- Bazna lemilica, namenjena za meko lemljenje kontakata i priključaka, - Za profesionalnu upotrebu, sa gumenom navlakom na dršci protiv proklizavanja, - Podesiva temperatura vrha lemilice omogućava široku primenu u svim slučajevima, - Napon napajanja: 230VAC, - Snaga: 48W, - Temperatura vrha: 150-450°C, - Dužina napojnog kabla: 1.2m, - Dužina priključnog kabla lemilice: 0.8m, - Pribor: Stalak, sunđer za čišćenje, - Dimenzije: 210x125x135mm.

- Služi za meko lemljenje i odlemljivanje SMD komponenata u elektronici, - Digitalna kontrola temperature i analogna kontrola protoka vazduha garantuju jednostavan, pouzdan i precizan rad, - Ugrađen visokokvalitetni grejač garantuje dug i pouzdan rad, - Napon napajanja: 230VAC, - Snaga: 300W, - Dužina napojnog kabla: 1.2m, - Pribor: 3 mlaznice, - Izlazna temperatura vazduha: 100-500°C, - Dimenzije: 125x110x155mm.

ZLATNI FRANCUZI 1-9 ,novo➡️ ➡️ Tvrd povez sa omotom... Knjige 9.komada sa slike Knjige su NOVE..... Komplet 19

- Digitalna lemilica sa izmenjivim vrhom, - Pogodna za standardne tipove lemljenja u elektronici, - Poseduje digitalnu kontrolu temperature koja se prikazuje na digitalnom displeju, - U lemilicu je ugrađen visokokvalitetan grejač koji garantuje dugotrajan i pouzdan rad, - Napon napajanja: 230VAC, - Snaga: 60W, - Temperatura vrha: 50-480°C, - Dužina napojnog kabla: 1.2m, - Dužina priključnog kabla lemilice: 1m, - Pribor: Stalak, sunđer za čišćenje vrha lemilice, - Dimenzije: 120x100x150mm.

- Kvalitetan tinol sa kalofonijumom, - Koristi se pri mekom lemljenju, - Sastav: Sn/Pb/Cu: 60%/38%/2%, - Kalofonijum: 2.2%, - Pakovanje: 500 g, - Proizvođač: Fluitin, - Dimenzije: 1.0 mm.

- Kvalitetan tinol sa kalofonijumom, - Koristi se pri mekom lemljenju, - Sastav: Sn/Pb: 60%/40%, - Kalofonijum: 1%, - Pakovanje: 500 g, - Proizvođač: Stannol, - Dimenzije: 0.5 mm.

- Kvalitetan tinol sa kalofonijumom, - Koristi se pri mekom lemljenju, - Sastav: Sn/Pb/Cu: 60%/38%/2%, - Kalofonijum: 2.2%, - Pakovanje: 500 g, - Proizvođač: Fluitin, - Dimenzije: 0.7 mm.

