Miris baruta i smrti na Kosovu i Metohiji 1998 Pavkovic Nebojsa Beograd, 2019. Meki povez, format 25cm Ćirilica, 638 strane Ilustrovano KNJIGA JE NOVA Najvažniji događaji iz dnevnika komadanta Prištinskog korpusa, general – potpukovnika Nebojše Pavkovića Knjiga istine o ratu na Kosovu Knjiga koju je nekadašnji komadant Prištinskog korpusa i Treće armije VJ ispisao u haškom zatvoru svakako je snažno i dokumentovano svedočenje o događajima na Kosovu u periodu od oktobra 1994. do decembra 1998. godine. Reč je o preokretnom periodu istorijskog naroda koji je bio prezasićen pokušajima vanbalkanskih hegemona da posredstvom terorizma albanskih džihadista na Kosovu i Metohiji, koji su tada imali i danas imaju važno mesto u globalnim planovima radikalnih islamista, razbiju teritorijalni integritet Srbije i ostvare svoje ciljeve i interese, posebno, svoje vojno prisustvo na Balkanu. Takvom specifičnom zlokobnom agresijom, sistematski su usložavali i pogoršavali nezavidan položaj Srbije. “Miris baruta i smrti” je knjiga puna pored detaljnog prikazivanja antiterorističkih operacija, i zapisa i dokumenata o neveselom stanju duhova u srpskom vojno-političkom vrhu iz vremena kosovske drame. “Miris baruta i smrti” je zanimljiv i depresivan dokument koji preporučujemo čitaocu. Iz čitanja “Mirisa baruta i smrti” izlazi se sa utiskom da “Kosovski boj” naših dana nije dopričana priča. Pored toga što je, bar delimično, neki odgovor na pitanje kako smo gubili Kosovo i kako smo stigli do ovoga gde smo sada. Knjigu posvećujem narodu Kosova i Metohije, svim poginulim i preživelim pripadnicima vojske i policije koji su učestvovali u protivterorističkim operacijama na KiM 1998. godine.(autor)

