usisivač • Opterećena osnova za stabilnost usisivača • EVA podloge protiv klizanja za zaštitu poda • Materijal: čelik, plastika • Dimenzije: 203 x 325 x 576 mm

Opis proizvoda Spcifikacije: • 2 baterije • Kapacitet baterija: 2200 mAh • Multifunkcijski bežični usisivač koji uz ciklonski protok pritiska stvara snažno usisavanje • Poseduje magnetni deo za lakše prianjanje, što znači da uređaj ostaje pričvršćen za podlogu (npr. krov auta) čak i pri jakim vetrovima. Namena: • Za usisavanje auta • Za usisavanje ljudske i životinjske dlake • Za usisavanje tepiha i podova • Za usisavanje nameštaja • Za usisavanje teško dostupnih mesta Filteri: • HEPA • Filter od nerđajućeg čelika • Priključak za punjenje: Tip-C