kao na slikama retko u ponudi 1958. samjuel semjuel beket moloj maloun umire ... Samjuel Beket (engl. Samuel Beckett; Dablin, 13. april 1906 — Pariz, 22. decembar 1989), bio je irski književnik, dramaturg i romanopisac.[6][7] Biografija[uredi | uredi izvor] Samjuel Beket je rođen u Dablinu, na Veliki petak, 13. aprila 1906, od oca Vilijama Franka Beketa i majke Marije Džons Rou, medicinske sestre, kad su oboje imali 35 godina. Oni su se uzeli 1901. godine. Beket je imao jednog starijeg brata, Frank Edvard Beket (1902–1954). Od svoje pete godine, Beket je pohađao lokalnu školu u Dablinu, gde je počeo da uči muziku, a zatim je premešten u Ersfort Haus školu u centru grada u blizini Harkort ulice. Beketovi su bili članovi aglikanske Irske crkve. Porodična dom, Kuldrinaj u dablinskom predgrađu Foksrok, bila je velika kuća sa baštom i teniskim terenom, koju je 1903. godine izgradio Samjuelov otac, Vilijam. Kuća i bašta, zajedno sa okružujućim seoskim predelom je mesto gde je često šetao sa svojim ocem. Oko 1919. ili 1920. otišao je u Kraljevsku školu Portora u Eniskilenu, koju je pohađao i Oskar Vajld. Otišao je 1923. godine i pohađao Triniti Koledž u Dablinu, gde je proučavao modernu književnost. Prirodni sportista, u kriketu je briljirao kao levoruki udarač i kuglaš srednje brzine leve ruke. Kasnije je igrao za Dablinski univerzitet i odigrao dve prvoklasne utakmice protiv Northemptonšira.[8] Kao rezultat, postao je jedini nobelovac za književnost koji je igrao prvoklasni kriket.[9] Prvi zapisi[uredi | uredi izvor] Beket je studirao francuski, italijanski i engleski na Triniti Koledžu u Dablinu od 1923. do 1927. godine. Izabran je za naučnika modernih jezika 1926. Beket je diplomirao i, nakon kratkog predavanja na koledžu Kembel u Belfastu, zauzeo je mesto predavača engleskog u školi u Parizu od novembra 1928. do 1930.[10] Dok je bio tamo, sa poznatim irskim autorom Džejmsom Džojsom, upoznao ga je Tomas MekGrejvi, pesnik i bliski Beketov pouzdanik koji je takođe tamo radio. Ovaj sastanak je duboko uticao na mladića. Beket je pomagao Džojsu na razne načine, od kojih je jedno bilo istraživanje knjige koja je postala Finnegans Wake.[11] Samjuel Beket, 1920-ih. Godine 1930. Beket se vratio na Triniti Koledž kao predavač. U novembru 1930. predstavio je rad na francuskom jeziku Društvu savremenih jezika Trojstva o tuluškom pesniku Žan du Šasu, osnivaču pokreta pod nazivom le Concentrisme. Bila je to književna parodija, jer je Beket u stvari izumeo pesnika i njegov pokret koji su tvrdili da su „u suprotnosti sa svim onim što je kod Dekarta jasno“. Beket je kasnije insistirao da nije nameravao da zavarava svoju publiku.[12] Kada je Beket dao otkaz u Trinitiju krajem 1931, njegova kratka akademska karijera bila je na kraju. Obeležio ga je pesmom Gnome, koja je inspirisana njegovim čitanjem Wilhelm Meister`s Apprenticeship od Johana Volfganga Getea i objavljena u časopisu The Dublin Magazine 1934:[13] `Provedite godine učenja traćenjem Hrabrost za godine lutanja Kroz svet koji se uljudno okreće Iz ludosti učenja.` Od 1938. godine živi u Parizu, a nakon rata počinje i da piše na francuskom. Zaokupljen problemom ljudske egzistencije i otuđenosti modernog života, Beket u svim svojim delima daje krajnje pesimističku viziju sveta i prikazuje život kao igru viših sila u kojoj je čovek sveden na fiziološko i duhovno vegetiranje, na besmisleno „trajanje“ ispunjeno patnjama i uzaludnim iščekivanjem spasa.[14] Da bi prikazao apsurdnost takva života i čovekovu bespomoćnost, Beket napušta tradicionalnu romanesknu fabulu i uobičajeni dramski zaplet i zamenjuje ih nizom scena koje se ponavljaju sa malim varijantama, a likove svodi na groteskne i stravične marionete (nemi, slepi, gluvi, itd.), koje se pomiču po nekom besmislenom ritmu unutar svog ograničenog životnog kruga (ulica, raskršće, soba) ili su čak i u tom kretanju onemogućene (smeštene u kante za smeće ili zatrpane u pesku). Izraz je prilagođen tim apsurdnim situacijama i sugeriše ih besmislenim ponavljanjem više-manje istih dijaloga ili dugim unutrašnjim monolozima, u kojima je jezik oslobođen uobičajene gramatičke strukture. Drugi svetski rat[uredi | uredi izvor] Samjuel Beket, 1970. godine. Posle nacističke okupacije Francuske 1940. godine, Beket se pridružio francuskom Otporu, u kojem je radio kao kurir.[15] U nekoliko navrata tokom sledeće dve godine Gestapo ga je skoro uhvatio. U avgustu 1942, njegova jedinica je izdana i on i Suzan pobegli su pešice na jug u bezbednost malog sela Rusilon, u departmanu Vokliz. Tamo je nastavio da pomaže Otporu čuvajući naoružanje u dvorištu svog doma. Tokom dve godine koliko je Beket boravio u Rusilonu, indirektno je pomagao gerilama da sabotiraju nemačku vojsku u planinama Vokliza, iako je retko govorio o svom ratnom radu u kasnijem životu. Francuska vlada ga je odlikovala sa dve medalje, za napore u borbi protiv nemačke okupacije; do kraja svog života, međutim, Beket bi svoj rad u Francuskom otporu nazivao „izviđačkim stvarima“.[16][17] Dok se skrivao u Rusilonu, Beket je nastavio rad na romanu Watt. Roman je započeo 1941. godine, a dovršio ga 1945. godine, ali je objavljen tek 1953. godine; međutim, izvod se pojavio u izaslaniku dablinske književne štampe. Posle rata, vratio se u Francusku 1946. godine gde je radio kao upravnik prodavnica[18] u irskoj bolnici Crvenog krsta sa sedištem u Sent-Lu. Posleratni period[uredi | uredi izvor] 1945. Beket se vratio u Dablin na kratko vreme. Tokom boravka imao je otkriće u majčinoj sobi: ukazao mu se čitav njegov budući smer u književnosti. Beket je osećao da će zauvek ostati u senci Džojsa, siguran da ga nikada neće pobediti u svojoj igri. Njegovo otkrivenje podstaklo ga je da promeni pravac i prizna i sopstvenu glupost i interes za neznanje i nemoć:[19] „ Shvatio sam da je Džojs otišao koliko god je mogao u pravcu da sazna više, [kontrolišući] svoj materijal. Uvek je tome dodavao; samo treba da pogledate njegove dokaze da biste to videli. Shvatio sam da je moj način bio osiromašen, nedostatak znanja i oduzimanje, oduzimanje, a ne dodavanje. ” Samjuel Beket, 1977. godine. Beket je najpoznatiji po predstavi En attendant Godot (Čekajući Godoa; 1953). Kao i većina njegovih dela posle 1947. godine, i drama je prvi put napisana na francuskom jeziku. Beket je na predstavi radio između oktobra 1948. i januara 1949.[20] Njegova partnerka, Suzan Devo-Dumesnil, bila je sastavni deo njegovog uspeha. Devo-Dumesnil je postala njegov agent i slala je rukopis višestrukim producentima dok nisu upoznali Rodžera Blina, uskoro režisera predstave.[21] Najznačajniji je kao pisac pozorišnih komada i jedan od glavnih predstavnika „teatra apsurda“. Napisao je i nekoliko romana, ali svetski uspeh postigao je sa dramama. U to vreme, pedesetih godina, Beket je postao jedan od nekoliko odraslih koji su ponekad vozili lokalnu decu u školu; jedno takvo dete bio je Andre Rusimof, koji će kasnije postati poznati profesionalni rvač pod imenom Andre Džin.