Jako lepo očuvano Unutra odlično Bogato ilustrovano Tekst na nemačkom Tenkovi drugog svetskog rata Panzer VI Tigar je bio njemački tenk koji se nalazio u upotrebi od 1942. do 1945. godine. Njemački tenk Tigar zarobljen od strane Saveznika u Tunisu Nastanak Uredi Kako je bilo proteklo više od 7 godina od početka gradnje novog tenka, u svibnju 1941. godine Hitler izdaje naredbu za izgradnju novog njemačkog tenka koji je trebao naslijediti Panzer III i Panzer IV. Na Hitlerov rođendan 20. travnja 1942. godine tvrtke Porsche i Henschel su predstavile svoje prve prototipove. U srpnju iste godine prihvaćen je Henschelov model nakon čega počinje njegova proizvodnja pod imenom Panzer VI Tigar. Ratno djelovanje Uredi Vatreno krštenje ovaj je tenk imao u kasno ljeto 1942. godine kod Lenjingrada kada doživljava debakl zbog mehaničkih kvarova nastalih zbog potpunog izostanka testiranja. Puno je više uspjeha imao na zapadnom bojištu tijekom bitke za Tunis početkom 1943. godine kada izaziva užas među Amerikancima i Britancima. Izvještaji Saveznika govore o potpunoj nemoći savezničkih tenkova prema Tigru, odnosno da je potrebno 5 tenkova Sherman koji moraju u širini napasti Tigra kako bi jedan od njih došao dovoljno blizu i možda ga uništio. Iz takvih napada u najboljem se slučaju vraćao samo jedan Sherman. Na istočnom bojištu ostao je zapisan događaj u kojem je jedan Tigar napao pedesetak tenkova T-34 i uništio ih više od dvadeset, vrativši se u bazu nakon što je ispucao streljivo. Crvena armija smatrala je da Tigra ponekad može uništiti T-34 (ovisno o tome u koji ga dio pogodi) pucajući iz najveće blizine ili klasičnim kamikaza napadom tijekom kojeg se T-34 zabijao u Tigra samo da bi ubrzo oba izgorjela. Oprema Uredi Osnovna zamisao proizvodnje ovog oklopnog ratnog stroja bila je u kupolu postaviti proslavljeni njemački protutenkovski i protuzračni top od 88 mm. Kako se s razvojem započelo prije pojave sovjetskih T-34 tenk je imao ravan oklop, za razliku od Panzera V, što je bilo nadoknađeno debljinom oklopa od 100 mm. Top je uništavao pogođene ciljeve na udaljenosti od 2 km tako da mu se protivnik nije uspijevao približiti dovoljno da bi ga uništio. Zbog skupoće izgradnje Panzera VI koji je težio 56 tona napravljeno je manje od 1400 primjeraka, što je samo 25% od ukupne proizvodnje Panzera V koji se počeo proizvoditi 6 mjeseci kasnije. Taj problem ipak nije spriječio Njemačku da u još kasnijoj fazi rata započne s izgradnjom još težeg nasljednika, Panzera VIb Kraljevskog tigra. Crvena armija nije htjela koristiti zarobljene primjerke ovoga tenka zbog njegovih stalnih mehaničkih problema. Prenamjene Uredi Ferdinand/Elefant Prva prenamjena upotrebljavana u borbi je bio lovac tenkova Ferdinand kasnije preimenovan Elefant (slon) za čiju osnovu su poslužilo 90 šasija koje je napravio Porsche za slučaj spore proizvodnje Henschelove varijante. Odlučeno je da se na stražnji dio tenka ugradi fiksna kupola s poboljšanim topom od 88 mm PaK 43/2 L/71, prednji okolop je povećan sa 100 na 200mm. Na prvi proizvedenim inačicama napravljen je banalni propust i nije ugrađena standarna strojnica 7,9mm za zaštitu od pješaštva. Taj propust se pokazao kobnim u bitci kod Kurska gdje je sovjetsko pješaštvo s lakoćom prilazilo metalnom čudovištu i uništavalo ga molotovljevim koktelima i drugim priručnim sredstvima - u očajnoj samoobrani posade su čak pucale strojnicom kroz cijev topa. O učinkovosti protiv neprijateljskog oklopa najbolje govori podatak da je jedna bojna za vrijeme bitke kod Kurska uništila 320 sovjetskih tenkova uz gubitak 13 Ferdinanda. Puno više Ferdinanda je izgubljeno uslijed mehaničkih kvarova, a nekoliko se čak i zapalilo zbog curenja goriva. Sturmpanzer VI Napravljeno je samo 18 ovih jurišnih topova na šasijama oštećenih Tigrova. Za naoružanje je izabran pomorski minobacač od 380mm SturmMörser RW61 L/5.4. Potreba za ovakim oružjem se pojavila nakon stravičnih gubitaka njemačkog pješaštva u Staljingradu gdje tadašnji njemački tenkovi i jurišni topovi nisu bili u stanju pružiti dovoljno jaku vatrenu podršku koja bi neutralizirali sovjetska uporišta. Oklop je povećan na 150mm, a masa vozila se popela na 68 tona. S obzirom da u trenutku njihovog ulaska u upotrebu njemačka vojska je bila u defanzivi nisu vidjeli previše akcije, dva su učestvovala u gušenju Varšavskog ustanka, a sedam je korišteno u