Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Nuklearno oružje je oružje čija razorna snaga potječe od nuklearnih reakcija, bilo od nuklearne fisije ili od mnogo jače fuzije. Kao rezultat, čak i nuklearno oružje sa relativno malim učinkom je značajno jače od najjačeg kovencionalnog eksploziva, takvo je oružje sposobno uništiti ili ozbiljno onesposobiti cijeli grad. U historiji ratovanja, nuklearna oružja korišćena su samo dva puta, oba puta tokom zadnjih dana Drugog svjetskog rata. Prvi događaj desio se ujutro 6.8. 1945. godine, kada su SAD bacile uranijski eksplozivni uređaj čije je šifrirano ime bilo Little Boy (`mali dječak`) na japanski grad Hiroshimu. Drugi događaj odigrao se tri dana kasnije kada je plutonijska naprava implozijskog tipa koji je imao šifrirano ime Fat Man (`debeli čovjek`) bačen na grad Nagasaki. Upotreba ovih oružja, koja je rezultiralo trenutnom smrću od oko 100 000 do 200 000 pojedinaca (većinom civila) i čak više tokom vremena, bilo je i ostaje kontroverzno. Kritičari su optuživali da su to bila nepotrebna djela masovnog ubijanja, dok su drugi tvrdili da su oni maksimalno smanjili žrtve na objema stranama tako što su ubrzali kraj rata. Od tada, nuklearna oružja bila su detonirana više od dvije tisuće puta zbog testiranja i demonstracijskih svrha. Jedine poznate zemlje koje su detonirale takvo oružje su SAD, Sovjetski Savez, Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska, Narodna Republika Kina, Indija i Pakistan, a od oktobra 2006. im se pridružila i Sjeverna Koreja. Ove zemlje su deklarirane nuklearne sile (zajedno sa Rusijom koja je naslijedila oružje nakon raspada Sovjetskog Saveza). Mnogobrojne druge zemlje možda posjeduju nuklearno oružje, ali nisu nikada javno priznale posjedovanje, ili njihove tvrdnje da ga ne posjeduju nisu bile potvrđene. Na primjer, Izrael ima suvremene avionske sisteme isporuke i izgleda da ima opsežan nuklearni program sa stotinama nuklearnih glava. I Iran je trenutno optužen od brojnih vlada za pokušaje razvijanja nuklearnih mogućnosti, iako njegova vlada tvrdi da su njihove potvrđene nuklearne aktivnosti, kao što je obogaćivanje uranija, za mirnodopske svrhe. U prošlosti se špekuliralo da nuklearno oružje razvijaju, odnosno da ga je testirala Južna Afrika u doba apartheida, Švedska, a danas se slične špekulacije vezuju uz Brazil. Bivša Jugoslavija je također započela rad na razvoju nuklearnog oružja, ali je on napušten 1960-ih.[1] Odvojeno od njihove upotrebe kao oružja, nuklearni eksploziv bio je testiran i korišten u razne ne-vojne svrhe... Džozef Okland Hiršfelder (27. maj 1911, Baltimor, Merilend — 30. mart 1990, Medison, Viskonsin) je bio američki teorijski hemičar i fizičar. Bavio se širokim spektrom oblasti fizičke i teorijske hemije, kao što su hemijska kinetika, primena kvantne mehanike u hemiji, sagorevanje, eksplozije nuklearnog oružja, kinetička teorija gasova, sile između molekula, struktura tečnosti, laserska hemija. Porodica je emigrirala u Sjedinjene Države iz Nemačke 1843. godine. Njegov otac Artur bio je doktor medicine na Univerzitetu Džons Hopkins, a kasnije profesor farmakologije na Univerzitetu u Minesoti, a njegov deda prvi profesor medicinske hemije na Univerzitetu Stanford. Hiršfelderov otac je sa pet godina osnovao hemijsku laboratoriju za njega i odgajao ga kao tinejdžera da bi podržao njegova hemijska istraživanja. Hiršfelder je studirao prirodne nauke na Univerzitetu u Minesoti od 1927. i na Univerzitetu Jejl od 1929. godine. Više privučen teorijom, otišao je na doktorat na Univerzitet Prinston, gde je bio student Judžina Pola Vignera (sa kojim je objavio 1935.) i Henrija Ajringa i Hjua S. Tejlora (iz hemije).[1] Godine 1936. doktorirao je kod Ajringa i Tejlora i zatim proveo godinu dana kao postdoktorant na Institutu za napredne studije kod Džona fon Nojmana Računajući, na primer, nivoe energije molekula i brzine reakcije, ali i npr. B. sa strukturom tečnosti polarizabilnost molekula vodonika. Godine 1937. odlazi na Univerzitet Viskonsin-Medison, gde je 1940. bio instruktor fizike i hemije, a 1941. docent na odseku za hemiju. Za to vreme se zainteresovao za sile između molekula u gasovima. Od 1942. bavio se ratnim istraživanjima, u početku internom balistikom. Godine 1944/45 bio je vođa grupe u Projektu Menhetn u Los Alamosu, a 1945/46 bio je šef grupe za teorijsku fiziku u Pomorskoj ordinans test stanici u Iniokernu, Kalifornija i bio je uključen u višu naučnu funkciju u atomskim testovima u Atol Bikini 1946. Radio je sa Hansom Betheom i Johnom Mageejem na dinamici eksplozije nuklearnog oružja (formiranje vatrene lopte, udarni talasi), predviđanju padavina i drugim fizičkim problemima povezanim sa testiranjem. Godine 1946. vratio se na Univerzitet Viskonsin kao profesor hemije i tamo ostao do penzionisanja. Tamo je osnovao Univerzitetsku laboratoriju za pomorska istraživanja, koja je 1959. godine postala Institut za teorijsku hemiju (TCI) (u vreme kada su njegove aktivnosti znatno proširene kroz učešće u američkom svemirskom programu). Godine 1959. izabran je u Američku akademiju nauka i umetnosti. Od početka je pridavao veliki značaj numeričkim proračunima i bavio se procesima sagorevanja i širenja plamena i numeričkim metodama[2] neophodnim za njihovo istraživanje (videti i BDF metod). Kasnije je radio u svom institutu na istraživanju sila između molekula, na različitim problemima iz NASA svemirskog programa i 1970-ih na fizičkim i hemijskim pitanjima koja su proistekla iz istraživanja lasera ​​i srodne nelinearne optike. Za to vreme je intenzivno radio sa Kalifornijskim univerzitetom u Santa Barbari. Imao je 39 postdiplomaca na Univerzitetu u Viskonsinu, uključujući Čarlsa Frensisa Kertisa i Roberta Bajrona Birda. Od 1953. godine bio je oženjen profesorkom matematike Elizabet Staford Sokolnikov. Kljucne reci: knjiga, knjige, bomba, rat, eksplozija, udar, atomska, eksplozija pod vodom, ekplozija u vazduhu, hirosima, zracenje, nuklearno zracenje, kontaminacija, toplotno zracenje, zastita

Čuveno delo britanskog ratnog teoretičara Bazila H. Lidel Harta (Basil Henry Liddell Hart) Beograd 1937. Mek povez, ćirilica, 372 strane. Napomena: na predlistu pečat prethodnog vlasnika; knjiga je veoma dobro očuvana. J14 Sadržaj: Predgovor Živka M. Stanisavljevića Predgovor prevodioca PRVI DEO Glava prva: TRADICIONALNA STRATEGIJA V. BRITANIJE Pogrešno tumačenje Napoleona Strategija Velike Britanije u prošlosti Propuštena prilika Glava druga: POGREŠKE FRANCUSKE STRATEGIJE Glava treća KO JE DOBIO BITKU NA MARNI? Glava četvrta: RASKRSNICA Glava peta: OBNOVIMO SVOJU STRATEGIJU DRUGI DEO Glava prva: BUDUĆE ORUŽJE I NjEGOVA UPOTREBA Glava druga: VAZDUH I CAREVINA TREĆI DEO Glava prva: VOJSKE U SVETU . Glava druga: DANAŠNjE I SUTRAŠNjE ORUŽJE SUVOZEMNE VOJSKE . Glava treća: RAZVITAK BRITANSKE VOJSKE 1927—1930 Glava četvrta: O POKRETLjIVOSTI POSTIGNUTOJ „POSTEPENOM” MEHANIZACIJOM O protivtenkovskom topu „Brojna” varka Varka „ideala” Preuređena divizija Reorganizacija pešadije O novoj lakoj pešadiji Nova konjica O vidljivosti O realizmu pri izvođenju obuke Nedostatak strategije Naopaka obuka O primenjivanju i zloupotrebljavanju pokretljivosti O fluiditetu Glava peta: POKRETLjIVOST ILI MIROVANjE Glava šesta: JAČINA I SLABOST MODERNE TERITORIJALNE VOJSKE Glava sedma: VOJSKA FAŠISTIČKE ITALIJE Glava osma: NAPOLEON I MEHANIZACIJA ČETVRTI DEO Glava prva: RAT U VAZDUHU Glava druga: POGLED UNAPRED I UNAZAD Glava treća BRZINA U RATU Glava četvrta: KORACI KA OZDRAVLjENjU 1932—1935 Glava peta: SUŠTINA RATA Šta treba raditi? Šta ne treba raditi?