[22] Imali su iznenađujuću količinu zajedničkog jezika i povezali su se s ljubavlju prema kriketu, a Rusimof se kasnije prisetio da su njih dvoje retko razgovarali o bilo čemu drugom.[23] Beket je i sam preveo sva svoja dela na engleski jezik, sa izuzetkom Molloy-ja, za koji je sarađivao sa Patrikom Bovlesom. Uspeh Čekajući Godoa otvorio mu je karijeru u pozorištu. Beket je napisao uspešne celovečernje drame, uključujući Fin de partie (1957), Krapp`s Last Tape (1958, napisano na engleskom), Happy Days (1961, takođe napisano na engleskom) i Play (1963). 1961. Beket je dobio Međunarodnu nagradu izdavača Formentor kao priznanje za svoj rad koji je te godine podelio sa Horheom Luisom Borhesom. Od kraja 1950-ih do svoje smrti, Beket je imao vezu sa Barbarom Brej, udovicom koja je radila kao urednica scenarija za BBC. Novlson je o njima napisao: `Bila je mala i privlačna, ali, pre svega, izuzetno inteligentna i načitana. Čini se da su se oboje odmah privukli. Njihov susret bio je izuzetno važan za njih oboje, jer je predstavljao početak veze koja je trebalo da traje paralelno sa onom sa Suzan, do kraja svog života.“[24] Barbara Brej umrla je u Edinburgu, 25. februara 2010. U oktobru 1969. godine, dok je bio na odmoru u Tunisu sa Suzan, Beket je čuo da je dobio Nobelovu nagradu za književnost. Predviđajući da će njen intenzivno privatni suprug od tog trenutka biti opterećen slavom, Suzan je nagradu nazvala „katastrofom“.[25] Iako Beket nije posvećivao puno vremena intervjuima, ponekad je sretao umetnike, naučnike i poštovaoce koji su ga tražili u anonimnom predvorju hotela PLM Sent Žak u Parizu u blizini njegove kuće u Monparnas.[16] Iako je Beket bio izuzetno privatni čovek, pregled drugog toma njegovih pisama Roja Fostera od 15. decembra 2011. u izdanju The New Republic otkriva da je Beket ne samo neočekivano ljubazan već često spreman da govori o svom radu i procesu koji stoji iza njega.[26] Beket je bio nagrađen Nobelovom nagradom za književnost 1969 „za njegovo pisanje, koje - u novim oblicima za roman i dramu - u siromaštvu savremenog čoveka stiče svoje uzdizanje”.[27] Književni rad[uredi | uredi izvor] Slika iz predstave Čekajući Godoa, najpoznatijeg Beketovog dela. Beketova pisačka karijera može se grubo podeliti u tri perioda: njegova rana dela, sve do kraja Drugog svetskog rata 1945. godine; njegov srednji period, protežući se od 1945. do ranih 1960-ih, tokom kojeg je napisao ono što su verovatno njegova najpoznatija dela; i njegov kasni period, od ranih 1960-ih do Beketove smrti 1989. godine, tokom kojeg su njegova dela tendirala da postaju kraća, a stil minimalistički. Rani rad[uredi | uredi izvor] Generalno se smatra da su Beketovi najraniji radovi pod velikim uticajem dela njegovog prijatelja Džejmsa Džojsa. Oni su eruditi i čini se da prikazuju autorovo učenje samo zbog sebe, što rezultira sa nekoliko nejasnih odlomaka. Uvodne fraze zbirke kratkih priča More Pricks than Kicks (1934) daju reprezentativan uzorak ovog stila:[28] „ Bilo je jutro i Belakva je zapeo u prvoj kantici na mesecu. Bio je toliko zamućen da nije mogao da se kreće ni unazad ni napred. Blažena Beatriče je bila tamo, Dante takođe, i objasnila mu je mesta na mesecu. Prvo mu je pokazala gde je on kriv, a onda je iznela svoje objašnjenje. Imala ga je od Boga, zato se mogao pouzdati u to da je tačan u svakom slučaju. ” Odlomak upućuje na Danteovu Komediju, koja može zbuniti čitaoce koji nisu upoznati sa tim delom. Takođe predviđa aspekte Beketovog kasnijeg dela: fizičku neaktivnost lika Belakva; uronjenje lika u sopstvenu glavu i misli; pomalo nečasna komedija završne rečenice. Slični elementi prisutni su u prvom Beketovom objavljenom romanu, Murphy (1938), koji takođe istražuje teme ludila i šaha (što bi oba bila ponavljajući elementi u Beketovim kasnijim delima). Uvodna rečenica romana nagoveštava pomalo pesimistične prizvuke i crni humor koji animiraju mnoga Beketova dela: „Sunce je sijalo, nemajući alternativu, ni na čemu novom“.[29] Watt, napisan dok se Beket skrivao u Rusilonu tokom Drugog svetskog rata, sličan je po temama, ali manje bujan u svom stilu. Istražuje ljudsko kretanje kao da je matematička permutacija, nagoveštavajući preciznim pokretom Beketovu kasniju preokupaciju - i u njegovim romanima i u dramskim delima. Beketov esej Proust iz 1930. bio je pod snažnim uticajem Šopenhaurovog pesimizma i pohvalnih opisa svetog podviga. U to vreme Beket počinje kreativno pisati na francuskom jeziku. Krajem 1930-ih napisao je niz kratkih pesama na tom jeziku i njihova oskudnost - za razliku od gustine njegovih engleskih pesama otprilike istog perioda, sakupljenih u Echo`s Bones and Other Precipitates (1935) - izgleda da pokazuje da je Beket, iako posredstvom drugog jezika, bio je u procesu pojednostavljenja svog stila, promena takođe evidentna u delu Watt. Srednji period[uredi | uredi izvor] Posle Drugog svetskog rata, Beket se definitivno okrenuo francuskom jeziku kao primarnom za pisanje. Upravo bi to, zajedno sa „otkrovenjem“ koje je doživeo u majčinoj sobi u Dablinu - u kojem je shvatio da njegova umetnost mora biti subjektivna i u potpunosti povučena iz njegovog unutrašnjeg sveta, rezultiralo bi delima po kojima se Beket danas najviše pamti. ... Ko će možda ispričati priču starca? Odmeriti odsustvo u vagi? Granični kamen želite sa rasponom? Zbir procene svetskih nevolja? Ništavilo rečima priložiti? Iz Beketovog dela Watt (1953) Tokom 15 godina nakon rata, Beket je izradio četiri glavne celovečernje dramske predstave: Čekajući Godoa (napisano 1948–1949;), Fin de partie (1955–1957; Endgame), Krapp`s Last Tape (1958), i Happy Days (1961). Ove predstave - za koje se često, s pravom ili ne, smatraju da su bile instrumentalne u takozvanom „Pozorištu apsurda“ - mračno se bave temama sličnim temama približno savremenih egzistencijalističkih mislilaca. Izraz „Pozorište apsurda“ smislio je Martin Eslin u istoimenoj knjizi; Beket i Godo bili su glavni elementi knjige. Eslin je tvrdio da su ove predstave ispunjenje koncepta `apsurda` Albera Kamija;[30] ovo je jedan od razloga zbog kojeg je Beket često lažno etiketiran kao egzistencijalista (ovo se zasniva na pretpostavci da je Kami bio egzistencijalista, iako je u stvari udaljen od egzistencijalističkog pokreta i osnovao je sopstvenu filozofiju). Iako su mnoge teme slične, Beket je imao malo afiniteta prema egzistencijalizmu u celini.[31] Široko govoreći, predstave se bave temom očaja i voljom za preživljavanjem uprkos tom očajanju, pred nerazumevajućim i nerazumljivim svetom. Reči Nel - jednog od dva lika u Endgame koji su zarobljeni u ašbinima, iz kojih povremeno proviruju da bi govorili - mogu najbolje sumirati teme predstava iz Beketovog srednjeg perioda: „Ništa nije smešnije od nesreće, kažem ti... Da, da, to je najkomičnija stvar na svetu. I mi se smejemo, smejemo se, s voljom, u početku. Ali to je uvek ista stvar. Da, to je kao smešna priča koju imamo, čujemo prečesto, i dalje nam je smešna, ali više se ne smejemo.