Ardenima. Bergetiger Ovaj pokušaj prenamjene kako bi se dobio Tigar koji može izvući drugog ostećenog Tigra se pokazao kao neuspješan. M4 Šerman (engl. M4 Sherman) je bio američki srednji tenk i glavni američki tenk tokom Drugog svetskog rata. M4 Šerman {{{opis_slike}}} Osnovne karakteristike Zemlja porekla SAD Namena srednji tenk Brzina na putu 48 km/h Doseg 240 km km Dimenzije i masa Dužina 5,92 m Širina 2,62 m Visina 2,74 m Težina 29,7 t Oprema Glavno naoružanje top 75 mm M3 76.2 mm Sporedno naoružanje mitraljez .50 Browning M2 (12.7 mm) dva mitraljeza .30 Browning M1919 (7.62 mm) Oklop 51/38/38 mm Vešanje lisnate opruge Posada Posada zapovednik, tobdžija, vozač, radista, punilac Razvoj Uredi Osnova ovoga tenka je dizajn njegovog prethodnika M3 Li, čije su performanse procenjene nezadovoljavajućim početkom Drugog svetskog rata. Jedina konkretna razlika između ova dva tenka je bila upotreba dva topa u M3 Liju, što se pokazalo kao nepraktično rešenje koje je zamenjeno klasičnom kupolom kakvu su imali svi tada moderni tenkovi. To na kraju nije otklonilo sve greške dizajna, koje se mogu najbolje uočiti ako se uporedi slika Pancer III tenka ili Pancer IV tenka s Šermanom. To je jednostavno bio previsok tenk, što kao posledicu ima njegovo rano otkrivanje pozicije u sukobu s protivnikom. Pozitivna strana Šermanovog dizajna je bila mogućnost njegove proizvodnje u fabrikama M3 tenkova, čime se uštedelo mnogo vremena koje bi bilo izgubljeno u gradnji novih fabrika ili prenameni starih. Prvi primerci ovog tenka su tako izašli iz fabrika već u februaru 1942. Oprema Uredi Osnovno naoružanje ovog tenka je činio top M2 kalibra 75 mm, zahvaljujući kojem se Šerman mogao bez problema nositi s oklopom tenkova Pancer III i Pancer IV na zadovoljavajućoj udaljenosti, dok je protiv teških nemačkih tenkova Pancer VI imao šanse samo u bliskoj borbi i to ako bi dejstvovao po neprijateljskom zadnjem ili bočnom oklopu. U septembru 1940. godine, američka armija je zatražila da se u Šerman ugradi top sa većom početnom brzinom zrna. Prenaoružavanje Šermana sa novim topom istog kalibra ali sa dužom cevi, koji je dobio oznaku M3 i koji je imao početnu brzinu zrna od 619 m/s, počelo je u junu 1941. Novi top je u svom bojevom kompletu imao protivoklopno zrno i bio je bolje prilagođen za tenkovsku upotrebu, tj. bio je žiroskopski stabilizovan i imao je veću elevaciju.[1] Konstrukcijska greška Šermana je bila njegova laka zapaljivost u slučaju da bilo kakav projektil uspe i u najmanjoj meri da probije oklop. Iz tog razloga prvobitni oklop od 50 mm je uvećan na 75 mm, ali to nije bilo dovoljno, tako da su pred kraj rata posade tenkova povećavale oklopnu zaštitu tako što su na prednje i bočne strane tenka postavljale vreće sa peskom, balvane, oklopne ploče sa drugih vozila, pa čak i beton. Posebna verzija `Džambo` razvijena je s dodatnim oklopom kako bi predvodila oklopne kolone i služila kao mamac za protivoklopne topove. Glavna prednost Šermana prema nemačkim tenkovima bila jednostavnost održavanja i mehanička pouzdanost, što nije bilo slučaj sa tenkovima tipa Panter i Tigar, a pogotovo Tigar II, kod kojih je veliki broj morao biti napušten zbog kvarova i uništen zbog nemogućnosti popravke ili izvlačenja. Naslednik ovog tenka, koji je trebalo da ukloni većinu njegovih nedostatka izlazi tek krajem rata pod imenom M26 Peršing. Operativna istorija Uredi M4 Šerman na bojištu u Evropi Početno oduševljenje Amerikanaca i Britanaca pojavom ovog tenka, koji u vreme svog izlaska iz fabrika predstavljao značajno poboljšanje prethodnih modela, splasnulo je odmah po izlasku na bojno polje. Realno očekivanje od novog modela svakog tenka koji se prvi put pojavljuje na bojištu je da on bude bolji od najmodernijih protivničkih modela, izjalovilo se već u njegovoj prvoj bici 1942. godine, kada su ga Britanci koristili protiv Nemačke kod El Alamejna. Već tada je postalo primetno da je Šerman bolji od svih italijanskih tenkova i Pancer III tenka, dok je pri susretu s tenkom Panzer IV uglavnom je bilo presudno iskustvo posade, u čemu su Nemci nakon tri godine rata imali veliku prednost. Zbog lake zapaljivosti američki vojnici su Šermanu koji je bio njihov glavni tenk dali nadimak „Upaljač“ po tada popularnoj reklami za upaljač koja je glasila: „Upali iz prve prvi i svaki sledeći put“. Nemci su mu dali nadimak „Peć za Tomija“. Istiniti nadimak s kojim