RETKO U OVOM STANJU!!!! KOMPLETAN STRIP NIJE NIGDE POCEPAN I NIJE NIGDE PISANO PO STRIPU

Odlicno ocuvan poster. Visina: 42 cm Sirina: 30 cm Pogledajte ovde ostale predmete koje nudim: http://www.kupindo.com/Clan/Shmickey86/SpisakPredmeta

Strip Magazin broj 11 +Poklon jos jedan primerak broj 11 koji je nekompletan i broj 12 koji je takodje nekompletan - fale unutrasnje stranice. Stanje kao na fotografijama.

29264 Reducir ventil - regulator pritiska za propan butan

29263 Reducir odličnog kvaliteta za argon/CO2 sa dva manometra.

REVIJA ZA ISTORIJU I TEORIJU STRIPA BR. 7 MART 1978. Tematski broj: AMERIČKI AVANTURISTIČKI STRIP TRIDESETIH GODINA SADRŽAJ: Žika Bogdanović: SLIKOVNA SIMFONIJA ILI POVRATAK STRIPU 4–13 Delmer Lindzl: DEJVID LEVIN ILI „UNUTRAŠNJE BIĆE” 15–22 Eduar Fransoa: TIM TAJLOR ILI DOK JE SVET BIO MLAD 23–24 Lajmen Jang: „TIM TAJLOR” 25–47 Gilbert Seldes: LJUBAVNI SNOVI ILI JEDNA MAČKICA NE KAO DRUGE 48–54 Pjer Kupri: PRINC VALIJANT ILI NA RUBU ARTUROVOG MITA 55–58 Herold Foster: „PRINC VALIJANT“ 59–77 Bogdan Tirnanić: JEDAN STRIP U SVESKAMA ILI SUPERMENOVI DVOJNICI 78–87 Tibor Varadi: STRIPOVNA NARACIJA ILI PONOVNO ČITANJE „VIRUSA” 88–92 Karlo dela Korte: MANDRAK ILI VITEZ PRAVDE SA CILINDROM 93–95 Li Fok – Fil Dejvis: „MANDRAK MAĐIONIČAR“ 96–121 Milton Kanif: Mali Teri ili zaljubljen u pustolovinu 122–130 Moris Horn: DIVLJA DŽUNGLA ILI NE MOŽETE OBMANUTI SVOJE SNOVE 132–149 Bern Hogart: ČOVEK KAO TAKAV ILI KAKO SAM ZAMISLIO „TARZANA” 136–137 Pjer Karpl: DIVLJE ZVERI, DIVLJI LJUDI, ILI DŽENTLMEN IZ DŽUNGLE 150–153 Pjer Karpl: DUH KOJI HODA ILI MASKIRANI PRAVEDNIK 154–156 Li Fok – Fil Dejvis: „FANTOM“ 157–201 Pjero Zanoto: DEČAK OD DRVETA ILI STO PEDESETOGODIŠNJAK PINOKIO 202–206 Sedmi broj PEGAZA, koji se pred čitaocima i ljubiteljima stripa pojavljuje, posle dužeg zastoja, u novom obliku i sa obogaćenom sadržinom, tematski je broj i u celini je posvećen najznačajnijim autorima i ostvarenjima u američkom stripu tokom tridesetih godina. U ovaj izbor, međutim, usled izuzetnog obilja materijala, nije moglo ući ostvarenja Vilijema Rita i Klarensa Greja, „Brik Bradford”. Redakcija PEGAZA, iz tog razloga, namerava da u najskorije vreme izda i osmi broj časopisa, koji će činiti sastavni deo prethodnog broja, i u kome će, prvi put u nas, biti objavljena jedna celovita epizoda „Brika Bradforda” (sto šezdeset nedeljnih tabli), koja je izlazila u periodu od 1938. do 1941. godine. Deo ove epizode bio je objavljen u predratnom „Politikinom zabavniku” pod naslovom „Kapetan Grin.” Redakcija PEGAZA, u skladu s naporom da oplemeni i produbi analitičku vrednost materijala koji časopis objavljuje, planira i niz drugih tematskih brojeva. Jedan od sledećih, tako, biće posvećen savremenom evropskom stripu – čime se duboko uvažava činjenica da, tokom poslednje dve i po decenija, stari kontinent postaje jedno od središta zbivanja u savremenom stripu. TIM TAJLOR „Tim Tajlor” (Tim Tyler`s Luck) jedno je od ostvarenja sa najdužim kontinuitetom u istoriji stripa. Nastao je, gotovo istovremeno, u dve verzije: dnevnoj i nedeljnoj, u najranijim tridesetim godinama, 1930, odnosno 1931. godine. Čitavo vreme crtao ga je Lajmen Jang, obe verzije paralelno, kada je, 1948, rad na nedeljnim tablama ustupio drugim crtačima, a za sebe, do 1952, zadržao dnevnu verziju. Od 1952. u dnevnoj verziji sa Lajmenom je počeo sarađivati Bob Jang, dok su nedeljne table prešle u nadležnost Toma Mejsija. Kod nas se „Tim Tajler` počeo pojavljivati već u ranim danima nastanka „Mike Miša”, pri čemu su dnevna i nedeljna verzija izlazile bez nekog naročitog reda. Između „Mike Miša” i suparničkog lista „Truba” u jednom je trenutku izbio spor, vezan za pravo