Veći format, latinica, kompaktno, izrezan poslednji list (ukrštenica i nagradni kuponi), ostalo kompletno, nije škrabano. Bleđi tragovi od izloženosti vlazi na marginama, korice pohabane - dobro stanje. Iz sadržaja: Novak Novak Lov na veštice Nosioci Karađorđeve zvezde 1009 pitanja Draži Mihailoviću Ljubiša Jocić: Protiv svih papa Ko je Volf Mesing Radiom protiv partizana Da li je prodat leš Merilin Monro Špijuni i teroristi protiv Jugoslavije Alija Sirotanović - "zvezda" izgradnje ... Greškom odštampan broj 267 na naslovnici - treba da stoji 268.

makedonski metal fanzin VAMPIR No. 10 (leto 2005, Skopje) štampani B5 fanzin na 44 strane, sa kolor koricama i c/b unutrašnjim stranama na ofsetnom papiru. Na ENGLESKOM Ako iko jednog dana bude pisao istoriju metal pokreta u Makedoniji, onda će se ime Darka - Dareta Krsteskog pisati zlatnim slovima. Ovaj dugokosi plavooki Skopljanac ne samo da je bio član više bendova (npr. NIHILIST koji možete pronaći u mojoj ponudi kaseta na Kupindu, EMBRIOTOMY i dr.), već je bio i izdavač kaseta i CD-a, novinar i fanzinaš, ali i onaj ko je uspeo da poveže srpsku i makedonsku metal zajednicu u neraskidivu celinu početkom XXI veka. Njegov zin sam uvek promovisao na stranama Rock i Metal Expressa. Darko je velikim entuzijazmom i upornošću uspeo da uspostavi veze širom sveta, pa je njegov zin početkom ovog veka bio veoma poznat i cenjen širom metal planete. Imao sam sve brojeve, ali sam sačuvao samo tri broja (7, 8 i 10), a ostale sam poklonio novinarima. U ovom oglasu se prodaje br. 10, dok ostala dva broja možete kupiti preko donjih linkova. https://www.kupindo.com/Muzika-i-film/61577305_fanzin-VAMPIR-br-7-2004-makedonski-metal-zin-na-eng- https://www.kupindo.com/Muzika-i-film/61577317_fanzin-VAMPIR-br-8-2004-makedonski-metal-zin-na-eng- VAMPIR #10 Jubilarni broj se pojavio na nešto većem B5 formatu. Evo i sadržaja: NIHILIST (Makedonija); VAVEYLA (Turska); KRISIUN (Brazil, ovaj intie je radio Branko Milosavljević - Frubi, srpski organizator koncerata i saradnik NOCTURNE fanzina), ANCIENT CEREMONY (Nemačka), AXA VALAHA (Rumunija), LEGACY (Nemačka)... Među recenzijama štampanih medija objavljen je i prikaz poslednjeg broja mog Rock Expressa (br. 43).

fanzin TRI DRUGARA #9 (1997, Novi Sad) - na SRPSKOM 88 strana, A4, štampani punk zine sa kolor koricama, glossy papir, odličan kompjuterski prelom. U PERFEKTNOM STANJU !!! Na slikama je još jedan primerak koji sam imao, a ovaj, poslednji - je još i bolje očuvan, korice su skoro kao nove. Mrzelo me je da ponovo slikam ;) pa sam postavio slike prethodnog, prodatog primerka. Fanzin je izdavala novosadska punk ekipa, koju je je predvodio Voja Žugić. Iako ni izbliza nisam pratio punk fanzinašku scenu, kao onu povezanu sa metalom, mogu da kažem da je ovo bio jedan od najboljih punk fanzina svog doba, a bilo ih je u to vreme baš dosta. Od 1993-1997. je objavljeno 9 brojeva (uz dva dvobroja: 2/3 i 7/8, tj. ukupno - 7 časopisa), koji su se veoma teško nabavljali, van Novog Sada i uskih punk krugova. Izlazio je jedan, max dva broja godišnje, što je prava mera za fanzinaštvo. Danas je fanzin veoma, veoma redak, pa pretpostavljam da je štampan u 300-500 primeraka. U ovom broju možete čitati intervjue i tekstove o: DESCEDENTS, BIOHAZARD, RYKER`S, NEUROSIS, NOFX, THE QUEERS, GUTTERMOUTH, BLITZ BABIES, REDEMPTION domaća scena: In Memoriam Zoran Zarić - Zare (ATHEIST RAP, koji je bio i saradnik ovog zina), UNISION, koncerti u Srbiji, BLITZKRIEG, ex-YU punk/HC fanzinaška scena DODATAK: `Tri drugara` su otvorili svoje strane i omogućili da se kao dodatak (`gostujući fanzin`) u njihovom zinu štampa još jedan punk zine - HANG ON #3. Ovaj broj je bitan jer sadrži i pregršt reklama za radio i TV emisije, music shopove, izdavačke kuće, druge fanzine... pa se tako može rekonstruisati srpska punk/HC scena sredinom 90-ih, tj. pre četvrt veka.

Denis PILOT sveska 6.Politikin Zabavnik (1969) *STR-504*01-2022 Denis - Politikin Zabavnik - Denis Napast Izdavač: Politika | Grad: Beograd 1969 vrlo dobro očuvan Davne 1951. godine, karikaturista Henk Kečam poziva čitaoce novina i roditelje da se bolje osećaju kada se radi o nevoljama i ponašanju njihove dece. Denis napast je novinski strip koji je prikazivao divlji niz nesreća petogodišnjeg dečaka Denisa Mičela. Njegov autor Henri Kečam je oduvek želeo da bude crtač stripova. 1938. godine počinje da radi kao animator na Peri Detliću, a kasnije stiže i do Diznija. Radio je na stripovima o Pinokiju, Bambiju i Patku Dači, dok se tokom drugog svetskog rata istakao crtanjem motivacionih postera u američkoj mornarici. 1951. stvara novog strip junaka Denisa koji vremenom stiče svetsku slavu i postaje sinonim za hiperaktivnu decu. Inspiracija je došla od Kečamovog sina Tokom 1950. Kečam je pronalazio svoj put u karijeri crtača stripova. Njegova prva žena Alis, jednog dana upala je u njegov radni studio besna zbog nereda koji je njihov četvorogodišnji sin napravio u svojoj sobi igrajući se fekalijama koje je pronašao u svom donjem vešu. Alis je iskoristila reč ”napast”. Kečam je ostao da razmišlja o ovome i kroz pet meseci 16 listova je štampalo strip “Denis napast”. Broj listova je vremenom rastao i na kraju prešao cifru od 1.000. Denis je u početku bio nasilan Iako je sklon pravljenju nereda, uopšteno gledano Denis je jedan ljubazan klinac. To nije bilo baš tako u ranim fazama stripa. Nekada davno, Denis napast je izazivao odrasle na fizičke obračune, vezivao vratove labudova u čvor, udarao drugu decu lopatom i često punio svoju čarapu peskom kako bi nekog udario njome. Nekoliko godina kasnije, Denis se smirio.