bi se obe strane složile je onaj koji se počeo upotrebljavati nakon rata. On glasi „Smrtonosna klopka“. Razlog za to je bila njegova greška u konstrukciji koja bi dovodila do zapaljenja municije koja nije bila zaštićena u mokrim magacinima (magacini za municiju okruženi vodom), što je rezultovalo zapaljenjem 60% pogođenih tenkova. S uvođenjem mokrih magacina taj broj pada na samo 10%, ali zbog odluke da se radi lakše logistike u tenkove stavlja dodatna municija izvan mokrih magacina, postotak ponovno raste. Za realni prikaz efikasnosti M4 Šermana u bici najbolje nam mogu poslužiti javnosti dostupni podaci američke 3. oklopne divizije. Početni broj tenkova Šerman s kojima ova jedinica dolazi 1944. godine u Evropu je 232. Tokom razdoblja kraćeg od deset meseci njoj je potpuno uništeno 648 tenka, dok je još 700 Šermana bilo nakratko izbačeno iz borbe i poslato u pozadinu na popravke.[2] To znači da je u proseku svaki od 232 početna Šermana bio potpuno ili delimično uništen više od 6 puta u tako kratkom vremenskom razdoblju, kada su Amerikanci imali potpunu vazdušnu kontrolu bojnog polja. Još jedan od uzroka katastrofalnih rezultata ovih tenkova je bila neobučenost posade; vojnici su često sa jednim danom obuke upravljanja tenkom slati u borbu. Upotreba nakon rata Uredi Pobedom u Drugom svetskom ratu SAD su ostvarile opštu dominaciju na svetskom tržištu, pa tako i u tenkovima. Posledica toga je da se ovaj neuspešni tenk našao u oružanim snagama svih nekomunističkih država, te i u zemljama koje su SAD podupirale posle Drugog svetskog rata kao što je Jugoslavija tokom perioda sukoba sa Informbiroom. Upotreba ovih tenkova je trajala sve do 1989. godine, kada Čile povlači poslednje Šermane iz svog arsenala. Varijante Uredi Zbog velikog broja ovih tenkova od njega je napravljen i veliki broj promena koje u stvarnosti nisu bile ništa drugo nego opcije prikačene na standardni tenk, tako da se to samo se sebi ne može nazvati verzijom. Primer toga je bio tenk koji, kako se kreće, udara lancima po zemlji ispred sebe da aktivira mine i slično. Jedina konkretna verzija ovog tenka je bio protivtenkovsko oklopno vozilo M10, koje je koristilo efikasniji 76 mm (3 inča) top od Šermana. Za razliku od Nemačke, SAD su tokom ovog rata proizvodile protivtenkovska vozila s kupolom, tako da stvarne razlike između M10 i klasičnih tenkova nema. Nakon što se top od 76 mm pokazao nedovoljnim, napravljena je nova kupola s topom od 90 mm, vozilo je dobilo oznaku M36. M4A3E2 `Džambo` Uredi M4A3E2 `Džambo` Predviđajući da će, tokom operacija u Nemačkoj, američke jedinice morati da razbijaju snažna i dobro utvrđena neprijateljska uporišta, uključujući i Zigfridovu liniju koja je čuvala zapadne granice nacističke Nemačke, američka vojska je ispitivala prototip teškog probojnog tenka T 14. Kako prototip nije pokazao zadovoljavajuće rezultate, odlučeno je da se ovaj zadatak poveri specijalno modifikovanoj verziji tenka M4 Šerman. Za modifikaciju je izabran model M4A3, sa novim oklopnim telom kod kojeg je prednja oklopna ploča bila iskošena pod uglom od 47°. Modifikacija tenka izvršena je tako što su na prednje i bočne strane tela zavarene čelične ploče debljine 38 mm, čime je debljina prednjeg oklopa povećana na 100 mm, a bočnog na 76 mm. U tenk je ugrađena potpuno nova kupola sa prednjim oklopom debljine 76 mm, koji je dodatno ojačan blendom topa debljine 177 mm. Bočni oklop kupole bio je 152 mm debeo, a zadnji oklop kupole je bio debljine 63 mm. Na krov kupole navarena je čelična ploča debljine 25 mm. Zbog dodatne oklopne zaštite, masa tenka porasla je na 42 tone, a brzina tenka je opala na 35 km/h na putu. Od naoružanja je zadržan top M3 kalibra 75 mm. Džambo je bio izuzetno otporan na neprijateljsku vatru. Nemački tenkovi Pancer IV, mogli su da ga izbace iz stroja samo sa malih rastojanja i to ako su koristili malobrojne probojne granate velike brzine, koje su imale jezgro od tungstena. Zbog velike debljine oklopa, čak ni Panteri nisu mogli da ga unište sa većih razdaljina. Zbog dobre oklopne zaštite M4A3E2 Džambo su najčešće predvodili oklopne kolone na maršu, sa zadatkom da na sebe privuku vatru nemačke protivoklopne artiljerije i tako je primoraju da otkrije svoje položaje.[3] T34 Kaliope Uredi Detaljnije: T34 Kaliope Korisnici Uredi Saznajte više Ovaj odeljak treba proširiti. SAD Ujedinjeno Kraljevstvo SSSR SFRJ Čile