za objavljivanje „Tima Tajlora`; spor je razrešen u korist „Mike Miša”, koji je otad, u predratnim godinama, imao apsolutno pravo na objavljivanje ovog tada vrlo popularnog stripa. U posleratnom periodu, zahvaljujući možda i tome što je ovaj strip dosta izgubio na svojoj privlačnosti, „Tim Tajlor” se pojavljivao rede, sa samo ponekom epizodom. Bez obzira na činjenicu da se, sa izmenjenim svetom, i sam izmenio (ili, možda, upravo usled toga), „Tim Tajlor` ostao je zabeležen u istoriji stripa kao simbol, i izraz, tridesetih godina, i, istovremeno, kao jedan od prototipova avanturističkog žanra koji je cvetao upravo u ovoj epohi. Epizoda koju objavljuje „Pegaz” u ovom svom broju predstavlja dnevnu verziju, koja je prvi put izlazila od 6. aprila do 20. juna 1936. godine. PRINC VALIJANT Jedno od najveličanstvenijih ostvarenja uopšte u istoriji stripa, „Princ Valijant” (Prince Valiant) Herolda Postera ima veoma dugu tradiciju izlaženja i u našem podneblju. Obrađena znalački i nadahnuta, saga o apokrifnom vitezu Okruglog stola vezivala je za sebe naklonost nekoliko naraštaja jugoslovenskih čitalaca. Kao i većina ostvarenja koja su nastala pod okriljem King Fičersovog sindikata, i „Princ Valijant” je izlazio u predratnom „Mika Mišu”. Tu je stekao i slavu i popularnost, koju više nikad nije izgubio, te je i u posleratnim izdanjima, kroz brojne specijalizovane listove, u potpunosti zadržao. Poslednjih godina ovaj strip najčešće objavljuje novosadska „Stripoteka”, koja je, takođe, prvi put publikovala pojedine, potpuno nepoznate epizode „Princa Valijanta”. Imajući u vidu značaj ovog ostvarenja u istoriji stripa, kao i reprezentativnost „Princa Valijanta” za novi stvaralački medij, novosadska izdavačka kuća „Forum”, u saradnji sa Izdavačkim zavodom „Jugoslavija” iz Beograda, priprema objavljivanje integralne verzije ovog stripa, remek-dela Herolda Fostera, u petnaest tomova. U ovih petnaest tomova, sukcesivno bi bio objavljen celokupni opus Herolda Fostera, uključujući i stotinak nedeljnih tabli „Srednjevekovnog zamka”, koji predstavlja nadopunu „Princa Valijanta`. Prvi tomovi ove serije trebalo bi da se pojave već tokom sledeće jeseni. Epizoda koju „Pegaz` pruža na uvid čitaocima u ovom broju prvi put je u originalu bila objavljivana od 9. maja do 5. septembra 1954. MAN DRA K MAĐIONIČAR Predratnim čitaocima „Mike Miša` Mandrak (Mandrake the Magicien) je bio jedan od najomiljenijih likova – baš kao i čitaocima širom sveta u to doba. Li Fok ga je kreirao gotovo dve godine pre Fantoma – „Mandrak` se, kao dnevni strip, pojavio 11. juna 1934., a kao nedeljni 3.-februara 1935. godine – i, kao i prethodni, uspeo da ga kroz sva iskušenja provede sve do ovih godina. Zamišljen najpre kao lik koji će posedovati čudotvorna svojstva, Mandrak je bio vrlo brzo sveden na proporcije veštog i šarmantnog iluzioniste – čoveka koji svoje hipnotičke sposobnosti koristi kao snažno i efikasno oružje. Kao i Fantom, i Mandrak je posvećeni borac protiv kriminalaca i otpadnika od durštva, mada, za razliku od Fantoma, u toj misiji nije vezan nikakvom polumističkom zakletvom. „Mandrak` je u predratnom periodu bio jedan od glavnih stripova na kojima se zasnivao prestiž „Mike Miša”, dok se, poslednjih godina, pojavljuje gotovo isključivo u „Politikinom zabavniku” i „Stripoteci`. Njegov tvorac, Li Fok, ostao je sve do danas pisac scenarija, dok su se crtači smenjivali – prvi je bio Fil Dejvis, sa kojim je od 1942. godine sarađivala Marta Dejvis, a poslednji u nizu je Fred Frederiksen. Epizodu koju „Pegaz` objavljuje u ovom broju – epizoda je poznata pod naslovom „Gospodar Dementora` – crtao je Fil Dejvis, a prvi put je, kao nedeljna verzija, objavljivana