Broj 36, 1978. godine. Spolja kao na slikama, unutra dobro očuvano, bez pisanja, podvlačenja. Ima pečat. Kompletno izdanje „Fragmenata ljubavnog govora“ Rolana Barta Lepog mladića Solemna ostavila je nimfa Argira u koju je bio zaljubljen, pripoveda nam grčka mitologija. Afrodita ga je oslobodila ljubavnih jada pretvorivši ga u reku. Ali je on i kao reka patio za Argirom. Stoga mu je boginja podarila moć zaboravljanja i od tada su svi okupani u toj reci bili izbavljeni od ljubavnih muka. Ima li danas kakve reke u kojoj bi se nesrećno zaljubljeni mogli okupati? Fragmenti ljubavnog govora melanholična su oda današnjem Solemnu u potrazi za rekom koja je presušila. Najpoznatije delo Rolana Barta koje Geteovim Verterom, Frojdom, Lakanom, zenom itd. slika portret zaljubljenog i opisuje svu dramu ljubavi. Naslov Bartove knjige – Fragmenti ljubavnog govora – ima implicitno sladostrasni prizvuk, nagoveštavajući mogućnost pomaljanja onih intimnih odnosa čije eksplicitno pominjanje obično izaziva nelagodu. Sama knjiga je, međutim, previše teoretska i previše pesimistična da bi imala bilo kakvu erotsku privlačnost. Tu nema nikakve intimnosti niti razmene intimnosti, budući da se Bartov ljubavnik obraća sam sebi (tj. čitaocu). Tema nije „jezik ljubavi“, već ljubav „kao jezik“. Bart ljubavi radi ono što je radio Balzaku u S/Z ili sebi u Rolan Bart o Rolanu Bartu: razgrađuje je kako bi pokazao da kada se njome govori ona postaje daleko veći kulturološki fenomen nego što smo mi obično spremni da priznamo. Fragmenti ljubavnog govora delo su ili zaljubljenog lingviste ili zaljubljenika u lingvistiku. Iako je čitav tekst veoma moderan, njegova organizacija i argumentacija ipak odaju i starog Barta, radoznalog moralistu po kome svaki oblik ljudskog ponašanja neizbežno vodi do određene maksime. U predgovoru Bart nastoji da predupredi optužbu koju nikako ne želi da čuje: to da je napisao psihološki prikaz ljubavnika. U tom bi slučaju delo previše izbledelo u očima njegovih francuskih pobornika koji bi na njega gledali kao na buržujsko pisanje koje karakteriše predfrojdovska vera u transparentnost i autonomnost ega. On tvrdi da je ovo delo zapravo strukturalni portret i simulacija, pre nego analiza „ljubavnog govora“. To znači da je ono što čujemo glas ljubavnika a ne autora, ljubavnika koji beleži svoje uspone i, još češće, padove prilikom prolaska kroz to svoje mučno promenjivo stanje. Knjigu treba posmatrati kao pozorišni tekst, zamisliti ljubavnika kako stoji na pozornici i pred publikom izgovara reči koje padaju na pamet veoma inteligentnom, veoma načitanom i nesrećno zaljubljenom Francuzu. Drugo je pitanje da li će čitaoci tumačiti Fragmente sofisticirano kako je Bart zamislio. Ja lično verujem da neće. Moguće je da će forma u kojoj je tekst napisan, baš kao i Bartov obazrivi mode d’emploi (uputstvo za upotrebu), zahtevati nešto drugo, ali nema sumnje da je ono čega se treba kloniti doživljavanje dela kao psihološkog i analitičkog prikaza. Bartov ljubavnik zapravo ne ljubavi – kako bi i mogao? On se poverava. A budući da je zbog svog imaginarnog statusa vičniji rečima nego delima, on svoje najvažnije priznanje „je t’aime“, kako je to govorio Dž. L. Ostin, određuje kao performativni iskaz. To je tako jer je reč o pukoj simulaciji, ali da je partner negde u blizini, on bi se pretvorio u beznadežnog ljubavnika kome bi sve izgledalo zadovoljavajuće performativno. Stoga Fragmenti ljubavnog govora predstavljaju knjigu koja se u potpunosti bavi stanjima duha ili radije stanjima jezika. Bart je konstruisao model savremenog (francuskog?) ljubavnog „imaginarnog“, način na koji imaginacija reaguje na određene momente ljubavne veze.Autor komponente tog modela u jednakoj meri nalazi i u životu i u književnosti, možda čak i više u potonjem. Veliki deo misli o ljubavi koje ćete naći u ovoj knjizi ne pripadaju Bartu: naći ćete reference iz knjiga koje je čitao i iz razgovora sa prijateljima. U tom je smislu on u pravu kada kaže da je napisao „une encyclopédie de la culture affective“. On nas uči zakonima ljubavi običnog čoveka, dajući nam i više detalja kad god je to moguće, s posebnim akcentom na one romantičarske i psihoanalitičke. Možemo samo da nagađamo koliko od onoga što je u knjizi napisano proističe iz njegovog neposrednog iskustva s ljubavlju. Nešto od toga sigurno proističe, kao što postoje i anegdote koje su prilagođene kako bi izgledale u potpunosti autobiografski. Efekat svega toga je neobičan: dobijamo knjigu koja je mešavina priručnika za ljubavnike i ispovesti. Forma knjige je impresivna. Pojam imaginarnog ide u prošlost, preko Lakana do ranog fenomenološkog Sartra, zahvaljujući kome Bart tako povlači razliku između psihološkog i strukturalnog. Osnovna poenta imaginarnog, ono što je toliko privuklo kako Barta tako i Sartra, jeste njegova univerzalnost, to što ne pripada nikome posebno. Bart nikako ne bi voleo da pomislimo da je simulirao neku posebnu imaginaciju, pogotovo ne svoju. On simulira univerzalnu imaginaciju, kao i uobičajene ili neuobičajene šablone koje ona prati kada se osoba zaljubi. Po mom mišljenju, ono što Bart želi da kaže kada insistira na tome da su Fragmenti ljubavnog govora strukturalistički portret jeste to da stanja duha koja prikazuje ne pripadaju nekom određenom pojedincu sa imenom i prezimenom, niti su smeštena u tom (po njemu) staromodnom nizu – priči. Ljubavna priča zaista jeste buržuaski mit koji on sardonički odbacuje zbog njegovog jeftinog obećanja da će na kraju sve biti razrešeno ili da će za ljubavnu bol biti ponuđen nekakav lek: to je, kako on navodi u jednoj od malobrojnih poznatih anatema iz svoje knjige dažbina koju zaljubljeni mora da plati svetu ne bi li se s njime pomirio („le tribut que l’amoreux doit payer au monde pour se réconcilier avec lui”). Svako takvo mirenje Bart vidi kao poražavajuće. U knjizi s namerom ne postoji nikakav tok. Sastavljena je od osamdeset „figura“, tj. osamdeset različitih odlomaka ljubavnog monologa, od kojih je svaki potaknut nekim događajem, bilo stvarnim bilo zamišljenim, u kome su učestvovali zaljubljeni i predmet njegove ljubavi. Bart te „figure“ poredi sa vežbama koje baletani rade kako bi se zagrejali. To su mentalne vežbe koje ljubavnik radi dok proživljava svoje emocije. Svaku „figuru“ opisuje po jedna glavna reč, a osamdeset glavnih reči su organizovane po abecednom redu, kako bi se izbegao utisak da je reč o naraciji. Niz počinje rečju „Propadam“ („S’abîmer“), potom „Odsutnost“ („Absence“), „Predivan“ („Adorable“), nastavlja se najrazličitijim terminima poput „Nestvarnost“ („Déréalité“), „Nepodnošljivo“ („Insupportable“), „Opceno“ („Obscene“), a zaključuje sa „Sjedinjenje“ („Union)“, „Istina“ („Vérité“) i „Želja za posedovanjem“ („Vouloir-saisir“). Zajedno posmatrane, te ključne reči intrigantnije su nego informativne, one su najproizvoljniji element knjige.Učesnici ljubavne veze nisu ni realni ni fiktivni: oni su jednostavno – ili, još bolje, čedno – gramatički. To je situacija u kojoj subjekat voli objekta, to je slučaj očaranosti u kome je prva rekcija glagola zaljubljena u drugu. U skladu sa Bartovim najdubljim uverenjima, nikakve ljudske suštine nisu dozvoljene, samo konstantna promena odnosa između dva algebarska elementa. Subjekat je je (ja), objekat je l’etre aimé (voljeno biće). Je je, paradoksalno, zamenica čiju je upotrebu Bart upadljivo pokušavao da izbegne pišući o sebi u Rolan Bart o Rolanu Bartu, u kome se pojavljivao ili kao il (on) ili kao RB. U ovoj knjizi, u kojoj nekad piše o sebi a nekad ne, prvo lice veoma je bezlično: to je ta frustrirajuće prazna forma subjekta koju filozofi koriste kada žele da izlože argumentaciju. Ta je strategija zabašurivanja jednostavna i, naravno, uvek uspešna. Nikada nismo sigurni kada je Bart to pomenuto je a kada univerzalni ljubavnik. Sa druge strane nalazi se jednako formalno l’etre aimé (voljeno biće), koje takođe nije ništa više rodno određeno. Bart od nas traži da priznamo istinitost onoga što piše, da bismo, pretpostavljam, mogli da se poistovetimo sa subjektom, gde je to moguće, a objektu dodelimo realnost ili rod koji nama odgovara (identifikovanje postaje komplikovano na onim mestima na kojima u francuskom umesto l’etre aimé stoji zamenica il, zbog čega kod muških čitalaca, koji tu zamenicu pre prevode kao on a ne kao to, sve dobija homoerotsku notu). Ali pošto su odnosi između ljubavnika i voljene osobe ovde pre lingvistički nego ljubavni, l’etre aimé nikada istinski nema pristupa u knjizi. Kao i u slučaju svih drugih oblika trećeg lica, o njemu se govori isključivo u njegovom odsustvu. Objekat je pretpostavka, popustljivi primalac ljubavnog govora. Bart nas uverava da ovaj govor mora da bude upućen nekome, čak i kada se ne kaže eksplicitno kome (što ukazuje da to da bi ova knjiga mogla da bude ličnija nego što se čini). U Fragmentima ljubavnog govora stoga nema mesta za razgovore između zaljubljenih, iako Bart u jednom briljantnom pasusu analizira formu tih dijaloga ne bi li dokazao da, čak i u slučaju suočavanja snažnih osećanja, formalni imperativi odnose prevagu nad emotivnima kada se odlučuje o onome što će biti rečeno. Toliko o tim slatkim nevažnim stvarima koje De Sosirovi sledbenici mogu prezirati kao premali dobitak u označenima s obzirom na preveliki trošak u označiteljima. Bartova knjiga se bazira na ogromnom obogaćenju imaginacije, a samim tim i jezika koji sobom povlači samoća. Činjenice tu igraju sporednu ulogu: Bart je više puta podvukao da ga više zanimaju njihovi „retentissements“ (odjeci) nego činjenice same. Ovo nikako nije vesela knjiga. Ljubavnik se u njoj najvećim delom veoma loše provodi, više se žali na izglede koje ima da osvoji l’etre aimé, veoma retko slaveći uspeh. Tekst koji Bart najviše citira i koji u bibliografiji ima povlašćeno mesto u odnosu na ostale jesu Geteovi Jadi mladog Vertera, epohalna romantična priča o ljubavnoj patnji. Bart se prema tom preterano sentimentalnom delu odnosi veoma ozbiljno i skoro da uspeva da nas natera da ga ponovo pročitamo kako bismo proverili da li je zaista egzemplarno, kako ga Bart predstavlja. Mladi Verter je autoru veoma koristan jer ljubavnika predstavlja kao nekoga ko je i usamljen i tvrdoglav, svojevrsna sveta luda dok je god zaljubljen, luda koja ne zna ni za zdrav razum niti za zakone moralnosti ili ekonomije. Bart ceni sve ono što je u ljubavi preterano, podsećajući da je preteranost, potpuna rasipnost, ono što najviše zbunjuje uske, iskalkulisane buržuaske umove (Žorž Bataj je takođe imao veliki uticaj na Fragmente). Ljubavni govor, stoga, potpuno zavisi od odsustva voljene osobe. A ljubavnik, ako je Bart u pravu, ovde nije ništa drugo do artikulisanija, odrasla verzija deteta, čiji je govor rezultat težnje da se izbori sa uznemirujućim odsustvom majke. Bart koristi najveće autoritete iz domena psihoanalize – Frojda, Lakana i, posebno uspešno, britanskog dečijeg psihijatra D. V. Vinikota – kako bi dokazao veoma ambicioznu tezu po kojoj se jezik rađa iz infantilnih pokušaja da se „manipuliše“ odsustvom Drugog. Bart se tu ne zaustavlja: on traži dodatne dokaze koji bi otkrili tajnu mistika, druge grupe potaknutih i tvrdoglavih osoba, sposobnih da koriste jezik kako bi „manipulisali“ strahom od božijeg prekora. Ipak, ni mistici, baš kao ni ljubavnici niti deca, ne govore samo kada se osećaju napuštenima – i tu se čini da nailazimo na nešto namerno jednostrano u Fragmentima ljubavnog govora. Nečega što daje crnu sliku ljubavne imaginacije, kao da je nezamislivo da bi ona ikada mogla da radi u ljubavnikovu korist. Mnoge od stranica Fragmenata odlikuju prustovski solipsizam i melanholičnost. Uspeh ove knjige leži u načinu na koji ona ljubavnika predstavlja kao neku vrstu dementnog semiotičara koji se konstantno valja po onome što Bart definiše kao „žar smisla“ („le brasier du sens“). Ljubav je ono stanje duha u kome okolnosti iz naših života, ma kako poznate i beznačajne, postaju prenapumpane smislom. Ljubavnik svuda vidi znake, stalno se trudi da rastumači ono što se javlja, ili ne javlja, između njega i voljene osobe. Svaki znak predstavlja povod za beskonačno i neprestano maštanje. Ljubavnik ne trpi dvosmislenost. Tumačenje znakova, naravno, zavisi od pravila kulture u kojoj je ljubavnik odgojen. Bart nas uči kako da na najbolji način „čitamo“ ljubavnu vezu.Fragmenti ljubavnog govora predstavljaju veoma originalnu knjigu što se tiče namera, ali se ne može reći da su svi njeni delovi zanimljivi za čitanje. Neke od osamdeset „figura“ zaista su sjajne, upečatljivije i uverljivije od bilo čega što je Bart ikada napisao, dok su druge, opet, prilično ravne. Knjiga je verovatno preopširna, i čini se da nema dovoljno onih prepoznatljivih bartovskih jeresi i provokacija koje bi održale njen intenzitet na nivou koji je zacrtao autor. Prevod: Milana Babić Iz: John Sturrock, “In the words of the lover” u: Times Literary Supplement, no. 3930 (1977) HRONIKA 13 Knjige 15 Film 24 Projekti 28 Istraživanja 34 Izložbe 36 Muzika 39 Beleške TRIBINA TREĆEG PROGRAMA 47 SAMOUPRAVLJANJE U SVETSKIM RELACIJAMA Andrej Grahor, Branko Pribićević, Vojislav Stanovčić, Bogdan Kavčič, Stanislav Grozdanić, Vladimir Štambuk OGLEDI 87 KASIM PROHIC – Prizmatičko mišljenje Ernsta Bloha 119 JOVAN ARANĐELOVlĆ – O celini istorijskog vremena kao pretpostavci filozofije 465 CELSO FURTADO – Eksterna zavisnost i ekonomska teorija 161 PRVOSLAV RALIĆ – Savremene borbe kapitala i ljudskih potreba ESEJI 195 IVAN FOHT – Filozofija izvan struke 217 LISJEN GOLDMAN – Geneza i struktura 227 BERTOLD BREHT – O eksperimentalnom pozorištu 243 ANJES SOLA – Ruski futurizam i revolucija 259 PETER FALTIN – Problem sistematske nauke o muzici REFLEKSIJE 269 ROLAN BART – Fragmenti ljubavnog govora BIĆE I JEZIK 339 RADOMIR KONSTANTINOVIĆ – Marko Ristić i čudo jedne jedine stvari 397 MARKO RISTIĆ – Zaklela me je noć na vernost OSVETLJENJA ZEMLJE U RAZVOJU I NEOKAPITALIZAM 413 ĐORĐE POPOV – Ka bržem razvoju 423 SAMIR AMIN – Geneza i razvoj nerazvijenosti. 451 FERNANDO HENRIQUE CARDOSO – Zavisnost i razvoj u Latinskoj Americi 479 THEOTONIO DOS SANTOS – O strukturi zavisnosti 489 RODOLFO STAVENHAGEN – Agrarna struktura i nerazvijenost u Latinskoj Americi 503 SURENDRA DŽ. PATEL – Kolektivno oslanjanje zemalja u razvoju na sopstvene snage 515 OSVALDO SUNKEL – Unutrašnje polarizovanje 537 BINGU MUTARIKA – Multinacionalne korporacije u regionalnoj integraciji: Afričko iskustvo 563 KABALA KABUNDA – Multinacionalne korporacije i formiranje spoljno orijentisanih privrednih struktura u savremenoj Africi: primer grupe Unilever – Zair 581 BIPLAB DASGUPTA – Izmenjena uloga glavnih multinacionalnih petrolejskih kompanija 607 CONSTANTINE VAITSOS – Zahtevi i strategije firmi, politika režima prema direktnim inostranim investicijama i međudržavna raspodela dohotka 623 FARID AKHTAREKHAVARI – Dilema zemalja OPEK-a Treći program je časopis za teoriju i kritiku. Uređuje se na bazi emitovanih sadržaja na Trećem programu Radio-Beograda. Prvi broj časopisa pojavio se jula 1969. godine. Izlazi četiri puta godišnje (tromesečno). Izdavač je Radio-televizija Srbije. Časopis ima rešenje Ministarstva nauke za bodovanje priloga radi sticanja naučnih zvanja. Brojevi objavljeni od 2008. godine mogu se čitati i u elektronskoj verziji, na sajtu Radio-Beograda. Istorija Treći program Radio-Beograda počeo je sa emitovanjem 10. novembra 1965. godine. U početku je emitovan tri puta nedeljno po tri sata, a od 1. januara 1966. svake večeri. Četiri godine kasnije, 10. novembra 1969. program je produžen na četiri sata. Kada je osnovan, ovo je bio jedini program na teritoriji bivše Jugoslavije na kojem ostvarenja iz teorije umetnosti i nauke nisu popularizovana kako se to obično činilo na drugim kulturno-umetničkim programima, nego su predstavljana u svom izvornom obliku – onom u kojem ta ostvarenja i postoje. U tom trenutku elitni kulturni programi postojali su u većini evropskih zemalja (Francuskoj, Engleskoj, Nemačkoj), a vrlo brzo su u svim republikama bivše Jugoslavije nastali programi tog tipa (u Ljubljani, Zagrebu, Skoplju, Sarajevu). Treći program Radio Beograda emituje se svake noći od 20.00 do 05.00 časova na frekvencijama Drugog programa Radio Beograda. U programu su zastupljene muzičke i govorne emisije. Najzanimljiviji članci, tekstovi, prevodi i osvrti emitovani u mesečnim i nedeljnim ciklusima, pojedinačnim emisijama i hronici objavljuju se u časopisu Treći program. Prvi broj časopisa izašao je u julu 1969. Prvi glavni i odgovorni urednik, od 1965. do 1974. godine, bio je Aleksandar Acković. Od samog početka časopis izlazi tromesečno, a u njemu se objavljuje izbor tekstova emitovanih u radio programu. Časopis je, zbog materijalnih nemogućnosti, krajem devedesetih imao pauzu u izlaženju od skoro četiri godine. Nastavio je da izlazi 2001. godine, kada je početkom avgusta izašao 111. broj. Ponovno pokretanje časopisa pomogao je Fond za otvoreno društvo. Uredništvo Od osnivanja je glavni i odgovorni urednik časopisa bio Aleksandar Acković (1922–1974). Njega je na tom mestu zamenio Boris Iljenko 1975. godine, a zatim Radenko Kuzmanović 1978, Slobodan Divjak 1986, Karel Turza 2002, Ivana Trišić 2003 i Rade Kalik 2004. Od broja 131/132 iz 2004. glavni i odgovorni urednik Trećeg programa je Predrag Šarčević. MG67 (N)