Knjižnica NOV in POS LETALCI PREKOMORCI Autor: Rafael Perhauc Izdavač: ČZP Soča, Nova Gorica 1968. Tvrd povez, omot, 355 stranica, ilustrovano, 20x15cm Tekst na slovenačkom jeziku Dobro očuvano (omot zcepan, delovi teksta podvučeni graf. olovkom) - Posveta autora generalu Božu Lazareviću, datirana 14.10.1968. u Ljubljani - - Božo Lazarević (Stijena, kod Podgorice, 15. april 1909 — Beograd, 23. decembar 2007) bio je učesnik Narodnooslobodilačke borbe, general-pukovnik avijacije-pilot JNA i narodni heroj Jugoslavije. w

Nove knjige..Tenkovi malo zacepljen omot… K223

Dobro očuvana knjiga kao na slikama… K225

Поздрав од Прљавог Харија Ова илустрована књига описује историју једног од најпознатијих произвођача оружја и његових производа. Смитх & Вессон су 1852. основали Хораце Смитх и Даниел Б. Вессон. Њихове идеје омогућиле су да се одмакне од технички застарелог пуњача за њушке при изради оружја. Од тада, компанија је произвела безброј пиштоља и дугачких пушака који су постали стандардно оружје за многе полицијске снаге и оружане снаге широм света и које цене стријелци и ловци на мете. Поред тога, ово добро познато ватрено оружје појавило се у бројним филмовима. Најпознатији од њих је вероватно „Прљави Хари“. Књига садржи више од 200 фотографија у боји, као и илустрације у боји, техничке цртеже оружја и цртеже пресека. Гунс оф Смитх & Вессон је део серије публицистичких књига о чувеном ватреном оружју истог аутора, која укључује Тхе Гунс оф Цолт, Тхе Гунс оф Винцхестер и Тхе Гунс оф тхе Вилд Вест. Stanje : odlično, bez ispisivanja i cepanja Povez : tvrd Str: 128 nikk2097