od 14. marta do 29. avgusta 1937. godine. FANTOM „Fantom` (Phantom) predstavlja prvog velikog maskiranog junaka u istoriji stripa, i, bar kad je jugoslovenska čitalačka publika u pitanju, dosad neprevaziđenog. Nastao je iz mašte Lija Foka, koji je pisac njegovih brojnih avantura ostao sve do naših dana – uprkos relativno čestim izmenama crtača koji su uobličavali Fokova scenarija. Crtač koji ga je prvi, 17. februara 1936. godine, uobličio, i koji mu je dao nezaboravni vizuelni izraz, bio je Rej Mur. Docnije ga je, sa mnogo manje uspeha, zamenio Tomas Mek Koj, koga je, opet, znatno uspešnije, nasledio Saj Beri. Rej Mur se u međuvremenu još nekoliko puta vraćao svom omiljenom liku, kako u dnevnim verzijama tako i u nedeljnim (nedeljna verzija startovala je 28. maja 1939. godine). Ponovo je „Mika Miš” bio list koji je, u godinama pred rat, držao sva prava na objavljivanje „Fantoma”, publikujući nekoliko među najboljim tadašnjim dnevnim i nedeljnim epizodama. U posleratnom razdoblju „Fantoma` je objavljivalo više listova, dok konačno, tokom poslednjih godina, nije počeo da gostuje isključivo na stranicama „Stripoteke” i „Politikinog zabavnika`. Crtač epizoda koje se danas u nas objavljuju uglavnom je Saj Beri, koji, po pravilu, verno sledi koncepcijski izmenjen lik čije pustolovine i dalje potpisuje Li Fok. Kao i većina drugih avanturističkih stripova rođenih tokom tridesetih godina, koji su uspeli da prežive sve mene vremena i ukusa, i „Fantom” se morao prilagoditi. Zadržavajući osnovnu pretpostavku na kojoj je kao lik sazdan – posvećeni borac protiv kriminala i nepravde uopšte – Fantom je danas lišen nekadašnje mističnosti koja ga je u potpunosti okruživala. Prihvatajući nova obeležja, i novi duh vremena, Fantom je danas lik mnogo bliži stvarnosti. Epizoda koju „Pegaz” objavljuje u ovom broju nastala je 1938. godine, i, kao i većina predratnih epizoda „Fantoma`, bila je prvi put objavljena u „Mika Mišu`. Žika Bogdanović je rođen 1932. u Beogradu. Publicista je, istoričar umetnosti, filolog i novinar. Tokom svoje višedecenijske karijere bavio se filmom (kao kritičar Borbe, dobitnik je nagrade za filmsku kritiku Beograd film 1962., takođe je bio direktor Jugoslovenske kinoteke), televizijom (kritičar NIN-a), politikom (reporter TANJUG-a), džezom (urednik i voditelj serijala „Svet džeza“ na Radio Beogradu), uredništvom (urednik kulture NIN-a, direktor izdavačkog zavoda Jugoslavija, glavni urednik mesečnika Liberal, osnivač i glavni urednik zadužbine „Ateneum“, osnivač i urednik mnogih književnih edicija kao što su „Kentaur“, „Plava ptica“, „Zenit“, „Polaris“…) i naravno stripom. Pokretač je jednog od najznačajnijih evropskih časopisa o teoriji i istoriji stripa Pegaz iz 1974. godine. Za svoj rad na polju strip teorije je nagrađen 1983. Nagradom „Andrija Maurović“, ali i 1992. nagradom „Maksim“ za životno delo na području teorije i istorije stripa. Autor je velikog broja stručnih knjiga, kao i romana, pripovetki, zbirki poezije, putopisa, eseja, monografija i studija iz pomenutih oblasti. Od gotovo dvadeset naslova iz različitih oblasti treba naglasiti one iz oblasti teorije stripa kao što su: Čudesni svet Đorđa Lobačeva iz 1975. godine, Aleks Rejmond ili poslednji put kada smo bili mladi iz 1975. godine, Umetnost i jezik stripa iz 1993. godine, Čardak ni na nebu ni na zemlji: nastanak i život beogradskog stripa 1934–1941. iz 2007. godine. Bio je član međunarodnog žirija Prix de la Presse za nagradu za najbolje publicističko delo godine u Evropi. Bavio se prevođenjem, a na tom polju je zapažen sa prevodima: Dž. R. R. Tolkina, Isaka Asimova, Karla Gustava Junga, Stanislava Lema, Artura Klarka i mnogih drugih. MG84 (L)