Časopis živih = La Revue des vivants vlasnik A. Stanojević ; urednik Branko Teodosić Sadrži tekstove sledećih autora: KARL MARX, CVETKO BANJANIN, BRANKO TEODOSIC, M. SELIMOVIC... NASLOVNA STRANA CRTEZ G. GROSZA crveni deo naslovne strane je list koji se `otvara` i ispod njega je crtez grosza - moc `civilizacije` casopis je kompletan. str. od 65 do 82, dim.29 x 20 cm meki povez, stranice iskrzane, inace u dobrom stanju NARODNA BIBLIOTEKA SRBIJE NEMA OVAJ BROJ J E D I N I P O Z N A T I P R I M E R A K Georg Gros (nem. George Grosz; * 26. jul 1893, Berlin – † 6. jul 1959, Berlin) je bio nemački grafičar i slikar. U Parizu je nakon dodira s futurizmom i dadaističkim ekscesima prešao na političku i socijalnu karikaturu u satiričkim časopisima. Njegov likovni izraz je nemilosrdna kritika nemačkog militarizma i buržoaske klase. Od nemačkog haosa posle Prvog svetskog rata do prvih simptoma nacističkog terora svoju likovnu dokumentaciju objavljivao je u ciklusima grafike: „Bog je s nama“, „Lice vladajuće klase“, „Evo čoveka“ Od slika itiču se „Pomrčina sunca“ i „Nemačka, jedna zimska bajka“. 1932. iselio se u SAD, gde je radio crteže za knjige. Uspomene svog života objavio je 1931. u Nemačkoj, a 1946. u Njujorku pod nazivom `Malo da i veliko ne`. Gros je učestvovao u Spartakističkom ustanku 1919. nakon koga je kraće vreme bio član KP Nemačke; nju je napustio posle posete Sovjetskoj Rusiji 1922. gde ga je razočarao totalitarni karakter komunističke vlasti. Nemačku je napustio pred nacističkim progonima i utočište našao u SAD čiji je državljanin postao 1938. Posle drugog svetskog rata se vratio u Nemačku i živeo u Berlinu. Tamo je i umro od posledica pada niz stepenice nakon jedne noćne pijanke. Pojavljuje se kao lik u filmu Maks iz 2002. godine, gde ga tumači škotski glumac Kevin MekKid.

