odlično očuvana

Veliki značaj koji kukuruz ima za proizvodnju hrane i industrijskih proizvoda i njegova izvanredna genetička plastičnost učinili su da se o ovoj kulturi mnogo piše. Zbog značaja koji ima kukuruz je predmet istraživanja velikog broja istaživača različitih naučnih disciplina, počev od agronomskih i bioloških do medicinskih i arheoloških. Počev od 1872. godine kada je dr. Đorđe Radić prvi na srpskom jeziku napisao knjigu „Sve o kukuruzu“, koja je tada nagrađena od strane „Društva za poljsku privredu“ sa trideset cesarskih dukata, izdato je na temu kukuruza 8 knjiga. Dr Milan Vlajinac je 1922. godine napisao knjigu „O uspešnom gajenju kukuruza“. Pet godina kasnije, 1927. godine, Mita Nikolić objavljuje monografsko delo „Kukuruz — upotreba, osobine, vrste, sorte, gajenje“ u izdanju Gece Kona. Posle Drugog svetskog rata prvo je izašla u izdanju Zadružne knjige instruktivna knjiga prof. Vlastimira Đorđevića ,,Kukuruz“, zatim se kod istog izdavača pojavio prevod izuzetnog monografskog dela „Kukuruz i unapredenje njegove proizvodnje“ američkog profesora Georga Sprega. Isti izdavač objavljuje 1965. godine knjigu dvadeset poznatih autora „Kukuruz“. U Zagrebu 1967. u izdanju Agronomskog glasnika pojavila se knjiga monografskog karaktera Josipa Gotlina „Suvremena proizvodnja kukuruza“. Nakon deset godina Stevan Jeftić u izdanju Nolita objavljuje ,,Kukuruz“. U izdanju SANU 1980 godine štampa se knjiga „Fiziologija kukuruza“, a 1990. u izdanju Jugoslovenskog fonda za žita objavljuje se monografija „Žita Jugoslavije“. Pored ovih knjiga na temu kukuruza izašlo je na srpsko-hrvatskom jeziku više stotina naslova u stručnim i naučnim časopisima, raznim zbornicima sa simpozijuma i savetovanja. Selekcija, semenarstvo, potencijal semena, gajenje, agrotehnika, đubrenje, zaštita useva su aspekti i sadržaji ove literature. Svi ovi radovi samo usput i sporadično dotiču problematiku iskorišćavanja i upotrebe kukuruza. Nije bilo pokušaja, iako je kukuruz vodeći poljoprivredni proizvod, da se na srpskom jeziku sakupi i sistematizuje građa i napiše knjiga o upotrebi kukuruza. Ovaj nedostatak popunjavan je pojavom pojedinih tema iz ove oblasti na skupovima, ali i pored vrednih priloga nije joj bilo poklonjeno onoliko pažnje koliko zaslužuje. Dva su razloga tome: zaostajanje u tehnologiji prerade u celini i relativno mali broj specijalista koji se bave ovom problematikom. Izvestan broj stručnjaka upotpunjavao je svoju informisanost stranom literaturom. Međutim, posle pojave dela G. E. Ingleta (1970) „Com, Culture, Processing, Products“ i nezvaničnog umnoženog prevoda dr. S. Rebrače, Kirchner i Tiernan su 1977. transparentno predstavili u Novom Sadu: „Current USA Technology and By-Product of Corn“, za određeni broj jugoslovenskih stručnjaka. Poslednjih godina pojavilo se nekoliko kapitalnih dela vodećih američkih istraživača u oblasti prerade i iskorišćavanja kukuruza u kojima se izlažu saznanja i dostignuća iz oblasti tehnologije prerade. Stanley Watson i Paul Ramstad sa saradnicima objavili su 1987. godine „Corn Chemistry and Technology“, zatim se istovremeno u Njujorku, Bazelu i Hong Kongu pojavila monumentalna monografija Klausa Lorenca i Karela Krupa „Handbook of Cereal Science and Technology“. Godine 1990. pojavila se vrlo tražena knjiga „Breacfast Cereals and How They are are Made“, Roberta Fasta i