Varilačka maska naglavna 90x110mm Lacuna S800 Opis: varilačka maska naglavna bez stakla Materijal: polipropilen Dimenzije stakla: 110 x 90 mm Okvir: termoplastičan Karakteristike: izrađena od tvrdog PVC-a, isporučuje se s priteznim zupčastim podesivim remenom Standard: EN166:2001, EN175:1997 Dimenzije: 200 x 340 x 175 mm

- 1.5 m - 200 A POGLEDAJTE I MOJE DRUGE PREDMETE NA LIMUNDU I KUPINDU SIFRA: RUGR2

Plinski brener sa dugim vratom Womax 030 Opis brenera: Brener 4.0×9.0x30 cm Crevo 1,5 m sa holenderima Crevo se direktno navija na bocu

Plinsko lemilo (gasna lemilica) 054 Metaloplastika 0085 Opis lemila: Univerzalna gasna lemila na propan butan gas (plinska lemila) primenjuju se za lemljenje i kalajisanje limova i cevi električnih vodova, hladnjaka i kazana, vodovodnih, toplovodnih i kanalizacionih mreža, kao i za lemljenje u elektrotehnici i mašinogradnji. Tehničke karakteristike: Masa bakarnog vrha: 500g Maseni protok: Mmax 140g/h – Mmin 200g/h Nazivna snaga: Pmax 3,13kW – Pmin 4,52kW Maksimalna temperatura: 565 oC Proizvođač: Metaloplastika, Čajetina

Plinsko lemilo (gasna lemilica) Metaloplastika 051 Opis lemila: Univerzalna gasna lemila na propan butan gas (plinska lemila) primenjuju se za lemljenje i kalajisanje limova i cevi električnih vodova, hladnjaka i kazana, vodovodnih, toplovodnih i kanalizacionih mreža, kao i za lemljenje u elektrotehnici i mašinogradnji. Tehničke karakteristike: Masa bakarnog vrha: 500g Maseni protok: Mmax 70g/h – Mmin 90g/h Nazivna snaga: Pmax 1,67kW – Pmin 2,10kW Maksimalna temperatura: 560 oC Proizvođač: Metaloplastika, Čajetina

Plinski brener sa piezo upaljačem Womax 0175 Opis brenera: Plinski brener sa piezo upaljačem, koristi standardne kartuše od 190 g Dostiže maksimalnu temperaturu od 1450 oC Lak je za korišćenje Pogodan je za sve vrste lemljenja, topljenja i varenja. U cenu nije uračunata kartuša od 190 g

Plinski brener mini 870 Opis brenera: Plinski brener Mini je lak za korišćenje, skladištenje i održavanje Poseduje dugme za podešavanje plamena, kao i za zaključavanje brenera Puni se sa standardnim bočicima za punjenje upaljača

Plinski brener/univerzalni plamenik Metaloplastika 005 Opis brenera: Univerzalni plinski breneri koriste se za: Popravku u radionicama i domaćinstvu, Popravke drenažnih cevi i slivnika, Odgrejavanje i savijanje metalnih cevi i šipki, Za postavljanje plastičnih pločica i staza na pod i zidove, Skidanje boja i politura, Premaza voska i starog gita, Obradu drveta kod oplemenjivanja nameštaja I takođe se koristi za uklanjanje perja i dlačica sa živine i stoke. Tehničke karakteristike: Prečnik plamene cevi: 24mm Maseni protok: Mmin 460g/h – Mmax 650g/h Nazivna snaga: Pmin 10,3kW – Pmax 14,5kW Maksimalna temperatura: 1190 oC Proizvođač: Metaloplastika, Čajetina