Јанићије Поповић рођен је 21. новембра 1883. године у селу Грачаници. Радио је као учитељ у Маћедонији и Старој Србији. Књигу Пламен Јанићије Поповић објавио је 1930. године у Приштини. Сматрао је да је дужан да напише и остави сећања на своје саборце који су се прегалачки и ревносно, често не мислећи на сопствени живот, борили за ослобођење Старе Србије и Маћедоније. Пламен оживљава један период одлучне борбе српских учитеља и ученика, трговаца, монаха и свештеника, четничких вођа и ратника, па и угледних домаћина за голи опстанак, а уједно и ослобођење. Иако је књига Пламен конципирана као збирка приповедака боље је рећи да представља збирку историјских докумената из живота Јужне Србије. Јанићије Поповић износи живот и догађаје, виђене и доживљене без књижевних претензија, јер је сам живот под појединим Турцима и Арнаутима био болнији, суровији и страшнији од ма какве књижевне трагедије. Јунаци приповедака су пре свега учитељи без чијег искрено родољубивог рада слобода не би била могућа и који су тињање ватре распирили у пламен који ни Велике силе, ни Турска нису могле угасити. “Тек када је дара превазишла меру и дошло се до ћорсокака, прихватило се је ово, и у јесен 1904. године појавише се прве наше наоружане чете, предвођене, већим делом од самих учитеља, као нпр. Јован Стојковић Бабунски, Јован Станојковић Довезенски, Раде Радивојевић, Харалампије, Глигорије Ђорђевић и др.” пише Јанићије Поповић. Пламен није могао бити угашен. Књига Куманово објављена је 1913. године. Уочи рата 1912. године сви виђенији мештани села и градова у Старој Србији и Маћедонији били су ухапшени и затворени, тако је било и у Куманову. Јанићије Поповић као да је писао дело Куманово из казамата где је било у првом налету смештено њих “43 душе” у једној соби. 235 стр.

časopis SUSRET - najbolje čuvana tajna srpske rock žurnalistike i periodike!!! Časopis koji je premostio period između gašenja starog Džuboksa 1969. i pokretanja novog Džuboksa 1974. godine. Časopis u kome su objavljeni prvi intervjui sa POP MAŠINOM, S VREMENA NA VREME i dr. Časopis u kome su svoje prve novinarske radove objavili Peca Popović i Saša Gajović (oojica kasnije, u različitim periodima urednici časopisa `Rock`, Sloba Konjović (legendarni radio voditelj Studija B) i mnogi drugi. Kompletnu priču o ovom važnom, i izuzetno retkom časopisu možete pročitati ovde: https://www.kupindo.com/Muzika-i-film/61566577_casopis-SUSRET-br-1-24-1971-72-srpska-rock-novina Tu možete kupiti i PUN KOMPLET (svi brojevi, 1-24) u neverovatno očuvanom stanju (novi su, većina nikad čitani). U ponudi imam i 10-ak pojedinačnih brojeva beogradskog časopisa SUSRET, a u ovom oglasu se prodaje SUSRET br. 23. NAPOMENA: pojedinačni brojevi koje prodajem su za nijansu lošije očuvani od onih iz Kompleta, ali takođe u odličnom stanju, posebno imajući u vidu da su izlazili pre 50 godina, da su štampani na tankom novinskom roto papiru i da imaju nezgodan, veliki format koji onemogućava lako skladištenje i čuvanje. Ja sam ih zaštitio plastičnim kesama i šaljem ih `umotane` u karton, pa se neće `slomiti` tj. saviti. Neki su blago savijeni po sredini, pa pogledajte sliku. Još jednom napominjem, koga zanimaju baš perfektni brojevi, ima na raspolaganju kupovinu kompleta, po znatno višoj, ali realnoj ceni. SUSRET br. 23 (19.04.1972) Muzika: Sve o beogradskoj grupi CD; Beogradsko proleće 72 –šansa za mlade; Džez i bluz na Proleću; Boris Bizetić; grupa San; DEEP PURPLE... Ostalo:Štafeta mladosti; Ima li više Zvezdaša ili Partizanovaca?; Serija `Građani sela Luga`; Pubertet, Miroljub Lešo (intervju); Zoran Slavnić govori o sebi; Stiv Mek Kvin vara ženu sa automobilom... Kolor poster (unutrašnja duplerica): Zoran Slavnić – Moka

Svet je časopis koji svojim čitaocima nudi priče, reportaže i intervjue sa poznatim ličnostima sa domaće javne scene, ali prati i poznate internacionalne zvezde. Aktuelnost, zanimljivost i ekskluzivnost glavne su karakteristike Svet magazina. Iz sadržaja: *ŠOKANTNO! Majka Mace Diskrecije: Odričem se javno moje ćerke! Ona je kopile i nikad nije ni trebalo da se rodi! Niko je nikad nije ni voleo! Narod upire prstom u mene i govori: “Eno majke one ku*vetine!” *Afera PEDOFILIJA! Očevidac za SVET otkriva šta je Marko radio osmogodišnjoj devojčici!!! *Potresna ispovest Lepe Lukić: “Bojala sam se da će me prvi muž ubiti iz pištolja! On me je navukao na kocku!” *Hasan Dudić: Za Šabana sam dao život, a on sada kad mi je najgore neće ni na telefon da se javi! *EKSKLUZIVNO: Prvi muž Seke Aleksić govori za SVET prvi put nakon izlaska iz zatvora: “Jel to Seki opala popularnost pa joj treba da se piše o meni?! Ona je moja prošlost! Ona nije ni popularna niti je u žiži interesovanja da bi se o njenim bivšim muževima pisalo!” *SVET OTKRIVA! Vujke ispljuvao novi projekat Miloša Bikovića: “Bikovićev novi film je teško s*anje!” * MODNI ŽIRI Saše Vidića: Goca Tržan, Snežana Dakić, Suzana Perić... * Kolumna Borisa Trivana ... Strana: 36 Ocena: 4+. Vidi slike. Skladište: Magazini 65/2 Težina: 100 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

časopis SUSRET - najbolje čuvana tajna srpske rock žurnalistike i periodike!!! Časopis koji je premostio period između gašenja starog Džuboksa 1969. i pokretanja novog Džuboksa 1974. godine. Časopis u kome su objavljeni prvi intervjui sa POP MAŠINOM, S VREMENA NA VREME i dr. Časopis u kome su svoje prve novinarske radove objavili Peca Popović i Saša Gajović (oojica kasnije, u različitim periodima urednici časopisa `Rock`, Sloba Konjović (legendarni radio voditelj Studija B) i mnogi drugi. Kompletnu priču o ovom važnom, i izuzetno retkom časopisu možete pročitati ovde: https://www.kupindo.com/Muzika-i-film/61566577_casopis-SUSRET-br-1-24-1971-72-srpska-rock-novina Tu možete kupiti i PUN KOMPLET (svi brojevi, 1-24) u neverovatno očuvanom stanju (novi su, većina nikad čitani). U ponudi imam i 10-ak pojedinačnih brojeva beogradskog časopisa SUSRET, a u ovom oglasu se prodaje SUSRET br. 17. NAPOMENA: pojedinačni brojevi koje prodajem su za nijansu lošije očuvani od onih iz Kompleta, ali takođe u odličnom stanju, posebno imajući u vidu da su izlazili pre 50 godina, da su štampani na tankom novinskom roto papiru i da imaju nezgodan, veliki format koji onemogućava lako skladištenje i čuvanje. Ja sam ih zaštitio plastičnim kesama i šaljem ih `umotane` u karton, pa se neće `slomiti` tj. saviti. Neki su blago savijeni po sredini, pa pogledajte sliku. Još jednom napominjem, koga zanimaju baš perfektni brojevi, ima na raspolaganju kupovinu kompleta, po znatno višoj, ali realnoj ceni. SUSRET br. 17 (08.03.1972) Muzika: Epidemija ekskluzivnih diskoteka: mladi na visokoj nozi; Slaj Stoun – Jedan album više (pisao Sloba Konjović), rock poezija: American Pie (Don Mc Lean); vesti (LED ZEPPELIN, T. REX, Dave Mason; Paul Mc Cartney); top liste... Ostalo: Dina Rutić – Dina, dete Sutjeske (intervju); Kuda posle srednje škole; Neki to vole u automobilu... Kolor poster (unutrašnja duplerica): Robert Redford i Majkl Polard