Elwooda Coldwella, o kod nas malo poznatim tehnologijama prerade žitarica. Od ne malog značaja su i dve obimne studije: „Enchancing the Quality of U. S. Grain for International Trade“ američkog Kongresa (1989.) i „Ethanol — Economic and Pollicy Tradeofs“ Michaela Le Blancha i Johna Rajlija u izdanju USDA — 1990. Navedenim izvorima treba svakako dodati 10-tomno izdanje Y. Pomeranza „Advances in Cereal Science and Technology“. U ovom izdanju Američkog udruženja za hemiju žita veliki deo je posvećen sastavu i upotrebi kukuruza. Proučavajući navedenu stranu i domaću literaturu, sakupljajući u toku tridesetogodišnjeg rada građu i stičući sopstveno iskustvo o upotrebi kukuruza i tehnologijama njegove prerade, došao sam do uverenja da bi bilo korisno da se na našem jeziku napiše knjiga pod jednostavnim naslovom „Upotreba kukuruza“. Ovo uverenje često podsticano sa raznih strana i u raznim nastupima na mas medijima pozvanih i nepozvanih ,,o našem žutom zlatu“, ,,o više hiljada proizvoda koji se u svetu dobijaju od kukuruza, a kod nas se samo krmi stoka“, i to u pravilu kad nastaju veći privredni poremećaji i dispariteti cena stoke i stočne hrane ili kad privredu ugrozi suša. Razložno suočavanje sa jedne strane činjenica o tehnološkim mogućnostima dobi- janja više stotina proizvoda od kukuruza za proširenje asortimana jela i pića i za tehničku upotrebu, a sa druge strane fakta da je pod ovim podnebljem kukuruz kultura koju gaji više od milion poljoprivrednih gazdinstava, koja daje ili može da daje po svakom kvadratnom metru 2 do 3 kg organskih jedinjenja od sirovine koja 95% potiče iz vazduha, te da milion zemljoradnika ne gaji kukuruz „radi hleba nasušnog“ već za prodaju kao sirovine platežno sposobnom kupcu, govori o neophodnosti poklanjanja pažnje svih faktora savremenom iskorišćavanju i upotrebi kukuruza. Otuda potreba ne za jednom, nego za više knjiga koje informišu ili daju ideje na uvid o načinima korišćenja kukuruza i one su ne samo potrebne nego i nužne. Ova neophodnost ukazuje i na potrebu da jednu ovako kompleksnu problematiku kakva je upotreba kukuruza u raznim aspektima prati i potreba da pojedine aspekte obrađuje tim specijalista. Autor je svestan toga ali i činjenice da su za to potrebni određeni uslovi. No uprkos navedenom rukopis je završen sa nadom da će njegovo štampanje biti od velike koristi mnogim poslenicima čija je delatnost vezana za kukuruz i njegovu upotrebu. Dr Vitomir Bekrić Sadržaj Predgovor Uvod I. Istorija upotrebe kukuruza II. Kukuruz u Srbiji III. Promene u proizvodnji i korišćenju kukuruza u Srbiji u drugoj polovini XX veka IV. Tradicionalna upotreba kukuruza za hranu i piće u svetu V. Industrijska prerada kukuruza po sistemu suve meljave VI. Industrijska prerada kukuruza po sistemu vlažne meljave VII. Prerada kukuruza u industriji stočne hrane VIII. Upotreba kukuruza u procesima fermentacije IX. Upotreba kukuruza šećerca X. Upotreba kukuruza kokičara XI. Upotreba kukuruznog oklaska XII. Upotreba kukuruzovine XIII. Upotreba kukuruza za silažu XIV. Korišćenje kukuruznog polena i svile XV. Kvalitet kukuruza i kako ga meriti XVI. Literatura Anex I. Praktična upotreba prerađevina suve meljave kukuruza Anex II. Praktična upotreba kukuruza šećerca Anex III. Komercijalni proizvodi hemijske prerade kukuruza u Jugoslaviji odlično očuvana kao nova posveta autora ZIMA.19/5