Plinski brener/univerzalni plamenik Metaloplastika 004 Opis brenera: Univerzalni plinski brener koriste se za: Popravku u radionicama i domaćinstvu, Popravke drenažnih cevi i slivnika, Odgrejavanje i savijanje metalnih cevi i šipki, Za postavljanje plastičnih pločica i staza na pod i zidove, Skidanje boja i politura, Premaza voska i starog gita, Obradu drveta kod oplemenjivanja nameštaja I takođe se koristi za uklanjanje perja i dlačica sa živine i stoke Tehničke karakteristike: Prečnik plamene cevi: 22mm Maseni protok: Mmin 210g/h – Mmax 300g/h Nazivna snaga: Pmin 4,7kW – Pmax 6,68kW Maksimalna temperatura: 1230 oC Proizvođač: Metaloplastika, Čajetina

Plinski brener sa plastičnim kućištem Opis brenera: Plinski brener Turske proizvodnje, koristi klasične kartuše od 190g Dostiže maksimalnu temperaturu od 1450C Pogodan je za sve vrste lemljenja, varenja, topljenja Koristi se u pčelarstvu

Plinski štedni brener sa produženim vratom Metaloplastika Opis brenera: Štedni plamenik (brener) se primenjuje u industriji i zanatstvu za postavljanje plastičnih obloga i staza na pod i zidove, odgrevanje i savijanje metalnih cevi i šipki, skidanje boja i lakova, voska i gita, oplemenjivanje nameštaja, u klaničnoj industriji za uklanjanje perja i dlačica sa živine i stoke i td. Tehničke karakteristike: Prečnik plamene cevi: 51mm Maseni protok: Mmax 1880g/h – Mmin 2480g/h Nazivna snaga: Pmax 42kW – Pmin 56,1kW Maksimalna temperatura: 1050 oC Proizvođač: Metaloplastika, Čajetina

stripoteka 62 - Tarzan (svet u centru zemlje)

Varilica za kese Zepter Kabal koji se povezuje sa vakum aparatom koji nije deo ove ponude je ostecen ali ispravan.Rec je o fabrickoj gresci zbog koje se guma spoljna kabla iskrunila trebalo je da bude zeleni omotac.Ne smeta pri radu jedino estetski.Varilica je ispravna.

TVRD POVEZ , A4 FORMAT OCUVANO

m5 pegaz 7

m5 PEGAZ - SPECIJALNI BROJ - DJORDJE LOBAČEV - pepeljuga - baron minhauzen - čarobnjak iz oza

Plinski brener sa tri nastavka Kemper 1316 Opis brenera: Plinski brener Kemper sa tri nastavka (Fi 20/30/45 mm) i crevom od 1.5m. Brener je izuzetnog kvaliteta, može se koristiti za sve vrste poslova: Izolaciju, majstorske poslove, topljenje, savijanje cevi, grejanje…

Plinski brener Eurocamping Italija 1301 Opis brenera: Univerzalni plinski brener koriste se za: Popravku u radionicama i domaćinstvu, Popravke drenažnih cevi i slivnika, Odgrejavanje i savijanje metalnih cevi i šipki, Za postavljanje plastičnih pločica i staza na pod i zidove, Skidanje boja i politura, Premaza voska i starog gita, Obradu drveta kod oplemenjivanja nameštaja I takođe se koristi za uklanjanje perja i dlačica sa živine i stoke. Tehničke karakteristike: Prečnik plamene cevi: 22mm Maseni protok: Mmin 210g/h – Mmax 300g/h Nazivna snaga: Pmin 4,7kW – Pmax 6,68kW Maksimalna temperatura: 1230 oC

Štedno plinsko lemilo Metaloplastika 017 Opis lemila: Štedna gasna lemila na propan butan gas (plinska lemila) primenjuju se za lemljenje i kalajisanje limova i cevi električnih vodova, hladnjaka i kazana, vodovodnih, toplovodnih i kanalizacionih mreža, kao i za lemljenje u elektrotehnici i mašinogradnji Štedno lemilo poseduje mehanizam kojim se maksimalno štedi plin i pritom olakšava rad na njemu Tehničke karakteristike: Masa bakarnog vrha: 250g Maseni protok: Mmax 105g/h – Mmin 140g/h Nazivna snaga: Pmax 2,34kW – Pmin 3,2kW Maksimalna temperatura: 588 oC