str. 267 urednik : Dragiša Stanojević bgd., juni 1887 - sveska prva (br. 1) Dragiša Stanojević (Beograd, 4. april 1844— Niš, 9. novembar 1918) srpski je političar, pravnik i književnik. Bio je upravnik Narodne biblioteke u Beogradu od jula 1897. do septembra 1900. godine. Doktorirao je prava u Bonu. Bavio se politikom i bio je socijalista, dugo vremena je proveo u izgnanstvu iz Srbije. On je sin pukovnika Jeremije Stanojevića (1808-1869) i Marije Nenadović (1817-1908). Po ocu je unuk kneza Nikole Stanojevića i praunuk kneza Stanoja iz Zeoka, a po majci je unuk prote Mateja Nenadovića i praunuk obor-kneza Alekse Nenadovića. Uz Dimitrija Tucovića i Radovana Dragovića bio je jedan od poznatijih srpskih socijalista. Kao književnik poznat je po dobrim prevodima i prepevima klasičnih dela italijanske književnosti: Danteove „Božanstvene komedije“, Tasovog „Oslobođenog Jerusalima“, Ariostovog „Besnog Rolanda“. Posle studija u Nemačkoj 1865. god odlazi u Pariz. Po povratku u zemlju 2. septembra 1867. godine postaje profesor na Pravnom fakultetu u Velikoj školi. Posle ubistva Kneza Mihaila na Košutnjaku, Dragiši se sudi jer je sa grupom studenata izašao na ulicu. I ako oslobođen krivice sa svojim ocem i stricem Jakovom koji su takođe okrivljeni za zaveru pa oslobođeni, napustio je Srbiju. Vraća se posle 14 godina i zapošljava se kao sekretar u Ministarstvu Finansija. Zbog simpatija prema Radikalnoj stranci ista ga 1890. godine postavlja za vladinog komesara Narodne banke a iste godine kao kandidat Radikalne stranke postaje poslanik u Skupštini. Od 1897. god. Dragiša Stanojević uglavnom živi od svog književnog rada. Dok je bio na mestu upravnika, brinuo je o poboljšanju materijalnog položaja biblioteke, utvrdio stvarno stanje fonda, a posebnu pažnju je posvetio vraćanju više hiljada publikacija pozajmljenih iz biblioteke. Radio je na izradi zakona o Narodnoj biblioteci u Beogradu od 1901. godine.

National Geographic Srbija – april 2021. NATIONAL GEOGRAPHIC je najtiražniji svetski naučno-popularni časopis i jedan od najviše nagrađivanih globalnih medija. Uzbudljivi tekstovi i fotografije od kojih zastaje dah predstavljaju mesečnu kartu za putovanje oko sveta. Sa osnovnim ciljem da inspiriše ljude da brinu o planeti. Tema ovog broja: BORBA ZA ČIST VAZDUH. Zagađenje vazduha izaziva sedam miliona prevremenih smrti godišnje. Ali možemo to da popravimo. Službeno glasilo društva National Geographic. „Društvo National Geographic je svetska neprofitna organizacija. Inspirišemo kroz istraživanje,osvetljavamo pričama i kroz sve što radimo, obrazujemo.“ Adria Media Magazine d.o.o. Časopis nije korišćen, samo je skinut celofan.

“Ruska enciklopedija zdravlja” vaš je pouzdani saveznik u očuvanju najdragocenije stvari na svetu – zdravlja! Rađena po ruskoj licenci renomirane izdavačke kuće ID Piter-Mediapress iz Sankt Peterburga, magazin predstavlja esenciju najboljih saveta, stručnog materijala i proverenih metoda lečenja. Ceo sadržaj potpisuju istaknuti lekari i zdravstveni radnici iz Rusije s dugogodišnjim iskustvom. Časopis je zaista interesantan i koncepcijski potpuno drugačiji od ostalih – prateći azbuku, pod datim slovom naći ćete baš ono što vas zanima. Iz sadržaja: PROBLEMI SA SRCEM? RADITE ČUČNJEVE ZDRAVLJE IZ RUSIJE OD A DO Š OSTEOPATIJA Veština lečenja pritiskom prstiju KISEO UKUS U USTIMA: Zašto se javlja i da li je opasaN GLJIVIČNA OBOLJENJA: 6 PRAVILA KOJA ĆE VAS SAČUVATI PETNI TRN: ŠTA RADITI KAD BOLI SVAKI KORAK KOLIKO SLATKOG DETE SME DA POJEDE RUSKA PREPORUKA ZA VAKCINU LJUSKA OD JAJA SAVRŠEN LEK IZ PRIRODE Dijabetes vreba... ŠIRITE SE u struku? ... Izdavač: Color Press Group, Novi Sad Godina: 2020 Broj strana: 52 Povez: meki Biblioteka: Ruski doktor Skladište: Magazini 58 Težina: 100 grama Ocena: 5-. Vidi slike. NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.08.2019. godine. do 100 gr - 82 dinara 101-250 gr - 92 dinara 251-500 gr – 120 dinara 501-1000gr - 130 dinara 1001-2000 gr - 158 dinara 2001-3000 gr - 176 dinara 3001-4000 gr - 185 dinara 4001-5000 gr - 199 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

58971) OSNOVI TT TEHNIKE I TT UREĐAJI , Vučeta Petar tehnički major dipl. inž. ; Državni sekretarijat za narodnu odbranu Ratna Mornarica 1970 , sadržaj : UVOD Glava I OSNOVI TEORIJE INFORMACIJA 1. Kod i kodiranje 2. Količina informacije 3. Telekomunikacioni kanal 4. Redundansa Glava II OSNOVNI POJMOVI IZ TELEGRAFIJE 1. Telegrafski kodovi 1) Morzeov kod 2) Morzeov kablovski kod 3) Teleprinterski kodovi 4) Kodovi za otkrivanje i ispravljanje grešaka 2. Brzina telegrafisanja 3. Osnovna frekvencija telegrafisanja 4. Telegrafska izobličenja 1) Karakteristično izobličenje 2) Nepravilno izobličenje 3) Jednostrano izobličenje 4) Marža telegrafskih prijemnika 5. Rad sa prostom i duplom strujom 6.- Telegrafski releji 1) Polarizovani releji 2) Nepolarizovani releji 7. Morzeov telegrafski aparat 8.- Vibropleks 9. Elektronski taster Glava III TELEGRAFSKI PRENOSNI SISTEMI 1. Potrebna širina frekventnog opsega za prenos telegrafskih impulsa 2.- Telegrafski prenosni sistemi sa jednosmernom strujom 1) Simpleksni rad 2) Dupleksni rad 3. Zvučno frekventna telegrafija 1) Prenos podataka telefonskim kanalima 2) Prenos podataka i sinhronizacija 3) Detekcija i ispravljanje grešaka 4. Radio-telegrafski sistemi 1) Diverziti rad 2) Frekventna stabilnost 3) Amplitudna modulacija 4) Frekventna modulacija Glava IV AUTOMATSKI MORZE UREĐAJI 1. Morze perforator sa tastaturom 2. Vitstonov predajnik 3. Ondulator 4. Morze reperforator 5. Morze štampač 6. Kodni pretvarači Glava V 1. Start-stop teleprinteri - TELEPRINTERI 1) Tastatura teleprintera 2) Predajnik teleprintera (1) Multikontaktni predajnik (2) Predajnik sa jednim kontaktom (vezni) (3) Predajnik sa jednim kontaktom (udarni) 3) Blokiranje tastature 4) Prijemnik teleprintera 5) Mehanizam za štampanje 6) Neštampajuće funkcije teleprintera 2. Automatski predajnik 3. Perforator 4. Reperforator 5. Elektronski teleprinter 6. Teleprinter »Siemens T-100«< 1) Tastatura teleprintera 2) Predajnik teleprintera 3) Prijemnik teleprintera 4) Mehanizam za štampanje 5) Promena marže prijemnika teleprintera 7. Regenerativni ponavljač 8. Brzina rada teleprintera 9. Automatska korekcija grešaka Glava VI FAKSIMIL I FOTO-TELEGRAFIJA 1. Predajnik faksimila 1) Sistem za sinhronizaciju 2) Sistem za skaniranje (1) Svetlosni izvori (2) Fotocevi 4) Modulator 3) Generator noseće frekvencije 5) Pojačavač 6) Sistem za faziranje 2. Prijemnik faksimila 1) Direktni sistemi za reprodukciju 2) Foto-sistem za reprodukciju 3. Telefonska kola za faksimil prenos 4. Radio-faksimil Glava VII TELEGRAFSKE CENTRALE 1. Ručne telegrafske centrale 2.- Retransmisione centrale 3. Automatske direktne centrale- - Glava VIII · OSNOVNI POJMOVI IZ AKUSTIKE 1. Zvuk 2. Govor 3. Razumljivost i vernost govora 4. Jačina zvuka Glava IX OSNOVNI POJMOVI IZ TELEFONIJE 1. Automatski telefonski aparat 1) Ugljeni mikrofon 2) Telefonska slušalica 3) Mikrotelefonska kombinacija 4) Indukcioni kalem 5) Telefonsko zvono 6) Viljuška (menjač) 7) Brojčanik 2.- Induktorski telefonski aparat - 3.- Telefonski aparat sa centralnom baterijom - 4. Birači - 1) Obrtni birači - 2) Birači sa dva kretanja 3) Koordinatni birači 5. Telefonski releji Glava X TELEFONSKE CENTRALE 1. Ručne telefonske centrale 1) Induktorska telefonska centrala 2) Centrala sa centralnom baterijom 2.- Automatske telefonske centrale 1) Centrala sistema »korak po korak (1) Predbirački stepen (2) Stepeni grupnih birača (3) Stepen linijskog birača (4) Rad centrale sistema »korak po korak u mrežnoj grupi 2) Centrale sa koordinatnim biračima (1) Pretplatnički stepen (2) Relejski slog SR (3) Registar grupnog stepena REG-GV (4) Grupni stepen GV (5) Relejski slog LKR I registar pretplatničkog stepena REG SL. (6) Način uspostavljanja veze kod centrala sistema ARF 50 3.- Mrežne grupe Glava XI NAPAJANJE TELEFONSKIH CENTRALA Punjenje akumulatorskih baterija Sistemi napajnja telefonskih centrala Olovni akumulatori Akumulatorske baterije Glava XII VIŠESTRUKO ISKORISCENJE VODOVA 1. Dvojni priključci 2. Grupni priključci - 3. Selektivno-serijski priključci Glava XIII TELEFONSKI SAOBRAĆAJ Glava XIV OSNOVI VISOKOFREKVENTNE TELEFONIJE 1. Modulacija 1) Višestruka modulacija 2) Grupisanje kanala 2. Električni filtri 3. Pojačavači 4. Generatori nosećih frekvencija 5. Dvožična I četvorožična veza - 6. Uređaji za prenos poziva I impulsa biranja Glava XV TELEKOMUNIKACIONI VODOVI 1. Homogeni vodovi 1) Prostiranje prostoperiodičnih struja 2) Prostiranje složenoperiodičnih struja 2. Pupinizacija 3. Preslušavanje 4. Vazdušni vodovi 5. Kablovi 6. Podmorski kablovi 7. Koaksijalni kablovi PRILOZI: Broj 1 Tablica 1 - Internacionalni Morzeov kod Broj 2 Tablica 2 Međunarodni kod broj 1 Broj 3 Tablica 3 Međunarodni kod broj 2 Broj 4 Tablica 4 Tablica logaritama za osnovu 2 Literatura tvrd povez, format 17,5 x 24,5 cm , latinica, ilustrovano, 166 strana