Као што је познато, закон и ред једва да играју улогу на „Дивљем западу“. Човеков најбољи пријатељ био је његов пиштољ, и то је био природан део његовог живота. Оружје су досељеници користили за самоодбрану, ловци као оруђе и као средство за преживљавање у дивљини, али било је и оних који су њиме наметали своју вољу другим људима, легално или нелегално. Током овог периода, који је почео 1804. и званично се завршио 1890. године, технологија оружја и производни процеси остварили су огроман напредак. У то време, поред Колта и Винчестера, било је много других произвођача оружја који су дали значајан допринос развоју оружја. Ова прелепо илустрована књига садржи све главне врсте пиштоља и пиштоља овог узбудљивог и турбулентног доба: пиштоље и револвере, пушке и карабине, које користе ловци, досељеници, закони и одметници, коцкари и војска. Пропратни текстови које су написали признати стручњаци детаљно описују представљене моделе. Stanje : odlično, bez ispisivanja i cepanja. Nikk2097

537str;ilustr34cm.Veliki format,bogato ilustrovana,posveta na predlistu.

Mile Bjelajac Studija i vojnoj eliti i biografski leksikon stvaranje zajednickog generaliteta i generalsko pitanje 1918-1922 Velika unapredjenja Generali u vreme kralja Aleksandra generali u vreme Namesnistva Ucesce generala u vojnom udaru 27 marta 1941 Silazak sa istorijske scene Veliki format,tvrde korice,koje su malo osteceneu donjem levom uglu,slike crno bele 362 strane M-60

Borbena otpornost manjih ratnih brodova,pomorska biblioteka sveska 20,sa pečatom na prednjoj korici. Autori:Kapetan korvete Branko Perović , MT kap.I klase Radovan Kotarac. Izdavač:Mornaričli Glasnik,Beograd 1988. Format:20cm x 14cm. Broj Strana:55 strana,ilustrovana,mek povez,latinica.

Uloga i rad 19. pešadijskog puka prvog poziva u 1914. godini sa predgovorom Feldmaršallajtnata Jozefa Šena Divizijski đeneral Dobrosav J. Milenković Kragujevac, 1926. Tvrd povez, strana 470 plus pripadujuče karte Spolja kao na fotografijama, unutra vrlo dobra, ima posvetu autora drugom generalu

Brigad.Đeneral D.T. Simović Prvo izdanje knjige 1928. Tvrd povez, strana 541 Spolja kao na fotografijama, unutrašnjost odlična

od Marijana Bogartija Preveo sa italijanskog Vasa Božidarević, artiljerski kapetan prve klase Beograd 1902. Ukoričeno, strana 166 Spolja kao na fotografijama, unutra očuvana

Knjiga štampana 1931. godine u Marselju. 286 strana. VELIKI FORMAT OBILJE FOTOGRAFIJA SRPSKE VOJSKE

DVA VOJNA ROKOVNIKA, GENERALŠTAB VOJSKE SRBIJE 2014, MINISTARSTVO ODBRANE 2016, NEKORIŠĆENI, ODLIČNO OČUVANI! k6,7

Drugi svjetski rat: Tenkovi / Eric Grove Drugi svjetski rat: Avioni / Christopher Chant Drugi svjetski rat: Brodovi / David Lyon, Hugh Lyon Zagreb 1977. Tvrd povez, zaštitni omot, bogato ilustrovano, veliki format (31 cm), 152 + 152 + 139 strana.