`[32] Kasniji rad[uredi | uredi izvor] Tokom 1960-ih i tokom 1970-ih, Beketova dela pokazivala su sve veću tendenciju - koja se već videla u većini njegovih dela 1950-ih - ka kompaktnosti. To je dovelo do toga da se njegov rad ponekad opisuje kao minimalistički. Krajnji primer ovoga, među njegovim dramskim delima, je Breath iz 1969. godine koji traje samo 35 sekundi i nema likove (mada je verovatno trebalo da pruži ironičan komentar na Oh! Calcutta!, pozorišnu reviju za koju je služio kao uvodni deo).[33] U njegovom pozorištu iz kasnog perioda, Beketovi likovi - kojih je već bilo malo u ranijim predstavama - svedeni su na bitne elemente. Ironično naslovljena Play (1962), na primer, sastoji se od tri lika uronjena do vrata u velike pogrebne urne. Televizijska drama Eh Joe (1963), koja je napisana za glumca Džeka MekGovrana, animirana je kamerom koja se neprekidno zatvara uskim fokusom na lice naslovnog junaka. Predstava Not I (1972) sastoji se gotovo isključivo od Beketovih reči, „pokretna usta sa ostatkom pozornice u mraku“.[34] U bolnici i staračkom domu u kojima je proveo poslednje dane, Beket je napisao svoje poslednje delo, pesmu What is the Word iz 1988. Pesma se suočava sa nemogućnošću pronalaženja reči da se izrazi, što je tema koja odražava Beketovo ranije delo, mada je verovatno pojačana bolešću koju je doživeo kasno u životu. Karakteristike Beketove poetike[uredi | uredi izvor] Junaci su starci i skitnice, klovnovske pojave i ljudske kreature, zatečene u metafizičkom, izobličenom prostoru. Čovek je u njegovim delima bez korena, bez cilja, identiteta i sadašnjosti. Prazan je i opustošen i svodi se samo na jednolične, usporene i apsurdne pokrete, lišene smisla. Njegovi likovi nemaju psihološki i socijalni identitet Čovek je beznačajan i sam po sebi tragičan jer je izgubio istorijsko pamćenje U dramama nema prave radnje ni logičkog sleda jer je sve pokidano u čoveku i među ljudima; umesto fabule, dominira unutrašnja napetost i potištenost (melanholija) U govoru njegovih junaka mnogo je nepovezanosti, ćutanja i ponavljanja istih reči i rečeničnih konstrukcija, a to je posledica sužene i krajnje osiromašene svesti u osiromašenoj stvarnosti Jezik je bez jasnog i konkretnog značenja i njime se sve dovodi u sumnju jer je sve deformisano i bez prave svrhe i pravog smisla – sve je nalik na jedno veliko NIŠTA, pa je zato sve apsurd „Ne hteti reći, ne znati šta hoćemo da kažemo, ne reći šta mislimo da kažemo, a ipak stalno govoriti.“ Nagrade[uredi | uredi izvor] Ratni krst 1939–1945. Medalja Rezistencije 1969. Nobelova nagrada za književnost[7] 1959 honorary doctorate from Trinity College, Dublin 1961 International Publishers` Formentor Prize (podeljeno sa Horhe Luis Borhesom). 1968 Foreign Honorary Member of the American Academy of Arts and Sciences Saoi of Aosdana (Irska) Dela[uredi | uredi izvor] Prevedena na srpski jezik[uredi | uredi izvor] Marfi (1938), izvorno Murphy Moloj (1938), izvorno Molloy Maloun umire (1952), izvorno Malone meurt Čekajući Godoa (1952), izvorno En attendant Godot Svi koji padaju (1956), izvorno All That Fall. Kraj igre (1957), izvorno Fin de partie, Endgame Krapova poslednja traka (1959), izvorno Krapp`s Last Tape Divni dani (1960), izvorno Happy Days Pozorište[uredi | uredi izvor] Human Wishes (c. 1936; objavljeno1984) Eleutheria (written 1947 na francuskom; objavljeno in French 1995, and English 1996) En attendant Godot (objavljeno1952, performed 1953) (Waiting for Godot, pub. 1954, perf. 1955) Acte sans Paroles I (1956); Act Without Words I (1957) Acte sans Paroles II (1956); Act Without Words II (1957) Fin de partie (objavljeno 1957); Endgame (objavljeno 1957) Krapp`s Last Tape (objavljeno 1958) Fragment de théâtre I (late 1950s); Rough for Theatre I Fragment de théâtre II (late 1950s); Rough for Theatre II Happy Days (prvi put izvedeno 1961) Play Come and Go (prvi put izvedeno na nemačkom, zatim na engleskom 1966) Breath (prvi put izvedeno1969) Not I (prvi put izvedeno 1972) That Time (prvi put izvedeno 1976) Footfalls (prvi put izvedeno 1976) Neither (1977) A Piece of Monologue (prvi put izvedeno 1979) Rockaby (prvi put izvedeno 1981) Ohio Impromptu (prvi put izvedeno 1981) Catastrophe (Catastrophe et autres dramatiques, prvi put izvedeno1982) What Where (prvi put izvedeno 1983) Radio[uredi | uredi izvor] All That Fall (broadcast 1957) From an Abandoned Work (broadcast 1957) Embers (broadcast 1959) Rough for Radio I (objavljeno 1976) (na francuskom1961. kao Esquisse radiophonique) Rough for Radio II (objavljeno 1976) (na francuskom 1961. kao Pochade radiophonique) Words and Music (broadcast 1962) Cascando (broadcast:1963 francuska verzija; 1964. engleski prevod) Televizija[uredi | uredi izvor] Eh Joe with Jack MacGowran (broadcast 1966) Beginning To End with Jack MacGowran (1965) Ghost Trio (broadcast 1977) ... but the clouds ... (broadcast 1977) Quad I + II (broadcast 1981) Nacht und Träume (broadcast 1983); Night and Dreams, objavljeno 1984 Beckett Directs Beckett (1988/92) Filmovi[uredi | uredi izvor] Film (1965) Proza[uredi | uredi izvor] Trilogija[uredi | uredi izvor] Molloy (1951); engleska verzija (1955) Malone meurt (1951); Malone Dies (1956) L`innommable (1953); The Unnamable (1958) Romani[uredi | uredi izvor] Dream of Fair to Middling Women (napisano 1932; objavljeno 1992) Murphy (1938); 1947. francuska verzija Watt (1953); 1968, francuska verzija Comment c`est (1961); How It Is (1964) Mercier and Camier (napisano 1946, objavljeno 1970); engleska verzija (1974) Kratka proza[uredi | uredi izvor] More Pricks Than Kicks (1934) `Echo`s Bones` (napisano 1933, objavljeno 2014) `L`Expulsé`, written 1946, in Nouvelles et Textes pour rien (1955); `The Expelled` Stories and Texts for Nothing (1967) `Le Calmant`, written 1946, in Nouvelles et Textes pour rien (1955); `The Calmative`, Stories and Texts for Nothing (1967) `La Fin`, written 1946, objavljeno u Les Temps Modernes u 1946 kao `Suite`; `L`Image` (1959) a fragment from Comment c`est[95] `Premier Amour` (1970, written 1946); translated by Beckett as `First Love`, 1973 Le Dépeupleur (1970); The Lost Ones (1971) Pour finir encore et autres foirades (1976); For to End Yet Again and Other Fizzles (1976) Company (1980) Mal vu mal dit (1981); Ill Seen Ill Said (1982) Worstward Ho (1983) `Stirrings Still` (1988) `As the Story was Told` (1990) The Complete Short Prose: 1929–1989, ed S. E. Gontarski. New York: Grove Press, 1995 Ne-fikcija[uredi | uredi izvor] `Dante...Bruno. Vico..Joyce` (1929) Proust (1931) Three Dialogues (with Georges Duthuit and Jacques Putnam) (1949) Disjecta: Miscellaneous Writings and a Dramatic Fragm