časopis SUSRET - najbolje čuvana tajna srpske rock žurnalistike i periodike!!! Časopis koji je premostio period između gašenja starog Džuboksa 1969. i pokretanja novog Džuboksa 1974. godine. Časopis u kome su objavljeni prvi intervjui sa POP MAŠINOM, S VREMENA NA VREME i dr. Časopis u kome su svoje prve novinarske radove objavili Peca Popović i Saša Gajović (oojica kasnije, u različitim periodima urednici časopisa `Rock`, Sloba Konjović (legendarni radio voditelj Studija B) i mnogi drugi. Kompletnu priču o ovom važnom, i izuzetno retkom časopisu možete pročitati ovde: https://www.kupindo.com/Muzika-i-film/61566577_casopis-SUSRET-br-1-24-1971-72-srpska-rock-novina Tu možete kupiti i PUN KOMPLET (svi brojevi, 1-24) u neverovatno očuvanom stanju (novi su, većina nikad čitani). U ponudi imam i 10-ak pojedinačnih brojeva beogradskog časopisa SUSRET, a u ovom oglasu se prodaje SUSRET br. 21. NAPOMENA: pojedinačni brojevi koje prodajem su za nijansu lošije očuvani od onih iz Kompleta, ali takođe u odličnom stanju, posebno imajući u vidu da su izlazili pre 50 godina, da su štampani na tankom novinskom roto papiru i da imaju nezgodan, veliki format koji onemogućava lako skladištenje i čuvanje. Ja sam ih zaštitio plastičnim kesama i šaljem ih `umotane` u karton, pa se neće `slomiti` tj. saviti. Neki su blago savijeni po sredini, pa pogledajte sliku. Još jednom napominjem, koga zanimaju baš perfektni brojevi, ima na raspolaganju kupovinu kompleta, po znatno višoj, ali realnoj ceni. SUSRET br. 21 (05.04.1972) Muzika: Najstariji jugoslovenski pop pevač: Đorđe Kraljević – Nikad neću ostariti (intervju); Hit poezija: Never been to Spain (THREE DOG NIGHT); top liste, vesti, Megi Bel: Žestoka devojčica sa Meri Hila (piše Peca Popović); DRIFTERS, NEW SEEKERS, Neil Young, POP MAŠINA (prvi intervju, svega 3 meseca posle osnivanja, dok su još bili kvartet sa Savom Bojićem na drugoj gitari); Istorija džeza... Ostalo: Vreme straha od boginja (povodom epidemije velikih boginja); Robinje manastira Sveta Trojica; Relja Bašić – kako ostati normalan (intervju); Miljenko Rak: Čovek kao skakavac... Kolor poster (unutrašnja duplerica): Mick Jagger

Magazin Story svakog petka omogućava čitaocima da upoznaju poznate, informiše čitaoce o svakom važnom trenutku u životu zvezda, a važan i prepoznatljiv deo magazina čine i stranice posvećene modi, lepoti, kulturi, zdravom životu, kuhinji i stanovanju. Iz sadržaja: Naslovna strana: Lepa Brena, Jovana Joksimović, Filip Krajinović, Miodrag Radonjić U slavu jubileja - Lepa Brena (na 4 strane i dve velike fotografije) Zoom - Ledi Gaga (cela strana), Džesika Alba Milica Pavlović - Muškarci me idealizuju (na dve strane i 3 fotografije) Emina Jahović - Na putu izlečenja duše Zoom - Svetlana Ceca Bojković, Stevan Piale Ana Anđelić - Primerena doza ludila odlika je uspešnih (na 4 strane i 4 fotografije) Ivana Španović - Neizmerno sam tužna (na dve strane i 3 fotografije) Ljubica i Mihailo Karađorđević - Život u kraljevskoj porodici nije bajka (na 4 strane i fotografije) Sanja Marinković - Rođendanske svećice gasila sam suzama Irina Šajk - Od gladi do zvezda (na 4 strane i 4 fotografije) Street style - Šik i svedeno Modne tendencije - Moćni kombinezon Beauty make-up - Jednostavna pročišćenost Fitnes - Butine iz snova Wellbeing - Čudesne bobice Home decor - Vedrina pačvorka Gastro - Brzi i zdravi specijaliteti Vodimo vas na... - dodelu Zlatnih globusa, promociju serije Radio Mileva FLASH: Nikolija Jovanović (cela strana), Siniša Mihajlović i Zlatan Ibrahimović (cela strana), Rita Ora (cela strana) ... Broj strana: 68 Skladište: Magazini 59 Težina: 200 grama Ocena: 4. Vidi slike. NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2021. godine. 21-50 gr-85 dinara 51-100 gr - 92 dinara 101-250 gr - 102 dinara 251-500 gr – 133 dinara 501-1000gr - 144 dinara 1001-2000 gr - 175 dinara Za tiskovine mase preko 2000 g uz zaključen ugovor, na svakih 1000 g ili deo od 1000 g 15,00 +60,00 za celu pošiljku U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

SAT plus 127/2006 Casopis je broj 127 iz 2006 godine. To je bas ovaj sa slike. Unutrasnja srednja stranica se vadi a sto sam vrlo jasno i prenaglaseno pokazao na jednoj fotografiji. To se lako popravlja ali ja to nisam hteo da radim. Na fotografijama mozete pogledati detalje. Ako Vam nesto nije jasno ili smatrate da nisam napisao pitajte i ja cu Vam odgovoriti. SLANJE-ISPORUKA-DOSTAVA -Saljemo navedenom kurirskom sluzbom i postom (preporucena tiskovina ili vrednosno pismo sa otkupom). -Placanje kupljenog predmeta je moguce samo na navedene nacine. -Postanske troskove placa kupac prema tarifi odabrane poste. -Licno preuzimanje je iskljucivo na mojoj adresi. -Ostale varijante slanja i placanja mi za sada ne odgovaraju.

tvrdi povez, 300 str., ilustrovano Удовољавајући молбама које су стизале са Цетиња, Србија је у Црну Гору, почев од 1865. године, послала неколико официра и оружара. Такође, поклоњено је и 5.000 пушака, 8 брдских топова и већа количина другог ратног материјала. Почетком 1866. почело се, под надзором официра послатих из Београда, са формацијским организовањем црногорске војске по `србијанском моделу народне војске` и обуком артиљеријских и пјешадијских јединица. Извршен је и попис свих војних обвезника, при чему је било предвиђено да се по племенима организују војна вјежбања. Истовремено, на Цетињу се почело са изливањем пушчаних зрна, док је на Ријеци Црнојевића радила `војна радионица`. Свим овим пословима руководио је српски капетан Милутин Јовановић.