Nemojte nas zaboraviti-ratni dnevnik srpskog oficira WWI-1914. **3350*2020 war diary of a Serbian volunteer officer in the First World War, ratni dnevnik srpskog oficira dobrovoljca u Prvom svetskom ratu, -Ovo je zapravo priča o tome kako je srpski narod uspio u vremenima koja su bila surova i teška da očuva svoj živalj i da se digne iz mrtvih autor: Milan Vakanjac tekstovi: Gordana Bulović i Mile Ignjatović; urednik: Dragan Otašević; fotografije Feđa Kiselički Institut za savremenu istoriju, Beograd 1997 godine tiraž 300.-posebna izdanja-prvo izdanje Tvrd kožni povez. 597 strana.ćirilica,lostrovana, format: 24,5 x 18,5 cm, težina 1000.grama stanje : stanje odlicno-nema vidljivijih tragova da je korištena Zahvaljujući njihovim zaslugama za budućnost su zabeleženi i sačuvani događaji kojima se srpski narod svrstao u red velikih evropskih naroda u novijoj istoriji“ Da se budućim generacijama obraća i Vakanjac, naglasila je i Gordana Bulović, jedna od autora izložbe i istoričarka umetnosti Muzeja grada Novog Sada, pojasnivši da je citat iz dnevnika ovog dobrovoljca uzet za naslov izložbe zato što podseća na stradanje, odnosno „ideju oslobođenja“, koja ih je vodila. Ona je ukratko istakla najznačajnije momente iz biografije pomalo zaboravljenog slikara Vase Eškićevića, rođenog u Irigu 1867. godine, koji je posle završenog berberskog zanata s 17 godina dospeo do čuvenog beogradskog vlasuljara Arsnickog. Bulović je ukazala na njegovo školovanje – najpre u Beču, a potom u Petrogradu, gde u klasi čuvenog slikara Rjepina završava akademiju. Međutim, već na početku Velikog rata Eškićević odlazi iz Petrograda da se s puškom u ruci bori za nacionalne ideale. Raspodeljen je za zvaničnog slikara Prve srpske armije, s kojom je prošao sve strahote i golgote rata slikajući ratne prizore onako kako ih je doživljavao. Knjiga je bogata fotografijama prvog ratnog fotoreportera Riste Marjanovića, rođenog Šapčanina, koji se na poziv srpske vlade na početku rata vraća iz Pariza u Srbiju kao zvanični fotoreporter Vrhovne komande srpske vojske, kao i slikama Vase Eškićevića koga su nacionalni ideali doveli u Srbiju iz Rusije na početku rata. Kada je buknuo Prvi svetski rat, Vasa je sve ostavio u Rusiji i preko Odese i Renija Dunavom stigao u Srbiju. Kao dobrovoljac u Srpskoj vojsci, proveo je svih pet godina na ratištu. Kada je počeo Austro-Srpski rat, ja sam otišao u srpsko poslanstvo u Petrogradu i prešao u srpsko podanstvo, a 15-og avgusta 1914. god. došao u Srbiju i odmah podneo Vojnom ministarstvu molbu da me naznače u kakav divizijski štab kao ratnog slikara. Krf 13 Juna 1916.g U istom dokumentu stoji da je Štab Vrhovne komande, Operativno odeljenje, doneo rešenje br. 2461 od 31. 06. 1916. godine da se za ratnog slikara Štaba Prve armije odredi akademski slikar Vasa Eškićević. Ovo rešenje potpisao je načelnik Štaba đeneral Petar Bojović. „Vasa je radio slike na samom frontu. Brzo. Posebno su zanimljive njegove skice na kojima su predstavljeni prizori iz svakodnevnog života, žene na potoku, priroda kroz koju je prolazio“, naglasila je Bulovićeva. O drugom ratnom reporteru i umetniku Risti Marjanoviću pričao je za Danas Branislav Stanković, kustos istoričar Narodnog muzeja u Šapcu, ukazujući da se ovaj fotograf, koji je rođen u Šapcu 1885. godine, posle školovanja u Beogradu, Beču, Berlinu zaustavio u Parizu, gde od 1908. godine postaje član, a potom i urednik za ilustracije New York Heralda za Evropu. Prema rečima našeg sagovornika, kroz Marjanovićeve fotografije prepoznajemo osećaj za trenutak koji posmatrača uvlači u atmosferu snimka – u fotografijama koje će moći da vidi publika se tako gotovo može osetiti miris Šapca, Mačve, zapaljenih kuća, užasi i hladnoća prelaska preko albanskih gudra, kao i po koji predah u borbi. Akademik Dušan Otašević zahvalio se i nabrojao juče sve institucije koje su ustupile materijal za izložbu „Nemojte nas zaboraviti“, među kojima su pored gorenavedenih i Vojni muzej, Galerija Matice srpske, Spomen-zbirka „Pavlje Beljanski“, Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, Srpska čitaonica iz Iriga, Vojna akademija, privatni kolekcionari. Na izložbi je predstavljeno 60 fotografija, 25 slika i 81 skica, a publici će biti dostupna do 25. novembra. Večeras u 19 sati svečano će je otvoriti akademik Dušan Kovačević. Upravo ovi radovi koji su bili su predstavljeni u Francuskoj na Velikoj savezničkoj izložbi 1916.godine, zatim 1917. u Londonu, pa u Njujojrku i kada je svu tu misao obavio vratio se na Solunski front i zabilježio posljednju fazu probijanja fronta i ulaska srpske vojske u Beograd i Novi Sad. Uništeno Bulovićeva je rekla da se i danas u Novom Sadu nedovoljno zna o Eškićeviću, koji je inače sahranjen na Uspenskom groblju u tom gradu 1933. Njegova slike s ratnom tematikom su, prema rečima Bulovićeve, neadekvatno ocenjene i nalaze se rasute po muzejskim zbirkama i privatnim kolekcijama Posle Drugog svetskog rata čak i fotografija na kojoj predaje crtež prestolonasledniku Aleksandru na Solunskom frontu je na zahtev vlasti uništena. ++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++