Sabrana dela akademika Mira Vuksanovića u devet tomova koji okupljaju romane, pripovetke, poeme, zapise i autopoetička kazivanja (sa rečnicima i bibliografijom). Naslovi su povezani i hronološki i po srodnosti. Objavljivani su u od 1977. do 2020. godine. Prvi tom: Gorske oči Kletva Peka Perkova Gradišta Drugi tom: Nemušti jezik Daleko bilo Vučji tragovi Treći tom: Moračnik Točilo Tamooni Četvrti tom: Semolj gora Peti tom: Semolj zemlja Šesti tom: Semolj ljudi Sedmi tom: Kućni krug Bihpolje Osmi tom: Otvsjudu Čitanje tavanice Deveti tom: Povratak u Ravangrad Razgovor s Nemanjom

Automatska maska za zavarivanje Jaguar Telwin 804082 Automatska zaštitna maska idealna za MMA, MIG-MAG i TIG zavarivanje sa spoljnim podešavanjem zatamnjenja (DIN 4/5 ÷ 9/9 ÷ 13). LCD displej sa tečnim kristalima automatski se zatamnjuje pri pravljenju luka za zavarivanje i brzo se vraća u svoj providni status kada se luk isključi, eliminišući potrebu za podizanjem i spuštanjem maske na svakom prekidu luka i na taj način omogućava rukovaocu da radi slobodnih ruku. Ne samo da ima mogućnost podešavanja osetljivosti filtera u zavisnosti od procesa zavarivanja, već ima i eksterno podešavanje koje može da odloži vreme prelaska iz faze zatamnjenja u osvetljenje kada je elektrolučno zavarivanje završeno, u skladu sa nivoom osvetljenosti radnog predmeta. Karakteristike: Filter sa automatskim podešavanjem zatamnjenja TIG > 5 A Može se koristiti tokom brušenja Podešavanje svetlosne osetljivosti i odlaganje vremena prelaska iz zatamnjenog u osvetljeno stanje Rad po principu solarnih ćelija Lagana i udobna za nošenje Tehničke karakteristike: Optička klasa: 1/1/1/2 Vreme zatamnjenja: 0,4 ms Odlaganje vremena osvetljenja: 0,1 - 1 s Radna temperatura (MIN-MAX): -5 - 55°C Senzori: 2 NR Svetlosni status: 4 DIN Vidna površina: 92 x 42 mm Opseg podešavanja zatamnjenja: 5-9/9-13 DIN