Iz sadržaja: Tema broja: Šta da radite kad vam neka hrana smeta Napravi pauzu: Ispovest: Više nisam zavisna od interneta Zelena apoteka: Biljem protiv alergije Preventiva: Treće doba: Bezbrižna starost u domu Priručnik za lepotu: Kurkuma za sjajan ten Izdavač: Kurir, Beograd Godina: 2016 Broj strana: 32 Skladište: Magazini 6 Ocena: 5-. Vidi slike. NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2014. godine. do 100 gr - 69 dinara 101-250 gr - 76 dinara 251-500 gr - 99 dinara 501-1000gr - 106 dinara 1001-2000 gr - 129 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Stripovi: Hogar, Garfild, Čudesni svet Gerija Larsona Džeremaja: Maca je zaspala II deo (u boji) Za čitanje i uživanje: Meša Selimović - Zašto radim ono u šta ne vjerujem? Mitološke priče o strašnim bićima 31 - Tri imena jednog Pana Kuc, kuc... Hanibal! Zagonetni knez Arsen Karađorđević - Kavaljer dijamantskog oružja Ocena: 4+. Vidi slike. NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2014. godine. do 100 gr - 69 dinara 101-250 gr - 76 dinara 251-500 gr - 99 dinara 501-1000gr - 106 dinara 1001-2000 gr - 129 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

časopis SUSRET - najbolje čuvana tajna srpske rock žurnalistike i periodike!!! Časopis koji je premostio period između gašenja starog Džuboksa 1969. i pokretanja novog Džuboksa 1974. godine. Časopis u kome su objavljeni prvi intervjui sa POP MAŠINOM, S VREMENA NA VREME i dr. Časopis u kome su svoje prve novinarske radove objavili Peca Popović i Saša Gajović (oojica kasnije, u različitim periodima urednici časopisa `Rock`, Sloba Konjović (legendarni radio voditelj Studija B) i mnogi drugi. Kompletnu priču o ovom važnom, i izuzetno retkom časopisu možete pročitati ovde: https://www.kupindo.com/Muzika-i-film/61566577_casopis-SUSRET-br-1-24-1971-72-srpska-rock-novina Tu možete kupiti i PUN KOMPLET (svi brojevi, 1-24) u neverovatno očuvanom stanju (novi su, većina nikad čitani). U ponudi imam i 10-ak pojedinačnih brojeva beogradskog časopisa SUSRET, a u ovom oglasu se prodaje SUSRET br. 20. NAPOMENA: pojedinačni brojevi koje prodajem su za nijansu lošije očuvani od onih iz Kompleta, ali takođe u odličnom stanju, posebno imajući u vidu da su izlazili pre 50 godina, da su štampani na tankom novinskom roto papiru i da imaju nezgodan, veliki format koji onemogućava lako skladištenje i čuvanje. Ja sam ih zaštitio plastičnim kesama i šaljem ih `umotane` u karton, pa se neće `slomiti` tj. saviti. Neki su blago savijeni po sredini, pa pogledajte sliku. Još jednom napominjem, koga zanimaju baš perfektni brojevi, ima na raspolaganju kupovinu kompleta, po znatno višoj, ali realnoj ceni. SUSRET br. 20 (29.03.1972) Muzika: Herbie Hancock – Koncert za klepetuše, šrafciger i klavir (foto reportaža sa beogradskog koncerta); 2 godine Studija B (Đani Nazaro u poseti kultnom beogradskom radiju); `Tommy` u Beogradu: prva bit opera u Domu Sindikata u izvođenju nemačke grupe Džej Fajv; SLADE – `Vukovci` iz Vulverhemptona (piše Sloba Konjović); Jugo-rok u Bugarskoj (turneja YU GRUPE); Mungo Jerry, Alexis Corner... Ostalo: Zabranjeno ljubljenje: detinjarije velikih ljudi; Šta to nebom šeta: Ne smemo biti uobraženi i tvrditi da smo jedini u svemiru; Zašto štedimo na talentima; Sačuvati čist obraz: razgovor sa mladim režiserima (Lordan Zafranović, Jovica Aćin; Goran Paskaljević); menjamo desetke za mladost: Isplati li se biti odličan na fakultetu; Branka Predić – Devojka o kojoj ćete tek čuti (intervju)... Kolor poster (unutrašnja duplerica): Vladimir Savčić - Čobi

časopis SUSRET - najbolje čuvana tajna srpske rock žurnalistike i periodike!!! Časopis koji je premostio period između gašenja starog Džuboksa 1969. i pokretanja novog Džuboksa 1974. godine. Časopis u kome su objavljeni prvi intervjui sa POP MAŠINOM, S VREMENA NA VREME i dr. Časopis u kome su svoje prve novinarske radove objavili Peca Popović i Saša Gajović (oojica kasnije, u različitim periodima urednici časopisa `Rock`, Sloba Konjović (legendarni radio voditelj Studija B) i mnogi drugi. Kompletnu priču o ovom važnom, i izuzetno retkom časopisu možete pročitati ovde: https://www.kupindo.com/Muzika-i-film/61566577_casopis-SUSRET-br-1-24-1971-72-srpska-rock-novina Tu možete kupiti i PUN KOMPLET (svi brojevi, 1-24) u neverovatno očuvanom stanju (novi su, većina nikad čitani). U ponudi imam i 10-ak pojedinačnih brojeva beogradskog časopisa SUSRET, a u ovom oglasu se prodaje SUSRET br. 16. PAŽNJA: imam 2 primerka ovog broja, slične očuvanosti (pogledajte slike). NAPOMENA: pojedinačni brojevi koje prodajem su za nijansu lošije očuvani od onih iz Kompleta, ali takođe u odličnom stanju, posebno imajući u vidu da su izlazili pre 50 godina, da su štampani na tankom novinskom roto papiru i da imaju nezgodan, veliki format koji onemogućava lako skladištenje i čuvanje. Ja sam ih zaštitio plastičnim kesama i šaljem ih `umotane` u karton, pa se neće `slomiti` tj. saviti. Neki su blago savijeni po sredini, pa pogledajte sliku. Još jednom napominjem, koga zanimaju baš perfektni brojevi, ima na raspolaganju kupovinu kompleta, po znatno višoj, ali realnoj ceni. SUSRET br. 16 (01.03.1972) izdavač časopisa (nedeljnika) su Večernje Novosti iz Beograda 40 stranica velikog formata (27 x 37 cm), na novinskom roto papiru, sa kolornim tankim koricama (iste debljine kao i unutrašnji blok), sa c/b štampom unutra i pojedinim kolor stranama. Muzika: Simon & Garfunkel; vesti (PINK FLOYD, Joe Cocker, Don Mc Lean, Dave Edmunds; Struja ukinula rok: štrajk engleskih rudara pogodio i disko tržište... Ostalo: Žrtve crkvi u socijalizmu; Tražimo mlade glumce za `Sutjesku`; Ko nam krade omladinu: o beogradskoj Bogosloviji; Marinko Šebez – Nepoznat u glavnoj ulozi (intervju); Panika u svetu droga; Rumunija za početnike: kazna za poljubac; Vatreni doček za bića iz svemira; Jugoslovensko-španski košarkaški rat; Kolor poster (unutrašnja duplerica): Piter Fonda

časopis SUSRET - najbolje čuvana tajna srpske rock žurnalistike i periodike!!! Časopis koji je premostio period između gašenja starog Džuboksa 1969. i pokretanja novog Džuboksa 1974. godine. Časopis u kome su objavljeni prvi intervjui sa POP MAŠINOM, S VREMENA NA VREME i dr. Časopis u kome su svoje prve novinarske radove objavili Peca Popović i Saša Gajović (oojica kasnije, u različitim periodima urednici časopisa `Rock`, Sloba Konjović (legendarni radio voditelj Studija B) i mnogi drugi. Kompletnu priču o ovom važnom, i izuzetno retkom časopisu možete pročitati ovde: https://www.kupindo.com/Muzika-i-film/61566577_casopis-SUSRET-br-1-24-1971-72-srpska-rock-novina Tu možete kupiti i PUN KOMPLET (svi brojevi, 1-24) u neverovatno očuvanom stanju (novi su, većina nikad čitani). U ponudi imam i 10-ak pojedinačnih brojeva beogradskog časopisa SUSRET, a u ovom oglasu se prodaje SUSRET br. 10. NAPOMENA: pojedinačni brojevi koje prodajem su za nijansu lošije očuvani od onih iz Kompleta, ali takođe u odličnom stanju, posebno imajući u vidu da su izlazili pre 50 godina, da su štampani na tankom novinskom roto papiru i da imaju nezgodan, veliki format koji onemogućava lako skladištenje i čuvanje. Ja sam ih zaštitio plastičnim kesama i šaljem ih `umotane` u karton, pa se neće `slomiti` tj. saviti. Neki su blago savijeni po sredini, pa pogledajte sliku. Još jednom napominjem, koga zanimaju baš perfektni brojevi, ima na raspolaganju kupovinu kompleta, po znatno višoj, ali realnoj ceni. SUSRET br. 10 (19.01.1972) izdavač časopisa (nedeljnika) su Večernje Novosti iz Beograda 40 stranica velikog formata (27 x 37 cm), na novinskom roto papiru, sa kolornim tankim koricama (iste debljine kao i unutrašnji blok), sa c/b štampom unutra i pojedinim kolor stranama. Muzika: Đani Morandi – Imao sam sreće (prevod intervjua); Nove ploče; Diskomer Studija B (na prvom mestu domaće liste su DUBROVAČKI TRUBADURI sa hitom `Dok palme njišu grane`... Ostalo: Zbivanja u Savezu Studenata Beograda: Ima li nema (ne)jedinstva?; Dane Korica (intervju); Svako može da bude glumac; Život mladih na selu; Kako se zabavljaju mladi Šveđani; `Svlačenje` novo filmsko remek-delo Miloša Formana;... Kolor poster (na zadnjoj korici): Dragan Kapičić.