А.Н.Туполев. Человек и его самолеты (1999) Пол Даффи и Андрей Кандалов - Autori: Paul Duffy i Andrei Kandalov - Izdavač: Moskovskij rabočij (Rusija) - Godina: 1999 - Povez: Tvrd - Format: 27 x 21 cm - Broj strana: 264 - Jezik: Ruski - Stanje: Odlično (kao novo / sa posvetom) Naziv originala: Tupolev - The Man and His Aircraft (1996) by Paul Duffy and Andrei Kandalov

Prvih 14 broja,2 vanredna i 3 strana

71 broj Glasnik RV i PVO od 1971 pa nadalje,neki sa strane imaju po dve rupice ocigledno bili u nekoj fascikli,17 drugih casopisa vezanih za vojsku,odlicno ocuvani

BORBE OKO SKADRA 1912.-1913. AUTOR: JOVAN ĆETKOVIĆ IZ SRPSKE PROŠLOSTI IZDAVAČ: PROSVETA, BEOGRAD GODINA IZDANJA: 1954. MEKE KORICE PISMO: ĆIRILICA BROJ STRANA: 84 STR. MALI FORMAT STANJE KNJIGE VRLO DOBRO TROŠKOVE SLANJA SNOSI KUPAC LIČNO PREUZIMANJE MOGUĆE U CENTRU BEOGRADA TVS

MEŠOVITA ARTILJERIJSKA BRIGADA VOJSKE SRBIJE-KOPNENA VOJSKA MONOGRAFIJA 2007-2019.GODINE. Stanje kao na slikama. Tvrd povez,veliki format. Posveta jednog od autora na predlistu. Očuvana.. Izdanje 2019 godine,404 strane. Izuzetno i retko..

LOGISTIKA - Logističko inženjerstvo pouzdanost, pogodnost za održavanj, gotovost, integralno tehničko obezbeđenje za upotrebu u jedinicama i ustanovama tehničke službe, vojnim školama i akademijama, kao i instutima i proizvodnim radnim organizacijama koje učestvuju u razvoju naoružanja i vojne opreme SKRIPTA vojna tajna/interno Dr Slobodan Muždeka Institut za nuklearnenauke Vinča 1981. retko u ponudi odlično očuvana PROL.20/8

Održavanje Naoružanja Aviona L-17 Izdanje iz 1980g./386 strana Savezni Sekjretarijat za Narodnu Odbranu Pod oznakom Vojna Tajna Veliki format,dosta tehničkih crteza sa objašnjenjima. vr304

Slobodan Sofranic - Vojnoizdavacki i novinski centar, Beograd