Max Imdahl: IZBOR TEKSTOVA, Muzej savremene umetnosti Beograd 1986, str. 104. Eseji o savremenoj umetnosti i teoriji. Max Imdahl (* 6. September 1925 in Aachen; † 11. Oktober 1988 in Bochum) war ein deutscher Kunsthistoriker, der sich besonders der veranschaulichenden Interpretation der Kunst der Moderne und der Reflexion der Methoden kunsthistorischer Forschung widmete. Očuvanost 4.

ŠAHOVSKI SAVEZ SRBIJE 1966. odlično očuvana PROL.19/10

Ljubiša R. Mitrović : SAVREMENO JUGOSLOVENSKO DRUŠTVO - Sociološki ogledi , Stručna knjiga 1987, str. 265. Sadržaj na slici. Očuvanost 4. Др Љубиша Р. Митровић (рођен 1943) социолог, професор емеритус Универзитета у Нишу. Био је шеф Катедре за општу социологију и руководилац последипломских студија на смеру Социологија друштвеног развоја на Филозофском факултету у Нишу. Декан Филозофског факултета и проректор Универзитета у Нишу. Руководилац макро пројекта Култура мира, идентитети, међуетнички односи у Србији и на Балкану у процесу евроинтеграције (2006-2010) и Традиција, модернизација и национални идентитет у Србији и на Балкану у процесу европских интеграција (179074), које реализује Центар за социолошка истраживања Филозофског факултета у Нишу а финансира Министарство за просвету и науку РС. Члан је Светске универзитетске академије („Платон“/Патра у Грчкој), Свесловенска академија науке и уметности (Москва) и Међународна академија духовних посвећеника Ф. М. Достојевски (Москва, Одељење у Новом Саду). Почасни је професор универзитета у Великом Трнову „СВ Кирил и Методи“ (у Бугарској), почани је професор универзитета Св. Климент Охридски – Битола (Македонија), и почасни доктор Honarary doctorate of letters Интернационални библиографски Центар – Кембриџ (Велика Британија). Директор је Центра за балканске студије у Нишу, и главни и одговорни уредник часописа „Балканске синтезе“. Објавио је преко 550 библиографских јединица из области социологије на српском, руском, немачком, француском, енглеском, македонском и бугарском језику. Посебно су запажене студије и монографије: Огњишта која гасну (1970), Самоуправљање и диктатура пролетаријата – увод у социологију самоуправљања (1980), Социологија и савременост (1984), Социјална динамика (1985), Социологија развоја (1992), Србија и социјалдемократски изазов (1994), Савремено друштво: Стратегије развоја и актери (1996), Социологија (1997), Друштвене промене и актери (1999), Нови светски поредак и Балкан (1999), Општа социологија: предмет, метод и теорије (1999), Балкан – граница и мост међу народима (2000), Глобализација и савремена левица (2000), La globalisation et les acteurs (2001), The Balkans – The Border as well as the Bridge Among the Cultures and Peoples (2001), Globalization and the Balkans (2002), Социологија и историја (2003), Савремени Балкан у кључу социологије друштвених промена (2003), Општа социологија (2003), Пут у зависно друштво (2004), Социологија туризма (2005), Ка култури мира на Балкану (2005), Балканска раскршћа и алтернативе (2006), Балкан у вртлогу транзиције (2006), Савремене структурне промене и култура мира (2007), Геокултура развоја, идентитети и култура мира (2008), Савремени Балкан у кључу геополитике (2008), Творци нових парадигми у социологији (2008), Homo turistucus i kultura mira (2009), Makers of new paradigms in sociology (2009), Транзиција у периферни капитализам (2009), Хомо религиосус и култура мира (2010) и Преходът към периферен капитализъм (2010), Геокултура развоја Балкана и савремена социологија (2011), Универзитет и друштвене промене (2012), У вртлогу транзиције (2012), Увод у студије глобализације (2013), Социолошки огледи (2013), Геополитичка транзиција Балкана (2014), Под лупом социолога (2015).