Automatska maska za zavarivanje Jaguar Cyborg Telwin 804081 Automatska zaštitna maska idealna za MMA, MIG-MAG i TIG zavarivanje sa spoljnim podešavanjem zatamnjenja (DIN 4/5 ÷ 9/9÷13). LCD displej sa tečnim kristalima automatski se zatamnjuje pri pravljenju luka za zavarivanje i brzo se vraća u svoj providni status kada se luk isključi, eliminišući potrebu za podizanjem i spuštanjem maske na svakom prekidu luka i na taj način omogućava rukovaocu da radi slobodnih ruku. Ne samo da ima mogućnost podešavanja osetljivosti filtera u zavisnosti od procesa zavarivanja, već ima i eksterno podešavanje koje može da odloži vreme prelaska iz faze zatamnjenja u osvetljenje kada je elektrolučno zavarivanje završeno, u skladu sa nivoom osvetljenosti radnog predmeta. Karakteristike: Filter sa automatskim podešavanjem zatamnjenja TIG > 5 A Može se koristiti tokom brušenja Podešavanje svetlosne osetljivosti i odlaganje vremena prelaska iz zatamnjenog u osvetljeno stanje Rad po principu solarnih ćelija Lagana i udobna za nošenje Tehničke karakteristike: Optička klasa: 1/1/1/2 Vreme zatamnjenja: 0,4 ms Odlaganje vremena osvetljenja: 0,1 - 1 s Radna temperatura (MIN-MAX): -5 - 55°C Senzori: 2 NR Svetlosni status: 4 DIN Vidna površina: 92 x 42 mm Opseg podešavanja zatamnjenja: 5-9/9-13 DIN

MAKSIM GORKI 1-5 Komplet ,Perfektan 1. MATI 2. MOJI UNIVERZITETI - SJEĆANJA 3. ARTAMONOVI - GRADIĆ OKUROV 4. DJETINJSTVO - MEĐU LJUDIMA 5. PRIPOVIJETKE - NA DNU Prosvjeta Zagreb 1967.godina Tvrdi povez zaštitni PLASTIFICIRANI omot, Knjige 5.komada sa slike Knjige su u PERFEKTNOM stanju..... Komplet

SVETLOST SARAJEVO 1958g. SA INTERESANTNOM POSVETOM DZUMHUROV0M NAŠOJ POZORISNOJ LEGENDI Omot knjige losiji predgovor Ivo Andric

FRANC KAFKA – izabrana dela u 7 knjiga Izdavač: NOLIT Beograd Godina izdanja: 1984. Povez: tvrd povez sa zaštitnim omotom Pismo: latinica Stanje: dobro

Lemilica štapna električna 120W Weller SI120 Štapna lemilica SI120 je namenjena za lemljenje različitih proizvoda i instalacija. Lemilica ima savijeni vrh za lakši pristup mestu lemljenja. Perfektna ručna lemilica namenjena najtežim profesionalnim i amaterskim korisnicima. Služi za lemljenje velikih metalnih komponenti. Vrh lemilice je niklova i savijen u obliku dleta. Tehnički podaci: Snaga: 120W Napon: 230V Dimenzija vrha: 12.5mm Težina: 930g