emajl 30x21mm

Predmet igre života je da jasno vidimo sopstveno dobro i izbrišemo sve mentalne slike zla. Florens Skovel Šin nam u ovoj inspirativnoj knjizi na neformalan, prijateljski i humorističan način prenosi bezvremenu poruku i principe uspeha i pokazuje nam kako da primenom afirmacija promenimo svoje stanje i životne okolnosti i naučimo da život nije borba, već igra, igra davanja i primanja. Knjiga „Igra života i kako je igrati“ je prvi put ugledala svetlost dana 1925. godine i od tada je inspirisala na hiljade ljudi širom sveta i naučila ih da ljubav i dobra volja uklanjaju sve prepreke na našem putu. odlično očuvana П

emajl

Praktičan priručnik za ovladavanje veštinom masiranja, od metoda poznatih nekoliko hiljada godina do tehnika koje se redovno primenjuju u savremenim zdravstvenim ustanovama. Tradicionalna masaža Limfna masaza Šiacu Kembiki Masaža enegijom Akupresura Uhoterapija Masaža cakri Masaža za lepotu Lekovita masaža lica Umetnost opuštanja Erotska masaža Masažom protiv bolesti Biodens - masaža igrom . . . i još mnogo toga. Glanc nova knjiga

dobro očuvana DEUSH.2

tvrdog poveza jako lepo ocuvana

emajl IKOM

nedostaje zadnja korica i zadnji list sa sadržajem ostalo kompletno i dobro očuvano

Koji su izvori kalorija antistres SEKS za zdravlje Živite duže i bolje... odlično očuvana JESEN.20/12

Detalji proizvoda Nema proizvoda na popustu

KNJIŽEVNA ISTORIJA broj 155 : Časopis za nauku o književnosti , Institut za književnost i umetnost Beograd 2015 , str. 340. Sadržaj na slikama. Očuvanost 4. Књижевна историја покренута је 1968. године као часопис цетињског издавачког предузећа „Ободˮ а касније и ИП „Вук Караџићˮ. Покретач и њен први главни уредник био је Александар Петров, а потом Јован Деретић. Часопис се све време ослањао на сарадњу сарадника са научноистраживачких пројеката Института за књижевност и уметност. Од 1991. године Књижевна историја постаје гласило Института, а за њеног главног уредника постављен је Душан Иванић који наставља препознатљиву књижевнотеоријску и књижевноисторијску оријентацију часописа. Доласком Миодрага Матицког на место главног уредника 2001. године Књижевна историја концепцијски се отвара и за интердисциплинарне и мултидисциплинарне студије и научне чланке. Као часопис са М24 категоријом, Књижевна историја данас представља један од водећих научних часописа у Србији, отворен за све ауторе/ауторке из земље, региона и иностранства, чији радови пролазе пажљиво разрађен систем уредничког и анонимног рецензентског читања. На овај начин међународна редакција часописа настоји да у сваком новом броју подигне квалитет објављених чланака и успостави прецизне критеријуме и висок стандард академског писања и научног истраживања. Од јануара 2015. године, часопис је прикључен листи међународних часописа ERIH PLUS., a од јуна 2017. часопис се индексира у CEEOL бази. У Књижевној историји објављују се текстови из науке о књижевности, односно радови интердисциплинарног или мултидисцплинарног типа, у оквиру следећих рубрика: Студије и чланци, Историја српске књижевне периодике, Појмовник, Књижевни портрети, Књижевна грађа, Оцене и прикази.

odlično očuvana kao nova