Lemilica 50w standardna Ersa Stаndаrdna lemilicа je isprobana i dokazana lemilicа od 50w. Dizаjnirаna zа lemljenje pri većim zahtevima za toplotu kаo nа primer: kod bаkаrnih provodnika poprečnog presekа od 2,5 mm ² i lemljenje tаnkih limovа. Uređаj se isporučuje sа ugаonim ERSADUR vrhom (0052JD) i držаč (0A04). Karakteristike: Snaga: 50W Temperatura: +400°C Vreme zagrevanja: 3min Vrh:0052JD, ERSADUR Napajanje: 230VAC Težina: 160g

Tinol za lemljenje Fluitin FL3207CU0500 Opis artikla: Kvalitetan tinol sa kalofonijumom Koristi se pri mekom lemljenju Tehničke karakteristike: Sastav Sn/Pb/Cu: 60%/38%/2% Kalofonijum 2.2% Pakovanje 500 g Proizvođač Fluitin Dimenzije 0.7 mm

Lemilica sa kontrolom temperature Goot PX-201 Lemilica PX-201 se upotrebljava kada je korisnicima potrebna brza izmena vrha tokom rada koja omogućava višenamensku upotrebu stanica. Omogućava lemljenje na najnižim mogućim temperaturama. Ispunjava sve tehnološke uslove niski troškovi eksploatacije i visoke efikasnosti. Služi za lemljenje Thru-Hole komponenti i elemenata postavljenih SMT tehnologijom. Prednosti lemilice PX-201: Jednostavna regulacija temperature dugmetom Maksimalna temperature: 450oC Ergonomski oblik lemilice Kalibracija nije potrebna Brza izmena vrha Keramički grejač Tehnički podaci: Napajanje: 220-240V, 50/60Hz Potrošnja: 70W Temperatura se kreće: 250oC - 450oC Otpor izolacije: 100MΩ Dužina: 210 mm Težina: 90 g

29026 Poly kabel sa EU priključkom 36KD/4m Kablovi su vrlo kvalitetni, odličan kvalitet naspram cene.

Tvrdi povezi, odlicno ocuvane antikvarne knjige, predratno izdanje, knjiga 3 ima malo izbledeli rub, sve su bez tragova pisanja\n\n1. Ponizeni i uvredjeni 1. deo\n2. Ponizeni i uvredjeni 2. deo\n3. Idiot 1. deo\n4. Idiot 2. deo\n5. Idiot 3. deo\n6. Idiot 4. deo Narodna prosveta - Biblioteka stranih pisaca Besplatna dostava se vrši putem Pošte i to kao CC paket (dostava na kućnu adresu). Ukoliko želite neki drugi skuplji način dostave razlika u ceni se doplaćuje.

Nečitano, praktično novo. Nema posvete. Mala enciklopedija šahovskih otvaranja - Više Autora Godina izdanja: 2010 Broj strana: 671 Povez: Tvrd Obrađena skoro sva otvaranja, stručna knjiga za kvalifikovane šahiste.Jezici: srpski, ruski, engleski, nemački, francuski, španski, italijanski, švedski.

Stanje: lepo sačuvano,sa minimalnim oštećenjima omota Izdavač:August Cesarec, Zagreb 1985 Korica:tvrda Pismo : latinica 1 Tajna krvavog mosta 2 Kontesa Nera 3 Malleus maleficarum 4 Suparnica Marije Terezije I 5 Suparnica Marije Terezije II 6 Dvorska kamarila 7 Buntovnik na prijestolju Stanje proverite na slikama. Ovo se ne kupuje svaki dan. U svakom slučaju, pitajte preko poruka, tražite dodatne slike na mail, proverite dali vam odgovara stanje, i dajte ponudu.. Ko je hrabar, neka ga samo posmatra. :) Uštedite na poštarini i kupite što više knjiga! SRETNO! ----------

TRAVNIČKA HRONIKA 1-2 - Ivo Andrić (na francuskom) Izdavač: Pariz Godina izdanja: 1956. Povez: tvrd Stanje: vrlo dobro

Komplet knjiga-Romani izdanje:Izdavačko preduzeće Rad Beograd i Matica Srpska Novi Sad 1980 god.štampa:Štamparsko preduzeće Budućnost Novi Sad.Ukoričene sa tvrdim povezom crvenkasto bordo boje.U okviru ove garniture nudim sledeće naslove romana: 1.Duga LJubav 2.Jedan Brak 3.Tri kćeri gospodje Lijang 4.Duh i telo 5.Obećanje 6.Sinovi 7.Skriveni cvet 8.Rastureni dom 9.Dobra zemlja 10.Drugi bogovi 11.Ponosito srce 12.Živa trska 13.Božji ljudi 14.Istočni vetar Zapadni vetar 15.Zmajevo seme 16.Mati 17.Mandala 18.Tvorac grada 19.Paviljoni 20.Glasovi u kući Knjige su odlično sačuvane i vredni romani,kupac plaća poštarinu.

Izdavač Prosveta Tvrdi povez M3